Цинцар (Купрес) 1994 - www.zlocininadsrbima.com


Време: Распад СФР Југославије и ратови 1990-их

Област: Босанска Крајина


Цинцар (Купрес) 1994



"Цинцар 94" или "Јесен 94" је била злочиначка операција удружених муслиманско-хрватских снага у југо-западном дијелу Босне и Херцеговине као и регуларних снага Војске Републике Хрватске, којом је окупирана територија Купреса и Купрешке висоравни, почетком новембра 1994. године.

Том приликом су непријатељске снаге биле далеко надмоћније и бројиле су преко 40.000 бојовника, док су србске снаге бројиле око 3.500 бораца Војске Републике Србске. Поред тога окупационе снаге су имале премућство и у артиљетијском наоружању и оклопним возилима.

Ово је иначе прва заједничка операција хрватских и муслиманских снага у БиХ, посље Вашингтонског споразума, када је окончан њихов међусобни сукоб у централним дијеловима Босне (Травник, Витез...).

Након друге окупације Купреса (прва је била у рано прољеће 1992. године), србско становништво је отишло у избјеглиштво, напуштајући родни крај, бојећи се освете, јер свако ко је остајао код својих кућа бивао би мучен, премијан, убијен и опљачкан.

Хрватска војска је учешћем у овој акцији себи стварала повољне позиције за касније извођење злочиначке операције "Олуја", која се десила у августу 1995. године.

ЗЛОЧИНИ ХРВАТСКИХ СНАГА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ 1991-1996

Видово село - Бравнице - Брадина - Купрес - Мостар - Мркоњић ГрадПетровачка цеста

Чардак - Босански Брод - Челебићи - Дретељ - Олга Драшко - Милорад Пајчин - Брчански злочинци

Брчко - Љубушки - Орашје - ОџакМладен Маркач - Анте Готовина - Добросав Парага

Од логора до логора - Одбрана Херцеговине - Јаук - Мостарска црква - Стан' Неретво - Тигар

Мате Бобан - Јадранко Прлић - Бруно Стојић - Дамир Крстичевић - Валентин Ћорић - Азра

Цинцар - Тихомир Блашкић - Иван Кораде Крешимир Зубак- Младен Налетилић

Миљенко Филиповић - Јусуф Празина

 

 

ПРЕТХОДНИЦА

СФР Југославија је била федеративна држава састављена од 6 република(СР Словенија, СР Хрватска, СР Босна и Херцеговина, СР Црна Гора, СР Србија и СР Македонија). И Југославија и ЈНА су биле по својој дефиницији замишљене на братству и јединиству свих народа и народности који су живели у СФРЈ.


Од Вардара па до Триглава, нешто се одриграва

Друштвено-економско уређење је био социјализам. Устав Југославије од 1974. године донео је децентрализацију земље, која је касније омогућила сепаратистичким снагама у Словенији и Хрватској, а касније и у Босни и Херцеговини, да започну разбијање Југославије, праћено крвавим ратовима и прогонима. У свим Уставима Југославије, Југословенска Народна Армија је била дефинисана као једина оружана сила на територији западног Балкана, а самим тиме и једини међународно признати војни субјекат.

Крајем 1989. године Савезна скупштина доноси амандмане на Устав, па тако се једнопартијски систем замењује вишепартијск систем. Што је значило да поред једине до тада партије СКЈ, сада могу да се оснивају и друге странке.

Крајем јануара 1990. године долази до распада Савеза Комуниста Југославије, на чувеном XIV конгресу СКЈ у Београду, када је дошло до оштрих вербалних сукоба словеначких и делегата из СР Србије, око виђења будућности заједничке државе СФРЈ.


Југославенска шесторка распада

Словеначка делегација напушта заседање, одмах затим и делегација СР Хрватске, чиме је рад конгреса доведен у питање. Након њих и делегације СР Босне и Херцеговине и СР Македоније напуштају рад конгреса. Тако је после 45 година прекинута владавина комуниста у Југославији.

Ситуација у Босни и Херцеговини

Босна и Херцеговина је централна република СФР Југославије, у којој су живели муслимани, Срби и Хрвати, заједно са националним мањинама.

  
Муслиманска врховна тројка током рата:
Алија Изетбеговић, Ејуп Ганић и Харис Силајџић

Дана 18. новембра 1990. године одржани су први вишестраначки избори након Другог свјетског рата. Власт је формирана од странака антикомунистичке коалиције: СДА, СДС и ХДЗ. Народни посланик који је добио највише гласова је Фикрет Абдић (47,4%), успјешан привредник из Велике Кладуше. Али је он склоњен у страну од муслиманских екстремиста због тога што није желио рат, нити сукобе са Србима. Уствари, они је био само мамац муслиманским бирачима на изборима.

Тако је предсједник председништва БиХ постао Алија Изетбеговић, предратни робијаш и аутор чувене шовинистичке "Исламске декларације". Предсједник Скупштине БиХ постао је Момчило Крајишник из странке СДС, а Хрват Јуре Преливан премијер СР БиХ. Ова коалиција је издржала 15 мејсеци. Урушила се на почетку ратних збивања у БиХ, априла 1992. године.

Водећи чланови муслиманске Странке Демократске Акције: Алија Изетбеговић, Ејуп Ганић, Харис Силајџић и др. су још 1991. године донијели одлуку да не желе Босну и Херцеговину у Југославији, односно да желе независну БиХ. Ту су се планови странака СДА и ХДЗ поклапали, али су обије странке жељеле да имају етнички и верски чисту државу. Односно Хрвати су жељели БиХ да припоје Хрватској, а муслимани исламску републику.


Куљић (ХДЗ), Караџић (СДС) и Изетбеговић (СДА)

Идеју о независној Босни и Херцеговини су свакако ширили и медији. Још октобра 1991. године у сарајевским новинама појављивале су се отворене претње српском народу. Између осталог најављивано је обнављање тзв. Ханџар дивизије, усташке јединице која је 1941-1945 починила стравичне злочине над Србима у Независној Држави Хрватској. Ту формацију су чинли углавном муслимани. Иначе, усташка злодјела у Босни и Херцеговини су досегнула свој врхунац (Пребиловци, Дракулић, Билећа, Гацко, Доња Градина, Купрес).

У августу 1991. почиње организовано наоружавање муслимана и Хрвата у БиХ које је ишло преко странака СДА и ХДЗ, са циљем напада на Југословенску Народну Армију. Октобра 1991. почело је оснивање мјесних одбора паравојне формације "Зелене беретке" и "Патриотске Лиге БиХ". У Мостару је у другој половини 1991. било пуно припадника ЈНА, који су долазили из Хрватске (Далмација и Дубровачки рејон), одакле су били протјерани или повучени. Касније су повучени у Ужице (СР Србија).

Дана 1. марта 1992. године организован је референдум о одвајању Босне и Херцеговине од СФРЈ, где је 62,4% бирача гласало за независност. Дан касније у Сарајеву су припадници "Зелених беретки", које предводи криминалац Рамиз Делалић Ћело, пуцали на српске сватове на Башчаршији и убили старог свата Николу Гардовића, а свештеника Раденка Миковића ранили. То је био догађај који је најавио крвави босанско-херцеговачки рат 1990-их, а то је био и један од повода да се распадне још увјек мјешовита полицја у Сарајеву. Након тога, усљедилили су бројни напади на српска мјеста у БиХ, као и припаднике ЈНА (Сијековац, Купрес, Сарајево, Тузла...). Међународни представници су били само нијеми посматрачи.

Хрватске снаге у Босни и Херцеговини су почетком априла 1992. године имали већ једну кратку агресију и масакр над србским становништвом Купреса. Тада је на десетине Срба цивила погинуло, а на стотине их је одведено у концентрационе логоре на територији сјеверне и западне Херцеговине, као и у сплитску Лору (Далмација), одакле се мало ко вратио.

Пошто, Босна и Херцеговина тада још није била међународно призната, а Србија и Црна Гора нису прогласиле заједничку државу, то је Југославенска Народна Армија била још увијек једини међународно признат војни субјекат, па су тако јединице ЈНА под командом генерала Славка Лисице 4. априла 1992. ослободиле Купрес и околину.

Србска популација је тако створила 1992. године Србску Републику Босну и Херцеговину, која је заузимала 70% некадашње територије БиХ.

Живот се у граду Купресу и околини нормализовао колико је то било могуће, јер је линија фронта према хрватским селима била свега неколико километара. Почевши од Божића 1993. године па до краја те године хрватске снаге су константно нападале Србе у зони купреса и правиле им засједе.

Већ крајем октобра 1994. године крећу муслиманске операције из правца Бугојна и Доњег Вакуфа, што је резултовало надирањем ка Купресу.

 

НАЛОГОДАВЦИ И УЧЕСНИЦИ

Међу одговорнима за почињене злодјела на ширем рејону Купреса спомињу се сљедећа имена:

  1. Тихомир Блашкић, замјеник начелника Генералштаба ткз. Хрватског Вијећа Одбране (хрватска паравојска у Босни и Херцеговини).
     
  2. Миливоје Петковић, начелник Генералштаба ткз. Хрватског Вијећа Одбране у БиХ.
     
  3. Јосип Черни, командант ткз. ХВО за рејон Дувна (Томиславград).
     
  4. Миљенко Филиповић, командант специјалне јединице "Зрињски" у саставу Војске Републике Хрватске.
     
  5. Мехмед Алагић, командант Седмог (травничког) корпуса муслиманске ткз. Армије Босне и Херцеговине.
     
  6. Фикрет Ћускић, замјеник команданта Седмог корпуса муслиманске ткз. Армије БиХ.
     
  7. Станко Божић, управник концентрационог логора "Хелиодром".
     
  8. Станко Сопта, командант Друге гардијске бригаде ткз. ХВО из Мостара.

 

ЗЛОЧИНИ

Потписивањем Вашингтонског споразума у САД 18. марта 1994. године окончани су муслиманско-хрватски оружани сукоби у Босни и Херцговини. Овај споразум су потписали:

  • Ејуп Ганић, предсједник муслиманске Владе у Сарајеву.
     
  • Мате Гранић, министар иностраних послова Републике Хрватске.
     
  • Крешимир Зубак, предсједник ткз. Херцег-Босне (хрватске парадржаве на тлу БиХ).

Врло брзо дошло је до планирања нових злочиначких активности против Срба. Тако је наредних мјесеци дошло до састанака високих официра муслиманске и хрватске стране о разради планова да се освоје стратешке и доминантне коте на Купрешкој висоравни.

Ова злочиначка операција је добила назив "Цинцар" по истоименом планинском врху које дијели Гламочко и Купрешко поље.


Снаге ткз. ХВО у Купресу 1994.

Муслиманске снаге су у јесен 1994. године покренуте из централне Босне, из правца Бугојна и Доњег Вакуфа, док су хрватске снаге покренуте из западне и централне Херцеговине, односно правца Мостара, Ливна, Дувна... тако су агресорске снаге бројила око 40.000 бојовника међу којима су биле и јединице Војске Репубике Хрватске.

Одбрану србских положаја на Купресу су чинили дијелови Другог (дрварског) крајишког корпуса који су бројили око 3.500 војника, односно двије бригаде. Једна је била VII купрешка бригада и XIX доњовакуфска бригада. Касније су дошли на испомоћ дијелови Гарде Пантери и неколико чета V. Гламочке и XI Граховске бригаде.

У раним јутарњим сатима 19. октобра муслиманска артиљерија је почела жестоко да гранатира положаје ВРС на: Врани, Стожерцу, Бућовачи и Купрешким вратима. Затим је усљедио напад пјешадијских снага...

С обзиром да је однос нападача и бранилаца био 12:1 одбрана србских положаја је била изузетно тешка. Команда 2. Крајишког корпуса је одлучила да се повуче на резервне положаје, јер обећана помоћ Генералштаба ВРС није стигла на вријеме. Иако су вођене крваве борбе на Лупоглави и Демировцу, Копривници, Јарчишту... скоро двије седмице, генерал Грујо Борић командант 2. КК наређује у ноћи 2. на 3. новембар повлачење снага према Хрбљини и Злоселу... наредни дан хрватске снаге заузимају Купрес.

Србско становништво се тада повлачи јер су знали да ће доћи до покоља ако остану. Мали број њих, углваном старије доби је остао у својим кућама, вјерујући да их неће нико неће дирати.

Хрватски и муслимански војници жељни освете гдје год да су наишли на наког живог они су их убијали, мучили или заробљавали па одводили у концентрационе логоре, највише логор "Хелиодром", у приградском насељу Родоч покрај Мостара.

Најмање 20 Срба (војника и цивила) је том приликом убијено, док их је 15 рањено... а њих двадесетак је киднаповано и одведено у логоре, гдје су били тешко мучени. Хиљаде Срба са Купреса и околине су отишли у избјеглиштво према Бањалуци.

Хрватско-муслиманске снаге су успјеле окупирати преко 600 квадратних километара.

 

СУЂЕЊА И ПРЕСУДЕ

Тихомир Блашкић је оптужен 1996. године од Међународног суда за бившу Југославију за ратне злочине на подручју Босне и Херцеговине и то само над муслиманским становштивом. Исте године, он се сам предао. За то је у првостепеној пресуди пред Вијећем Хашког Трибунала осуђен 2000. године на 45 година затвора, док је у другостепеној пресуди казна смањена на  девет година робије. Он је после 8,5 година издржане казне пуштен на слободу августа 2004. године.

У Хашком суду је такође осуђен и хрватски генерал Миливоје Петковић на 20 година затвора за ратне злочине над муслиманима у Босни, али не и над Србима. Било је то у другостпеној пресуди 29. новембра 2017. године, али је он издржао само четири године и пуштен на слободу.

МУП Републике Србске је Тужилаштву БиХ доставило први извјештај 2005. године о ратним злочинима на подручју западних дијелова Босне, гдје спадају општине: Дрвар, Шипово, Петровац, Мркоњић Град, Бихаћ, Јајце... касније је тај извјештај допуњен двије године касније, гдје се упућује оптужба за Тихомира Блашкића, Станка Сопте, Мариа Петровића и више непознатих особа.

Центар Јавне безбједности Бањалуке је током 2013-2016 поднио босанско-херцеговачком Тужилаштву сву документацију о злодјелима која су починили припадници хрватско-муслиманских снага над цивилним становништвом Купреса и околине, али и борцима заробљеницима ВРС у јесен 1994. године. Та документација је имала више од 1.500 страница са сликама и изјавама жртава.

Том приликом су оптужени: Тихомир Блашкић са сарадницима, Миљенко Филиповић, Станко Божић, Фикрет Ћускић, Јосип Черни... и то за кривична дјела као што је: злочин против човјчености, нехумано поступање против ратних заробљеника, уништавање културно-историјског насљеђа и вјерских објеката, убијање, прогон и депортацију цивила, оснивање концентрационих логора итд. Све у периоду 1993-1994.

 

ПУБЛИКАЦИЈЕ

О злочинима над Србима у Купресу који су се дешавали у јесен 1994. године готово да није снимљен снимљен ниједан документарни филм. Док је написан такође мали број њига. Једна од њих је "Синови Виторога", аутора Душана Марића, команданта извиђашко-диверзантског одреда у 7. купрешкој бригади ВРС.



Оцените нам овај чланак:




Tags:
BOSANSKA KRAJINA
HRVATSKI ZLOCINI
MUSLIMANSKI ZLOCINI
VASINGTONSKI SPORAZUM
OPERACIJA CINCAR
NOVEMBAR 1994
KUPRESKA VISORAVAN
SELO MALOVAN
TIHOMIR BLASKIC
STANKO BOZIC
LOGOR HELIODROM
FIKRET CUSKIC
BUGOJANSKA BRIGADA
JOSIP CERNI
MILJENO FILIPOVIC
BRIGADA ZRINJSKI
DRVARSKI KORPUS
DEVEDESETE


Да се не заборави и не понови!




Ако преносите текстове са нашег портала, будите љубазни и ставите да је наш сајт извор података.
Ово није законом уређено, али је морално и спада у медијску коректност. Хвала унапред!







































Skip Navigation Links