Јадранко Прлић (1959.) је бивши паравојни и цивилни високи функционер хрватске парадржаве на тлу Босне и Херцеговине у првој половини деведесетих година 20. вијека. Де факто он је био врховни командант свих хрватских оружаних снага у БиХ ткз. Хрватско Вијеће Одбране (ХВО).

Имао је значајну улогу у прогону, пљачки, убијању цивила и етничком чишћењу нехрватског становништва у БиХ током ратних сукоба 1992-1995.

Управо због тога је био оптужен пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију почетком 21. вијека, али су у оптужницу ушла само злодјела над муслиманским становницима, док су злочини над Србима изузети. Суђење њему и још осталих пет функционера ткз. ХРХБ је било пред Хашким трибуналом је оцењено као удружени злочиначки подухват.

Осуђен је 29. новембра 2017. године у другостепеној пресуди пред Вијећем суда Хашког Трибунала на 25 година затвора, а казну издржава у Великој Британији.

Послије завршетка грађанско-вјерског рата у БиХ Јадранко Прлић је обављао низ значајних дужности у администрацији и државној управи Босне и Херцеговине: министар спољних послова БиХ, као и замјеник министра спољне трговине и економских односа БиХ...

ЖИВОТОПИС

Јадранко Прлић од оца Милета и мајке Милице рођен је 10. јуна 1959. године у Ђакову на истоку Славоније (тадашња СР Хрватска, СФРЈ).

Ожењен је са Анкицом Прлић и са њом има двије кћери: Матеа и Андријана. Занимљиво да је и његова супруга Анкица била током 2016-2020 умјешана у бројне финансијске малверзације, афере, корупцију, између осталог и у Поштама БиХ.

Богатство породице Јадранка Прлића је процјењено на десетине милиона евра које су отварили почетком 21. вијека преко својих фирми и намјештених тендера, стичући велики иметак не само у Херцеговини, већ и у Сплиту и Загребу.

Школовање и каријера

Студије је уписао у Мостару, гдје је и дипломирао 1984. године, а наредних година је у Сарајеву прво магистрирао и потом одбранио докторску дисертацију на сарајевском Економском факултету. У Мостару је био редовни професор на два факултета: Правни и Економски.

Улазак у политику

Крајем 1980-их година био је у Извршном одбору Града Мостара, највећег града у Херцеговини. Тада је био члан Комунистичке партије Југославије. Касније долази на високе политичке положаје као млад и перспективан кадар, па је постао потпредсједник Извршног вијећа (Владе) СР Босне и Херцеговине, да би децембра 1990. године постао вршилац дужности тог политичког органа. 

Публикације

Јадранко Прилић је написао тј. објавио неколико књига:

• "Повратак у Европу: Спољна политика у пост-конфликтном периоду" (на енглеском), објављено 2002. године у Сарајеву.
   
• "Политика флуктуирајућих девизних курсева", објављено 1990. године у Сарајеву. 
   
• "Прилози за повијест Хрватске Републике Херцег-Босне", на преко 2.000 страница, објављено 2017. године

ЗЛОЧИНАЧКА ОДИСЕЈА

У мјесту Груде на западу Херцеговине, крај који је и за вријеме Другог свјетског рата важио за најтврђе хрватско-усташко језгро, проглашена је 18. новембра 1991. године прво као ткз. Хрватска Заједница Херцег Босна. Била је то хрватска парадржава гдје су њени водећи функционери имали за циљ да се припоје Републици Хрватској и да то буде етнички и вјерски чиста цијелина, нешто слично као што је био захтјев за територијалном цијелном Бановине Хрватске из 1939. године.

У прољеће 1992. године почињу оружани сукоби на тлу Босне и Херцеговине, када су на почетку Хрвати и муслимани ратовали скупа против Срба и савезне војске - Југославенске Народне Армије, која се врло брзо и распала.

Мате Бобан, први предсједник ткз. ХРХБ именовао је 15. маја 1992. године Јадранка Прлића да буде министар финансија у Влади хрватске парадржаве ХРХБ, а 14. аугуста исте године Прлић бива постављен за врховног команданта ткз. Хрватског Вијећа Одбране (ХВО). Новембра 1993. године Јадранко Прлић постаје и премијер (предсједник Владе) ткз. Хрватске Републике Херцег Босне. На том мјесту Јадранко Прлић је постао најмоћнија особа у ткз. Херцег Босни, гдје је помрачио славу Мате Бобана.

Током 1992. године на територији Босне и Херцеговине коју су контролисали Хрвати организована су масовна убиства цивила, концентрациони логори: Хелиодром, Љубушки, Дретељ, Оџак, Орашје, Дервента, Брчко, Посушје, Мостар, Чапљина итд. Такође велики број грађана Срба је опљачкан, а жене масовно силоване, како у кућама, тако и у концентрационим логорима. Јадранко Прлић је имао овлашћења да оснива и затвара концентрационе логоре.

Издавао је наређења припадницима ХВО и ХОС који су спроводили његове замисли у дјело. Био је у сталној вези са војним и цивилним руководством Републике Хрватске у Загребу и Сплиту са којима је градио чврсте везе вјерујући да ће злочиначки пројекат ткз. Херцег Босна успјети.

О злочинима хрватских снага у БиХ више пута су свједочили босанско-херцеговачки Срби, као што су: др Олга Драшко, Слободан Зуровац, Душан Зуровац, Милорад Пајчин, Тунде Фетезер-Бенковић, Славко Грабовац... Сви они су прошли стравичне тортуре у хрватским казаматима раних деведесетих година 20. вијека.

Јуна 1992. године хрватске снаге ткз. ХВО су скупа са Војском Републике Хрватске спровеле злочиначку акцију "Чагаљ", када је етнички очишћена долина Неретве од Срба. Касније такође су на Митровдан исте године покренули велику агресију на Невесиње и источну Херцеговину, али је ВРС успјела да издржи ту жестоку офанзиву.

У љето 1992. године новинари ЗДФ - њемачке телевизије су у Чапљини правили репортажу, гдје су забиљежили фашистичке поздраве херцеговачких Хрвата, као и изјаве припадника ХОС и ХВО.

НАКОН РАТА

Након потписивања Дејтонског мировног уговора у америчкој савезној држави Охајо 21. новембра 1995. године окончан је рат у БиХ, гдје је једна од битних тачака била укидање ткз. Хрватске Републике Херцег Босне, што је учињено тек након девет мјесеци. Ову одлуку су босанско-херцеговачки Хрвати доживјели као издају од званичне политике Загреба и Фрање Туђмана који је био хрватски предсједник, тј. представник на том мировном самиту.

Направљена је муслиманско-хрватска Федерација БиХ.

Јадранко Прлић је на првим посљератним изборима у Босни и Херцеговини септембра 1996. године био кандидат испред ХДЗ Босне и Херцеговине, када је та странка добила већину у четири кантона БиХ. Већ почетком јануара 1997. године када је формирана нова власт у Босни и Херцеговини добио врло значајну функцију као министар спољних послова у Влади Босне и Херцеговине. Тако је било све до 22. фебруара 2001. године када добива нову дужност замјеника министра спољне трговине и економских односа.

Прилић са Ивицом Рачаном на Загребачком велесајму

Напустио је ХДЗ БиХ и основао Проеуропску странку 2000. године са којом није имао пуно успјеха.

Јадранко Прлић је 14. децембра 2001. године боравио у холандском градићу Хагу гдје је изнио низ тешких оптужби на рачун странке ХДЗ БиХ чији је био дуго година члан.

- "Вeћ сaм рeкaо, a опeт понaвљaм, дa су тe снaгe у току рaтa и нaкон рaтa имaлe снaжну примjeсу клeро-фaшистичких eлeмeнaтa. Свjeстaн сaм чињeницe дa сaм одмaх против сeбe добио и Цркву и остaлe, aли то мe нe интeрeсирa.

Ja жeлим у тоj борби, нe побиjeдити, нeго жeлим извeсти и моj нaрод и Босну и Хeрцeговину, нa пут коjи je могућ. Тe фaшистe ви трeбaтe кaзнити и ja ћу рeћи коje су то снaгe", кaзaо je хашким истражитељима Прлић у једном хотелу.

СУЂЕЊЕ И ПРЕСУДА

Хашки истражиоци су упркос датом исказу ипак просљедили кривичну тужбу у Тужилаштво, што је резултирало хапшењем Прлића и још петорице његових блиских сарадника, високих функционера хрватске парадржаве у БиХ - Херцег Босне.

Ухапшени су 2004. године и спроведени у притворску јединицу Хашког суда, гдје се девет година водило суђење за ратне злочине, кршење закона и обичаја ратовања, прогоне, депортацију, убијања цивила, одузимање имовине и пљачку, тјерање на присилан рад, оснивање концентрационих логора, окрутно поступање са ратним заробљеницима, силовања, етничко чишћење над муслиманским становништвом.

Оптужбе за злодјела над Србима нису ушле у ову оптужницу против Јадранка Прлића, иако је Тужилаштво Републике Србске доставило доказе на преко 1.200 страница за умјешаност за тешка кривична дјела.

Јадранко Прлић у судници Хага

Јадранко Прлић је ухапшен у марту 2004. године, а суђење пред Већем Хашког Трибунала започиње 26. априла те године када је судија био Жан-Клод Антонети, док је завршна ријеч исказана марта 2011. године. Међународни тужилац је извео преко 140 свједока оптужбе, а одбрана 65. С обзиром да је скоро 5.000 доказник предмета изнето ово суђење се сматра једним од најдужих у историји Трибунала.

Првостепена пресуда је изречена 29. маја 2013. године и гласила је да је крив по свим тачкама оптужнице, а казна је изречена у дужини од 25 година затвора. Касније је ова пресуда потврђена новембра 2017. године у другостепеној пресуди. Суд је такође донио одлуку да Прлић казну служи у Великој Британији.

Вијеће Хашког суда је констатовало у пресуди да је Јадранко Прлић био на челу удруженог злочиначког подухвата (УЗП) почетком деведесетих година 20. стољећа у Босни и Херцеговини. Иначе хрватска босанско-херцеговачка шесторка је добила правоснажну пресуду на 111 година робије.