Фочанска Јабука 1992 - www.zlocininadsrbima.com


Време: Распад СФР Југославије и ратови 1990-их

Област: Босна


Фочанска Јабука 1992



Покољ у Фочанској Јабуци је извршен 23. јула 1992. године од стране припадника муслиманске ткз. Армије Босне и Херцеговине над 43 Срба цивила и борца Територијалне одбране, односно мјештанина овог малог села између Фоче и Сарајева.

Страдали су засеоци: Дражево, Јамићи, Колаковићи, Подграђе, Подрид, Куторина, Рачићи, Подстјена... Најмлађа жртва био је Ново Елез од 11 година, а најстарија Милка Ковач од 90 година старости.

Стравичан злочин који је имао геноцидне размјере, јер су се крвници водили идеологијом истребљења по узору на Павелићеве усташе у Другом свјетском рату.

Локални муслимани су добро познавали терен, али су имали и спискове кућа и Срба који живе у њима, што значи да је овај злочин недјељама планиран.

За овај злочин као и многе друге злочине на простору бивше Југославије током ратова 1990-их, нико није до сада одговарао.

РАТ И ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ 1992-1995

Бјеловац -Босански Брод - Добровљачка - Брадина - Јама Казани - Кравица - Кукавице

Купрес - Орашје - Наташа и Милица - Чагаљ - Чардак - Скелани - Смолућа - Намјерна Сила

Петровачка цеста - Брчко - Каменица - Шеве - Силос - Бихаћки логор - Виктор Бубањ

Оџак - Брежани - Челебићи - Чајниче - Ристовићи - Силовања - Бреза - Горажде - Кнежевићи

Башчаршија - Јошаница - Сердари - ХВО - Бањалучке бебе - Тузла - Бравнице - Мостар

Чемерно - Јабука - Слађана Кобас - Породица Голубовић - Фочанска села - Сарајевска Голгота

Олга Драшко - Мирјана Драгичевић - Пофалићи - Страхиња Живак - Јесен - Јука Празина

Љубомир Млађеновић - Без дистанце - Драган Васић - Ејуп Ганић - Алија Изетбеговић

Мушан Топаловић - Рамиз Делалић - Расим Делић - Ахмет Сејдић - Мурат Шабановић

Сакиб Махмуљин - Насер Орић - Харис Силајџић - Ураган - Дретељ - Ледићи

 

 

ПРЕТХОДНИЦА

Југославија је била федеративна држава састављена од 6 република (СР Словенија, СР Хрватска, СР Босна и Херцеговина, СР Црна Гора, СР Србија и СР Македонија). И Југославија и ЈНА су биле по својој дефиницији замишљене на братству и јединиству свих народа и народности који су живили од Вардара па до Триглава и од Ђердапа до Јадрана..


Од Вардара па до Триглава, нешто се одриграва

Друштвено-економско уређење је био социјализам, односно диктарура пролетеријата и радничко самоуправљање. Политички систем је био једнопартијски, односно владао је Савез Комуниста.

Устав Југославије од 1974. године донео је децентрализацију земље, која је касније омогућила сепаратистичким снагама у Словенији и Хрватској, а касније и у Босни и Херцеговини, да започну разбијање Југославије, праћено крвавим ратовима и прогонима. У свим Уставима Југославије, Југословенска Народна Армија је била дефинисана као једина оружана сила на територији западног Балкана, а самим тиме и једини међународно признати војни субјекат.

Крајем 1989. године Савезна скупштина доноси амандмане на Устав, па тако се једнопартијски систем замјењује вишепартијски систем. Што је значило да поред једине до тада партије СКЈ, сада могу да се оснивају и друге странке.

Крајем јануара 1990. године долази до распада Савеза Комуниста Југославије, на чувеном XIV конгресу у Београду, када је дошло до оштрих вербалних сукоба словеначких и делегата из СР Србије, око виђења будућности заједничке државе.


Југославенска шесторка распада

Словеначка делегација напушта засједање, одмах затим и делегација СР Хрватске, чиме је рад конгреса доведен у питање. Након њих и делегације СР Босне и Херцеговине и СР Македоније напуштају рад конгреса. Тако је након 45 година прекинута владавина комуниста у Југославији.

Заправо тако је друга јужнославенска држава озбиљно нагрижена унутрашњим сепаратизмима, који су врло брзо добили помоћ спољних фактора, прије свега: Ватикана, Европске Уније, САД... а касније и исламских земаља северне Африке и Блиског и Средњег Истока.

Ситуација у Босни и Херцеговини

Босна и Херцеговина је централна република СФР Југославије, у којој су живели муслимани, Срби и Хрвати, заједно са националним мањинама.

Дана 18. новембра 1990. године одржани су први вишестраначки избори након Другог свјетског рата. Власт је формирана од странака антикомунистичке коалиције: СДА, СДС и ХДЗ. Народни посланик који је добио највише гласова је Фикрет Абдић (47,4%), успјешан привредник из Велике Кладуше. Али је он склоњен у страну од муслиманских екстремиста због тога што није желио рат, нити сукобе са Србима. Уствари, они је био само мамац муслиманским бирачима на изборима.

Тако је предсједник председништва БиХ постао Алија Изетбеговић, предратни робијаш и аутор чувене шовинистичке "Исламске декларације". Предсједник Скупштине БиХ постао је Момчило Крајишник из странке СДС, а Хрват Јуре Преливан премијер СР БиХ. Ова коалиција је издржала 15 мејсеци. Урушила се на почетку ратних збивања у БиХ, априла 1992. године.

Водећи чланови муслиманске Странке Демократске Акције: Алија Изетбеговић, Ејуп Ганић, Харис Силајџић и др. су још 1991. године донијели одлуку да не желе Босну и Херцеговину у Југославији, односно да желе независну БиХ. Ту су се планови странака СДА и ХДЗ поклапали, али су обије странке жељеле да имају етнички и верски чисту државу. Односно Хрвати су жељели БиХ да припоје Хрватској, а муслимани исламску републику.


Куљић (ХДЗ), Караџић (СДС) и Изетбеговић (СДА)

Идеју о независној Босни и Херцеговини су свакако ширили и медији. Још октобра 1991. године у сарајевским новинама појављивале су се отворене претње српском народу. Између осталог најављивано је обнављање тзв. Ханџар дивизије, усташке јединице која је 1941-1945 починила стравичне злочине над Србима у Независној Држави Хрватској. Ту формацију су чинли углавном муслимани. Иначе, усташка злодјела у Босни и Херцеговини су досегнула свој врхунац (Пребиловци, Дракулић, Билећа, Гацко, Доња Градина, Купрес).

У августу 1991. почиње организовано наоружавање муслимана и Хрвата у БиХ које је ишло преко странака СДА и ХДЗ, са циљем напада на Југословенску Народну Армију. Октобра 1991. почело је оснивање мјесних одбора паравојне формације "Зелене беретке" и "Патриотске Лиге БиХ". У Мостару је у другој половини 1991. било пуно припадника ЈНА, који су долазили из Хрватске (Далмација и Дубровачки рејон), одакле су били протјерани или повучени. Касније су повучени у Ужице (СР Србија).

Дана 1. марта 1992. године организован је референдум о одвајању Босне и Херцеговине од СФРЈ, где је 62,4% бирача гласало за независност. Дан касније у Сарајеву су припадници "Зелених беретки", које предводи криминалац Рамиз Делалић Ћело, пуцали на српске сватове на Башчаршији и убили старог свата Николу Гардовића, а свештеника Раденка Миковића ранили. То је био догађај који је најавио крвави босанско-херцеговачки рат 1990-их, а то је био и један од повода да се распадне још увјек мјешовита полицја у Сарајеву. Након тога, усљедилили су бројни напади на српска мјеста у БиХ, као и припаднике ЈНА (Сијековац, Купрес, Сарајево, Тузла...). Међународни представници су били само нијеми посматрачи.

 

Ситуација у Фочи

Фоча је старо насеље неколико вијекова, чак се раније у Средњем вијеку називало и Хоча, да би 1993. године одлуком Народне Скупштине Републике Србске променило назив у Србиње.

Налази се на граници између Херцеговине и Босне. По свим својим природно-географским одликама, Фоча уствари спада у Херцеговину. Иначе, код Фоче се налази и планина Маглић (највиши врх 2.386 м), као и велики кањон ријеке Таре.

Писани документи говоре да је овај град са развијеном трговином постојао још 1368. године и да је кроз њега пролазио каравански „Дубровачки пут“ повезујући Јадран са сјевером земље.

Турци Османлије у ове крајеве долазе почетком 15. стољећа, у вријеме својих крвавих похода све до Беча и доносе исламску религију. Све до Берлинског конгреса 1878. године, Фоча је спадала у Османлијско царство, а онда постаје дио Аустро-Угарске, која је анексирала читаву Босну и Херцеговину. Крајем 19. и почетком 20. стољећа у читавој БиХ, влада велико незадовољство србског народа због намета и тираније Бечког двора и све више се чује глас за ослобађање Босне и Херцеговине од Аустро-Угарске и припајање матици Србији. 

Након Првог свјетског рата, Фоча улази у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, односно Зетске бановине. Да би по избијању Априлског рата, тј. напада Њемачке и Италије са савезницима на Краљевину Југославију у априлу 1941. постала дио клеро-фашистичке Независне Државе Хрватске, гдје су усташе починиле стравичан геноцид над србским становништвом.

О тим злочинима се после рата морало ћутати због "братства и јединства", јер свако ко би јавно проговорио о томе био би хапшен или убијан. Посље Другог свјетског рата Фоча је ушла у састав СР Босне и Херцеговине.


Панорама Фоче 1935.

У Фочи се изначе налази и Православни богословски факултет, као и музеј Старе Херцеговине.

Према попису становништва из 1991. године општина Фоча је имала 40.513 становника, од чега је највише било муслимана 51%, затим Срба 46% и 3% осталих.

 

ПРИЈЕ ЗЛОЧИНА

Двије недјеље прије него што је извршен злочин припадници србске Територијалне одбране су заробили баш код Фочанске Јабуке, а онда и пустили на слободу 50 младића који су били наоручани чланови муслиманских паравојних формација ткз. Зелене Беретке. То само говори колико су Срби били наивни и вјеровали да ће овај гест доприњети да не буде рата и злодјела.

Ово је, заправо била заоставштина из Другог свјетског рата када су Срби такође сачували муслимане од разних војски.

 

ЗЛОЧИН 

Јула 1992. године у читавој Босни и Херцеговини буктао је рат. Муслимански екстремисти "ратници Џихада" су добили елан након међународног признавања БиХ у априлу 1992. године, али и због доласка Алахових ратника - муџахедина из арапских земаља у Босну.

Западноевропске и арапске земље су наоружавале муслиманске паравојне формације (Зелене Беретке и Патриотска Лига) од којих је настала муслиманска ткз. Армија Босне и Херцеговине.


Споменик жртвама 1990-их у Фочи

Дана 23. јула 1992. ујутро отпочео је страховит напад муслиманских ратних јединица на село Фочанска Јабука, заједно са његовим засеоцима: Јамићи, Тауљићи, Модро Поље, Камен, Куторина, Дражево, Милотина, Колаковићи, Подграђе, Подрид, Подстјена, Стојковићи...

Овај напад су извршиле јединице из Првог сарајевског корпуса муслиманске ткз. Армије БиХ, потпомогнуте локалним муслиманима. Већина тих помагача су били бивши просјветари, милиционери и шумари, тако да су добро познавали терен. Код неких од њих пронађен је списак за ликвидацију, у коме су били листом сви Срби са тих простора, без обзира што су се неки одселили у Србију или иностранство. Што значи да је ово дуго и пажљиво планирано и да су ушли и архиву општинских књига рођених Фочака. 

Овај напад на Фочанску Јабуку је трајао неколико сати, а завршио се окупацијом Фочанске Јабуке, који се претворио у крвави пир, палеж и пљачку србске имовине у циљу истребљења србског становништва. Села су темељно попаљена, чак и куће гдје нико није живео..

Миладин Иконић са супругом у засеоку Колаковићи је погинуо док су тражили да ли има преживјелих посље тог страшног покоља, иако они нису из тог засеока. Такође су ухваћена и два србска борца, који су завезани и мучени до смрти на једном брду Козањ, изнад села. Жене и старији мушкарци су углавном поклани и измасакрирани.

Најмлађа жртва био је Ново Елез од 11 година, а најстарија Милка Ковач од 90 година старости.

 

ИМЕНА ЖРТАВА

Имена жртава у овом ужасном злочину, су сортирана, по мјесту гдје су убијени односно рођени:

Засеок Јамићи:

  1. Милан Голубовић (26 год)
  2. Милорад Елез (50 год)
  3. Ново Елез (11)
  4. Драган (21 )
  5. Илија Ковач (50)
  6. Његош Савић (21)
  7. Драган Шолаја (20).

Засеок Подграђе:

  1. Милош Вуковић (70)
  2. Милош Тривун (70)
  3. Анђелко Тривун (70)
  4. Радивоје Тривун (60).

Село Подрид:

  1. Миленко Мастило (28)
  2. Раде Мастило (40)
  3. Марко Мастило (70).

Село Подстјена:

  1. Лазар Симовић (70)
  2. Радисав Симовић (70)
  3. Сретко Ковач
  4. Драшко Ковач
  5. Бенко Ковач
  6. Ранко Симовић
  7. Рајко Мастило
  8. Милан Капуран
  9. Петко Мастило
  10. Предраг Билинац

Засеок Дражево:

  1. Перо Дубовина (50)
  2. Раде Ђуровић (30)
  3. Милена Ђуровић (55)

Засеок Колаковићи:

  1. Милена Ћосовић (60)
  2. Софија Ћосовић (68)
  3. Сретко Ћосовић (70)
  4. Обрен Ћосовић (60)
  5. Борко Ћосовић (60)
  6. Мирко Ћосовић (60)
  7. Миладин Иконић
  8. супруга М. Иконића

Засеок Рачићи:

  1. Никола Шаровић (70)
  2. жена Н. Шаровића (60)
  3. Јаков Шаровић (70)

Засеок Куторина:

  1. Спасоје Ђуровић (50)
  2. Драго Стојановић 85)
  3. Милена Стојановић (45)
  4. Радојка Стојановић (60)
  5. НН лице Ковач

 

Током босанско-херцеговачког рата 1990-их укупно у Фочанској Јабуци је убијено 137-оро Срба.

 

ИМЕНА ЗЛОЧИНАЦА

Злочинци који су извршили овај стравичан покољ имају име и преизиме. То су припадници муслиманске ткз. Армије БиХ:

  1. Бунгур Џaфeр, син Зaимa, из села Бунгури
  2. Бунгур Џeмaил, син Зaимa, из села Бунгури
  3. Бунгур Сaмир, син Зaимa, из села Бунгури
  4. Бунгур Хусeин, син Хaсaнa из села Бунгури
  5. Бунгур Хусeин, син Ибрa
  6. Бунгур Хaсо, син Ибрa
  7. Бунгур Eсeф, син Ибрa
  8. Кajим Рaхмо, син Осмaнa, из села Бунгури
  9. Кajим Мунeвeр, син Осмaнa, из села Бунгури
  10. Сaвчић Aго, син Хaмдиje, из села Пaњско
  11. Хоџић Зиjо, син Дeрвисa, из села Брдо
  12. Хоџић Лaтив, син Eминa, из села Брдо
  13. Хоџић Нeрмин, син Лaтифa, из села Брдо
  14. Хоџић Хaлим, син Лaтифa, из села Брдо
  15. Вукaс Aмко, син Eминa, из села Вуксићи
  16. Осмaнaгић Сeфкaн, син Сaцирa, из села Цeрjaнaц
  17. Осмaнaгић Сejдо, син Сaцирa, из села Цeрjaнaц
  18. Тaхировић Химзо, син Рaсимa, из села Цeрjaнaц
  19. Осмaнaгић Исмeт, из села Цeрjaнaц
  20. Тaхировић Сaлeм, син Сaлихa, из села Цeрjaнaц, По Цину Мajор.
  21. Тaхировић Муjо, син Химзa, из села Цeрjaнaц
  22. Моцeвић Сejдо, син Нaзифa, из села Моцeвићи
  23. Моцeвић Сaбит, син Дeдa, из села Моцeвићи
  24. Муjaновић Aлмaс, син Ибрa, из села Моцeвићи
  25. Крaсић Jaкуп, син Кaтифa, из села Крaсићи
  26. Бeкaн Мирсaд, син Хусa, из села Мрцићи
  27. Дeдовић Муjко, син Муja, из села Мрцићи
  28. Дeдовић Изeт, син Мaсa, из села Брeзнићa
  29. Ризвaновић Сaбaн, из села Мрцићи
  30. Ризвaновић Eмин, из села Мрцићи
  31. Моцeвић Ибро, син Мeхa, из села Моцeвићи
  32. Кajим Eнвeр, син Осмaнa, из села Бунгури
  33. Стоврaг Хaмeд, син Сaлихa, из села Крзaвa, Звaни Хaмцe
  34. Стоврaг Осмaн, син Сaлихa, из села Крзaвa
  35. Стоврaг Сулejмaн, син Сaлихa, из села Крзaвa
  36. Стоврaг Мунир, син Зaхидa, из села Крзaвa
  37. Стоврaг Омeр, син Зaхидa, из села Крзaвa.
  38. Стоврaг Вeхид, син Зaхидa, из села Крзaвa.

 


Породице жртава на парастосу...

 

ГОДИНАМА КАСНИЈЕ

Након Дејтонског споразума новембра 1995. године, село Фочанска Јабука припало је Федерацији БиХ, иако је већи део фочанске општине припао Републици Србској. Баш због тога вело мали број Срба се вратио у ово село, а и када би се неко враћао увјек би имао проблема са муслиманима, који су отворено показивали нетрпељивост према Србима. Припадници ИФОР-а нису показивали жељу да помогну Србима у решавању проблема.

Некдашњи мјештани овог села су својим прилозима 2004. успјели обновити православну цркву која је тада срушена до темеља и спаљена од муслимана.

Тужилаштво БиХ одбија да процесуира злочинце који су учествовали у овом покољу, лицемерно тврдећи да "нема довољно доказа".

Сваке године 23. јула у Фочу долазе мјештани Јабука на парастос и паљење свијећа за своје рођаке који су невини пострадали.

Чак је и основано Удружење "Јабука 92" које се бори за истину и правду о злочину који се десио 23.07.1992...

Фочанска Јабука је прије рата имала 110 кућа, данас у једној кући живи један становник.

 

ЗАКЉУЧАК

Злочини у Фочанској Јабуци су само једна карика геноцидног ланца тј. удруженог злочиначког подухвата који се обрушио на Србе током деведесетих година 20. вијека у Босни и Херцеговини од стране муслиманских власти формиране од првака СДА: Алија Изетбеговић, Харис Силајџић и Ејуп Ганић.

Циљ је био да се православни Срби елиминишу, не само са подручја источне Босне односно Подриња, већ читаве Босне и Херцеговине, јер су муслимански екстремисти заправо жељели етнички и вјерски чисту државу по модели Алијине Исламске Декларације, која је објављена 1971. године.

С обзиром да су Срби у читавој западној хемисфери означени као једини кривци за распад и разбијање Југославије и ратове на тлу исте, тешко је вјеровати да ће у догледно вријеме неко од муслиманских крвника са оружјем или у одјелу одговарати за оваква монструозна злодјела, као што је и овај јулски злочин.



РАТНИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА ДЕВЕДЕСЕТИХ ГОДИНА 1991-2000
Словенија

Медвеђек - Холмец - Шкофије - Јанез Јанша - Игор Бачвар - Доб при Мирни - Копар

Дол при Храстнику - Берислав Попов - Словеначки рат - Винко Пандуревић - Прогон Срба

Хрватска
и Крајина

Бљесак - Олуја - Вуковар - Карловац - Славонска Пожега - Осијек - Сисак - Задар - Книн

Борово Село - Плитвице - Госпић - Корански мост - Караџићево - Масленица - Церна

Медачки џеп - Миљановац - Оркан - Откос - Паулин Двор - Зец - Радосављевић - Лора

Марино Село - Пакрачка Пољана - Керестинец - Бранимир Главаш - Томислав Мерчеп -

Фрањо Туђман - Анте Готовина - Благо Задро - Јанко Бобетко - Добросав Парага - Кијани

Иван Кораде - Иван Векић - Мирко Норац - Јесење Кише - Ђуро Бродарац - Миљенко Ф.

Босна и
Херцеговина

Босански Брод - Брадина - Сарајево - Сребреница - Бреза - Високо - Кукавице - Бравнице

Божана Делић - Страхиња Живак - Мирјана Драгичевић - Поникве - Горажде - Ејуп Ганић

Добровољачка - Тузла - Алија Изетбеговић - Харис Силајџић - Јусуф Празина - Јама Казани

Анђелка Братић - Олга Драшко - Силос - Виктор Бубањ - Цацо - Озрен - Сакиб Махмуљин

Рамиз Делалић - Башчаршија - Слобо Стојановић - Смолућа - Љубо Млађеновић - Фоча

Насер Орић - Глођанско Брдо - Бугојно - Купрес - Сердари - Сефер Халиловић - Чардак

Хрватско Вијеће Одбране -

Косово и
Метохија

Агим Чеку - Агим Рамадани - Хашим Тачи - Рамуш Харадинај - Кадри Весељи - Клечка

Рустем Мустафа - Радоњићко језеро - Старо Грацко - Кафић Панда - Шутаковић - Агуши

Косовска Митровица - Адем Јашари - Сулејман Селими - Ликовац - Жута Кућа - Лапушник

Кукеш - Белаћевац - Дик Марти - Костићи - Рачак - Отац Харитон - Иван Булатовић -

 



Оцените нам овај чланак:




Tags:
ISTOCNA BOSNA
MUSLIMANSKI ZLOCINI
DONJE PODRINJE
DEVEDESETE GODINE
FOCANSKA JABUKA
DRAZVEVO JAMICI
KOLAKOVICI PODRGADJE
PODSTIJENA KUTORINA
NOVO ELEZ
MILKA KOVAC STARICA
DZAFER BUNGUR
NERMIN HODZIC
OSMANAGIC SEJDO
STOVRAG SULEJMAN
UBIJANJE CIVILA


ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!





















Ако преносите текстове са нашег портала, будите љубазни и ставите да је наш сајт извор података.
Ово није законом уређено, али је морално и спада у медијску коректност. Хвала унапред!







Skip Navigation Links