Јесење Кише су назив за специјалну јединицу МУП-а Хрватске која је основана са циљем застрашивања и етничког чишћења српског становништва у Хрватској 1990-их година. Комадант ове казнене експедиције, која је бројила и преко 200 чланова, био је злочинац Томислав Мерчеп. Ова јединица је настала у Загребу средином октобра 1991. године, када је рат у Хрватској увелико трајао.
Јесење Кише су имале своју злочиначку одисеју у Западној Славонији, Лици, Далмацији и Загорју, где су усмртили на хиљаде српских цивила и то на најмонструозније начине (ножевима, жицом, бренером, струјом и др.).
О свим детаљима везаним за рад и злочине Јесењих Киша били су упознати цели државни и војно-полицијски врх Хрватске, али није ништа учињено да им се деловање забрани, а злочинци адекватно процесуирају. Ланац командовања у овој јединици био је такав да је Мерчеп издавао налоге усмено и свако од припадника Јесењих Киша ко је одбио да изврши наређење, сматран је за "Пету колону" односно издајника.
За ову Мерчепову јединицу Јесење Кише, службeног назива Првa зaгрeбaчкa спeциjaлнa построjбa при МУП-у Хрватске важило је гесло: "Где прођу, ту трава не расте!".
НАСТАНАК
Томислав Мерчеп, је средином септембра 1991. изашао из Вуковара и отишао у Загреб. Тамо је од Ивана Векића, министра полиције у влади Хрватске добио логистику и инструкције за оснивање паравојне формације коју су назвали "Јесење Кише". Ова јединица је била ван правних оквира самог Министарства унутрашњих послова Хрватске и била је подређена лично министру Ивану Векићу и председнику, Фрањи Туђману.
Они су за њих обављали многе прљаве послове, убиства, етничка чишћења и прогоне, а за узврат су добили право на пљачку. Јесење Кише је своју злочиначку одисеју започела прво у Госпићу 18. септембра 1991. године, приликом заузимање касарне Југославенске Народне Армије "Станко Опсеница", где су према сведочењима самих припадника убијали цивиле само зато што су Срби... Убијено је преко 100 Срба за три недеље колико су провели у територији општине Госпић...
ПРИПАДНИЦИ ЈЕДИНИЦЕ
-
Томислав Мерчеп
-
Муниб Суљић
-
Миро Бајрамовић
-
Синиша Римац
-
Небојша Ходак
-
Звонко Стојковић
-
Борис Туцман
-
Рајко Бартолин
-
Мијо Јолић
-
Недељко Посавец
-
Никола Рукавина звани Поп
-
Игор Микола
-
Бранко Шарић
-
Зоран Карловић
-
Миљенко Задро
-
Мирослав Бришевац
-
Гордана (непознато презиме)
-
Џемал Пелеш
-
Марина Нуић
РАТНИ ЗЛОЧИНИ
Јединица Јесење Кише је за време свог постојања починила велики број злочина, убијајући невине српске цивиле. Овде су побројани само неки, за које се зна ко их је све починио...
|
Госпић
Како сами припадници ове злогласне јединцице кажу, у Госпићу је било довољно да сте Србин и да вас преко ноћи "нема". Први задатак Мерчеповим бојовницима у овој личкој варошици је био заузимање касарне ЈНА, што се и остварило 18. септембра 1991. када је касарна окупирана, а припадници југославенске војске заробљени. Након тога је уследило етничко чишћење Госпића и околине, где су учествовали и припадници Јесењих Киша. Настала је беспоштедна пљачка српске имовине и често је долазило до њихових међусобних сукоба због "неравноправне" поделе плена.
Након завршеног "посла" у Госпићу, Јесење Кише добијају прекомадну у Пакрачку Пољану, где су добили инструкције за оснивање конц. логора.
Слано
У далматинско место Слано, јединица Јесење Кише су ишле чeтири путa и ликвидирaно je тринaeст особa, сви су били српске националности. Њихово je упориштe било у сeлу Вуковићимa измeђу Дубровникa и Слaног. Од њих тринaeст Миро Бајрамовић их убио осaм. Његову групу су чинили: Синишa Римaц, Мирослaв Бришeвaц, Миљeнко Зaдро, Игор Микулa и једна девојкa Гордaнa.
Марина Нуић
Она је била припадница ЗНГ из Ријеке, али је након расформирања те јединице прешла у редове Јесењих Киша. Ту је била неко време, али је као женско, силована више пута од Муниба Суљића. Касније, када је Томислав Мерчеп рањен и лежао у загребачкој болници "Ребро", шушкало се да се Мерчепу спрема атентат, односно да ће му дати бомбу у виду хемијске оловке и да ће му ту оловку дати Марина Нуић. Тако је издато наређење од Џемала Пелеша, да се ликвидира Нуићка, а то је извршио Игор Микула. Марина Нуић је сахрањена западнославонском селу Јања Липа, код Пакраца.
|
|
Пакрачка Пољана
Означава место свирепих злочина над српским или национално мешовитим цивилима у Западној Славонији у селу Пољана недалеко града Пакраца, које је починила јединица "Јесење Кише". У Пакрачкој Пољани од 6. октобра 1991 до 29. марта 1992. године, је убијено око 300 цивила Срба, без икаквих судских налога или доказа да су починили неко кривично дело. Жрте које су довођене углавном из Загреба, Пакраца, Кутине, Дарувара, Гаршенице и др.
Поред Томислава Мерчепа, комадант у овој злогласној јединици био је Фрањо Немет. Томислав Мерчеп није лично учествовао у ликвидацијама српских цивила, али је често знао да им усмено саопшти: "Ноћас очистите та го*на", што је значило да побију све затворенике.
Убиство породице Зец
Породица Зец је српска породица која је живела у Загребу до 7. децембра 1991. када су припадници Јесењих Киша (Синиша Римац, Игор Микола, Муниб Суљић и Небојша Ходак) убили оца Михајла, мајку Марију и најстарију ћерку Александру (14), док су пуком срећом преживели син Душан и ћерка Гордана, који су евакуисани прво за Београд, а потом отишли у родно село свог оца у Приједор (БиХ), а касније за Бања Луку.
Павиљон 22
Јединица Јесење Кише су на загребачком Велесајму током јесени 1991. године формирала концентрациони логор за српске цивиле, које су хапсили на ширем подручију Загреба и доводили у подрумске просторије Велесајма. Ту су их мучили на свирепе начине, да су јауци одјекивали дубоко у ноћ.
Након ликивдација, лешеви српских жртава су однешени у Пакрачку Пољану, где су им тамошњи српски логораши копали раке. О овим злочинима је снимљен и истоимени документарни филм.
|
НАЧИНИ МУЧЕЊА
Јединица Јесење Кише је била веома сурова у својим начинима мучења жртава српске националности, јер су они све Србе сматрали "ћетницима", односно нижом класом људи који "загађују" хрватску земљу. Своје жртве, мерчепови бојовници су мучили тако што су их палили преко бренера (бацача пламена) из плинске боце, а потом их поливали сирћетом чак и по очима и генеталијама. На тај начин су жртвама стварали још већу бол.
Један од начина мучења је да затвореника који је везан прикључе на индукторски телефон, који ради на једносмерну струју, што ствара велику бол и мучне осећаје. Српске жртве су биле мучене и тако што им је у задњицу гуран петожилни струјни кабал, те остављали по неколико сати да крвари, да касније након тога затвореници не би могли да седе данима, јер би им то стварало велике болове. На отворене ране им је сипана со или сирће, при чему су мучитељи уживали у томе. Српским логорашима, мерчеповци су забијали ексере под нокте, а знали су их потом прикључити на трофазну струју, нако чега би њихово тело било уљенисано - само пепео.
СУДСКИ ПРОЦЕСИ
Неки од припадника ове злогласне јединице су процесуирани пред хрватским правосуђем, али су добијали симболичне казне. Међу њима су Муниб Суљић, Миро Бајрамовић, Синиша Римац... Томислав Мерчеп коме се и дана суди пред Жупанијским судом у Загребу. Када је Владимир Шекс постао јавни тужилац 1992. године, сви припадници Јесењих Киша су ослобођени.