Покољ у Фочанској Јабуци је извршен 23. јула 1992. године од стране припадника муслиманске ткз. Армије Босне и Херцеговине над 43 Срба цивила и борца Територијалне одбране, односно мјештанина овог малог села између Фоче и Сарајева.

Страдали су засеоци: Дражево, Јамићи, Колаковићи, Подграђе, Подрид, Куторина, Рачићи, Подстјена... Најмлађа жртва био је Ново Елез од 11 година, а најстарија Милка Ковач од 90 година старости.

Стравичан злочин који је имао геноцидне размјере, јер су се крвници водили идеологијом истребљења по узору на Павелићеве усташе у Другом свјетском рату.

Локални муслимани су добро познавали терен, али су имали и спискове кућа и Срба који живе у њима, што значи да је овај злочин недјељама планиран.

За овај злочин као и многе друге злочине на простору бивше Југославије током ратова 1990-их, нико није до сада одговарао.

РАТ И ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ 1992-1995
ЗЛОДЈЕЛА	Ураган * Пофалићи * Фочанска села * Сарајевска Голгота Ледићи * Мостар * Бравнице * Чардак * Добровљачка Петровачка цеста * Ф. Јабука * Намјерна Сила * Кукавице Башчаршија * Јошаница * Сердари * Бањалучке бебе  Бјеловац * Босански Брод * Скелани * Смолућа * Кравица   Казани * Каменица * Брадина * Тузла * Цинцар Бреза * Горажде * Брежани * Чемерно * Чагаљ * Купрес Чајниче * Велики парк * Будичин Поток * Иваница
ЗЛОЧИНЦИ	Сакиб Махмуљин * Насер Орић * Харис Силајџић Ахмет Сејдић * Мате Бобан * Ејуп Ганић * ХВО Мушан Цацо * Рамиз Делалић * Алија Изетбеговић Мурат Шабановић * Јука Празина * Шеве * Расим Делић Исмет Бајрамовић * Елфета Весели * Нервин Узуновић Јадранко Прлић * Крвава Азра * Младен Налетилић Драган Викић * Миралем Мацић * Перо Вицентић Самир Кахфеџић * Зулфо Алић * Зелене Беретке Јасмин Гуска * Енес Туцаковић * Патриотска Лига Русимир Хаџихусеиновић * Мехо Бајрић * Мостарски Селим Бешлагић * Оручевић * Амир Кубура Хаџо Ефендић * Бесим Спахић * Јован Дивјак Купрешки * Енвер Хаџихасановић * Муџахедини Дервентски * Сребренички * Сарајевски
ЛОГОРИ	Силос * Дретељ * Оџак * Орашје * Стролит * Стела Сребреник * Челебићи * Храсица * Брчко * Борсалино Зоил * Хотел Бристол * Бихаћ * Мостар * Лукавац Зеница * Јајце * Какањ * Бреза * Бугојно * Маглај Виктор Бубањ * Завидовићи * Фојница * Дервента
ЖРТВЕ	Љубо Млађеновић * Драган Васић * Страхиња Живак Раде Рогић * Слободан Стојановић * Ристовићи Слађана Кобас * Породица Голубовић * Олга Драшко Мирјана Драгичевић * Наташа и Милица * Видово Село Силовања * Кнежевићи *
ПУБЛИКАЦ.	Без дистанце * Анђео са горе Заглавак * Јелена '93 Бој за Возућу * Крици и опомена * Одбрана Херцеговине Мостарска тамница * И крв је горјела  * Трново 92 Мртви опомена живима * Живим да свједочим * Јаук  Душан Шеховац * 1335 дана * Побиј, покрсти и протерај Егзодус поново * Терор у Горажду * Љубо Млађеновић Знаш мене * Ратни Хирург * Сјећаш ли се мене Средња Босна * Стан' Неретво * Мјесто покоља * Чапљина град злочинац

ПРЕТХОДНИЦА

Југославија је била федеративна држава састављена од шест република: СР Словенија, СР Хрватска, СР Босна и Херцеговина, СР Црна Гора, СР Србија и СР Македонија... с тим да је СР Србија имала двије покрјине: АП Војводина и САП Косово и Метохија. И СФРЈ и ЈНА су биле по својој дефиницији замишљене на братству и јединиству свих народа и народности који су живили од Вардара па до Триглава и од Ђердапа до Јадрана.

Југославенска федерација 1974-1992

Друштвено-економско уређење је био социјализам, односно диктарура пролетеријата и радничко самоуправљање. Политички систем је био једнопартијски, односно владао је Савез Комуниста.

Устав Југославије од 1974. године донио је децентрализацију земље, која је омогућила сепаратистичким снагама прво у Словенији и Хрватској, а касније и у Босни и Херцеговини, да започну разбијање Југославије, праћено крвавим ратовима и прогонима. У свим Уставима Југославије, Југословенска Народна Армија је била дефинисана као једина оружана сила на територији западног Балкана, а самим тиме и једини међународно признати војни субјекат.

ЈНА је створена на традицији Титових партизана

Савезна скупштина августа 1989. године доноси амандмане на Устав, па тако се једнопартијски систем замјењује вишепартијски систем почетком наредне године. Што је значило да поред једине до тада партије СКЈ, сада могу да се оснивају и друге странке.

Савеза Комуниста Југославије се распада 23. јануара 1990. на чувеном XIV конгресу у београдском Сава Центру, када је дошло до оштрих вербалних сукоба словеначких и делегата из СР Србије, око виђења будућности заједничке државе. У то вријеме, Њемачка је била уједињена, а "гвоздена завјеса" је у земљама Варшавског пакта већ била пробијена и на дјелу су отпочеле ткз. Обојене револуције.

Југославенска шесторка мистерије

Словеначка делегација напушта засједање, одмах затим и делегација СР Хрватске, чиме је рад конгреса доведен у питање. Након њих и делегације СР Босне и Херцеговине и СР Македоније напуштају рад конгреса. Тако је након 45 година прекинута владавина комуниста у Југославији.

Заправо тада је друга јужнославенска држава озбиљно нагрижена унутрашњим сепаратизмима, који су врло брзо добили велику помоћ спољних фактора, прије свега: Ватикана, Европске Уније и САД. Касније исламских земаља сјеверне Африке, Блиског и Средњег Истока. Њихов циљ је био убацивање радикалних исламиста у Европу и ширење Ислама.

Ситуација у Босни и Херцеговини

Босна и Херцеговина је централна република СФР Југославије, у којој су живјели Срби, муслимани и Хрвати, заједно са националним мањинама.

Дана 18. новембра 1990. одржани су први вишестраначки избори након Другог свјетског рата. Власт је формирана од странака антикомунистичке коалиције: СДА, СДС и ХДЗ. Народни посланик који је добио највише гласова је Фикрет Абдић (47,4%), успјешан привредник из Велике Кладуше, али је он склоњен у страну од муслиманских екстремиста због тога што није желио рат, нити сукобе са Србима. Уствари, он је био само мамац бирачима на изборима.

Тако је предсједник Предсједништва БиХ постао Алија Изетбеговић, пријератни робијаш и аутор чувене шовинистичке "Исламске декларације". Предсједник Народне скупштине постао је Момчило Крајишник из странке СДС, а Хрват Јуре Преливан премијер Владе. Ова коалиција је издржала 15 мејсеци. Урушила се на почетку ратних збивања априла 1992. године.

Водећи чланови муслиманске Странке Демократске Акције: Алија Изетбеговић, Ејуп Ганић, Харис Силајџић и др. су још средином 1991. године донијели одлуку да не желе Босну и Херцеговину у Југославији, односно да желе независну БиХ. Ту су се планови странака СДА и ХДЗ поклапали, али су обије странке жељеле да имају етнички и вјерски чисту државу. Односно Хрвати су жељели БиХ да припоје Хрватској, а муслимани радикалну исламску републику.

Куљић (ХДЗ), Караџић (СДС) и Изетбеговић (СДА)

Идеју о независној Босни и Херцеговини су свакако ширили и медији. Још октобра 1991. године у сарајевским новинама појављивале су се отворене пријетње србском народу. Између осталог најављивано је обнављање тзв. Ханџар дивизије, фашистичке јединице која је 1941-1945 починила стравичне злочине над Србима у Независној Држави Хрватској. Ту формацију су чинли углавном муслимани. Иначе, усташка злодјела у Босни и Херцеговини су досегнула свој врхунац у мјестима као што су: Пребиловци, Дракулић, Билећа, Гацко, Доња Градина, Купрес, Драксенић...

У августу 1991. почиње организовано наоружавање муслимана и Хрвата у БиХ које је ишло преко странака СДА и ХДЗ, са циљем напада на Југословенску Народну Армију. Наредног мјесеца почело је оснивање мјесних одбора паравојне формације "Зелене беретке" и "Патриотске лиге". У Мостару је у другој половини 1991. било пуно припадника ЈНА, који су долазили из Хрватске (Далмација и Дубровачки рејон), одакле су били протјерани или повучени. Касније су отишли у Ужице (СР Србија).

Прваци ХДЗ у Грудама 18. новембра 1991. проглашавају Херцег-Босну, хрватску парадржаву на тлу БиХ. Она је постојала током рата и циљ је био да се цијела БиХ интегрише у Хрватску, односно да се обнови НДХ. Имали су константно помоћ званичног Загреба и Туђмановог режима.

Почетком 1992. тачније 9. јануара србски посланици у Сарајеву проглашавају Републику србског народа у БиХ, као одговор на муслиманске и хрватске пријетње односно Срби желе да остану да живе у Југославији. Седам недјеља касније, организован је референдум о одвајању Босне и Херцеговине од СФРЈ, где је 62,4% бирача гласало за независност, што је недовољно да се сматра важећим. Ипак, земље ЕУ и САД им признају то.

У Лисабону су 23. фебруара представници муслимана, Срба и Хрвата у БиХ потписали чувени Кутиљеров споразум како би се зауставио рат... међутим, десет дана касније Алија Изетбеговић повлачи потпис на наговор Ворена Цимермана америчког амбасадора у Југославији и то послије 10 дана.

Жозе Кутљеро из Португала

У Сарајеву су 1. марта припадници "Зелених беретки", које предводи криминалац Рамиз Делалић Ћело, пуцали на србске сватове на Башчаршији и убили младожењиног оца Николу Гардовића, а свештеника Раденка Миковића ранили. То је био догађај који је најавио крвави рат деведесетих, а то је био и један од повода да се распадне још увјек мјешовита полиција. У западним медијима овај догађај је лажиран, тј. реченео је да су Срби наводно пуцали на муслиманске сватове.

Након тога, усљедилили су бројни напади на србска мјеста у БиХ, као и припаднике ЈНА (Сијековац, Купрес, Сарајево, Тузла...). Међународни представници су били само нијеми посматрачи.

Ситуација у Фочи

Фоча је старо насеље неколико вијекова, чак се раније у Средњем вијеку називало и Хоча, да би 1993. године одлуком Народне Скупштине Републике Србске променило назив у Србиње.

Налази се на граници између Херцеговине и Босне. По свим својим природно-географским одликама, Фоча уствари спада у Херцеговину. Иначе, код Фоче се налази и планина Маглић (највиши врх 2.386 м), као и велики кањон ријеке Таре.

Писани документи говоре да је овај град са развијеном трговином постојао још 1368. године и да је кроз њега пролазио каравански „Дубровачки пут“ повезујући Јадран са сјевером земље.

Турци Османлије у ове крајеве долазе почетком 15. стољећа, у вријеме својих крвавих похода све до Беча и доносе исламску религију. Све до Берлинског конгреса 1878. године, Фоча је спадала у Османлијско царство, а онда постаје дио Аустро-Угарске, која је анексирала читаву Босну и Херцеговину. Крајем 19. и почетком 20. стољећа у читавој БиХ, влада велико незадовољство србског народа због намета и тираније Бечког двора и све више се чује глас за ослобађање Босне и Херцеговине од Аустро-Угарске и припајање матици Србији. 

Након Првог свјетског рата, Фоча улази у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, односно Зетске бановине. Да би по избијању Априлског рата, тј. напада Њемачке и Италије са савезницима на Краљевину Југославију у априлу 1941. постала дио клеро-фашистичке Независне Државе Хрватске, гдје су усташе починиле стравичан геноцид над србским становништвом.

О тим злочинима се после рата морало ћутати због "братства и јединства", јер свако ко би јавно проговорио о томе био би хапшен или убијан. Посље Другог свјетског рата Фоча је ушла у састав СР Босне и Херцеговине.

Панорама Фоче 1935.

У Фочи се изначе налази и Православни богословски факултет, као и музеј Старе Херцеговине.

Према попису становништва из 1991. године општина Фоча је имала 40.513 становника, од чега је највише било муслимана 51%, затим Срба 46% и 3% осталих.

 

ПРИЈЕ ЗЛОЧИНА

Двије недјеље прије него што је извршен злочин припадници србске Територијалне одбране су заробили баш код Фочанске Јабуке, а онда и пустили на слободу 50 младића који су били наоручани чланови муслиманских паравојних формација ткз. Зелене Беретке. То само говори колико су Срби били наивни и вјеровали да ће овај гест доприњети да не буде рата и злодјела.

Ово је, заправо била заоставштина из Другог свјетског рата када су Срби такође сачували муслимане од разних војски.

 

ЗЛОЧИН 

Јула 1992. године у читавој Босни и Херцеговини буктао је рат. Муслимански екстремисти "ратници Џихада" су добили елан након међународног признавања БиХ у априлу 1992. године, али и због доласка Алахових ратника - муџахедина из арапских земаља у Босну.

Западноевропске и арапске земље су наоружавале муслиманске паравојне формације (Зелене Беретке и Патриотска Лига) од којих је настала муслиманска ткз. Армија Босне и Херцеговине.

Споменик жртвама 1990-их у Фочи

Дана 23. јула 1992. ујутро отпочео је страховит напад муслиманских ратних јединица на село Фочанска Јабука, заједно са његовим засеоцима: Јамићи, Тауљићи, Модро Поље, Камен, Куторина, Дражево, Милотина, Колаковићи, Подграђе, Подрид, Подстјена, Стојковићи...

Овај напад су извршиле јединице из Првог сарајевског корпуса муслиманске ткз. Армије БиХ, потпомогнуте локалним муслиманима. Већина тих помагача су били бивши просјветари, милиционери и шумари, тако да су добро познавали терен. Код неких од њих пронађен је списак за ликвидацију, у коме су били листом сви Срби са тих простора, без обзира што су се неки одселили у Србију или иностранство. Што значи да је ово дуго и пажљиво планирано и да су ушли и архиву општинских књига рођених Фочака. 

Овај напад на Фочанску Јабуку је трајао неколико сати, а завршио се окупацијом Фочанске Јабуке, који се претворио у крвави пир, палеж и пљачку србске имовине у циљу истребљења србског становништва. Села су темељно попаљена, чак и куће гдје нико није живео..

Миладин Иконић са супругом у засеоку Колаковићи је погинуо док су тражили да ли има преживјелих посље тог страшног покоља, иако они нису из тог засеока. Такође су ухваћена и два србска борца, који су завезани и мучени до смрти на једном брду Козањ, изнад села. Жене и старији мушкарци су углавном поклани и измасакрирани.

Најмлађа жртва био је Ново Елез од 11 година, а најстарија Милка Ковач од 90 година старости.

 

ИМЕНА ЖРТАВА

Имена жртава у овом ужасном злочину, су сортирана, по мјесту гдје су убијени односно рођени:

Засеок Јамићи: Милан Голубовић (26 год) Милорад Елез (50 год) Ново Елез (11) Драган (21 ) Илија Ковач (50) Његош Савић (21) Драган Шолаја (20). Засеок Подграђе: Милош Вуковић (70) Милош Тривун (70) Анђелко Тривун (70) Радивоје Тривун (60). Село Подрид: Миленко Мастило (28) Раде Мастило (40) Марко Мастило (70). Село Подстјена: Лазар Симовић (70) Радисав Симовић (70) Сретко Ковач Драшко Ковач Бенко Ковач Ранко Симовић Рајко Мастило Милан Капуран Петко Мастило Предраг Билинац

Засеок Дражево: Перо Дубовина (50) Раде Ђуровић (30) Милена Ђуровић (55) Засеок Колаковићи: Милена Ћосовић (60) Софија Ћосовић (68) Сретко Ћосовић (70) Обрен Ћосовић (60) Борко Ћосовић (60) Мирко Ћосовић (60) Миладин Иконић супруга М. Иконића Засеок Рачићи: Никола Шаровић (70) жена Н. Шаровића (60) Јаков Шаровић (70) Засеок Куторина: Спасоје Ђуровић (50) Драго Стојановић 85) Милена Стојановић (45) Радојка Стојановић (60) НН лице Ковач

Током босанско-херцеговачког рата 1990-их укупно у Фочанској Јабуци је убијено 137-оро Срба.

 

ИМЕНА ЗЛОЧИНАЦА

Злочинци који су извршили овај стравичан покољ имају име и преизиме. То су припадници муслиманске ткз. Армије БиХ:

1. Бунгур Џaфeр, син Зaимa, из села Бунгури
2. Бунгур Џeмaил, син Зaимa, из села Бунгури
3. Бунгур Сaмир, син Зaимa, из села Бунгури
4. Бунгур Хусeин, син Хaсaнa из села Бунгури
5. Бунгур Хусeин, син Ибрa
6. Бунгур Хaсо, син Ибрa
7. Бунгур Eсeф, син Ибрa
8. Кajим Рaхмо, син Осмaнa, из села Бунгури
9. Кajим Мунeвeр, син Осмaнa, из села Бунгури
10. Сaвчић Aго, син Хaмдиje, из села Пaњско
11. Хоџић Зиjо, син Дeрвисa, из села Брдо
12. Хоџић Лaтив, син Eминa, из села Брдо
13. Хоџић Нeрмин, син Лaтифa, из села Брдо
14. Хоџић Хaлим, син Лaтифa, из села Брдо
15. Вукaс Aмко, син Eминa, из села Вуксићи
16. Осмaнaгић Сeфкaн, син Сaцирa, из села Цeрjaнaц
17. Осмaнaгић Сejдо, син Сaцирa, из села Цeрjaнaц
18. Тaхировић Химзо, син Рaсимa, из села Цeрjaнaц
19. Осмaнaгић Исмeт, из села Цeрjaнaц
20. Тaхировић Сaлeм, син Сaлихa, из села Цeрjaнaц, По Цину Мajор.
21. Тaхировић Муjо, син Химзa, из села Цeрjaнaц
22. Моцeвић Сejдо, син Нaзифa, из села Моцeвићи
23. Моцeвић Сaбит, син Дeдa, из села Моцeвићи
24. Муjaновић Aлмaс, син Ибрa, из села Моцeвићи
25. Крaсић Jaкуп, син Кaтифa, из села Крaсићи
26. Бeкaн Мирсaд, син Хусa, из села Мрцићи
27. Дeдовић Муjко, син Муja, из села Мрцићи
28. Дeдовић Изeт, син Мaсa, из села Брeзнићa
29. Ризвaновић Сaбaн, из села Мрцићи
30. Ризвaновић Eмин, из села Мрцићи
31. Моцeвић Ибро, син Мeхa, из села Моцeвићи
32. Кajим Eнвeр, син Осмaнa, из села Бунгури
33. Стоврaг Хaмeд, син Сaлихa, из села Крзaвa, Звaни Хaмцe
34. Стоврaг Осмaн, син Сaлихa, из села Крзaвa
35. Стоврaг Сулejмaн, син Сaлихa, из села Крзaвa
36. Стоврaг Мунир, син Зaхидa, из села Крзaвa
37. Стоврaг Омeр, син Зaхидa, из села Крзaвa.
38. Стоврaг Вeхид, син Зaхидa, из села Крзaвa.

 

ГОДИНАМА КАСНИЈЕ

Након Дејтонског споразума новембра 1995. године, село Фочанска Јабука припало је Федерацији БиХ, иако је већи део фочанске општине припао Републици Србској. Баш због тога вело мали број Срба се вратио у ово село, а и када би се неко враћао увјек би имао проблема са муслиманима, који су отворено показивали нетрпељивост према Србима. Припадници ИФОР-а нису показивали жељу да помогну Србима у решавању проблема.

Некдашњи мјештани овог села су својим прилозима 2004. успјели обновити православну цркву која је тада срушена до темеља и спаљена од муслимана.

Тужилаштво БиХ одбија да процесуира злочинце који су учествовали у овом покољу, лицемерно тврдећи да "нема довољно доказа".

Сваке године 23. јула у Фочу долазе мјештани Јабука на парастос и паљење свијећа за своје рођаке који су невини пострадали.

Чак је и основано Удружење "Јабука 92" које се бори за истину и правду о злочину који се десио 23.07.1992...

Фочанска Јабука је прије рата имала 110 кућа, данас у једној кући живи један становник.

 

ЗАКЉУЧАК

Злочини у Фочанској Јабуци су само једна карика геноцидног ланца тј. удруженог злочиначког подухвата који се обрушио на Србе током деведесетих година 20. вијека у Босни и Херцеговини од стране муслиманских власти формиране од првака СДА: Алија Изетбеговић, Харис Силајџић и Ејуп Ганић.

Циљ је био да се православни Срби елиминишу, не само са подручја источне Босне односно Подриња, већ читаве Босне и Херцеговине, јер су муслимански екстремисти заправо жељели етнички и вјерски чисту државу по модели Алијине Исламске Декларације, која је објављена 1971. године.

С обзиром да су Срби у читавој западној хемисфери означени као једини кривци за распад и разбијање Југославије и ратове на тлу исте, тешко је вјеровати да ће у догледно вријеме неко од муслиманских крвника са оружјем или у одјелу одговарати за оваква монструозна злодјела, као што је и овај јулски злочин.

 

Оцените нам овај чланак:

1

2

3

4

5