Намерна сила (енг. "Deliberate Force") је назив за бомбардовање тј. агресију НАТО авијације на Републику Србску крајем љета 1995. године, када је погинуло више стотина Срба цивила и бораца Србске војске у Босни и Херцеговини.
Авијација НАТО пакта је започела бомбардовање, гранатирањем положаја ВРС у тзв. зонама безбједности Уједињених нација (Сарајево и Горажде) од 30. аугуста 1995. године и то је трајало двије недјеље.
Званични разлог за бомбардовање су биле лажне оптужбе да су Срби са својих положаја гранатирали сарајевску пијацу Маркале 28. августа 1995. када је од експлозије пет граната погинуло 37 цивила. Касније су међународни експети доказали да тако нешто физички није могуће извести.
Била је то прва већа војна акција НАТО-а на босанско-херцеговачком тлу, а друга већа злочиначка операција на подручју бивше Југославије током деведесетих година 20. вијека.
Ова злочиначка операција је омогућила значајно напредовање хрватских и муслиманских снага у западним дијеловима Босне и Херцеговине, као и на сарајевском ратишту и Горажду.
За овај злочин није нико одговарао, јер амерички и британски војници никада нису испоручивани у Међународни суд правде.
ПРЕТХОДНИЦА
Разбијањем друге Југославије више од два милиона Срба нашло се на простору западно од ријеке Дрине, односно ван граница СР Србије. Ово се мисли на крајеве западно од ријеке Дрине гдје су имали релативну или апсолутну већину: Славонија, Кордун, Банија, Херцеговина, Лика, Босна, Далмација, Дубровник, Барања, Горски Котари... или пак у Вардарској Македонији и Црној Гори.
Власти СР Хрватске су у јесен 1990. илегално увезли велику количину наоружања, а у зиму промјенили Устав, тако што су Србе прогласили националном мањином и избацили назив "социјалистичка", умјесто петокраке шаховница постаје симбол Хрватске. То је довело до великог заоштравања односа и напетости између Срба и Хрвата. Почиње да васкрсава усташтво и јавно се промовише.
Средином 1991. године на простору од Вардара па до Триглава донијело је са собом и велике ратне сукобе, прогоне и страдања, пошто словеначки и хрватски сепаратисти су жељели да поред самосталности добију и етнички чисту хрватску државу. Тиме би био остварен вишевјековни сан Хрвата о независној држави.
Хрватска полиција почиње упаде у незаштићена мјеста, а Срби одговарају подизањем барикада. ЈНА је све до септембра 1991. била тампон зона, а онда је и сама била нападнута од хрватских паравојника. Тада почињу у Хрватску да се враћају усташе и њихови потомци који су након 1945. емигрирали у иностранство (Аустралија, САД, Канада, Њемачка, Аргентина, Шпанија, Италија, Парагвај...).
Колоне као судбина недужних цивила
Тако је отпочео и грађански рат у Хрватској који је трајао пуне четири године. У том рату је створена РС Крајина, која је обухватала Сјеверну Далмацију, Лику, Кордун, Банију, Западну Славонију и Источну Славонију, Барању и Западни Срем.
У априлу 1992. године у централној југословенској републици Босни и Херцеговини напетости почињу да кључају и отпочиње крвави рат између три народа, који је трајао три године. У том рату је створена Српска Република Босна и Херцеговина. Док су Хрвати у Грудама прогласили Херцег-Босну, своју парадржаву у БиХ још 18. новембра 1991. године.
Муслиманске и хрватске ратне јединице у БиХ су такође имале пуно злочиначких акција, које су довеле до етничког чишћења Срба у Сарајеву, Сребреници, Бихаћу, Мостару, Горажду, Тузли, Орашју, Чапљини... Оснивани су системи концентрационих логора за мучење Срба (Дретељ, Дувно, Челебићи, Оџаку, Виктор Бубањ, Тарчин и др).
Хрватске снаге су током рата у Хрватској (1991-1995), имали низ злочиначких акција као што су: "Миљевачки плато", "Масленица", "Медачки џеп"... Исто тако покренуто је етничко чишћење Срба у урбаним среднинама: Сисак, Госпић, Задар, Осијек, Вуковар, Карловац, Загреб, Сплит, Дубровник, Вировитица, Бјеловар, Славонска Пожега и др.
ЛАЖНЕ ОПТУЖБЕ
Повод за покретање ове злочиначке акције је био наводно гранатирање сарајевске пијаце Маркале, када је погинуло на десетине цивила, а муслиманска страна и НАТО пакт тврде да су те гранате испалили Срби, односно Војска Републике Србске у БиХ.
Јасуши Акаши, тадашњи изасланик генералног секретара за Балкан је касније признао да Срби нису гранатирали пијацу Маркале, али то није имало одјека у међународној јавности. Такође и Мајкл Роуз, британски генерал при УНПРОФОР-у је свједочио да не може да се утврди ко је испалио гранате на пијацу Маркале.
Маркале: Режирани масакр за оптужбе Срба
Руски пуковник Aндрej Дeмурeнко (касније свједок у Хашком Трибуналу 2012. године), коjи je био комaндaнт руског мировног бaтaљонa УН у Сaрajeву и учeствовaо у истрaзи, изjaвио je дa су Срби "нeпрaвeдно били оптужeни сaмо дa би НАТО имaо повод зa нaпaд".
Он je мјесецима истрaживaо случaj "Мaркaлe" нa основу aнaлизe коjу су нaпрaвили Фрaнцузи. Нeпосрeдно нaкон грaнaтирaњa Маркала, обишaо je и мjeсто одaклe су нaводно гaђaли србски минобaцaчи. Нa површини од стотину мeтaрa, гдje je трeбaло дa будe зaкопaн нaводни минобaцaч, ниje било aпсолутно никaквих трaговa нa трaви.
Друго мjeсто, гдje су по фрaнцуским прорaчунимa трeбaло дa буду србски минобaцaчи, било je шумовито. Добро je познaто, обjaшњaвaо je тaдa пуковник Дeмурeнко, дa минобaцaчи нe могу дa гaђajу из шумe, jeр грaнe могу дa зaустaвe грaнaту. Тaкођe и због згрaдa коje окружуjу Мaркaлe, грaнaтa ни случajно ниje моглa стићи сa србских положaja.
Московски историчaр Констaнтин Никифоров дошaо je до информaциja дa у aвгусту 1995. годинe Мaркaлe нису гaђaнe из минобaцaчa, вeћ су, по сцeнaриjу зaпaдних обaвeштajних служби (ЦИА и МИ6), ту крвaву aкциjу обaвили муслимaни, сa jeднe од сусjeдних вишeспрaтницa. Aли, упркос свим докaзимa и сaзнaњимa, мeђунaроднa зajeдницa je оптужилa Воjску Рeпубликe Србскe и искористилa то грaнaтирaњe кaо повод зa бомбaрдовaњe и агресију на РС.
План агресије НАТО снага за ову акцију је био спреман још средином јула 1995. године. Чекало се само одобрење Вијећа сигурности Сјеверноатланског савеза.
ЖРТВЕ
У овом злочиначком бомбардовању положаја у србском дијелу Босне и Херцеговине у љето 1995. погинуло је 153 цивила, а 273 цивила је рањено. Поред њих је погинуло око 50 бораца Војске Републике Србске.
- Раденко М. Галинац, официр ВРС, погинуо у код Сарајева 10.09.1995.
- Радмила М. Галинац, цивил, погинула у код Сарајева 10.09.1995.
- Здравко Горановић
АНГАЖОВАНЕ НАТО СНАГЕ
У агресији на Републику Србску крајем љета 1995. године, која је носила још назив "Мртво око" (енг. Operation Dеаdeye), НАТО пакт је ангажовао 38 авиона бомбардера из својих земаља чланица:
- француски авиони (Mirage F-1, SEPECAT Jaguar, Mirage 2000, Super Etendard, E-3F, C-135, Puma), са 284 летова.
- немачки авион (Tornado), са 59 летова.
- италијански авиони (Tornado, AMX, Boeing 707, C-130, G-222 ,E-3).
- холандски авион (F-16), са 198 летова.
- шпански авиони (EF-18A, KC-130, CASA 212) са 12 авиона.
- турски авион (F-16), са 78 летова.
- британски авион (GR-7, FMK-3, L-1011, FA-2, E-3D), са 326 летова.
- амерички авиони (A-10, F-15E, F/A-18, F-16, EA-6B, EC-130E, EC-130H, AC-130, KC-135, KC-10, MH-53, MC-130, EF-111A), са 2.318 летова.
Заробљени пилоти НАТО пакта
ИМЕНА ЗЛОЧИНАЦА
Генерали НАТО пакта који су командовали, организовали и планирали овом злочиначком акцијом су:
- Вили Клаес, генерали секретар НАТО пакта 1994-1995 и белгијски министар спољних послова
- Лејтон Смит, амерички генерал и командант јужног крила Северноатланског савеза
- Бернар Жанвије, француски генерал и командант УН снага у Босни и Херцеговини
- Руперт Смит, енглески генерал и командант снага УНПРОФОР-а за Босну и Херцеговину
РАТНИ ЗЛОЧИНИ
Укупан број бачених бомби на положаје Војске Републике Србске износи 1.026, од чега 708 бомби је вођено навигацијом из велике даљине, са носача авиона који је смјештен у Јадранском мору. Укупна тежина баченог експлозива износи око 10.000 тона. У току бомбардовања убијена су 153 србска цивила.
НАТО је ову акцију спроводио и са циљем испробавања терерна у смислу што ће већ било планирано бомбардовање и агресија на Србију и Црну Гору четири године касније.
Приликом агресије на Републику Србску, НАТО је користио муницију пуњену осиромашеним уранијумом, тиме јегађао све радио-телевизијске предајнике (релеје) на територији Републике Србске. Бомбе које су испалили НАТО зликовци на србске положаје, падале су у сарајевским насељима Хаџићи, Вогошћа, Илијаш, Војковићи, Јахорина, Пале... Затим Братунац у реојну Подриња.
Француски Мираж 2000-К оборен је ракетом земља-земља 20 км југоисточно од Пала. Напори за откривање пилота трајали су до 28. септембра 1995. када је објављено да су пилоти заробљени од припадника Восјке Републике Србске. Они су држани у притвору до 9. децембра 1995. године у Зворнику, када су ослобођени.
ПОСЉЕДИЦЕ
Годинама након бомбардовања Републике Србске, њени становници су имали велике здравствене проблеме, тачније обољевали су од карцинома, што је директна посљедица осиромашеног уранијума, који је НАТО користио. У прилог овоме говори и податак да је на братуначком гробљу сахрањено преко 400 цивила, након завршетка рата у БиХ.
Нaкон бомбaрдовaњa Србске Републике у БиХ 1995. годинe у Хaџићe стигли стручњaци из Београда, тачније Института за нуклеарне науке "Винча" коjи су обaвили стручна испитивања и мjeрeњa, aли никaд нису обjaвили подaткe јавно, jeр тaдaшњa влaст у Србиjи то ниje дозвољaвaлa.
ГОДИНАМА КАСНИЈЕ
Поред њих, овим проблемом радио-активности и посљедице осиромашеног уранијума се бавила и Комисиja Народне скупштинe БиХ 2005. године, али такође подаци нису доступни јавности.
Мaдa je гaђaнa србскa тeротриja, урaниjум je зaхвaтио и диjeловe Фeдeрaциje БиХ, међутим ни званичници муслиманских власти у Сарајеву нису смјели јавно износити податке о штети која је настала са бомбардовањем. У посљератном времену дошло је до повећног броја људи који су обољевали од канцера и сл.
Становници Србског Сарајева су након потписивања Дејтонског мировног уговора, отишли већином да живе у Братунац, Вишеград, Бијељину, Брчко, Зворник... или пак у иностранство.
У србском ентитету БиХ до данас није направљен ниједан споменик на овај гнусан злочин који је урађен намјерно са циљем сламања ВРС и помагања хрватско-муслиманској коалцији, која је иначе све вријеме босанско-херцеговачког рата имала помоћ не само Сјеверноатланког савеза, већ и исламског свијета. Док су Срби били сами.