Јусуф Празина - www.zlocininadsrbima.com


Време: Распад СФР Југославије и ратови 1990-их

Област: Босна и Херцеговина


Јусуф Празина


Јусуф Празина (1962-1993) је бивши сарајевски криминалац, нарко дилер, пробисвијет, ратни злочинац који је био активни учесник ратова на простору бивше Југославије почетком деведесетих година 20. стољећа. Чак је добио и чин муслиманског генерала.

Током осамдесетих година Јука Празина је био велико име у сарајевском подземљу који је имао подебели полицијски досије и своју криминалну групу за рекетирање, отмице, уцјењивање, диловање дроге и сл.

Пред сами рат у Босни, Празина је био један од оснивача муслиманске паравојне формације "Зелене Беретке", која је Алији Изетбеговићу и његовим најближим сарадницима слижила за обављање прљавих послова, а за узврат су добијали од власти одрешене руке за многа кривична дјела и иживљавање над Србима цивилима.

Његов најпознатији злочин са ткз. Зеленим Береткама био је масакр у Добровољачкој улици у мају 1992. године када је нападнута ненаоружана колона возила ЈНА која се мирно извлачила из касарне. Јукина бригада је средином 1992. године имала око 3.000 особа под оружјем.

Сем тога Празина и његови криминалци су у ратом захваћеном Сарајеву имали своје приватне концентрационе логоре, и то најмање 35 глогора међу којима су познати: Стела на Отоци, обданиште Драгица Павица, реторан Американац, Стоматолошки факултет, ресторан Борсалино итд.

У сред рата, Јука изнанада одлази у иностранство, прво у Њемачку, а посље у Белгију гдје је децембра 1993. године пронађен мртав поред аутопута. Његова смрт је годинама касније остала под велом тајне, иако упућени кажу да је убијен у мафијашком обрачуну или да је муслиманско руководство из Сарајева бојало се њега као свједока.

И поред тога што је Јусуф Празина био изразито негативна историјска личност са цртицама прекаљеног криминалца, међу муслиманским живљем он ужива велики углед и има статус хероја.

РАТ И ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ 1992-1995

Бјеловац -Босански Брод - Добровљачка - Брадина - Јама Казани - Кравица Кукавице

Купрес - Орашје - Наташа и Милица - Чагаљ - Чардак - Скелани - Смолућа - Намјерна Сила

Петровачка цеста - Брчко - Дретељ - Каменица - Силос - Бихаћки логор - Виктор Бубањ

Оџак - Брежани - Челебићи - Чајниче - Ристовићи - Силовања - Бреза - Горажде - Кнежевићи

Башчаршија - Јошаница - Сердари - Бањалучке бебе - Тузла - Бравнице - Мостар - Ураган

Чемерно - Фочанска Јабука - Слађана Кобас - Породица Голубовић - Сарајевска Голгота

Олга Драшко - Мирјана Драгичевић - Пофалићи - Страхиња Живак - Јесен - Јука Празина

 

 

ЖИВОТОПИС

Јусуф Празина звани Јука је рођен 7. септембра 1962. године у Сарајеву (ФНРЈ). Његов отац је био пружни радник, запослен у државном предузећу "Југославенске жељезнице". Одрастао је у граду на Миљацки, у насељу Алипашино Поље, гдје је више бјежао из школе него што је похађао наставу. И тада су га знали као "хурсуза", односно деливента и лопужу.

Празина је 1980-их године ушао у сарајевско подземље бавећи се криминалним (илегалним) пословима: диловање дроге, уцјенама имућних људи, рекетирањем власника локала, коцкарница и сл. Око себе је окупио бројну групу који су са њим били веома опасан ганг. Баш због тога, он је у полицији имао досије.


Дино Мерлин са јаранима: Рамиз, Исмет и Јука

У полумилионском граду, какав је до рата био Сарајево, окупљао се велики број младих људи. Такође међу Сарајлијама било је и музичара који су широм Балкана били популарни и слушани. Тако је и Јука Празина био са пјевачем Едином Дервишхалидовићем звани Дино Мерлин у више него добрим односима и био његово "обезбеђење".

 

ЗЛОЧИНАЧКА ОДИСЕЈА

Средином 1991. године када је у Босни и Херцеговини продубљена политичка и економска криза, а у западним дијеловима СФР Југославије су се већ водили ратови. Међу муслиманским руководством Алија Изетбеговић, Ејуп Ганић и Харис Силајџић... водећа тројка фундаменталистичке партије Странке Демократске Акције преовладало је мишљење да треба створити "војску" која би се обрачунала са Југославенском Народном Армијом и Србима у Босни и Херцеговини. Знајући да ће им подземље лако изаћи у сусрет они су их контактирали: Мушан Топаловић Цацо, Рамиз Делалић Ћело, Јусуф Паразина и др.

Јука Празина је пристао на тај договор уз услов да му се дају одрешене руке за обављање својих криминалних послова. Преко странке СДА покренуто је илегално наоружавање муслиманског становништва, углавном са лаким пјешадијским наоружањем које је довожено из СР Словеније и СР Хрватске. Тако је формирана и паравојна јединица "Зелене Беретке".

Он је код Друге сарајевске гимназије окупио преко 1000 бојовника и рекао им: "Ви ћете одбранити Сарајево". Мало касније Празина је имао преко 3.000 наоружаних особа под својом командом.


Дал' се види одавле Мостар...

Међу Јукиним злочинцима је био и Давор Матић, који је са својом четом из ткз. ХОС-а у Сарајеву 22. априла 1992. године напао транспортер ЈНА и поубијао осморицу војника који су уствари били ратни заробљеници.

Први и масовни злочин који је Празина починио са својом паравојском јесте масакр у сарајевској Добровољачкој улици 3. маја 1992. године, током напада на колону возила ЈНА која се извлачила мирно из касарне у складу са договором "Кукањац-Изетбеговић", гдје су међународни представници били гарант. Тада су 42 војника и подофицира ЈНА убијена, а седамдесетак их је рањено.

Након тога сарајевске криминалне групе тј. припадници муслиманских паравојних формација, међу којима су били и Јукини првоборци... кренуле у лов на Србе цивиле и претрес односно пљачку њихових станова и кућа.

Концентрациони логори

Када су отпочели оружани сукоби у Сарајеву априла 1992. године ткз. Зелене Беретке којима је Јука Празина командовао бројола је око 2.300 наоружаних припадника. Имали су граду Сарајеву чак 35 својих база са конценрационим логорима гдје су били утамничени Срби. Иначе, у Сарајеву је постојало 126 логора које су контролисале муслиманске снаге, што значи да је Јука држао 28%,  скоро четвртину града.


Рањени командант ћопави Јука

Међу казаматима под Јукином контролом убрајају се: Стела на Отоци, Железничко-индустиријска школа, Школа за ментално-ретардирану дјецу, Обданиште "Драгица Правица", Обданиште "Искрица" у улици Хасана Бркића, ресторан "Американац" недалеко Централног затвора, Стоматолишки факултет, ресторан "Нови Град" и др. Све је ово зона у централним дијеловима града. Јукини првоборци су над Србима у логору починили звјерства несхватљиве људском уму.

На примјер Сенад Џенановић звани Главогуз команадант логора "Стела" убио лично преко 60 Срба. У логору на Стоматолошком факултету је руководио Андан Солаковић пријератни криминалац а са њим су били већином муџахедини (добровољци из арапских земаља). Како су преживјели свједоци наводили најгоре је било у обданишту "Искрица", гдје је најсуровији монструм Нервин Узуновић звани Шок био поремећени садиста који се иживљавао над заробљеним Србима цивилима.

Логор је такође био у Школи за ментално-ретардирану дјецу којим је командовао Фикрет Бахатић звани Фића, бивши играч ФК Жељезничар. Самир Кахфеџић звани Крушко је био управник логора у ресторану Борсалино, на Тргу ЗАВНОБиХ у насељу Алипашино Поље.

Напредовање у каријери

Крајем јула мјесеца 1992. године Јусуф Празина добија напредак у "војној каријери", тако што су му дали чин генерала и примили за члана Генералштаба муслиманске ткз. Армије Босне и Херцеговине. Указ о именовању потписали су Јерко Доко ткз. министар одбране у ратној Влади БиХ, начелник Генералштаба Сефер Халиловић, Јусуф Пушина министар унутрашњих послова у ратној Влади БиХ, као и ратни вођа босанско-херцеговачких муслимана Алија Изетбеговић.


Јука са окружен са својим крволоцома

Након што је Јука Празина унапријеђен, одмах је добио службене просторије у згради Предсједништва Босне и Херцеговине и имао лично обезбеђење.

 

ОДЛАЗАК У МОСТАР

У сред ратних дешавања, посље борби на Игман планини, гдје су муслиманске јединице имале велике губитке у борбама са ВРС у прољеће 1993. године Јука Празина напушта Сарајево и одлази у средњу Херцеговину скупа са својим замјеником Самиром Кахвеџићем. Тамо су се прикључили хрватским паравојним формацијама ткз. Хрватско Вијеће Одбране (оружане снаге парадржаве Херцег-Босне).

Изненађујуће је то што је Јука Празина као припадник ткз. ХВО сада ратовао против муслиманске ткз. Армије БиХ у оклонили Мостара и долини Неретве током маја 1993. године. Био је командант једне антитерористичке групе, а претпостављени му је био Младен Налетилић звани Тута команадант Кажњеничке Бојне из Широког Бријега. У борбама за град Мостар Празина је похапсио муслимане и спровео их у логор Хелиодром.

Поред тога, свједоци су пред истражним органима испричали како се Јука Празина сурово обрачунавао и ликвидирао бројне муслимане у Херцеговини.

 

НЕРАЗЈАШЊЕНА СМРТ

Крајем љета 1993. године Јука Празина вјероватно свјестан шта ће му се десити након рата од његових сународника, због злодјела које је учнио према њима одлучује се да напусти Балкан и оде у иностранство.

Првобитно је дошао илегалним путем преко Хрватске у Њемачку, гдје се кратко задржао, а онда одлази у Белгију. Тамо се наставио бавити криминалним пословима, трудећи се да сакрије своје присуство у тамошњем подземљу које је имало доста криминалаца из његове домовине.


Гробно мјесто у Белгији, брдо изнад Лијежа

Посљедњи пут Јусуф Празина је виђен 3. децембра 1993. године на истоку Белгије у неком бистроу, а 28 дана касније је пронађен мртав у једном јарку поред аутопута града Епена. Упућени кажу да је тог дана био смртно уплашен и да му није било нидочега. Вјероватно да је у кафићу видио особе за које је знао да ће му доћи главе. Његово убиство никада није разјашњено. Са њим су нестала и четири телохранитеља. Сахрањен је у Белгији.

По једној верзији наручилац убиства је муслиманско руководство из Сарајева који су се бојали да ће он након рата бити незгодан свједок пред Хашким судом. По другој верзији, убијен је по налогу неког од рођака жртава, а по трећој мафијашки обрачн балканског подземља у западној Европи. 

 

ЗАОСТАВШТИНА

Оно што је занимљиво јесте то што га сарајевски и генерало босански муслимани воле "до коске", јер у њему гледају идола и националног хероја, без обзира на његову криминалну прошлост и злодјела која је учнио, па чак и код херцеговачких Хрвата ужива солидну популарност. Иако их је све оставио у сред рата и отишао у бољи живот. Међутим херцеговачки муслимани га не воле и не сматрају га херојем, већ издајником.

У сваком случају његова улога је током ратних дешавања врло чудна и мистериозна. Парадокс је то што за учињена злодјела против Срба, што је извршио он лично и његови бојовници нико неће одговарати, јер Тужилаштво Босне и Херцеговине није заинтересовано за такве случајеве и деценијама врше опструкцију.




ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!



Оцените нам овај чланак:




Tags:
JUSUF PRAZINA
GRAD SARAJEVO
ALIPASINO POLJE
RESTORAN BORSALINO
STOMATOLOSKI FAKULTET
SREDNJA BOSNA
DOLINA NERETVE
DISTRIKT MOSTAR
ARMIJA BIH
MUSLIMANSKI GENERAL
HRVATSKO VIJECE ODBRANE
BELGIJSKI EPEN
ZELENE BERETKE
IMAN PLANINA
DOBROVOLJACKA ULICA
KONCENTRACIONI LOGORI
STELA NA OTOCI
DECEMBAR 1993
DEVEDESETE GODINE






























Skip Navigation Links