Бомбардовање Ниша 1999. је свирепи злочин који се десио током злочиначке акције "Милосрдни Анђео". Ниш је два пута бомбардован од НАТО авиона 1999.
Први пут 7. маја, а други пут 12. маја. То је један од најтежих напада у току агресије НАТО авиона у којем је дошло до страдања великог броја српских цивила коришћењем касетних бомби, које су иначе забрањене према међународним конвенцијама.
Бомбе НАТО авиона су падале на сами центар града, у зони пијаце и болнице, где није било никаквог војног циља, у пречнику од километар.
Тог дана погинуло је најмање 15 српских цивила, а преко 20 их је рањено. Око 120 објеката је уништено или оштећено, а 60 аутомобила је уништено.
За овај свирепи злочин нико није одговарао. Хашки Трибунал никада није желео да овај злочин процесуира, а НАТО званичници су жртве прогласили колатералном штетом.
Државници Србије су први пут одали пошту жртвама и обележили страдање у Нишу тек 2015. године.
ПРЕТХОДНИЦА
Савезна Република Југославија (1992-2003) је трећа јужнословенска држава, која је настала крајем априла 1992. током разбијања друге Југославије, проглашењем Устава на Жабљаку, од стране делегата Србије и Црне Горе.
У то време на простору авнојевксе Хрватске се водио жестоки рат између хрватских снага и крајишких Срба, који су већ формирали Републику Српску Крајину.
Док је у Босни и Херцеговини, тек отпочео крвави рат између Срба и муслимана и Хрвата. Ратови на простору западно од реке Дрине су завршили у јесен 1995. године, када је у савезној америчкој држави Охајо, потписан Дејтоснки мировни уговор.
Одмах након тога америчке војне фирме почињу да активно помажу албанске сепаратисте са Косова и Метохије, тако што су оснивали терористичке кампове у Републици Албанији, дајући им оружје и логистику. Тако је настала албанска Окупаторска Војска Косова, чији су припадници после илегално убацивани на територију СР Југославије, са циљем пљачке, шверца, дестабилизације мира и безбедности, провоцирајући са Полицијом и Војском Југославије сукобе већих размера.
Време слоге и сарадње: Милошевић, Булатовић и Ђукановић
У пролеће 1998. сукоби између албанских терориста и припадника југославенске војске и полиције постају све чешћи и жешћи, што се врло брзо претворило у отворени рат, са великим губицима на обе стране. Албански терористи су имали цело време подршку Запада, који је хтео да Србију и Србе докрајчи.
НАТО пакт је стално претио да ће се укључити у те сукобе и да Београд мора да смањи број војника и полицајаца на Космету, да би се избегла њихова "интервенција".
У јесен 1998. године НАТО пакт почиње да довлачи своје војнике и технику у Вардарску Македонију и Републику Албанију, а некаквим споразумом "Милошевић-Холбрук" 13. октобра 1998. године закратко је избегнута агресија на Србију и Црну Гору.
Наредне године, 15. јануара 1999. у косметском селу Рачак, општина Штимље, долази до сукоба припадника Полиције Србије и албанских терориста, које су западни медији фалсификовали, тако што су лажно извештавали по налогу Виљема Вокера, шефа ткз. Косовске веривикационе мисије, како су наводно србски полицајци побили албенске цивиле.
Вокер дошао да лажира извештаје
Управо тај случај је био окидач за агресију и бомбардовање Србије и Црне Горе 1999. што је покушано избећи у француском дворцу Рамбујеу некаквим преговорима представника Владе Републике Србије и косметских Албанаца. Како ни то није успело, амерички генерал Весли Кларк је наредио бомбардовање, односно покренуо геноцидну акцију "Савезничка сила" или "Милосрдни Анђео"...
Ситуација у Нишу
Ниш је град у источној Србији и седиште Нишавског округа. Град лежи на реци Нишави, а близу је ушћа у реку Јужна Морава. На истоку се налазе Сврљишке планине, а на југу, Сува планина, на западу планина Јастребац.
Нишка котлина се налази на важном прометном путу моравско-вардарске удолине, односно на путу који спаја Панонију са Егејским морем. Клима у Нишу је умерено-континентална.
Овај крај је од паисторије насељаван преко Римљана који су ту градили велика утврђења. Јужни Славени у ове крајеве долазе у 6. столећу. Касније су ова град освајали Бугари, Угари и Византија. У 12. веку Ниш долази под управу средњовековне Србије и тако остаје све до краја 14. века (1386. за кратко пада под Муратову власт), када Турци освајају Балканско полуострво и иду у својим походима све до Беча. Они су донели исламску религију. А Ниш су други пут запосели 1448. године и административно спадао под Смедеревски пашалук. Значајно је добио на важности после аустријско-турског рата 1719. године, када је турски султан градио нова велелепна утврђења.
За време Првог српског устанка, када је започело ослобађање од вишевековне турске окупације, Карађорђеви устаници су маја 1809. године имали код Ниша јуначку битку са Турцима, у којој је војвода Стеван Синђелић погинуо на Чегру. Од српских лобања турски сулатан је сазидао Ћеле кулу.
Српска војска ослобађа Ниш 29. децембра 1877. године и од тада почиње значајни економски, културни и друштвени развој града. Градиле су се железнице, уводила струја, телефон, грађена је хидроцентрала, отварале су се школе...
За време Првог светског рата, Ниш је био једно време престолница Краљевине Србије, јер је Београд био стална мета аустро-угарских напада. Тако су Скупштина и Влада биле пресељене у град Ниш. А исто тако ту је 7. децембра 1914. донета Нишка декларација, односно документ о будућој заједничкој држави Јужних Славена. Бугарска војска је запосела Ниш 6. новембра 1915. и спровођен је геноцид над Србима. Зато је дошло до побуне односно Топличког устанка почетком 1917. године. Српска војска поново ослободила 12. октобра 1918. године.
Након Великог рата, Ниш административно припада Моравској бановини, у Краљевини Југославији. Почетком Другог светског рата, Бугари поново заузимају источне делове Србије, а међу њима и Ниш. Врше нови геноцид над Србима, још више него 22 године раније. После ослобођења, у социјалистичкој Југославији, кренуо је велики индустријски и економски развој Ниша.
Распадом СФРЈ, почетком 1990-их свуда се осећала велика економска криза, многа предузећа су пропадала и била у стечају.
ЗЛОЧИН
Током 7. маја 1999. у времену од 11:30 и 11:40 часова НАТО је извршио напад са два контејнера касетних бомби (са око 100-150 бомби по контејнеру), које су иначе забрањене међународним конвенцијама, на центар града Ниша.
Касетне бомбе разасуте су из два контејнера, ношене ветром, пале су на три локације у централном делу града, које су од аеродрома удаљене више од 3—5 километара и то:
- поред зграде Патологије нишког Медицинског центра на југу града,
- центар поред зграде Бановине укључујући главну пијацу, аутобуску станицу поред Нишке тврђаве и здравственог центра 12. фебруар и
- паркинг аутобуске компаније Ниш Експрес поред Нишаве
Биланс од експлозије касетних бомби 7. маја 1999. на три локације у Нишу је следећи:
- погинуло 15 цивила
- тешке повреде задобило 8 цивила,
- лакше повреде задобило 11 цивила,
- оштећено 120 стамбених објеката,
- уништено 47 а оштећено 15 путничких аутомобила.
Сви повређени збринути су у Клиничком центру у Нишу.
Тадашњи градоначелник Ниша, изјавио је за медије:
- „Нема никаквог војног циља унутар километра одатле... Касетне бомбе погодиле су пијацу, зграде у околини изгледају као швајцарски сир... Ракете су погодиле патолошки центар, паркинг и околне зграде... Видео сам мртвог човека који је носио торбу са луком унутра.“
ИМЕНА ЖРТАВА
У Нишу, током од НАТО бомби погинули су:
- Љиљана М. Спасић (26), удата, у осомом месецу трудноће, пошла је на пијацу да купи трешње. Гелер јој је пресекао врат и на месту остала мртва у Шуматовачкој улици.
- Герасим В. Јовановски (84), на кућном прагу
- Алексић А. Горан (28)
- Анђелковић Д. Драган (52)
- Вељковић А. Божидар (38)
- Вучић Г. Драгиша (58)
- Вучковић П. Трифун
- Дељанин С. Аца
- Ђорђевић Д. Божидар - Коки
- Живковић Д. Милутин (71)
- Илић М. Вера
- Илић М. Живорад
- Јанковић Т. Драгослав (22)
- Манчић В. Вукосава (61)
- Манчић Б. Душан (64)
- Милојковић Р. Милен (56)
- Миљковић С. Саша
- Младеновић Б. Јагода
- Николић Ђ. Зоран
- Секулић В. Гордана
- Стојиљковић М. Слободанка
- Стојковић В. Мирослав
- Стокић М. Љубица
Рањене особе су:
- Гита Јовић (р. 1961), преживела али је остала тежак инвалид.
- Чедомир Грујић (60), мештанин Ниша.
РЕАКЦИЈЕ
Сутрадан, 8. маја 1999. генерални секретар НАТО-а, Хавијер Солана, потврдио је одговорност НАТО-а за напад, изјавом да је „НАТО потврдио да је оштећење пијаце и клинике проузроковало НАТО оружје које је промашило циљ“. Према изворима из војске САД, контејнер касетне бомбе CBU-87 није се отворио изнад циља него убрзо након избацивања из авиона, због чега је субмуниција пала на друге циљеве унутар града.
Касетне бомбе је избацио холандски авион Ф-16. Након овог напада Холанђани су прекинули да користе касетне бомбе током бомбардовања, што није био случај са другим чланицама НАТО пакта. Авиони британског Краљевског ваздухопловства су и након овог случаја наставили да користе касетне бомбе.
HRW је осудио напад и упозорио да касетне бобме не смеју да се користе приликом напада на урбана насеља због густине насељености подручја. Амнести интернашонал је објавио да НАТО није предузео мере опреза и да је прекршио забрану несразмерног напада према чланку 54 (4) и (5) протокола I.
Касетне бомбе на Ниш бачене су и пет дана касније, односно 12. маја 1999. године на насеље Дуваниште, при чему је повређено 11 особа. На Ниш је током бомбардовања укупно бачено 36 товара касетних бомби.
И поред неколико акција чишћења терена од заосталих касетних бомби, њихово дефинитивно уклањање (2010. године) још није могло бити завршено.
ПУБЛИКАЦИЈЕ
Радио Телевизија Србије је 2002. године снимила један документарни серијал "Пут у рат", који је посвећен НАТО агресији на Србију и Црну Гору 1999. године. Један део тог филма је посвећен бомбардовању Ниша 7. маја 1999.
Поред тога, Светлана Лукић и Светлана Вуковић снимиле су документарни филм 2006. године у продукцији РТС-а уз помоћ Краљевине Норвешке, под насловом "Жуте убице", а који говори о касетним бомбама које су авиони НАТО пакта избацивали на српске градове, током бомбардовања и агресије у пролеће 1999. године.
ГОДИНАМА КАСНИЈЕ
Годину дана након завршетка НАТО агресије у Србији се променила власт, односно дошла је гарнитура политичара која је отворено кокетирала са водећим представницима НАТО пакта и Европске Уније.
У Нишу је први пут годишњица стравичног бомбардовања града обележена тек 2015. године, где су присуствовали и представници највиших државних власти и положили венац на споменик жртвама.
Бол породица жртава је из године у годину само већи, а никако се не мире са чињеницом да државу Србију гурају у НАТО пакт, који је крив за несрећу много људи па и њихових најмилијих на Балкану.
Непознати починиоци су 21.08.2015. украли са споменика жртвама две табле, једну са именима жтрава, а другу са грбом СР Југославије.