Фочанска села 1992 - www.zlocininadsrbima.com


Време: Распад СФР Југославије и ратови 1990-их

Област: Босна


Фочанска села 1992



Злочини у Фочи су назив за монструозна ратна злодјела које су починили припадници муслимаских снага у општини Фоча, односно доњем дијелу Подриња на истоку Босне почетком деведесетих година 20. стољећа.

Овакав злочини су планирани и извршени од злотвора из сусједних муслиманских села који су добили налог од централе партије Странке Демократске Акције из Сарајева да етнички очисте тај регион од србског живља.

За неколико дана током љета 1992. године убијено је стотинак ненаоружаних циивла, углавном старих и немоћних који нису пружали никакав отпор. Њихове куће и привредни објекти су спаљени и уништени до темеља.

Тужилаштво БиХ, као и Међународни кривични суд у Хагу су одбили да процесуирају осумњичне, иако су преживели овог етничког чишћења са елементима геноцида свједочили пред истражним органима Србске Републике и навели имена комшија које су препознали.

РАТ И ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ 1992-1995

Бјеловац -Босански Брод - Добровљачка - Брадина - Јама Казани - Кравица - Кукавице

Купрес - Орашје - Наташа и Милица - Чагаљ - Чардак - Скелани - Смолућа - Намјерна Сила

Петровачка цеста - Брчко - Каменица - Шеве - Силос - Бихаћки логор - Виктор Бубањ

Оџак - Брежани - Челебићи - Чајниче - Ристовићи - Силовања - Бреза - Горажде - Кнежевићи

Башчаршија - Јошаница - Сердари - ХВО - Бањалучке бебе - Тузла - Бравнице - Мостар

Чемерно - Јабука - Слађана Кобас - Породица Голубовић - Фочанска села - Сарајевска Голгота

Олга Драшко - Мирјана Драгичевић - Пофалићи - Страхиња Живак - Јесен - Јука Празина

Љубомир Млађеновић - Без дистанце - Драган Васић - Ејуп Ганић - Алија Изетбеговић

Мушан Топаловић - Рамиз Делалић - Расим Делић - Ахмет Сејдић - Мурат Шабановић

Сакиб Махмуљин - Насер Орић - Харис Силајџић - Ураган - Дретељ - Ледићи

 

ПРЕТХОДНИЦА

Југославија је била федеративна држава састављена од 6 република (СР Словенија, СР Хрватска, СР Босна и Херцеговина, СР Црна Гора, СР Србија и СР Македонија). И Југославија и ЈНА су биле по својој дефиницији замишљене на братству и јединиству свих народа и народности који су живили од Вардара па до Триглава и од Ђердапа до Јадрана..


Од Вардара па до Триглава, нешто се одриграва

Друштвено-економско уређење је био социјализам, односно диктарура пролетеријата и радничко самоуправљање. Политички систем је био једнопартијски, односно владао је Савез Комуниста.

Устав Југославије од 1974. године донео је децентрализацију земље, која је касније омогућила сепаратистичким снагама у Словенији и Хрватској, а касније и у Босни и Херцеговини, да започну разбијање Југославије, праћено крвавим ратовима и прогонима. У свим Уставима Југославије, Југословенска Народна Армија је била дефинисана као једина оружана сила на територији западног Балкана, а самим тиме и једини међународно признати војни субјекат.

Крајем 1989. године Савезна скупштина доноси амандмане на Устав, па тако се једнопартијски систем замјењује вишепартијски систем. Што је значило да поред једине до тада партије СКЈ, сада могу да се оснивају и друге странке.

Крајем јануара 1990. године долази до распада Савеза Комуниста Југославије, на чувеном XIV конгресу у Београду, када је дошло до оштрих вербалних сукоба словеначких и делегата из СР Србије, око виђења будућности заједничке државе.


Југославенска шесторка распада

Словеначка делегација напушта засједање, одмах затим и делегација СР Хрватске, чиме је рад конгреса доведен у питање. Након њих и делегације СР Босне и Херцеговине и СР Македоније напуштају рад конгреса. Тако је након 45 година прекинута владавина комуниста у Југославији.

Заправо тако је друга јужнославенска држава озбиљно нагрижена унутрашњим сепаратизмима, који су врло брзо добили помоћ спољних фактора, прије свега: Ватикана, Европске Уније, САД... а касније и исламских земаља северне Африке и Блиског и Средњег Истока.

Ситуација у Босни и Херцеговини

Босна и Херцеговина је централна република СФР Југославије, у којој су живели муслимани, Срби и Хрвати, заједно са националним мањинама.

Дана 18. новембра 1990. године одржани су први вишестраначки избори након Другог свјетског рата. Власт је формирана од странака антикомунистичке коалиције: СДА, СДС и ХДЗ. Народни посланик који је добио највише гласова је Фикрет Абдић (47,4%), успјешан привредник из Велике Кладуше. Али је он склоњен у страну од муслиманских екстремиста због тога што није желио рат, нити сукобе са Србима. Уствари, они је био само мамац муслиманским бирачима на изборима.

Тако је предсједник председништва БиХ постао Алија Изетбеговић, предратни робијаш и аутор чувене шовинистичке "Исламске декларације". Предсједник Скупштине БиХ постао је Момчило Крајишник из странке СДС, а Хрват Јуре Преливан премијер СР БиХ. Ова коалиција је издржала 15 мејсеци. Урушила се на почетку ратних збивања у БиХ, априла 1992. године.

Водећи чланови муслиманске Странке Демократске Акције: Алија Изетбеговић, Ејуп Ганић, Харис Силајџић и др. су још 1991. године донијели одлуку да не желе Босну и Херцеговину у Југославији, односно да желе независну БиХ. Ту су се планови странака СДА и ХДЗ поклапали, али су обије странке жељеле да имају етнички и верски чисту државу. Односно Хрвати су жељели БиХ да припоје Хрватској, а муслимани исламску републику.


Куљић (ХДЗ), Караџић (СДС) и Изетбеговић (СДА)

Идеју о независној Босни и Херцеговини су свакако ширили и медији. Још октобра 1991. године у сарајевским новинама појављивале су се отворене претње српском народу. Између осталог најављивано је обнављање тзв. Ханџар дивизије, усташке јединице која је 1941-1945 починила стравичне злочине над Србима у Независној Држави Хрватској. Ту формацију су чинли углавном муслимани. Иначе, усташка злодјела у Босни и Херцеговини су досегнула свој врхунац (Пребиловци, Дракулић, Билећа, Гацко, Доња Градина, Купрес).

У августу 1991. почиње организовано наоружавање муслимана и Хрвата у БиХ које је ишло преко странака СДА и ХДЗ, са циљем напада на Југословенску Народну Армију. Октобра 1991. почело је оснивање мјесних одбора паравојне формације "Зелене беретке" и "Патриотске Лиге БиХ". У Мостару је у другој половини 1991. било пуно припадника ЈНА, који су долазили из Хрватске (Далмација и Дубровачки рејон), одакле су били протјерани или повучени. Касније су повучени у Ужице (СР Србија).

Дана 1. марта 1992. године организован је референдум о одвајању Босне и Херцеговине од СФРЈ, где је 62,4% бирача гласало за независност. Дан касније у Сарајеву су припадници "Зелених беретки", које предводи криминалац Рамиз Делалић Ћело, пуцали на српске сватове на Башчаршији и убили старог свата Николу Гардовића, а свештеника Раденка Миковића ранили. То је био догађај који је најавио крвави босанско-херцеговачки рат 1990-их, а то је био и један од повода да се распадне још увјек мјешовита полицја у Сарајеву. Након тога, усљедилили су бројни напади на српска мјеста у БиХ, као и припаднике ЈНА (Сијековац, Купрес, Сарајево, Тузла...). Међународни представници су били само нијеми посматрачи.

Ситуација у Фочи

Фоча је насеље у југо-источним дијеловима Босне, кроз коју протиче ријека Дрина. У близини Фоче је граница са Црном Гором и Рашком области, тако да су Срби овјде домицилно становништво стољећима.

Географски гледано Фоча се налази на граници Босне и Старе Херцеговине, иако ту није јасна граница гдје заправо Фоча припада.

Још у доба Средњег вијека, ово мјесто је имало назив Хоча, као топоним који су досељеници са поростора Старе Србије донијели у ове крајеве бјежећи од турске инвазије и захтјевом да пређу у Ислам.

Аустроугарском окупацијом Босне и Херцеговине након Берлинског конгреса јула 1878. године османлијски терор над православним Србима наставио је Бечки двор. Наручито након Сарајевског атентата 1914. године дошло је до масовних хапшења (рација), прогона и убистава Срба у овим подручијима, јер су се налазли уз границу са Краљевином Србијом.

Када је србска Друга армија под командом војводе Степе Степановића 1918. ослободила цијелу Босну и друге србске земље под Хабзбуршком монархијом створена је прва јужнославенска држава: Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Фоча је ушла у сатав Зетске бановине.

Тада је дошло до великон прогреса и ослобађања оријенталног утицаја у овим крајевима. Срећа није дуго потрајала јер су априла 1941. године Њемачка и Италија са својим сателитима: Бугарска, Албанија, Мађарска и Румунија извршили агресију на Краљевину Југославију и раскомадали је. Фочански крај је ушао у састав клеро-фашистичке Независне Државе Хрватске, гдје су муслимански и хрватски фашисти (усташе и домобрани) спроводили геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима према захтјевима владарског двојца: поглавник Анте Павелић и кардинал Алојзије Степинац. Покрети отпора у овом крају су били јаки и створена је током 1942. и Фочанска Република.

Након завршетка Другог свјетског рата, овај крај је обнављан, иако је добар дио становништва одлазио у велике градове или панонску низију.

Према попису становништва из 1991. године Фоча је имала 14.335 становника, од чега је било 58% Срба и 38% муслимана.

 

ЗЛОЧИНАЧКА ОДИСЕЈА

Према директивама централе Странке Демократске Акције муслимански официри ткз. Армије БиХ су направили детаљан план о етничком чишћењу овог краја (мјесто по мјесто), како би се направила касније злогласна "Зелена трансферзала" која би одвојила Црну Гору од Републике Србије.

Доња Брда

Дана 13. јула 1992. године муслиманске паравојне формације су убили два Србина цивила: Душaн Дaвидовић (57) и Вaсо Дрaгичeвић (41), коjи су сe из стрaхa од муслимaнa склонили у сeло Горњa Брдa, убиjeни приликом поврaткa кућaма.

Мирушићи

Дана 20. маја 1992. године муслиманске паравојне формације су убили Живка Мaрковића (62) на веома страшан начин: глaвa одсјeчeнa и приковaнa зa дрво, лијeвa рукa одсјeчeнa, рaспорeн и нaтрпaн сољу, кожa одeрaнa...

 

Бујаковина

Село Бујаковина изнад Фоче је имало 130 становника почетком деведесетих година, од чега су Срби чинили 98,40% популације.

Припадници 1. фочанске бригаде 22. јуна 1992. године упали су у ово мало планинско село које се налази на путу Фоча - Сарајево. Том приликом је свирепо убијено најмање девет цивила Срба, док су остали мјештани побјегли јер је муслиманских крвника било далеко више и били су боље наоружани. У Бујаковини је настао прави помор јер су им спаљиване и рушене куће, привредни објекти (штале, торови, шупе), док им је покретна имовина и стока покрадена. 

 Међу злотворима који су починили овај стравичан масакр очевици и преживјели су препознали сљедеће особе:

  • Дивовић Идриз,
  • Муслим Мурaт,
  • Жигa Бeгaн,
  • Бeговић Сeлим,
  • Шeховић Мухaмeд,
  • Спaхо Ибро
  • Ћeмо Сeлим (хоџа).

 Међу жртвама је било и мушкараца и жена, чак и један слепи старац.

Мушкарци Жене
  • Душан Калајџић (75)
  • Милисав Говедарица (18)
  • Илија Говедарица
  • Јово Вучетић (70), слеп
  • Милан Вучетић
  • Јока Калајџић
  • Илинка Говедарица
  • Милка Вучетић
  • Видосава Вучетић

Милотина

У овом селу су 7. јула 1992. убијени Момир Ђуровић и Ђорђо Мастило (72), који је исјечен сјекиром.

Рули

У овом селу су 21. јула 1992. године муслиманске снаге убиле Стоју (70) и Новицу (70) који су бјежали према Фочи, па су их сустигли меци из аутоматске пушке. Њихова кућа је спаљена, а прије тога опљачкана.

Јамнићи

Дана 26. јула 1992. године муслиманске оружане формације упале су у Јамниће и направиле масакр над десет Срба цивила.

  • Милан Голубовић
  • Ново Голубовић
  • Драган Голубовић
  • Милорад Голубовић
  • Пејка Голубовић
  • Његош Савић
  • Вељко Елез
  • Милорад Елез
  • Илија Ковач
  • Перо Дубовина

Слатина

Дана 27. јула 1992. године муслиманске оружане формације упале су у Слатину и убили Милоша Дејана, цивила.

Преључа

Дана 30. јула 1992. године муслиманске снаге упадају у село Преључа и убијају најмање девет Срба цивила:

  • Милан Фундук
  • Милан Патовић
  • Радиша Пантић
  • Владимир Радовић
  • Славиша Дракул
  • Ранко Секуловић
  • Митар Брковић
  • Милован Мандић
  • Божо Давидовић

Чурево

Дана 8. августа 1992. године убијен је Жарко Паприца на својој ливади док је косио траву за стоку.

Пољице

Дана 8. септембра 1992. године муслиманске ратне јединице ткз. Армије БиХ упадају у ово село које су предводили Касим Барлов и браћа Бећиревић...  Тада је побијено најмање 14 Срба цивила.

  • Грујо Н. Миљановић (32)
  • Саво П. Дракул (69)
  • Драго В. Дракул (34)
  • Радивоје Т. Јововић (55)
  • Анђелко Г. Мргуд (35)
  • Сретен Д. Милидраг (20)
  • Спасо С. Огњеновић (49)
  • Владо Р. Дракул (51)
  • Мирко Б. Јововић (58)
  • Петар М. Јововић (67)
  • Милојка С. Јововић (55)
  • Нада С. Елез (22)
  • Стеван П. Елез (50)
  • Славко Т. Елез (54)

Пут Миљевина - Калиновик

Дана 20. септембра 1992.  године у муслиманској засједи убијено је 40-ак Срба цивила у моторном возилу (аутобусу).

  • Вуjaдин С. Лeксо (44),
  • Бозaло М. Рaдомир (35),
  • Огњeновић С. Вeлимир (32),
  • Сaрић М. Миловaн (55),
  • Aндрић Г. Рaдe (53),
  • Ного Р. Вeсeлин (24),
  • Aндрић М. Рaнко (30),
  • Мaстило Л. Слободaн (16),
  • Мaстило Л. Душко (20),
  • Вaсовић Н. Милисaв (37),
  • Шкобо Ј. Слaвко (41),
  • Милeтић Р. Гордaн (30),
  • Милeтић М. Мишо (65),
  • Сарић Милица (25)
  • Елез Мато (50)
  • Вуковић В. Милорaд (29),
  • Вуковић М. Милeнко (45),
  • Трифковић М. Ристо (48),
  • Влaшки Ј. Вeлибор (19),
  • Цицовић Б. Дaнило (28),
  • Ного В. Милaн (34),
  • Стaнковић Н. Видe (41),
  • Стaнић Ж. Милорaд (33),
  • Клeпић Ч. Рajко (30),
  • Миjaтовић Ј. Пeтко (30),
  • Стaнковић Ј. Млaђeн (30),
  • Поповић Н. Рaдомир (25),
  • Поповић Млaђeн (30),
  • Голиjaни Д. Слaвко (36),
  • Обућинa Б. Цвиja) (62),

Озаревина

Дана 16. новембра 1992. године муслиманске јединице ткз. Армије БиХ у нападу нa сeло Озaрeвину убијају сљедеће особе:  Стaкa Пљeвaљчић (68), Воjо Кулић (48) и Jaгош Крсмaновић (57)...

 

ПОСЉЕДИЦЕ

Србска Војска у Босни и Херцеговини је наредних недјеља ослободила Бујаковину и остала мјеста, која је остала на првој линији фронта све до краја рата.

Након што је потписан Дејтонски мировни уговор 21. новембра 1995. у САД, Бујаковина је остала у саставу Републике Србске.

Истражним органима РС преживјели свједоци су 25. октобра 1992. године дали изјаве и имена осумњичених ликова за ово етничко чишћење које има све елементе геноцида (01-1578/92).

 

ЗАКЉУЧАК

Злочини у Фочи су само једна карика геноцидног ланца тј. удруженог злочиначког подухвата који се обрушио на Србе током деведесетих година 20. вијека у Босни и Херцеговини од стране муслиманских власти формиране од првака СДА: Алија Изетбеговић, Харис Силајџић и Ејуп Ганић.

Циљ је био да се православни Срби елиминишу, не само са подручја источне Босне односно Подриња, већ читаве Босне и Херцеговине, јер су муслимански екстремисти заправо жељели етнички и вјерски чисту државу по модели Алијине Исламске Декларације, која је објављена 1971. године.

С обзиром да су Срби у читавој западној хемисфери означени као једини кривци за распад и разбијање Југославије и ратове на тлу исте, тешко је вјеровати да ће у догледно вријеме неко од муслиманских крвника са оружјем или у одјелу одговарати за оваква монструозна злодјела, као што је и овај фочански злочин.



РАТНИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА ДЕВЕДЕСЕТИХ ГОДИНА 1991-2000
Словенија

Медвеђек - Холмец - Шкофије - Јанез Јанша - Игор Бачвар - Доб при Мирни - Копар

Дол при Храстнику - Берислав Попов - Словеначки рат - Винко Пандуревић - Прогон Срба

Хрватска
и Крајина

Бљесак - Олуја - Вуковар - Карловац - Славонска Пожега - Осијек - Сисак - Задар - Книн

Борово Село - Плитвице - Госпић - Корански мост - Караџићево - Масленица - Церна

Медачки џеп - Миљановац - Оркан - Откос - Паулин Двор - Зец - Радосављевић - Лора

Марино Село - Пакрачка Пољана - Керестинец - Бранимир Главаш - Томислав Мерчеп -

Фрањо Туђман - Анте Готовина - Благо Задро - Јанко Бобетко - Добросав Парага - Кијани

Иван Кораде - Иван Векић - Мирко Норац - Јесење Кише - Ђуро Бродарац - Миљенко Ф.

Босна и
Херцеговина

Босански Брод - Брадина - Сарајево - Сребреница - Бреза - Високо - Кукавице - Бравнице

Божана Делић - Страхиња Живак - Мирјана Драгичевић - Поникве - Горажде - Ејуп Ганић

Добровољачка - Тузла - Алија Изетбеговић - Харис Силајџић - Јусуф Празина - Јама Казани

Анђелка Братић - Олга Драшко - Силос - Виктор Бубањ - Цацо - Озрен - Сакиб Махмуљин

Рамиз Делалић - Башчаршија - Слобо Стојановић - Смолућа - Љубо Млађеновић - Фоча

Насер Орић - Глођанско Брдо - Бугојно - Купрес - Сердари - Сефер Халиловић - Чардак

Хрватско Вијеће Одбране -

Косово и
Метохија

Агим Чеку - Агим Рамадани - Хашим Тачи - Рамуш Харадинај - Кадри Весељи - Клечка

Рустем Мустафа - Радоњићко језеро - Старо Грацко - Кафић Панда - Шутаковић - Агуши

Косовска Митровица - Адем Јашари - Сулејман Селими - Ликовац - Жута Кућа - Лапушник

Кукеш - Белаћевац - Дик Марти - Костићи - Рачак - Отац Харитон - Иван Булатовић -

 



Оцените нам овај чланак:




Tags:
SELO BUJAKOVINA
OPSTINA FOCA
ISTOCNA BOSNA
DONJE PODRINJE
UBIJANJE CIVILA
MUSLIMANSKI ZLOCINI
DRINSKI KORPUS
ARMIJA BIH
SEHOVIC MEHMED
SLATINA PRELJUCA
CUREVO POLJICE
MILJEVINA KALINOVIK
OZAREVINA JAMNICI
MILOTINA MIRUSICI
BUJAKOVINA SELO


ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!





















Ако преносите текстове са нашег портала, будите љубазни и ставите да је наш сајт извор података.
Ово није законом уређено, али је морално и спада у медијску коректност. Хвала унапред!







Skip Navigation Links