Намерна Сила 1995 - www.zlocininadsrbima.com


Оцените нам овај чланак:

Време: Распад СФР Југославије и ратови 1990-их

Област: Босна и Херцеговина


Намерна Сила 1995



РАТ У БИХ 1992-1995

Бјеловац -Босански Брод - Доброовљачка

Брадина - Јама Казани - Кравица Кукавице

Петровачка цеста - Логор Брчко - Купрес

Логор Дретељ - Логор Силос - Бихаћки логор

Логор Орашје - Логор Оџак - Логор Челебићи

Породица Ристовић - Породица Кнежевић

Башчаршија - Наташа и Милица - Мостар

Сердари - Тузла - Бањалучке бебе - Јошаница

Чемерно - Ф. Јабука - Слађана Кобас - Чагаљ

Сарајевска Голгота - Ураган - Олга Драшко

Чајниче -

 

Злочиначка операција "Намерна сила" (енг. "Deliberate Force")  је назив за бомбардовање тј. агресију НАТО снага на Републику Српску од 30. аугуста до 20. септембра 1995. године, када је погинуло више стотина српских цивила и бораца Војске Републике Српске.

Авијација НАТО пакта је започела бомбардовање, гранатирањем положаја Војске Републике Српске у тзв. зонама безбједности ОУН (Сарајево и Горажде) од 30. аугуста. Званични разлог за бомбардовање су биле лажне оптужбе да су Срби са својих положаја гранатирали сарајевску пијацу Маркале 28. августа 1995. када је од експлозије пет граната погинуло 37 цивила.

Била је то прва већа војна акција НАТО-а на тлу БиХ, а друга злочиначка операција на тлу бивше СФРЈ. Ова злочиначка операција је довела до значајног напредовања хрватских и муслиманских снага у западним деловима Босне и Херцеговине, као и на сарајевском ратишту и Горажду.

За овај злочин није нико одговарао!

 


 

ПРЕТХОДНИЦА

Распадом друге Југославије више од два милиона Срба нашло се на простору западно од ријеке Дрине, односно ван граница СР Србије. Распад СФРЈ средином 1991. године донио је са собом и велике ратне сукобе, прогоне и страдања, пошто хрватски сепаратисти су жељели да поред самосталности добију и етнички чисту хрватску државу. Тиме би био остварен вишевјековни сан Хрвата о независној држави. Власти СР Хрватске су у јесен 1990. илегално увезли велику количину наоружања, а у зиму промјенили Устав, тако што су Србе прогласили националном мањином и избацили назив "социјалистичка", умјесто петокраке шаховница постаје симбол Хрватске. То је довело до великог заоштравања односа и напетости између Срба и Хрвата. У прољеће 1991. хрватска полиција почиње упаде у српска мјеста, а Срби одговарају подизањем барикада. ЈНА је све до средине љета 1991. била тампон зона, а онда је и сама била нападнута од хрватских паравојника. Тада почињу у Хрватску да се враћају усташе и њихови потомци који су након 1945. емигрирали у иностранство (Аустралија, САД, Канада, Немачка, Аргентина, Парагвај...)

Тако је отпочео и рат у Хрватској који је трајао пуне четири године. У том рату је створена Република Српска Крајина, која је обухватала Сјеверну Далмацију, Лику, Кордун, Банију, Западну Славонију и Источну Славонију, Барању и Западни Срем.

У априлу 1992. године у централној југословенској републици Босни и Херцеговини напетости почињу да кључају и отпочиње крвави рат између три народа, који је трајао три године. У том рату је створена Република Српска. Муслиманске и хрватске ратне јединице у БиХ су такође имале пуно злочиначких акција, које су довеле до етничког чишћења српског становништва у Сарајеву, Сребреници, Бихаћу, Мостару, Горажду, Тузли, Орашју, Чапљини... Оснивани су системи концентрационих логора за мучење Срба (Дретељ, Дувно, Челебићи и др).

Хрватска војска и полиција су током рата у Хрватској (1991-1995), имали низ злочиначких акција као што су: "Миљевачки плато", "Масленица", "Медачки џеп"... Исто тако покренуто је етничко чишћење Срба у урбаним среднинама: Сисак, Госпић, Задар, Осијек, Вуковар, Карловац, Загреб, Сплит, Дубровник и др.


 

 

 

ЛАЖНЕ ОПТУЖБЕ ПРОТИВ СРБА

Повод за покретање ове злочиначке акције је био наводно гранатирање сарајевске пијаце Маркале, када је погинуло на десетине цивила, а муслиманска страна и НАТО пакт тврде да су те гранае испалили Срби, односно Војска Републике Српске. Јасуши Акаши, тадашњи изасланик генералног секретара за Балкан, је признао да Срби нису гранатирали пијацу Маркале. Такође и Мајкл Роуз, британски генерал при УНПРОФОР-у је сведочио да не може да се утврди ко је испалио гранате на пијацу Маркале.

Руски пуковник Aндрej Дeмурeнко (касније сведок у Хашком Трибуналу 2012. године), коjи je био комaндaнт руског миротворaчког бaтaљонa у Сaрajeву и учeствовaо у истрaзи, изjaвио je дa су Срби "нeпрaвeдно били оптужeни сaмо дa би НАТО имaо повод зa нaпaд". Он je истрaживaо случaj "Мaркaлe" нa основу aнaлизe коjу су нaпрaвили Фрaнцузи. Нeпосрeдно нaкон грaнaтирaњa пиjaцe у Сaрajeву, обишaо je и мjeсто одaклe су нaводно гaђaли српски минобaцaчи. Нa површини од стотину мeтaрa, гдje je трeбaло дa будe зaкопaн нaводни минобaцaч, ниje било aпсолутно никaквих трaговa нa трaви.

Друго мjeсто, гдje су по фрaнцуским прорaчунимa трeбaло дa буду српски минобaцaчи, било je шумовито. Добро je познaто, обjaшњaвaо je тaдa Дeмурeнко, дa минобaцaчи нe могу дa гaђajу из шумe, jeр грaнe могу дa зaустaвe грaнaту. Тaкођe и због згрaдa коje окружуjу Мaркaлe, грaнaтa ни случajно ниje моглa стићи сa српских положaja.

Московски историчaр Констaнтин Никифоров дошaо je до информaциja дa у aвгусту 1995. годинe Мaркaлe нису гaђaнe из минобaцaчa, вeћ су, по сцeнaриjу зaпaдних обaвeштajних служби (ЦИА и МИ6), ту крвaву aкциjу обaвили муслимaни, сa jeднe од сусjeдних вишeспрaтницa. Aли, упркос свим докaзимa и сaзнaњимa, мeђунaроднa зajeдницa je оптужилa Воjску Рeпубликe Српскe и искористилa то грaнaтирaњe кaо повод зa бомбaрдовaњe.

План агресије НАТО снага за ову акцију је био спреман још средином јула 1995. године. Чекало се само одобрење Већа НАТО-а.

 

 

 

ЖРТВЕ

Споменик Радмили, Радовану и Раденку Галинац
 

У овом злочиначком бомбардовању српских положаја у Републици Српској 1995. погинуло је 153 цивила, а 273 цивила је рањено. Поред њих је погинуло око 50 бораца Војске Републике Српске.

 

ИМЕНА ЖРТАВА:

  1. Раденко М. Галинац, официр ВРС, погинуо у код Сарајева 10.9.1995.
  2. Радмила М. Галинац, цивил, погинула у код Сарајева 10.9.1995.
  3. Здравко Горановић

 

 

 

 

 

АНГАЖОВАНЕ НАТО СНАГЕ

Заробљени НАТО пилоти 1995.
 

У агресији на Републику Српску крајем љета 1995. године, која је носила још назив "Мртво око" (енг. Operation Dеаdeye), НАТО пакт је ангажовао 38 авиона бомбардера из својих земаља чланица:

  • француски авиони (Mirage F-1, SEPECAT Jaguar, Mirage 2000, Super Etendard, E-3F, C-135, Puma), са 284 летова.
  • немачки авион (Tornado), са 59 летова.
  • италијански авиони (Tornado, AMX, Boeing 707, C-130, G-222 ,E-3).
  • холандски авион (F-16), са 198 летова.
  • шпански авиони (EF-18A, KC-130, CASA 212) са 12 авиона.
  • турски авион (F-16), са 78 летова.
  • британски авион (GR-7, FMK-3, L-1011, FA-2, E-3D), са 326 летова.
  • амерички авиони (A-10, F-15E, F/A-18, F-16, EA-6B, EC-130E, EC-130H, AC-130, KC-135, KC-10, MH-53, MC-130, EF-111A), са 2.318 летова.

 

 

 

ИМЕНА ЗЛОЧИНАЦА

Генерали НАТО пакта који су командовали овом злочиначком акцијом су:

  1. Вили Клаес
  2. Лејтон Смит
  3. Бернар Жанвије
  4. Руперт Смит

 

 


БОМБАРДОВАЊЕ
 

Укупан број бачених бомби на положаје Војске Републике Српске износи 1.026, од чега 708 бомби је вођено навигацијом из велике даљине, са носача авиона који је смјештен у Јадранском мору.. Укупна тежина баченог експлозива износи око 10.000 тона. У току бомбардовања убијена су 153 српска цивила.

Приликом агресије на Републику Српску, НАТО је користио муницију пуњену осиромашеним уранијумом. Муницијом са осиромашеним уранијумом НАТО је гађао све радио-телевизијске предајнике (релеје) на територији Републике Српске.

Бомбе које су испалили НАТО зликовци на српске положаје, падале су у сарајевским насељима Хаџићи, Вогошћа, Илијаш, Војковићи, Јахорина, Пале... Затим Братунац у реојну Подриња.

Француски Мираж 2000К оборен је ракетом земља-земља 20 км југоисточно од Пала. Напори за откривање пилота трајали су до 28. септембра 1995. када је објављено да су пилоти заробљени од припадника Восјке Републике Српске. Они су држани у притвору до 9. децембра 1995. године у Зворнику, када су ослобођени.

 

 

 

ПОСЉЕДИЦЕ

Годинама након бомбардовања Републике Српске, њени становници су имали велике здравствене проблеме, тачније обољевали су од карцинома, што је директна посљедица осиромашеног уранијума, који је НАТО користио. У прилог овоме говори и податак да је на братуначком гробљу сахрањено преко 400 цивила, након завршетка рата у БиХ.

Нaкон бомбaрдовaњa Српске Републике 1995. годинe у Хaџићe стигли стручњaци из Београда, тачније института за нуклеарне науке "Винча" коjи су обaвили мjeрeњa, aли никaд нису обjaвили подaткe јавно, jeр тaдaшњa влaст у Србиjи то ниje дозвољaвaлa. Поред њих, овим проблемом радио-активности и последице осиромашеног уранијума се бавила и Комисиja Пaрлaмeнтaрнe скупштинe БиХ 2005. године, али такође подаци нису доступни јавности.

Мaдa je гaђaнa српскa тeротриja, урaниjум je зaхвaтио и диjeловe Фeдeрaциje БиХ.

Становници сарајевских Хаџића, су након потписивања Дејтонског (не)споразума, отишли већином у Братунац да живе.



Да се не заборави и не понови!







































Skip Navigation Links