Злочин у Холмецу је брутално убиство тројице војника Југословенске Народне Армије на Видовдан 28. јуна 1991. године, од стране словеначке територијалне одбране, током најжешћих окршаја у Словенији на граничном прелазу Холмец између тадашње СФРЈ и Аустрије.
На снимку који је касније приказала аустријска државна телевизија ÖRF је приказано како су војници ЈНА пали на земљу након што се чуло пуцање из ватреног оружја.
Приказивање овог снимка у Словенији је изазвало бурне реакције, као и у Србији. Словеначке власти никада нису процесуирале починиоце овог ужасног злочина. Чак и Европска унија никада није тражила од Владе Словеније да процесуирају злочинце, већ је 2004. године прихватила Словенију у своје "јато". Такође, резервни полицајац у пензији који је извршио злочин награђен је богатом пензијом и одликован од тадашњег словеначког министра одбране Јанеза Јанше.
Војницима и официрима ЈНА који су се вратили у Србију из Словеније 1991. године забрањено је да причају јавно о тим догађањима.
ПРЕТХОДНИЦА
Југославија је била федеративна држава састављена од шест република: СР Словенија, СР Хрватска, СР Босна и Херцеговина, СР Црна Гора, СР Србија и СР Македонија... с тим да је СР Србија имала двије покрјине: АП Војводина и САП Косово и Метохија. И СФРЈ и ЈНА су биле по својој дефиницији замишљене на братству и јединиству свих народа и народности који су живили од Вардара па до Триглава и од Ђердапа до Јадрана.
Југославенска федерација 1974-1992
Друштвено-економско уређење је био социјализам, односно диктарура пролетеријата и радничко самоуправљање. Политички систем је био једнопартијски, односно владао је Савез Комуниста.
Устав Југославије од 1974. године донио је децентрализацију земље, која је омогућила сепаратистичким снагама прво у Словенији и Хрватској, а касније и у Босни и Херцеговини, да започну разбијање Југославије, праћено крвавим ратовима и прогонима. У свим Уставима Југославије, Југословенска Народна Армија је била дефинисана као једина оружана сила на територији западног Балкана, а самим тиме и једини међународно признати војни субјекат.
ЈНА је створена на традицији Титових партизана
Савезна скупштина августа 1989. године доноси амандмане на Устав, па тако се једнопартијски систем замјењује вишепартијски систем почетком наредне године. Што је значило да поред једине до тада партије СКЈ, сада могу да се оснивају и друге странке.
Савеза Комуниста Југославије се распада 23. јануара 1990. на чувеном XIV конгресу у београдском Сава Центру, када је дошло до оштрих вербалних сукоба словеначких и делегата из СР Србије, око виђења будућности заједничке државе. У то вријеме, Њемачка је била уједињена, а "гвоздена завјеса" је у земљама Варшавског пакта већ била пробијена и на дјелу су отпочеле ткз. Обојене револуције.
Југославенска шесторка мистерије
Словеначка делегација напушта засједање, одмах затим и делегација СР Хрватске, чиме је рад конгреса доведен у питање. Након њих и делегације СР Босне и Херцеговине и СР Македоније напуштају рад конгреса. Тако је након 45 година прекинута владавина комуниста у Југославији.
Заправо тада је друга јужнославенска држава озбиљно нагрижена унутрашњим сепаратизмима, који су врло брзо добили велику помоћ спољних фактора, прије свега: Ватикана, Европске Уније и САД. Касније исламских земаља сјеверне Африке, Блиског и Средњег Истока. Њихов циљ је био убацивање радикалних исламиста у Европу и ширење Ислама.
Ситуација у Словенији
Словенија је најзападнија југославенска република у којој су највећим делом живели Словенци и мањим делом Срби и Хрвати са националним мањинама.
Словенија се налази на граници централне и југо-источне Европе у којој доминира континентална клима. Ово је територија у којој се сучељавају Алпи, Динариди, Средоземно море и Панонска низија. Граничи се на северу са Аустријом, северо-истоку са Мађарском, Италијом на западу и Хрватском на истоку и југу.
Највећи део словеначких река води ка црноморском сливу. Малим делом Словенија излази на Јадранско море, свега 30 км. Њен положај је врло повољан јер се налази на путу из централних делова европског континента, ка Малој Азији. Највиши врх у Словенији је Триглав 2.864 м.н.в. који припада Јулијским Алпима.
Пејсаж са Алпа
Словенија има и пет мањих покрајина: Прекомурије, Штајерска, Корушка, Крањска и Приморска. У веће градове спадају: Љубљана, Марибор, Цеље, Крањ, Копер, Нова Горица, Ново Место, Мурска Собота...
На простору данашње Словеније створена је држава Карантанија од Јужних Славена који су ту дошли у VII столећу. Али је врло брзо потпала под власт Бававарске и касније Франачке.
Крајем Средњег века улази у састав Хабзбуршке монархије, где остаје као провинција више столећа, све до 1918. године када је ослобођена већим делом од србске војске крајем Првог светског рата и ушла у састав Краљевине СХС. Тада је то била Дравска бановина, али без изласка на Јадран.
Шумски пут који води до Кочевског Рога
Током Другог светског рата Словенија је била анексирана већим делом у немачки Трећи Рајх, мањим делом је фашистичка Италија окупирала и Прекомурије је припало Хортијевој Мађарској. Покрет отпора се јавио тек у фебруару 1942. године у источној Корушки, а до краја рата су имали двадесетак одреда. Фашисти нису Словенце прогонили као народ, већ само појединице као идеолошке противнике. У пролеће 1945. године словеначке шуме су биле место страдања припадника ЈВуО који су се повлачиле пред партизанским јединицама.
У доба Брозове владавине у Југославији, Словенија је била најразвијенија република, али се индустријализација заснивала на фабрикама које су углавном пренете из СР Србије. У потрази за послом много људи је долазило из других република у Словенију и остајало да живи. Словенци су на дошљаке гледали увек са презиром.
Словеначки делегати Комунистичке партије су одмах након доношења новог Устава 1974. године испољавали велику жељу за независности.
Кучан и Јанша: Колико још остајемо у Југи?
Почетком 1990. године, словеначки комунисти су на 14. конгресу СКЈ у београдском Сава Центру напустили заседање услед вербалних сукоба са колегама из СР Србије.
Пар месеци касније на изборима у тој републици победили су комунисти, а њихов лидер Милан Кучан постао је председник те републике. Одмах су почеле припреме за рефередум и независност, што се остварило 25. децембра те године.
Ситуација у Дравограду
Дравоград је градић у северним деловима Словеније, уз границу са Републиком Аустријом. Удаљен је око 90 км северно од Љубљане, 60 км западно од Марибора и 70 км источно од Клагенфурта.
Налази се у покрајини Корушка, а према попису становништва из 1991. године имао је око 2.700 људи, већином словеначке националности.
С обзиром да је Дравоград смештен уз аустријску границу Југославенска Народна Армија је имала ту своје гарнизоне и карауле још од 1946. године. Војну команду над тим делом југославенске федерације имала је Девета армија, са седиштем у Љубљани.
Конкретно 67. гранични батаљон из Дравограда је био у саставу мариборског 31. корпуса ЈНА задужен за обезбеђење границе и имао одговорност за 12 караула: Савињски партизан, Стрелчев врх, Олашава, Терча, Ленарт, Холмец, Соњак, Стројна, Либеличе, Вич, Бистришки јарек и Кошењак.
ЗЛОЧИН
У ноћи између 27. и 28. јуна 1991, припадници словеначке територијалне одбране су опколили караулу Холмец, код Дравограда.
Командант јединице ЈНА, мајор Миладиновић је наредио да се војници ЈНА утврде, јер је очекивао помоћ из ваздуха. Караулу Холмец, опколило је око 300 припадника словеначке Територијалне одбране и то су:
- 115. анти-диверзантска чета,
- Прва чета 62. корушког одреда,
Караулу је бранило 40-ак војника ЈНА и интервентна јединица од 22 војника.
Одлучујући напад на Холмец почео је у петак 28. јуна 1991. на Видовдан у 05:00 сати ујутро, а примирје је било око 7 сати, када су амбулантна кола однела рањенике ЈНА.
Словеначким територијалцима је дотрчао Иван Вушник, чија је кућа била до карауле и пренео им је да је на положајима ЈНА „све крваво“ и предложио преговоре с војском.
Вушник се вратио у караулу ЈНА и пренео предлог Словенцима да до осам сати траје прекид ватре, а да се потом преговара о предаји војника ЈНА, али ЈНА није одговорила.
Прва група војника ЈНА се предала око 10:30 сати, а друга и већа група војника ЈНА предала се око 13:30 сати.
На страни словеначке ТО погинула су два припадника, а тројица су тешко рањена. Заробљено је 45 припадника ЈНА, шест је било рањено.
Припаднике ЈНА је тада жестоко напала наоружана група словеначких територијалаца. У окршају са бројчано надмоћнијим непријатељем војници ЈНА су покушали да се бране из заклона из тек ископаних ровова. Словеначки територијалци без престанка су пуцали, не дозволивши им да подигну главе. Један метак је погодио војника из Челарева.
Почетак разбијања Југославије: мрвачки сандуци
Поручник ЈНА Зијад Селамн је убрзо напустио место окршаја (дезертирао) војним хеликоптером остављајући смртно рањене војнике. Њихова тела су касније пренета на обдукцију у Загреб.
Све то је оцу погинулог друга Милану Јешићу испричао Горан Грбић из Каћа, који се тада налазио заједно са погинулим војницима ЈНА.
СВЕДОЧЕЊЕ
Ненад Ранитовић, из Нове Вароши, војник ЈНА који је преживео дводневни пакао Холмеца, сведочио је о томе овако:
- “Био сaм мад воjник, род погрaничнa стрeљaчкa пeшaдиja, послe обукe рaспорeђeн сaм бaш нa кaрaулу Холмeц. Слушaли смо вeсти о тeнзиjaмa унутaр Jугослaвиje, aли мaло ко мeђу нaмa je вeровaо дa ћe дa дођe до рaтних сукобa. Aли, свe je постaло тaко jaсно 27. jунa 1991. у 17:30 сати кaд су сe нa цaринaрници Холмeц поjaвили униформисaни воjници, сигурaн сaм дa су то били спeциjaлци, зajeдно сa словeнaчким цaриницимa, носили су тaблу и зaстaву Словeниje. Ушли су у цaринaрницу, спeциjaлци су покупили двоjицу цaриникa и двоjицу полицajaцa – службeникa СФРJ и одвeли их. Одмaх послe тогa из рeдовa словеначке Тeриториjaлнe одбрaнe мeгaфоном су позвaли Словeнцe и Хрвaтe, нaшe колеге воjникe JНA, дa сe прeдajу уз гaрaнциje дa им сe ништa нeћe догодити. Видeо сaм двоjицу дa одлaзe.
Кaд су то опaзили, тeриториjaлци, коjи су прe тогa зaузeли борбeнe положaje нaспрaм нaс воjникa JНA, отворили су вaтру из пeшaдиjског оружja по нaмa. Нa срeћу ми смо вeћ били у зaклону, тaко дa у тоj првоj рaзмeни вaтрe нико од нaших ниje стрaдaо. Нa кaрaули билa су само 24 воjникa и двa нижа официрa. Тог дaнa прe поднe добили смо поjaчaњe из Цeљa, стиглa су jош 24 воjникa сa двa официрa. Било нaс je укупно 48. Против нaс, то су нaм рeкли тeриториjaлци нeколико дaнa кaсниje, било je око три стотинe припaдникa Тeриториjaлнe одбрaнe Словеније.
Нaш положaj je био пaр стотинa мeтaрa дeсно од грaничног прeлaзa. Рaзмeнa вaтрe из пeшaдиjског оружja трajaлa je цeлу ноћ, a првa жртвa je био моj добaр друг Aнтониje Шимуновић. Њeгa je око 01:30 погодио снajпeристa у кључну кост, мeтaк му je зaвршио у срцу, што сaм сaзнaо од друговa коjи су видeли обдукциони нaлaз. Aнтониje je био порeд мeнe, прeмeштaо сe нa други положaj, прeскочио je простор од двa корaкa и погинуо. Био je зaистa добaр момaк, моj добaр друг, Хрвaт из херцеговачке Jaблaницe, упознaо сaм му и оцa, чeстити и добронaмeрни људи.
Успомена из војничких дана: Ненад Ранитовић
Њeговa погибиja мe стрaшно потрeслa, смрт je ту ушлa мeђу нaс, сaнитeт однeсe њeгово тeло, a ja сaм зaбио глaву у зeмљу испрeд, ридaо сaм дa мe нико нe види. Цeлу ноћ je прaштaло, a нa другу погибиjу чeкaли смо до чeтири сaтa уjутро 28. jунa кaдa je митрaљeзaц Зорaн Jeшић, вeровaтно je изгубио стрпљeњe, изaшaо нa чистину и испaлио нeколико рaфaлa прeмa нeприjaтeљу. И њeгa je погодио снajпeристa. Зорaн je био срчaн, одвaжaн, вeруjeм дa je изгубио живцe, рaт je ново и нeпознaто стaњe коje нaс je зaдeсило, нисмо знaли кaко дa сe понaшaмо. Jeшић ниje био бaш близу мeнe, aли видeо сaм ту стрaшну погибиjу.
Трeћи воjник коjи je стрaдaо нa Холмeцу био je Горaн Мaлeтић из Новог Сaдa. Он je погинуо дaљe од мeнe, сaмо сaм чуо, jaвили су нaм то воjници из линиje. Кaко je погинуо, нe знaм, донeли су сaмо њeговe ствaри… Из сaнитeтa jaвљajу дa имa и рaњeних воjникa. Свe сe то догодило током прeподнeвa 28. jунa 1991. године. Нa противничкоj стрaни видeо сaм сaнитeтскa возилa, долaзe и врaћajу сe…
Притисaк тeриториjaлaцa je био свe вeћи. Добиjaмо комaнду дa топ бeстрзajaц извучeмо нa jeдну узвишицу, ja сaм у тоj групи, што смо и учинили. Нaрeђeно нaм je дa пуцaмо у цaринaрницу. То смо и учинили. То je донeклe смирило тeриториjaлцe, пa сe свe свeло нa спорaдичну вaтру до jутрa, 29. jунa.
Мeђутим око 09:30 прeко мeгaфонa зову водникa Хусeинa Шaбићa. Кaжу: “Aко сe нe прeдaш, убићeмо ти ћeрку и супругу, коjу смо зaробили!” И зaистa видимо жeну сa дeтeтом, нe блeфирajу. Шaбић je родом из Босне, тачније Вeликe Клaдушe, дaнaс живи у Сaрajeву. Он ниje имaо куд. Рeчe нaм: Људи, ja нeмaм изборa, a кaко ствaри стоje, нajпaмeтниje би и вaмa било дa сe прeдaмо зajeдно. Поглeдaли смо сe, збуњeни, обeсхрaбрeни и нeмоћни. Одложили смо пушкe и крeнули зa њим. Трaнспортовaли су нaс у нeкaкaв рaднички дом, Црвeни крст нaм je донeо цивилнa одeлa, и послe двaдeсeтaк дaнa трaнспортовaни смо у Бeогрaд. Возом сa ознaкaмa Црвeног крста...”
ИМЕНА ПОГИНУЛИХ ВОЈНИКА
У злочину на Холмецу убијена су три војника Војна пошта 7646 из Дравограда и један је рањен.
- Горан Малетић (стар 19 година), из Новог Сада (СР Србија), војник ЈНА на редовном одслужењу војног рока.
- Зоран Јешић (стар 18 година), из Сакула код Панчева (СР Србија), војник ЈНА на редовном одслужењу војног рока.
- Антонио Шимуновић (стар 19 година) из Јабланице (Херцеговина), војник ЈНА на редовном одслужењу војног рока.
ПОСЛЕДИЦЕ
Борбе припадника Југославенске Народне Армије који су служили редован војни рок у Словенији и словеначке Територијалне одбране потрајале су десетак дана, када је дошло до потписивања примирја.
Пар дана касније је дошло и до договора Владе СР Словеније и Генералштаба ЈНА, тј. Брионским споразумом (7. јул 1991.) по коме се ЈНА морала повући из СР Словеније у року од 3 месеца. Те јединице су махом премештене у Западну Славонију или око Мостара.
ГОДИНАМА КАСНИЈЕ
Након што је новинар Бојан Буђа 16, јануара 1999. године објавио чланак у Словенским Новицама на тему ратних злочина 1991. године у Словенији направљена је велика афера и уследио је притисак јавности, па је Влада морала да оснује посебну комисију да се цео случај истражи. Сам Бојан Буђа је оптужен за : издају домовине, блаћење бораца и борбе за словеначку независност, помањкање државотворне савести и недостатак патриотизма, док је Хелсиншки одбор за Словенију поднео кривичну пријаву против НН лица за ратни злочин.
Дошло дело на видело: Бојан Буђа
Неколико година касније та афера је поново у жижи јавности након приказивања снимка на телевизији Б92 априла 2006. године. Тужилаштво за ратне злочине у Београду је покренуло истрагу тим поводом. Међутим, државна тужитељка Словеније Барбара Брезигар је изјавила да комисија из 1999. није пронашла доказе за злочине почињене у Холмецу. Словеначка верзија догађаја је да су југославенски војници легли на земљу, након што се чуо хитац из ватреног оружја.
У Хелсиншком одбору за Словенију су потврдили да случај Холмец „представља вероватно први случај ратног злочина почињеног у бившој Југославији“. Одговор на те тврдње псолао је и уред Барбаре Брезигар је тврди да је Државно тужилаштво Словеније покренуло поступак против Неде Миклавчић-Предан из Хелсиншког одбора у новембру 2004. због „лажних оптужби, које је Преданова изнела на конференцији за новинаре 2003. да је безбедносно особље починило ратне злочине на Холмецу“.
Крвава борба бивше браће: До краја
Др Зоран Станковић, тих годна министар одбране Србије и Црне Горе је изјавио да су југославенски војници који су приказани на снимку живи, а да је војник који је држао бели чаршав заправо Словенац. Један од сведока догађаја Зоран Лакић, који је служио војску на Холмецу је изјавио да на снимку нису Јешић и Малетић. Преданова је јавно одговорила да је изјава министра одбране СЦГ Зорана Станковића да се ради о другим лицима „вероватно израз притисака који долазе из Словеније“.
Премијер Словеније током 2004-2008 Јанез Јанша који је у време спорних догађаја на Холмцецу, када се десио злочин обављао функцију министра одбране СР Словеније је уложио протест премијеру Републике Србије Војиславу Коштуници како би демантовао изјаве неких српских званичника поводом случаја Холмец, као и због претњи бојкотом словеначке робе у трговинским мрежама у Србији.
На огради градилишта словеначког тржног центра Меркатор у Новом Саду, августа 2006. године појавили су се графити "Холмец!“, "Сетите се Холмеца“, „Они су стрељали нашу децу“ и „Новосађанин је први војник кога су убили Словенци“.
Многи аналитичари и сведоци догађаја се слажу у чињеници да на основу доказа који се поседује, може да се закључи да "Холмец није био грешка, већ систем словеначког осамостаљивања".
КОНТРАВЕРЗЕ
Према службеној верзији догађаја у Словенији деведесетих, каже се да је поручник ЈНА Драган Драгић, пуцњем у леђа регруту који је желео да се преда, покренуо крваве догађаје, што су у Београду демантовали. Такође се тврди да словеначка страна тачно зна идентитет снајперисте из словеначке полиције, али га скрива, који је убио регруте ЈНА, размештене код карауле на Холмецу и да се радило о резервном полицајцу у пензији.
Извор из словеначког Хелсиншког одбора је изјавио штампи да је официр који је 1991. командовао словеначком Територијалном одбраном која се сумњичи за убиства на Холмецу, касније одликован и награђен богатом државном пензијом, а да га је за одликовање предложио лично Јанез Јанша.
Међутим, према речима родитеља Антонија Шимуновића, који су интервјуисани после поново подигнуте афере 2006. године, они су од тадашње ЈНА примили тело, са јединим објашњењем да им је син погинуо, ништа више није им речено нити дозначено.
И поред тога што су медији својевремено отворили питање могућег кршења хуманитарног права, за неколико догађаја из времена оружаних сукоба у Словенији 1991, према извештају за 2010-2011 годину Тразниционе правде у бившим југословенским републикама, ни један од њих није истражен или процесуиран.
На крају за чланак о случају Холмец о пуцању на припаднике ЈНА током њиховог предавања, Суд части Друштва новинара Словеније осудио је Бојана Буђу, због "кршења кодекса части".
ПУБЛИКАЦИЈЕ
У Србији никада није снимљен ниједан документарни филм о дешавањима у караули Холмец 1991. године. Влада закон ћутања и после три деценије.
У београдским архивама Министарства одбране Републике Србије постоји брошура: „Истина о оружаном сукобу у Словенији“, где су изнети бројни докази о рату у Словенији и случају Холмец 1991. али је та брошура је деценијама била забрањена и није била доступна јавности. Трагично је то што је Генералштаб ЈНА забранио својим официрима, повратницима из Словеније и родитељима погинулих војника да причају о томе.
Такође није познато да је на бившем југославенском простору одржана иједна трибина или научни скуп о нападима словеначких територијалаца на карауле ЈНА у пограничним зонама према Аустрији, Мађарској и Италији.
ЗАКЉУЧАК
Напад на караулу Холмец од стране словеначких паравојних формација је само једна карика удруженог злочиначког подухвата који се на Србе обрушио током деведесетих година 20. века, од стране Владе СР Словеније.
Циљ словеначких сепаратиста: Милан Кучан, Јанез Јанша, Алојзије Петерле, Игор Бавчар... је био издвајање путем из Југославије, макар и насилним. Сем тога, словеначке власти су конфисковали имовину официра ЈНА и многих Срба.
У том процесу иредентизма имали велику помоћ уједињене Немачке чију је спољну политику обликовао Ханс-Дитрих Геншер. Словенија није имала дугогодишњи рат, као у Хрватској и БиХ... нити је била спремна на тако нешто, а ни Срби нису у Словенији били конститутивни народ. Њима је оружани сукоб требао како би појачали национални его и стварали нове хероје нације.
С обзиром да су Срби у читавој западној хемисфери означени као једини кривци за разбијање југославенске федерације и ратове на тлу исте, тешко је веровати да ће ико од словеначких криминалаца, како у оделу или са оружјем у руци одговарати за своја злодјела, као што је и овај дравградски злочин.