Џорџ Робертсон (1946.) је британски политичар, публициста, министар, генерални секретар НАТО пакта крајем XX и почетком наредног столећа.
Робертсон је био државни секретар за одбрану Уједињеног Краљевства у другој половини деведесетих година... он је одобрио учествовање британских војних снага 1999. године у геноцидној акцији "Милосрдни Анђео", односно била је то агресија и варварско бомбардовање Савезне Републике Југославије.
Енглески авиони су скупа са осталим бомбардерима из Северно-атланског савеза походили на војне и и цивилне циљеве у Србији и Црној Гори, односно имали су мешање у унутрашње ствари једне суверене европске државе, која је имала обрачун са терористима у својој јужној покрајини.
Управо је та агресија НАТО-а представљала кулминацију проблема који су правили припадници албанске националне заједнице на Косову и Метохији, јер су злоупотребљавали своја "права" у циљу остваривања својих иредентистичких циљева на Балкану и стварања ткз. Велике Албаније.
Војни авиони Велике Британије су извршили масовне злочине тако што су бомбардовали неколико градова у Републици Србији, међу којима се издвајају: Београд, Ниш, Ваљево, Алексинац, Приштина, Сурдулица, Куршумлија...итд. Иза њих је остала само пустош и туга невиног цивилног становништва. Њима није било разлике између цивилних и војних циљева, јер су гађани: мостови, школе, болнице, цркве, трафо станице, стамбена насеља, водоводни системи и сл. Србске жртве су проглашаване "колатералном штетом".
Када је Савет Безбедности УН средином 10. јуна 1999. године донео Резолуцију 1244. јужну србску покрајину су преузели: УНМИК и КФОР, где су британски војници такође дошли у северне делове КиМ. Ништа нису учинили да заштите Србе и њихову културно-историјску баштину од албанских екстремиста.
Данас Џорџ Ф. Робетсон живи слободно у Енглеској без икаквих санкција.
ЖИВОТОПИС
Џорџ Робертсон је рођен 12. априла 1946. у Порт Елену, на острву Алеј (западна Шкотска). Било је то само годину дана пошто се завршио Други светски рат у Европи.
Са 20 година је имао тешку саобраћајну незгоду, одакле се једва жив извукао. Његов аутомобил је ударен, а он је преживео уз озбиљне повреде: колена и вилица су му били разбијени.
Порекло и школовање
Џорџов отац Филип (1916-2002) је по професији полицајац, а мајка Мерион Мекнил (1913-1996) је била наставник за француски и немачки језик.
Његов деда по мајци Малком Мекнил је био такође полицајац, који је радио као наредник у Бовмореу. Током Првог светског рата он је био активан учесник и написао је своја сећања о Бродолому у Јадранском мору код Отранских врата. Он је то преживео и био неко време у Италији.
Џорџ се школовао у градићу Дунун, где је завршио гимназију. Касније одлази на студије економије у Дандију.
Добио је од дванаест доктората са разних универзитета.
Робертсон као верни државни службеник
Данас ради у Вашингтону, у разним консултантским фирмама везано за маркетинг.
Друштвени активизам
Када је имао свега 15 година Робертсон је учествовао у антиамеричким демонстрацијама, против нуклеарних подморница морнарице САД које су пристајале у Шкотској почетком шездесетих година 20. века.
За време факултетских дана био је врло амбициозан, присутан на свим ваннаставним акцијама. Имао је своју колумну у школском часопису "Анасач".
Такође 1968. године био је део групације која се борила против "Аперхејда", односно расистичких подела. Они су чак упали на рагби утакмицу Сент Андрејсу у знак протеста са таблама и транспарентима, које су показивале њихове ставове. У јесен те године у универзитетској библиотеци су имали протест против смањења државних стипендија.
Породица
Џорџ се оженио 1. јуна 1970. године са Сандром Волас, такође Шкотланђанком.
Они су у браку стекли троје деце: два сина и једну кћер.
Из породичног фотоалбума
Његова деца су преживела терористички напад у Данблејну, када је 1996. године Томас Хамилтон наоружани нападач упао у школу и поубијао 16-оро деце. Била је то страшна трагедија, али је полиција након истраге морала по налогу Владе да запечати извештаје на 100 година.
Политичка каријера
Почетком седамдесетих Робертсон учлањује се у Лабуристичку странку. Постаје посланик у Доњем дому Парламента маја 1978. године, након што је победио на изборној јединици у Хамилтону добивши 51% гласова. Пар година касније бива изабран у Тајни савет Лабуриста. Заправо су Лабуристи формирали себи паралелне институције власти, супротно закону.
Када су коначно Лабуристи победили на изборима 1997. године Џорџ Робертсон добија ресор одбране, односно постао је министар (државни секретар) за војна питања. На том месту он је захтевао стратешке ревизије које су завршене после годину дана, а његов програм је назван "Сила за добро".
Радио је на стварању Заједничких снага за брзе интервенције, што је подразумевало куповину два нова носача авиона. Ово је захтевало нове инвестиције, односно проширење буџета за две милијарде фунти, а управо су Лабуристи пред изборе причали како ће буџет за одбрану бити значајно смањен. Биле су то његове претеране амбиције, које на крају није успео да оствари.
Црна тројка: Робертсон, Шарпинг и Румсфелд
Ипак, октобра 1999. године, након што је немачки министар одбране Рудолф Шарпинг одбио место генералног секретара НАТО пакта, Робертсон је добио прилику за то. На тој позицији је заменио Хавијера Солану из Шпаније, а задржао се све до почетка 2004. године.
Занимљиво у његовој каријери је то што је он био један од ретких Шкота који су се 2014. године успротивили независности Шкотске од Велике Британије. Тада је изјавио следеће:
"Преостало Уједињено Краљевство би и даље било главни играч у свету, али након губитка трећине своје копнене масе, 5 милиона своје популације и огромног кредибилитета, њено глобално стајање би се неизбежно смањило...“.
ЗЛОЧИНАЧКА ОДИСЕЈА
Британски председник министарског савета Тони Блер га је позвао у краљевску Владу, да преузме функцију министра одбране. Он је то урадио 3. маја 1997. године.
Солана: "Где ја стадох, ти продужи..."
Већ тада је британска обавштајна служба (МИ6) вршљала по Албанској Републици и јужним деловима Републике Србије. Штавише, енглески војни официри су надгледали терористичке кампове на којима су вршили обуке Албанаца узраста од 18-30 година. Циљ је био спремити их за рат против југославенских снага безбедности на Косову и Метохији.
Пратећи политику Северноатланског војног савеза и сам премијер Тони Блер је британској јавности приказао обмањујуће слике и лажиране извештаје везано за "Случај Рачак". Ради се о томе да је оружани сукоб Специјалних јединица МУП-а Србије са припадницима Окупаторске Војске Косова у општини Штимље 15. јануара 1999. представљен као напад на цивиле и да се Србија зато мора казнити.
Тони Блер са Робертсоном
Министар Џорџ Ф. Робертсон је одобрио учешће британских авиона у геноцидној акцији "Милосрдни Анђео" која је започела 24. марта 1999. Овоме се није противио готово нико од британске јавности. Било је то други пут да британске оружане снаге у 20. веку засипају бомбама србске градове.
Нападнута је Савезна Република Југославија која је имала обрачун са терористима из суседне Републике Албаније, а није напала ниједну чланицу НАТО пакта. Велика Британија је овакве ствари искористила за остваривање својих империјалистичких циљева о покоравању мали народа.
Савет Безбедности УН није дао сагласност за такве ствари.
Током 78 дана варварског бомбмардовања и агресије на Србију и Црну Гору донело је несагледиве последице по читав регион, пошто су непријатељски авиони користили бомбе са осиромашеним уранијумом.
Доказано је да су британски авиони учествовали у гранатирању неколико насељених места, као што су: Приштина, Ниш, Куршумлија, Алексинац, Ваљево, Подујево, Варварин... итд. Није било разлике између војних и цивилних циљева јер су бомбардовани: мостови, школе, болнице, трафо станице, топлане, рафинерије, водоводни и електроенергетски системи и сл.
Убијена деца у Србији од НАТО бомби
Укупно током НАТО агресије је убијено око 3.500 Срба (од чега 80 деце), а 12.000 је рањено, 50.000 кућа је уништено... и око 300.000 Срба је напустило своје домове и отишло у избеглиштво. Након што је потписан Кумановски војно-технички уговор средином 1999. године, престало је бомбардовање. Робертсон, Блер и остали западни лидери су ликовали од среће.
Уз његово одбрење Парламент је одобрио слање 6.000 војника на Космет у мировну мисију.
Савет Безбедности је донео Резолуцију 1244. према којој југославенске снаге безбедности се повлаче у централне делове земље, а јужну србску покрајину преузимају УНМИК и КФОР. Са њима се враћају и албански терористи из ОВК. Одмах је кренио погром србског становништва и уништавање њихове вековне културно историјске баштине.
Састанак са Бушом у Бриселу, 2001.
Британски војници при КФОР су преузели северне делове КиМ где су били неми посматрачи албанских злодела.
ОДЛИКОВАЊА И ПОЧАСТИ
Џорџ Робертсон је током каријере добијао десетине ордена и признања, како домаћих, тако и иностраних.
- 1990 - Орден заслуге Западне Немачке
- 1999 - Титула барона од Порт Елена
- 2000 - Орден звезде (Румунија)
- 2003 - Орден Светог Михаила (Велика Британија)
- 2003 - Медаља слободе (САД)
- 2003 - Орден Краља Петра IV Крешимира (Хрватска)
- 2003 - Велики крст реда Оранж (Холандија)
- 2004 - Витез реда чичка (Шкотска)
- 2004 - Орден крста Тера Марије (Естонија)
- 2016 - Орден Св. Ђорђа (Немачка)