Бањалучке бебе 1992 - www.zlocininadsrbima.com


Време: Распад СФР Југославије и ратови 1990-их

Област: Босанска Крајина


Бањалучке бебе 1992



Смрт 12 бањалучких беба је ужасан догађај који се десио у мају и јуну 1992. током распада Југославије и босанско-херцеговачког рата 1990-их, када је на одељењу за интезивну негу у бањалучком породилишту умрло 12 новорођенчади усљед недостатка кисеоника потребног за адекватан третман.

Несташица је била посљедица блокаде србске територије од стране хрватских и муслиманских војних снага у реjону Семберије, на сјевероистоку Босне и Херцеговине.

Ове смрти, као и све већа несташица основних животних намирница, хигијене су биле довољан разлог за велику војну операцију „Коридор 92“, где су се снаге Војске Републике Србске, заједно са јединицама Војске РС Крајине сукобиле са регуларним снагама хрватске војске и паравојним снагама Хрвата у Босни тзв. Хрватско Вијеће Одбране и муслиманском тзв. Армијом БиХ.

Борбе су трајале двије недеље и завршилe су се пробојем блокаде, што је омогућило боље снабдевање западних србских земаља. Ово је једна од најуспјешнијих операција у Отаџбинском рату 1990-их.

Двије бебе из Бања Луке су успјеле да преживе, али не задуго и не без посљедица.

РАТ И ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ 1992-1995

Бјеловац -Босански Брод - Добровљачка - Брадина - Јама Казани - Кравица - Кукавице

Купрес - Орашје - Наташа и Милица - Чагаљ - Чардак - Скелани - Смолућа - Намјерна Сила

Петровачка цеста - Брчко - Каменица - Шеве - Силос - Бихаћки логор - Виктор Бубањ

Оџак - Брежани - Челебићи - Чајниче - Ристовићи - Силовања - Бреза - Горажде - Кнежевићи

Башчаршија - Јошаница - Сердари - ХВО - Бањалучке бебе - Тузла - Бравнице - Мостар

Чемерно - Јабука - Слађана Кобас - Породица Голубовић - Фочанска села - Сарајевска Голгота

Олга Драшко - Мирјана Драгичевић - Пофалићи - Страхиња Живак - Јесен - Јука Празина

Љубомир Млађеновић - Без дистанце - Драган Васић - Ејуп Ганић - Алија Изетбеговић

Мушан Топаловић - Рамиз Делалић - Расим Делић - Ахмет Сејдић - Мурат Шабановић

Сакиб Махмуљин - Насер Орић - Харис Силајџић - Ураган - Дретељ - Ледићи

 

 

ПРЕТХОДНИЦА

Југославија је била федеративна држава састављена од 6 република (СР Словенија, СР Хрватска, СР Босна и Херцеговина, СР Црна Гора, СР Србија и СР Македонија). И Југославија и ЈНА су биле по својој дефиницији замишљене на братству и јединиству свих народа и народности који су живили од Вардара па до Триглава и од Ђердапа до Јадрана..


Од Вардара па до Триглава, нешто се одриграва

Друштвено-економско уређење је био социјализам, односно диктарура пролетеријата и радничко самоуправљање. Политички систем је био једнопартијски, односно владао је Савез Комуниста.

Устав Југославије од 1974. године донео је децентрализацију земље, која је касније омогућила сепаратистичким снагама у Словенији и Хрватској, а касније и у Босни и Херцеговини, да започну разбијање Југославије, праћено крвавим ратовима и прогонима. У свим Уставима Југославије, Југословенска Народна Армија је била дефинисана као једина оружана сила на територији западног Балкана, а самим тиме и једини међународно признати војни субјекат.

Крајем 1989. године Савезна скупштина доноси амандмане на Устав, па тако се једнопартијски систем замјењује вишепартијски систем. Што је значило да поред једине до тада партије СКЈ, сада могу да се оснивају и друге странке.

Крајем јануара 1990. године долази до распада Савеза Комуниста Југославије, на чувеном XIV конгресу у Београду, када је дошло до оштрих вербалних сукоба словеначких и делегата из СР Србије, око виђења будућности заједничке државе.


Југославенска шесторка распада

Словеначка делегација напушта засједање, одмах затим и делегација СР Хрватске, чиме је рад конгреса доведен у питање. Након њих и делегације СР Босне и Херцеговине и СР Македоније напуштају рад конгреса. Тако је након 45 година прекинута владавина комуниста у Југославији.

Заправо тако је друга јужнославенска држава озбиљно нагрижена унутрашњим сепаратизмима, који су врло брзо добили помоћ спољних фактора, прије свега: Ватикана, Европске Уније, САД... а касније и исламских земаља северне Африке и Блиског и Средњег Истока.

Ситуација у Босни и Херцеговини

Босна и Херцеговина је централна република СФР Југославије, у којој су живели муслимани, Срби и Хрвати, заједно са националним мањинама.

Дана 18. новембра 1990. године одржани су први вишестраначки избори након Другог свјетског рата. Власт је формирана од странака антикомунистичке коалиције: СДА, СДС и ХДЗ. Народни посланик који је добио највише гласова је Фикрет Абдић (47,4%), успјешан привредник из Велике Кладуше. Али је он склоњен у страну од муслиманских екстремиста због тога што није желио рат, нити сукобе са Србима. Уствари, они је био само мамац муслиманским бирачима на изборима.

Тако је предсједник председништва БиХ постао Алија Изетбеговић, предратни робијаш и аутор чувене шовинистичке "Исламске декларације". Предсједник Скупштине БиХ постао је Момчило Крајишник из странке СДС, а Хрват Јуре Преливан премијер СР БиХ. Ова коалиција је издржала 15 мејсеци. Урушила се на почетку ратних збивања у БиХ, априла 1992. године.

Водећи чланови муслиманске Странке Демократске Акције: Алија Изетбеговић, Ејуп Ганић, Харис Силајџић и др. су још 1991. године донијели одлуку да не желе Босну и Херцеговину у Југославији, односно да желе независну БиХ. Ту су се планови странака СДА и ХДЗ поклапали, али су обије странке жељеле да имају етнички и верски чисту државу. Односно Хрвати су жељели БиХ да припоје Хрватској, а муслимани исламску републику.


Куљић (ХДЗ), Караџић (СДС) и Изетбеговић (СДА)

Идеју о независној Босни и Херцеговини су свакако ширили и медији. Још октобра 1991. године у сарајевским новинама појављивале су се отворене претње српском народу. Између осталог најављивано је обнављање тзв. Ханџар дивизије, усташке јединице која је 1941-1945 починила стравичне злочине над Србима у Независној Држави Хрватској. Ту формацију су чинли углавном муслимани. Иначе, усташка злодјела у Босни и Херцеговини су досегнула свој врхунац (Пребиловци, Дракулић, Билећа, Гацко, Доња Градина, Купрес).

У августу 1991. почиње организовано наоружавање муслимана и Хрвата у БиХ које је ишло преко странака СДА и ХДЗ, са циљем напада на Југословенску Народну Армију. Октобра 1991. почело је оснивање мјесних одбора паравојне формације "Зелене беретке" и "Патриотске Лиге БиХ". У Мостару је у другој половини 1991. било пуно припадника ЈНА, који су долазили из Хрватске (Далмација и Дубровачки рејон), одакле су били протјерани или повучени. Касније су повучени у Ужице (СР Србија).

Дана 1. марта 1992. године организован је референдум о одвајању Босне и Херцеговине од СФРЈ, где је 62,4% бирача гласало за независност. Дан касније у Сарајеву су припадници "Зелених беретки", које предводи криминалац Рамиз Делалић Ћело, пуцали на српске сватове на Башчаршији и убили старог свата Николу Гардовића, а свештеника Раденка Миковића ранили. То је био догађај који је најавио крвави босанско-херцеговачки рат 1990-их, а то је био и један од повода да се распадне још увјек мјешовита полицја у Сарајеву. Након тога, усљедилили су бројни напади на српска мјеста у БиХ, као и припаднике ЈНА (Сијековац, Купрес, Сарајево, Тузла...). Међународни представници су били само нијеми посматрачи.


 

Ситуација у Бања Луци

Бања Лука је највећи град у Босанској Крајини, односно западним дијеловима Босне и Херцеговине. Бања Лука лежи подно планине Мањача и Чемерница, односно ушћу ријеке Врбање у Врбас.

Први трагови људске цивилизације на овом подручију су забиљежени још у парисотојско вријеме, а касније овдје долазе Илири и Келти, па Римљани. У 6. стољећу ове крајеве насељавају Јужни Славени. Од 7. до 12 стољећа бањалучки крај, као и читава Босна је била дио Византијског царства, уз повремена освајања Угара. 1494. године први пут се помиње данашњи назив града - Бања Лука.

Турци Османлије долазе на Балкан и у својим походима ка Бечу, освајају и Бања Луку 1528. као и читаву Босну. Они су донијели ислам, а 1553. Бања Лука је постала центар Босанског санџака. Чести аустријско-турски ратови у 17. и 18. вијеку довели су до пустошења Бања Луке и њезине околине, наручито 1737. године.

Након Берлинског конгреса 1878. године, Аустроугарска монархија, је окупирала читаву Босну и Херцеговину, што је довело до великог незадовољства србског, али и муслиманског народа. Бечки двор је спроводио страховладу и тиранију над србским становништвом, које је из године у годину расло, па тако и Гаврило Принцип, са припадницима Младе Босне извршио атентат над аустријског надвојводу и престолонаследника Франца Фердинанда на Видовдан 1914. што је био окидач за Први свјетски рат.

После Великог рата, долази до уједињења јужних Славена у једну заједничку државу 1. децембра 1918. па је према тој административној подијели Бања Лука потпала под Врбаску бановину. Тада је дошло до великог привредног и културног развоја града. 


Панорама Бањалуке ноћу

Нападом Њемачке и њених савезника на Краљевину Југославију током Априлског рата 1941. страховито је бомбардована и Бања Лука 9. априла 1941. Недуго затим Бања Лука потпада под Независну Државу Хрватску. Усташе су за 4 године починиле стравична зверства над србским народом, а највећи злочини су се десили у фебруару 1942. у селима Дракулић, Мотике, Шарговац и руднику Раковац, када је убијено за један дан преко 2.300 Срба (од чега 800 дјеце).

Након, Другог свјетског рата, Бања Лука је имала убрзани темпо развоја све до 27. октобра 1969. године, када је град погодио снажан земљотрес. Иначе, у социјалистичко вријме, у Бања Луци је основано и радило 30 друштвених фирми.

Према попису становништва из 1991. године, општина Бања Лука је имала близу 200.000 становника, од чега 67% Срба, 15% Хрвата и 14% муслимана.

Деведесете

Сам град и околина Бања Луке нису имала ратна дешавања, али су се у близини Бања Луке водиле жестоке борбе србских војника против муслиманских и хрватских, које су углавном дјеловале скупа.

Војска Републике Хрватске је такође извршила агресију на Босну и Херцеговину, прво у сјевористочним дијеловима БиХ око Брчког, Оџака и Орашја, а потом у југозападним дијеловима БиХ: Чапљина, Дувно, Лијевно, Купрес...

Ова блокада Семберије и Босанске Посавине, крајем априла и у мају 1992. године је довела до прекида у комуникацијама између западних дијелова Србске Републике у БиХ, као и РС Крајине, са матицом Србијом. Хрвати и муслимани су тако хтели Србе у Босанској Крајини ставити у обруч и уништити.

 

СМРТ БЕБА

Поред хране, у Бања Луци је недостајало највише медицинског и санитетског материјала. Упућивани су многи апели за помоћ, али без успеха. Чак су се Савет Безбедности ОУН и УНИЦЕФ оглушили на апеле за помоћ.

Генерални секретар ОУН Бутрос Гали је усљед притисака САД није дозволио да авион са аеродрома из Батајнице полети за Бањалуку и допреми прекопотребан кисеоник. На тај начин он је један од одговорних за овакав злочин.

Недуго затим због недостатка кисеоника умире 12 новорођенчади на Клиници за дечије болести у Бања Луци. Иако су доктори покушали да употребе „индустријски кисеоник“ којег су добили од Војске Републике Србске и неколико приватних предузетника, као и од неколико грађана, то је било недовољно да се бебе спасу.

 

ИМЕНА ЖРТАВА
 

ИМЕ МАЈКЕ РОЂЕНИ ИМЕ БЕБЕ СМРТ
 Душанка Ђукић  22.05.1992    22.05.1992
 Живка Кнежевић  22.05.1992    22.05.1992
 Фатима Дедић  23.05.1992    27.05.1992
 Жељка Тубић  28.05.1992    28.05.1992
 Злиха Мурица-Делић  01.06.1992    01.06.1992
 Сафета Медић  26.05.1992    02.06.1992
 Нађа Пушка  29.05.1992    01.06.1992
 Драгослав Марић  03.06.1992   05.06.1992
 Милена Сандић  15.06.1992    16.06.1992
 Драгица Комљеновић   01.06.1992   19.06.1992
 Мајда Ђуран  17.06.1992   17.06.1992
 Грозда Рауш   28.05.1992  Владимир 19.06.1992

 
Преживјеле бебе

Слађана Кобас рођена 18. јуна 1992. године и једина је преживјела беба од 22. маја до 19. јуна 1992. године. Због недостатка кисеоника озбиљно јој је било нарушено здравље, па је имала трајно оштећење вида, мозга и плућа, а касије се безуспјешно борила и са раком костију.

Слађана Кобас је преминула 9. фебруара 2006. године у 13. години живота. Сахрањена је 11. фебруара 2006. у Приједору.

Марко Медаковић рођен 21. јуна 1992. године, након рођења је био без кисеоника око 10 минута што је довело до тога да дише са трећином плућа, церебралне парализе, хематома на мозгу и кривљења кичме. О њему је Сњежана Брезо снимила документарни филм који је приказан на Берлинском филмском фестивалу.

 

ПОСЉЕДИЦЕ

Сва та ситуација је натерала генерала Момира Талића, команданта Првог Крајишког корпуса Србске Војске у Босни и Херцеговини да покрене операцију под кодним именом "Коридор живота", гдје је био циљ да се успостави веза са матицом, што је било важно за преко милион Срба који су остали у окружењу. Своје најбоље јединице РСК и РС су послале у Семберију за извршавање ове животом важне операције.


Генерал Талић постројава 1. Крајишки корпус

Након седам дана од датума смрти последње умрле бебе, Војска Републике Србске са Војском РС Крајине успоставља коридор са Републиком Србијом, којим се од тада кисеоник редовно могао достављати.

Касније у народу ова историјска војна побједа јер је омогућила нове животе, како је и сам генрал ВРС Момир Талић касније рекао: "Нећу да дјеца више умиру".

 

ГОДИНАМА КАСНИЈЕ

У центру Бањалуке направљен је један мањи споменик који симболизује страдање невине дјеце тј. новорођенчади из тог времена. Преживјела Слађана Кобас је долазила често ту за живота да упали свијеће.

Много умјетника из Србске Републике Босне и Херцеговине је писало пјесме за Бањалучке бебе и за Слађану Кобас која је постала симбол те трагедије.

Мајке које су изгубиле новорођенчад формирале су удружење "12 беба" у децембру 2010. године. Циљ њиховог удружења је да се открије ко је све одговоран за смрт њихове тек рођене дјеце, али и стварање културе сјећања, како се никада никоме овакве трагедије не би понављале.

За свој рад добили су подршку највиших институција Републике Србске. Сваке године крајем маја мјесеца парастосом обиљежавају овај трагичан догађај.



РАТНИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА ДЕВЕДЕСЕТИХ ГОДИНА 1991-2000
Словенија

Медвеђек - Холмец - Шкофије - Јанез Јанша - Игор Бачвар - Доб при Мирни - Копар

Дол при Храстнику - Берислав Попов - Словеначки рат - Винко Пандуревић - Прогон Срба

Хрватска
и Крајина

Бљесак - Олуја - Вуковар - Карловац - Славонска Пожега - Осијек - Сисак - Задар - Книн

Борово Село - Плитвице - Госпић - Корански мост - Караџићево - Масленица - Церна

Медачки џеп - Миљановац - Оркан - Откос - Паулин Двор - Зец - Радосављевић - Лора

Марино Село - Пакрачка Пољана - Керестинец - Бранимир Главаш - Томислав Мерчеп -

Фрањо Туђман - Анте Готовина - Благо Задро - Јанко Бобетко - Добросав Парага - Кијани

Иван Кораде - Иван Векић - Мирко Норац - Јесење Кише - Ђуро Бродарац - Миљенко Ф.

Босна и
Херцеговина

Босански Брод - Брадина - Сарајево - Сребреница - Бреза - Високо - Кукавице - Бравнице

Божана Делић - Страхиња Живак - Мирјана Драгичевић - Поникве - Горажде - Ејуп Ганић

Добровољачка - Тузла - Алија Изетбеговић - Харис Силајџић - Јусуф Празина - Јама Казани

Анђелка Братић - Олга Драшко - Силос - Виктор Бубањ - Цацо - Озрен - Сакиб Махмуљин

Рамиз Делалић - Башчаршија - Слобо Стојановић - Смолућа - Љубо Млађеновић - Фоча

Насер Орић - Глођанско Брдо - Бугојно - Купрес - Сердари - Сефер Халиловић - Чардак

Хрватско Вијеће Одбране -

Косово и
Метохија

Агим Чеку - Агим Рамадани - Хашим Тачи - Рамуш Харадинај - Кадри Весељи - Клечка

Рустем Мустафа - Радоњићко језеро - Старо Грацко - Кафић Панда - Шутаковић - Агуши

Косовска Митровица - Адем Јашари - Сулејман Селими - Ликовац - Жута Кућа - Лапушник

Кукеш - Белаћевац - Дик Марти - Костићи - Рачак - Отац Харитон - Иван Булатовић -

 



Оцените нам овај чланак:




Tags:
AMERICKI ZLOCINI
BOSANSKA KRAJINA
BANJALUCKE BEBE
DEVEDESETE GODINE
REKA VRBAS
PROLECE 1992
OPERACIJA KORIDOR
MOMIR TALIC
KRAJISKI KORPUS
SLADJANA KOBAS
HRVATSKI ZLOCINI
MUSLIMANSKI ZLOCINI


ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!





















Ако преносите текстове са нашег портала, будите љубазни и ставите да је наш сајт извор података.
Ово није законом уређено, али је морално и спада у медијску коректност. Хвала унапред!







Skip Navigation Links