Шкофије код Копра 1991 - www.zlocininadsrbima.com


Време: Распад СФР Југославије и ратови 1990-их

Област: Словенија


Шкофије код Копра 1991



Злочини у Шкофији је монструозни злочини који су извршили припадници словеначког Министарства унутрашњих послова (Полиције) на граничном прелазу код Копра почетком деведесетих година 20. столећа, током двонедељног рата у СР Словенији.

Том приликом су убијена три војника Југославенске Народне Армије, који су били у свом возилу "пинцгауер", пошто су заустављени и разоружани. Тачније, овде је реч о убиству заробљеника.

Шкофјски злочин је иначе само једно од ратних злодела над војницима ЈНА, али и Србима цивилима  на подручју СР Словеније која је у том моменту била саставни део Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.

Поред тога било је још хапшења и малтретирања војника ЈНА и радника Савезне управе царина и Савезног секретаријата за унутрашње послове, који су одвођени у концентрационе логоре.

Убијање припадника ЈНА крајем јуна и почетком јула месеца 1991. године је било режирано од стране највиших републичких органа власти (Председништво, Влада, Скупштина), јер је њихов циљ био што брже спровести одлуке о самосталности која је проглашена 25. јуна те године.

За овај злочин није нико одговарао, као ни за остале, јер словеначке власти су одбиле да процесуирају осумњичене, а такође ни Међународни кривични суд за бившу Југославију није ове злочине узео у разматрање, камоли у процедуру.

 

ПРЕТХОДНИЦА

СФР Југославија је била федеративна држава састављена од 6 република(СР Словенија, СР Хрватска, СР Босна и Херцеговина, СР Црна Гора, СР Србија и СР Македонија). И Југославија и ЈНА су биле по својој дефиницији замишљене на братству и јединиству свих народа и народности који су живели у СФРЈ.


Од Вардара па до Триглава, нешто се одриграва

Друштвено-економско уређење је био социјализам. Устав Југославије од 1974. године донео је децентрализацију земље, која је касније омогућила сепаратистичким снагама у Словенији и Хрватској, а касније и у Босни и Херцеговини, да започну разбијање Југославије, праћено крвавим ратовима и прогонима. У свим Уставима Југославије, Југословенска Народна Армија је била дефинисана као једина оружана сила на територији западног Балкана, а самим тиме и једини међународно признати војни субјекат.

Крајем 1989. године Савезна скупштина доноси амандмане на Устав, па тако се једнопартијски систем замењује вишепартијск систем. Што је значило да поред једине до тада партије СКЈ, сада могу да се оснивају и друге странке.

Крајем јануара 1990. године долази до распада Савеза Комуниста Југославије, на чувеном XIV конгресу СКЈ у Београду, када је дошло до оштрих вербалних сукоба словеначких и делегата из СР Србије, око виђења будућности заједничке државе СФРЈ.


Југославенска шесторка распада

Словеначка делегација напушта заседање, одмах затим и делегација СР Хрватске, чиме је рад конгреса доведен у питање. Након њих и делегације СР Босне и Херцеговине и СР Македоније напуштају рад конгреса. Тако је после 45 година прекинута владавина комуниста у Југославији.

Ситуација у Словенији

Словенија је најзападнија југословенска република у којој су највећим делом живели Словенци и мањим делом Срби и Хрвати са националним мањинама.

Словенија се налази на граници централне и југо-источне Европе у којој доминира континентална клима. Ово је територија у којој се сучељавају Алпи, Динариди, Средоземно море и Панонска низија. Граничи се на северу са Аустријом, северо-западу са Мађарском, Италијом на западу и Хрватском на истоку и истоку.

Највећи део словеначких река води ка црноморском сливу. Малим делом Словенија излази на Јадранско море, свега 30 км. Њен положај је врло повољан јер се налази на путу из централних делова европског континента, ка Малој Азији. Највиши врх у Словенији је Триглав 2.864 м.н.в. који припада Јулијским Алпима.


Пејсаж са Алпа

Словенија има и пет мањих покрајина: Прекомурије: Штајерска, Корушка, Крањска и Приморска. У веће градове спадају: Љубљана, Марибор, Цеље, Крањ, Копер, Нова Горица, Ново Место, Мурска Собота...

На простору данашње Словеније створена је држава Карантанија од Јужних Славена који су ту дошли у VII столећу. Али је врло брзо потпала под власт Бававарске и касније Франачке. У XIV столећу улази у састав Хабзбуршке монархије, где остаје као провинција више векова, све до 1918. године када је ослобођена већим делом од србске војске крајем Првог светског рата и ушла у састав Краљевине СХС. Тада је то била Дравска бановина, али без изласка на Јадран.


Шумски пут који води до Кочевског Рога

Током Другог светског рата Словенија је била анексирана већим делом у немачки Трећи Рајх, мањим делом је фашистичка Италија окупирала и Прекомурије је припало Хортијевој Мађарској. Покрет отпора се јавио тек у фебруару 1942. године у источној Корушки, а до краја рата су имали двадесетак одреда. Фашисти нису Словенце прогонили као народ, већ само појединице као идеолошке противнике. У пролеће 1945. године словеначке шуме су биле место страдања припадника ЈВуО који су се повлачиле пред партизанским јединицама.

У доба Брозове владавине у Југославији, Словенија је била најразвијенија република, али се индустријализација заснивала на фабрикама које су углавном пренете из Србије. У потрази за послом много људи је долазило из других република у Словенију и остајало да живи. Словеначки делегати КПЈ су одмах након доношења новог Устава 1974. године испољавали велику жељу за независности.


Кучан и Јанша: Колико још остајемо у Југи?

Почетком 1990. године, словеначки комунисти су на 14. конгресу СКЈ у београдском Сава Центру напустили заседање услед вербалних сукоба са колегама из СР Србије. Пар месеци касније на изборима у тој републици победили су комунисти, а њихов лидер Милан Кучан постао је председник те републике. Одмах су почеле припреме за рефередум и независност, што се остварило 25. децембра те године.

Ситуација у Копру

Шкофија Копарска је гранични прелаз на југославенско-италијанској граници, удаљен северно од града Копра мање 8 километара, односно 3 км јужно од Трста. Од Љубљане Копар је удаљен 100 км.

Копар је град са дугом историјом, који се налази у Копарском заливу на северу Јадранског мора. Ту је направљена и лука. Од 10. до 18. столећа овај крај је био део Млетачке Републике где се јасно огледа латински утицај на културу, а касније прелази у Аустроугарску монархију и бива под њеном власти неких 120 година, када је 1918. године, након завршетка Великог рата и распада Бечке царевине поново постао италијански.

Југославенска Четврта армија је маја 1945. године ослободила овај крај, што је створило велику политичку кризу са Италијом и западним Савезницима. Тек 1954. године ће то бити решено мировним уговором две земље када је Трст остао у Италији, а Копар у Југославији.

Копар је све до Другог светског рата имао апсолутну већину Италијана са 90% становника... Према попису становништва из 1991. године Копар је имао око 20.000 људи, највећим делом словеначке националности, док је Италијана било испод 2.5%...

 

ЗЛОЧИНИ

Словеначке републичке власти су 25. јуна 1991. године у Љубљани прогласили независност, односно одвајање од СФР Југославије. Ово је био званични чин разбијања југославенске федерације почетком деведесетих година 20. века подстакнут од међународних фактора, највише из САД, Ватикана, Аустрије и Немачке.

Већ следећег дана Команда Пете војне области са седиштем у Загребу, по налогу југославенског Генералштаба у Београду шаље тенковске и оклопно-механизоване јединице да уклоне све барикаде које су словеначки сепаратисти. Такође и Савезна влада, послала је десетине припадника Секретаријата за унутрашње послове са циљем спречавања рушења уставног поретка СФРЈ.

Први окршаји су уследили 27. и 28. јуна 1991. године када су словеначке паравојне формације напале блокирале касарне и напали карауле на граници према Аустрији, Мађарској и Италији.

Дана 29. јуна када је трајало договорено примирије тј. обустава оружаних сукоба у СР Словенији патрола Полиције је на свом контролном пункту у 07:00 сати у месту Шкофије код куће бр. 221. зауставила возило Југославенске Народне Армије. Ово је било у непосредној близини граничног прелаза са Републиком Италијом.

Више припадника словеначког МУП-а је окружило пинцгауер и разоружали све заробљенике. Потом су жртве убијене из ватреног полуаутоматског оружја из непосредне близине са леђа пуцњем у врат.

Убијени су:

  • Слободан Пантелић, капетан 1. класе у ЈНА из Илирске Бистрице ВП 7640.
     
  • Бранко Седлар, грађанско лице при ЈНА из Ријеке ВП 9481.
     
  • Неџмедин Османи, војник ЈНА из Илирске Бистрице ВП 7640.

 

НАКОН ЗЛОЧИНА

Увиђај је обављен неколико сати касније уз присуство овлашћеног лица Војног тужилаштва ЈНА и истражног судије из Окружног суда у Копру, док су лешеви Пантелића и Седлара нађени на каросерији возила.

О овом злочину је сачињен извештај 1. јула 1991. године у Војном суду у Загребу под бројем 81-83/91... док је исказ односно сведочење дао мајор Ћорговски Борис, који је тада био рањен.

 

ГОДИНАМА КАСНИЈЕ

У вези Шкофијског злочина словеначки правосудни органи нису се посебно бавили. Једноставно случај је заташкан, пошто је и сама СФР Југославија наредних месеци разбијена, а Словенија постала независна држава где су приче о оваквим стварима постале непожељне.

Савезна Република Југославија коју су од априла 1992. године чинили Србија и Црна Гора је имала ратове, економску кризу и санкције од међународне заједнице, тако да није било могуће решавати овај случај, а тек 2001. године је су односи две земље подигнуте на дипломатски ниво.

Словенија је 2004. године примљена у Европску унију, при чему нико од европских званичника није постављао услове о решавању убистава војника ЈНА и Срба цивила који су се десили у лето 1991. године на њеној територији од паравојних и полицијских снага.

Наредних година Република Словенија константно уцењује Србију око уласка у Европску унију са тим да не сме да тражи решавање злочина из почетка деведесетих година 20. века.

 

ПУБЛИКАЦИЈЕ

О злочину на граничном прелазу Шкофије код Копра до данас није написана ниједна књига, нити је снимљен неки документарни филм.

Војно тужилаштво ЈНА је у Београду крајем 1991. године направило једну брошуру која је названа "Истина о оружаним сукобима у Словенији", али она никада није презентована широј јавности.

 

ЗАКЉУЧАК

Словенија иако није имала дугогодишње оружане сукобе на својој територији, не значи да није имала ратних злочина од стране својих паравојних и полицијских снага, односно да им се такве ствари требају опростити и заборавити.

Врло чудна је интертна улога Савезне Владе Југославије, као и Генералштаба ЈНА у Београду око дешавања у СР Словенији из простог разлога што се из приложеног види да они нису имали реалну слику стања на терену. Мала је вероватноћа да Контраобавештајна служба ЈНА није свој посао одрадила добро у смислу слања извештаја и сл. Већа шанса је та да они који су одлучивали о томе шта треба да се ради да су били заврбовани од страних обавештајних служби и то им је била директива да се тако понашају.

С обзиром да су Срби као народ у западној хемисфери оцењени као главни кривци за ратове и распад Југославије 1990-их година, тешко је веровати да ће Словенија одговарати у догледно време за злодела која су почињена у име њене независности.



Оцените нам овај чланак:




Tags:
SECESIJA SLOVENIJE
RAZBIJANJE SFRJ
JUGOSLAVENSKA ARMIJA
MILAN KUCAN
JANEZ JANSA
KONRAD KOLSEK
LJUBLJANSKI KORPUS
KOPARSKI ZALIV
GRANICNI PRELAZ
DOSIJE SKOFIJE
SLOBODAN PANTELIC
BRANKO SEDLAR
NEDZMEDIN OSMANI
BORIS CORGOVSKI
ILIRSKA BISTRICA
JUN JUL 1991
DEVEDESETE


Да се не заборави и не понови!




Ако преносите текстове са нашег портала, будите љубазни и ставите да је наш сајт извор података.
Ово није законом уређено, али је морално и спада у медијску коректност. Хвала унапред!







































Skip Navigation Links