Петровачка цеста 1995 - www.zlocininadsrbima.com


Време: Распад СФР Југославије и ратови 1990-их

Област: Босанска Крајина


Петровачка цеста 1995



Злочин на Петровачкој цести је назив за свирепо убиство избјеглица из Книнске Крајине које су у колонама бјежали испред хрватске војске и полиције, током злочиначке акције "Олуја" почетком августа 1995. године

Авион хрватског ратног ваздухопловства испалио је смртоносне ракете 7. августа 1995. године у селу Сводна на западу Србске Републике Босне и Херцеговине. И тако усмртио ненаоружаних девет цивила, међу којима је било и дјеце. Више од 50 људи је тешко рањено. Егзакутори овог злочина никада нису кажњени.

Тужилаштва Босне и Херцеговине и Републике Хрватске годинама избјегавају процесуирање злочинаца, иако је о овом случају МУП Републике Србске доставио у јесен 2010. године обимну документацију.

Споменик жртвама на Петровачкој цести је више пута скрнављен од непознатих вандала којима смета подсјећање на злочин над Србима цивилима.

ЗЛОЧИНИ ХРВАТСКИХ СНАГА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ 1991-1996

Видово село - Бравнице - Брадина - Купрес - Мостар - Мркоњић ГрадПетровачка цеста

Чардак - Босански Брод - Челебићи - Дретељ - Олга Драшко - Милорад Пајчин - Брчански злочинци

Брчко - Љубушки - Орашје - ОџакМладен Маркач - Анте Готовина - Мостарска тамница

Од логора до логора - Одбрана Херцеговине - Јаук - Мостарска црква - Стан' Неретво - Тигар

Мате Бобан - Јадранко Прлић - Бруно Стојић - Слободан Праљак - Валентин Ћорић -

 

 

ПРЕТХОДНИЦА

Распадом друге Југославије више од два милиона Срба нашло се на простору западно од ријеке Дрине, односно ван граница СР Србије. Распад СФРЈ средином 1991. године донио је са собом и велике ратне сукобе, прогоне и страдања, пошто хрватски сепаратисти су жељели да поред самосталности добију и етнички чисту хрватску државу. Тиме би био остварен вишевјековни сан Хрвата о независној држави. Власти СР Хрватске су у јесен 1990. илегално увезли велику количину наоружања, а у зиму промјенили Устав, тако што су Србе прогласили националном мањином и избацили назив "социјалистичка", умјесто петокраке шаховница постаје симбол Хрватске. То је довело до великог заоштравања односа и напетости између Срба и Хрвата. У прољеће 1991. хрватска полиција почиње упаде у српска мјеста, а Срби одговарају подизањем барикада. ЈНА је све до средине љета 1991. била тампон зона, а онда је и сама била нападнута од хрватских паравојника. Тада почињу у Хрватску да се враћају усташе и њихови потомци који су након 1945. емигрирали у иностранство (Аустралија, САД, Канада, Немачка, Аргентина, Парагвај...)

Тако је отпочео и рат у Хрватској који је трајао пуне четири године. У том рату је створена Република Српска Крајина, која је обухватала Сјеверну Далмацију, Лику, Кордун, Банију, Западну Славонију и Источну Славонију, Барању и Западни Срем.

У априлу 1992. године у централној југословенској републици Босни и Херцеговини напетости почињу да кључају и отпочиње крвави рат између три народа, који је трајао три године. У том рату је створена Република Српска. Муслиманске и хрватске ратне јединице у БиХ су такође имале пуно злочиначких акција, које су довеле до етничког чишћења српског становништва у Сарајеву, Сребреници, Бихаћу, Мостару, Горажду, Тузли, Орашју, Чапљини... Оснивани су системи концентрационих логора за мучење Срба (Дретељ, Дувно, Челебићи и др).

Хрватска војска и полиција су током рата у Хрватској (1991-1995), имали низ злочиначких акција као што су: "Миљевачки плато", "Масленица", "Медачки џеп"... Исто тако покренуто је етничко чишћење Срба у урбаним среднинама: Сисак, Госпић, Задар, Осијек, Вуковар, Карловац, Загреб, Сплит, Дубровник и др.

 

ИМЕНА ПОГИНУЛИХ

Погинула су сљедећа лица:

  1.     Даринка Дрча (1927), из Бротиње код Доњег Лапца
  2.     Јовица Дрча (1989) из Бротиње код Доњег Лапца
  3.     Мирјана Дубајић (1974), из Бротиње код Доњег Лапца
  4.     Невенка (Спасе) Рајића (1984), из Доњег Лапца
  5.     Жарко (Спасе) Рајића (1986), из Доњег Лапца
  6.     Крстан Вуковић (1951), рођен у Хан Кули код Бањалуке
  7.     Дарко (Крстана) Вуковић (1982), рођен у Бихаћу, живео у Доњем Лапцу
  8.     Бранко Стијеља (1923), из Заграда код Бенковца
  9.     Мирко (Бранка) Стијеља (1961), из Заграда код Бенковца


ЗЛОЧИН

Авион хрватског ратног ваздухопловства МиГ-21 је 7. августа 1995. (посљедњи дан Олује) када је било јасно да ће хрватска војска успјети у свом науму да протјераја цијелокупно стаовништво западних и јужних дијелова РС Крајине надлетио изнад избјегличке колоне Срба цивила који су се кретали из правца Доњег Лапца ка Босанском Петровцу.

Хрватски пилоти су јасно могли да виде да се ради о цивилима, а не о војним снагама.

У повратку тај авион испаљује неколико пројектила које су усмртиле четверо дјеце, једну девојку, четворо старијих особа...

А преко 50 цивила (највише дјеце) је тешко рањено.

 

ОПТУЖЕНИ

За овај злочин оптужени су официри хрватске војске:

  1.     Имре Аготић (1943), командант хрватског Ратног Ваздухопловства и ПВО, помоћник Главног штаба хрватске војске
  2.     Јосип Чулетић (1951), замјеник команданта хрватског Ратног Ваздухопловстства и ПВО
  3.     Данијел Боровић (1958), командант Прве Ловачке ескадриле хрватског РВ и ПВО
  4.     Непознати пилот хрватског РВ и ПВО
  5.     Непознати пилот хрватског РВ и ПВО

 

ПОСЉЕДИЦЕ

Прогнани Срби Крајишници су масовно избјегли у колонама на исток Србске Републике Босне и Херцеговине, као и Републику Србију. Међу њима је била и породица Стијеља којој су два члана убијена у овом масакру. Ведрана Стијеља, Миркова супруга је тада била у дветом мјесецу трудноће и одлази са двоје дјеце у Нови Сад. Тамо је родила дјевојчицу Тању, а потом издахнула.

Дјеца породице Стијеља су остала тамо сама све док Никола Тинтор (припадник Милиције РСК), рођени брат Ведране није дошао у Нови Сад и одвео их у своју кућу у Београд. Кости Бранка и Мирка Стијеље су тек 2002. године пребачени у Барајево и ту сахрањени на гробљу.

 

ГОДИНАМА КАСНИЈЕ

1. новембра 2010. године Министарство унутрашњих послова Републике србске поднело је Тужилаштву БиХ извештаје и доказе, против три официра и два пилота хрватске војске.

Августа 2006. на месту злочина подигнут је дрвени крст, од стране Породица погинулих и несталих Србске Републике. Да би 2010. године ДИЦ Веритас покренуо акцију и направио мермерне плоче око тог дрвеног крста, где су била исписана имена жртава, починиоци злочина и времену догађаја.

У ноћи између 3. и 4. јула 2011. године непознати починиоци су срушили спомен-обележије жртвама на Петровачкој цести 1995.

Новембра 2010. године преко хуманитарне акције прикупљен је новац за нови метални крст који је постављен на место старог. Донатори су били грађани Републике Србске.



Оцените нам овај чланак:

Да се не заборави и не понови!




Ако преносите текстове са нашег портала, будите љубазни и ставите да је наш сајт извор података.
Ово није законом уређено, али је морално и спада у медијску коректност. Хвала унапред!







































Skip Navigation Links