Мркоњић Град 1995 - www.zlocininadsrbima.com


Време: Распад СФР Југославије и ратови 1990-их

Област: Босанска Крајина


Мркоњић Град 1995



Злочин у Мркоњић Граду је назив за масовне злочине и покоље србских цивила и војника, који су извршили припадници Војске Републике Хрватске и Хрватског Вијећа Одбране у јесен 1995. године, када је убијено на стотине Срба.

Одмах након злочиначке акције "Олуја", хрватске снаге су наставиле своје напредовање у западним дијеловима Србске Републике Босне и Херцеговине, на подручију Кључа, Шипова, Мркоњић Града, Петровца, Санског Моста и др.

Хрватске снаге у овом етничком чишћењу имали су помоћ НАТО пакта, како из ваздуха, тако и са Јадранског мора, који су гађали телекомуникационе системе Републике Србске. Исто тако је и Пети муслимански корпус Армије БиХ учествовао у овом удруженом злочиначком подухвату под шифрованим именом "Маестрал 95" односно касније и "Јужни потез".

Хрватске снаге су се из Мркоњић Града и Шипова повукле тек 4. фебруара 1996. године, у складу са конвенцијама Дејтонског споразума. А априла 1996. је обављена прва ексхумација лешева, док је друга септембра 1997. године. То су урадили стручни тимови из Београда и Бања Луке на масовној гробници православног гробља у Мркоњић Граду.

Тужилаштво Босне и Херцеговине и Хашки Трибунал никада нису процесуриали злочине над Србима у Мркоњић Граду 1995. године.

РАТ И ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ 1992-1995

Бјеловац -Босански Брод - Добровљачка - Брадина - Јама Казани - Кравица - Кукавице

Купрес - Орашје - Наташа и Милица - Чагаљ - Чардак - Скелани - Смолућа - Намјерна Сила

Петровачка цеста - Брчко - Каменица - Шеве - Силос - Бихаћки логор - Виктор Бубањ

Оџак - Брежани - Челебићи - Чајниче - Ристовићи - Силовања - Бреза - Горажде - Кнежевићи

Башчаршија - Јошаница - Сердари - ХВО - Бањалучке бебе - Тузла - Бравнице - Мостар

Чемерно - Јабука - Слађана Кобас - Породица Голубовић - Фочанска села - Сарајевска Голгота

Олга Драшко - Мирјана Драгичевић - Пофалићи - Страхиња Живак - Јесен - Јука Празина

Љубомир Млађеновић - Без дистанце - Драган Васић - Ејуп Ганић - Алија Изетбеговић

Мушан Топаловић - Рамиз Делалић - Расим Делић - Ахмет Сејдић - Мурат Шабановић

Сакиб Махмуљин - Насер Орић - Харис Силајџић - Ураган - Дретељ - Ледићи

 

 

ПРЕТХОДНИЦА

Разбијањем друге Југославије више од два милиона Срба нашло се на простору западно од ријеке Дрине, односно ван граница СР Србије. Ово се мисли на крајеве западно од ријеке Дрине гдје су имали релативну или апсолутну већину: Славонија, Кордун, Банија, Херцеговина, Лика, Босна, Далмација, Дубровник, Барања, Горски Котари... или пак у Вардарској Македонији и Црној Гори.

Власти СР Хрватске су у јесен 1990. илегално увезли велику количину наоружања, а у зиму промјенили Устав, тако што су Србе прогласили националном мањином и избацили назив "социјалистичка", умјесто петокраке шаховница постаје симбол Хрватске. То је довело до великог заоштравања односа и напетости између Срба и Хрвата. Почиње да васкрсава усташтво и јавно се промовише.

Средином 1991. године на простору од Вардара па до Триглава донијело је са собом и велике ратне сукобе, прогоне и страдања, пошто словеначки и хрватски сепаратисти су жељели да поред самосталности добију и етнички чисту хрватску државу. Тиме би био остварен вишевјековни сан Хрвата о независној држави.

Хрватска полиција почиње упаде у незаштићена мјеста, а Срби одговарају подизањем барикада. ЈНА је све до септембра 1991. била тампон зона, а онда је и сама била нападнута од хрватских паравојника. Тада почињу у Хрватску да се враћају усташе и њихови потомци који су након 1945. емигрирали у иностранство (Аустралија, САД, Канада, Њемачка, Аргентина, Шпанија, Италија, Парагвај...).


Колоне као судбина недужних
цивила

Тако је отпочео и грађански рат у Хрватској који је трајао пуне четири године. У том рату је створена РС Крајина, која је обухватала Сјеверну Далмацију, Лику, Кордун, Банију, Западну Славонију и Источну Славонију, Барању и Западни Срем.

У априлу 1992. године у централној југословенској републици Босни и Херцеговини напетости почињу да кључају и отпочиње крвави рат између три народа, који је трајао три године. У том рату је створена Српска Република Босна и Херцеговина. Док су Хрвати у Грудама прогласили Херцег-Босну, своју парадржаву у БиХ још 18. новембра 1991. године.

Муслиманске и хрватске ратне јединице у БиХ су такође имале пуно злочиначких акција, које су довеле до етничког чишћења Срба у Сарајеву, Сребреници, Бихаћу, Мостару, Горажду, Тузли, Орашју, Чапљини... Оснивани су системи концентрационих логора за мучење Срба (Дретељ, Дувно, Челебићи, Оџаку, Виктор Бубањ, Тарчин и др).

Хрватске снаге су током рата у Хрватској (1991-1995), имали низ злочиначких акција као што су: "Миљевачки плато", "Масленица", "Медачки џеп"... Исто тако покренуто је етничко чишћење Срба у урбаним среднинама: Сисак, Госпић, Задар, Осијек, Вуковар, Карловац, Загреб, Сплит, Дубровник, Вировитица, Бјеловар, Славонска Пожега и др.

Ситуација у Мркоњић Граду

Мркоњић Град је варош у источним дијеловима Босанске Крајине, на 60 км јужно од Бања Луке, однсно се на 590 метара надморске висине и окружен је планинама: Лисина, Димитор, Чемерница, Мањача и Овчара. Клима је умјерено-континентална. Привредно, ово је крај рудних налазишта гвожђа и бакра, развијеног занатства, богатих шума. Између планина се налазе висоравни Подрашко поље и Подови, док су долинска подручја релативно мала и налазе се уз водотоке ријека, које се слијевају у Врбас.

Трагови људске културе у овом крају постојали су у праисторијско доба, у вријеме ископавања бакра и гвођжа. Касније у ове крајеве долазе Илири. У доба Римског Царства овај крај је био стратешки важан због повезаности Далмације и Паноније. У 6. стољећу ове крајеве насељавају Јужни Славени. Од 7. до 12 стољећа овај крај, као и читава Босна је била дио Византијског царства, уз повремена освајања Угара. Турци Османлије долазе на Балкан и у својим походима ка Бечу, освајају и Бања Луку 1528. као и читаву Босну. Они су донијели ислам. Насеље Мркоњић Град је на садашњем мјесту настало 1593. године, када је ту подигао свој вакуф (задужбину) кизлар-ага Ђукановић (у народу познат као Крзлар-ага) поријеклом из оближњих Котлина. Тада је ова варош названа Ново Јајце односно Варцар Вакуф.

Након Берлинског конгреса 1878. године, Аустро-Угарска монархија, је окупирала читаву Босну и Херцеговину, што је довело до великог незадовољства србског, али муслиманског народа. Бечки двор је спроводио страховладу и тиранију над србским православним становништвом које је из године у годину расло, па тако и Гаврило Принцип, са припадницима Младе Босне извршио атентат над аустријског надвојводу и престолонаследника Франца Фердинанда на Видовдан 1914. што је био Силама Осовине за Први свјетски рат. После Великог рата, долази до уједињења јужних Славена у једну заједничку државу 1. децембра 1918. па је према тој административној подијели Мркоњић Град потпао под Врбаску бановину. Тада је град доживио извесан процват.

Варош 1925. године добија ново (садашње) име: Мркоњић Град, у знак сјећања на србског владара Петра I Карађорђевића који је као Петар Мркоњић учествовао у босанско-херцеговачком устанку против Турака 1875. године. Иначе и већина мјештана Мркоњић Града је учествовала у скоро свим народним устанцима и бунама за ослобођење србског народа у 19. и 20. стољећу.

Нападом Њемачке и њених савезника на Краљевину Југославију током Априлског рата 1941. овај крај као и читава БиХ потпада под власт усташке Независне Државе Хрватске, која је 4 године спроводила геноцид над србским, православним становништвом. Већина житеља Мркоњић Града се укључила у оружане јединице које су се супроставиле фашистичком терору Загреба и положили животе у одбрани своје нејачи.  Партизани су ослободили Мркоњић Град први пут 28. августа 1941, али су га држали под контролом само неколико дана.

НЕЗАВИСНА ДРЖАВА ХРВАТСКА 1941-1945

Глинска црква - Гудовац - Ливањско поље - Бегово Брдо - Вукашин Мандрапа - Логор Госпић

Сисак - Шушњар - Јастребарско - Пацовски канали - Бог и Хрвати - Љубан Једнак - Стари Брод

Логор Даница - Корићка јамаЈасеновац - Међеђа - Гаравице - Усташе - Црна Легија - Керестинец

Стара Градишка - ПаланчиштеСадиловац - Анте Павелић - Алојзије Степинац - Динко Шакић

Славко Квартерник - Јуре Францетић - Крунослав Драгановић - Мирослав Филиповић

Иродови синови - Пискавица - Драксенић - Марија Почуча - Magnum Crimen - Даница Праштало

Калати - Машвина - ВозућаШид - Бракусова Драга - Платон (Јовановић)- Грабовац Бански

Дамјан Штрбац - Крушћица - Петар Дабробосански - Мирко Пук - Џафер бег Куленовић

Пребиловци - ВељунПркосДракулићМакс ЛубурићОстрожинДивосело - Шегестин

 

Партизанске јединице су град ослобађале 39 пута у току Другог свјетског рата, што је јединствено у читавој бившој Југославији. Мркоњић Град је, 25. новембра 1943. године, био домаћин Првог засједања ЗАВНОБиХ. Од 1.800 бораца, који су учествовали у антифашистичкој борби, страдало је 525, док је фашистички терор однио 1.902 жртве. О томе свједочи Спомен-плоча на згради у којој су током августа и септембра 1941. године фашисти убили 250 људи, као и гробље на коме су сахрањене 143 жртве фашистичког терора, итд. Уништено је 1.200 зграда, међу којима и све школе и јавни објекти.

Након Другог свјетског рата, Мркоњић Град је административно припао СР Босни и Херцеговини, а доживио је велики економски и привредни раст. Због природних љепота овај крај је постао својеврсна туристичка атракција и љети и зими. Од културних дешавања, Мркоњић Град је надалеко познат по Данима косидбе, Изложби гљива и смотри фолклора.

Према попису становништва из 1991. године, Мркоњић Град је имао 8.422 становника, од чега 77% Срба, муслимана 17.2%, а Хрвата 4.2%...

Од почетка рата у Босни и Херцеговини, на подручју општине Мркоњић Град нису регистровани већи сукоби међу становништвом, нити је било већих разарања цивилних објеката и уништавања имовине грађана.

 

УВОД У ЗЛОЧИНЕ

Хрватске снаге су уз помоћ Петог муслиманског корпуса ткз. Армије БиХ и НАТО пакта, почетком августа 1995. извеле геноцидну акцију "Олуја", када је етнички очишћена Книнска Крајина и прогнано преко 250.000 Срба, а убијено више хиљада.

ХРВАТСКА ОЛУЈА НАД КРАЈИНОМ - АВГУСТ 1995.

Маша Торбица - Гордана Веселиновић - Милош Дегенек - Марта Дрпа - Саво Стијеља - Јана Батало

24 године касније - Затворите прозоре - Бојан Арбутина - Данијела Стефановић - Марија Радић

Ђурђица Поповић - Радован Мирић - Стево Радошевић - Милан Марчетић - Керуша Дена - Анка

Весна Дамјанић - Снежана Келеува - Невенка Добрић - Дражен Спасић - Кристина Безбрадица

Осмех на сликама - Ранко Кнежевић - Слађана Комазец - Богдан Пантић - Јанко Ћакић - Саво Бура

Хронологија Олује - Наташа Дракулић - Милка Павлица - Книн - Рајић Вуковић - Траговима августа

Милијана Јовановић - Изјаве Личана - Нина Аралица - Видео документи - Ђурђа Смољановић

Александра Кресовић - Гордана Попадић - Душко Дејановић - Сестре Вуковић - Миле Ромчевић

 

Крајем августа 1995. НАТО пакт да би помогао муслиманским и хрватским снагама у Босни и Херцеговини започиње агресију и бомбардовање Србске Републике у БиХ под шифрованим именом "Намерна Сила", када су уништени телекомуникациони и радарски системи РС, чиме је борбена готовост ВРС значајно смањена.

Ткз. Хрватско Вијеће Одбране (војне снаге хрватске парадржаве Херцег-Босне) у садејству са Војском Републике Хрватске и муслиманском ткз. Армијом БиХ, потпомогнуте авијацијом НАТО пакта започеле су злочиначку акцију "Маестрал" од 8. септембра до 17. септембра 1995. године када су окупирани Дрвар, Шипово, Јајце, Петровац, Босанска Крупа и Кључ.

Наредни месец, односно од 8. до 12. октобра 1995. хрватске снаге окупирају Мркоњић Град. Циљ ове операције јесте стварање услова за напад и окупацију на Бања Луке, која би сломила морал србског народа у БиХ.

Хрватске снаге су имале бројност од 12.000 бојовника, уз добру артиљерију, које је предводили хрватски генерали Анте Готовина, Дамир Крстичевић, Иван Кораде, Станко Сопта, Љубо Ћесић Ројс и др.


Хрватски злочиначки трио у Босни:
Крстичевић, Кораде и Готовина

Србске снаге су имале нешто мање од 5.000 бораца ВРС, односно 11. мркоњићка бригада, 7. купрешка бригада, а у резерви је била 1. шиповачка бригада. Били су у још делови 1. оклопне бригаде из Бања Луке.

 

ОРГАНИЗАТОРИ И НАЛОГОДАВЦИ

У овој акцији су поред ратних јединица хрватске парадржаве Херцег-Босне учествовале и војне снаге Републике Хрватске, тако да је највише државно руководство Хрватске (Фрањо Туђман и Гојко Шушак) одобрило ову акцију:

  1. Анте Готовина, хрватски генерал и командант Зборног подручја "Сплит"
  2. Дамир Крстичевић, хрватски генерал, командант 4. гардијске бригаде ХВ "Пауци" из Сплита
  3. Иван Кораде, хрватски генерал, командант 7. гардијске бригаде "Пуме" ХВ из Вараждина.
  4. Антун Лубурић, командант 1. гардијске бригаде ХВО
  5. Станко Сопта, командант 2. гардијске бригаде ХВО
  6. Илија Накић, командант 3. гардијске бригаде ХВО
  7. Златан Мијо Јелић, командант специјалне јединице полиције Херцег-Босне
  8. Давор Додиг, командант 60. гардијско-десантне јединице ХВО
  9. Предраг Мандић, командант 22. диверзантског одреда ХВО
  10. Анте Подруг, командант 126. домобранске пуковије ХВО
  11. Ивица Декалић, командант извиђачко-диверзантске јединице ХВ

 

РАТНИ ЗЛОЧИНИ

У току ове агресије, код Мркоњић Града погинуо је хрватски официр Андрија Матијаш Паук. У знак одмазде, хрватски војници су одлучили да крену у безобзирну освету над Србима цивилима и ратним заробљеницима ВРС.

Код 52 жртвe утврђeно je дa су усмрћeнe удaрцимa тупим прeдмeтом (нajвjeровaтниje мaљeм), a код 46 пронaђeнe су комбиновaнe поврeдe од хлaдног и вaтрeног оружja. Чeтири жртвe пронaђeнe су бeз глaвe, код шeст глaвa je пронaђeнa aли одсjeчeнa од тиjeлa, a нa вишe од 20 тeлa констaтовaни су нaсилни прeломи руку и ногу или нeдостaтaк поткољeницa и подлaктицa. Поjeдиним жртвaмa рукe су билe вeзaнe жицом. Просjeчнa стaрост идeнтификовaних цивилa билa je 65 годинa, a њих 11 било je стaриje од 70 годинa.

На Мркоњић Град хрватске снаге су у октобру испалиле преко 5.000 граната, чиме су усмрћени највише цивили. Колоне Мркоњићана су 9. и 10. октобра 1995. кренуле ка Бања Луци.

Један мањи дио, углавном старијих и непокретних, остао на овом подручју. Њих су, као и заробљене припаднике ВРС, усмртили припадници Хрватске војске. Оно што је услиједило може се описати као терор над пораженом војском и цивилима, организирана пљачка и невиђено разарање.

Лешеви Срба су били закопани на православном и муслиманском гробљу у Мркоњић Граду. Такође, већи број лешева је пронађен на местима гдје су особе биле убијене. Судбина једног броја цивила и заробљених припадника Војске Републике Србске није позната, па надлежна служба ове особе води као нестала лица.

Облици насиља

Судско-медицинску обраду ексумираних тијела из масовне гробнице на православном и муслиманском гробљу у Мркоњић Граду, извршили су стручњаци из ВМА у Београду, на челу са др Зораном Станковићем, специјалистом судске медицине, док су већи број преосталих пронађених тијела судско-медицински обрадили др Љубомир Цуркић и др Жељко Каран, такође специјалисти судске медицине.

На пронађеним тијелима су регистроване појединачне или комбиноване повреде у виду:

  • разорења, утиснутих прелома костију главе и прелома костију, нанјетих дејством тупине тешког и замахнутог механичког оруђа,
  • одсјецања главе и других дијелова тијела оштрицом замахнутог механичког оруђа,
  • посјекотина на врату и другим дијловима тијела, нанјетих дејством оштрице замахнутог механичког оруђа,
  • прострелних повреда, нанјетих дејством пројектила испаљених из ручног ватреног оружја,
  • убодних рана, нанјетих дејством шиљка замахнутог механичког оруђа,
  • раздерно-нагњечних рана, нанјетих дејством тупине тешког и замахнутог тијела,
  • експлозивних повреда, нанјетих дејством дијелова распрснутог минско-експлозивног средства, итд.

Тако су, на примјер, на тијелима Ковјенић Крсте рођеног 1919. године, из Бочца, Ковјенић Недељка рођеног 1920. године, из Бочца, Марић Нике рођеног 1924. године, из Мркоњић-Града и Подрашчанин Вида, рођеног 1911. године, из Сурјана, пронађене повреде у виду утиснутих прелома костију главе, са оштећењем и разорењем за живот важних можданих центара. Дмитровић Сава рођен 1907. године, из Смиљанића и Ђукић Милка рођена 1907. године, из Врбљана, пронађени су заклани у својим кућама. Ђукић Мирко, рођен 1924. године, из Д. Раткова, убијен је заједно са својом непокретном супругом Јованком, рођеном 1924. године, а Даниловић Милица рођена 1927. године, из Врбљана, обешена је у пушници за месо.

ЗЛОЧИНИ ХРВАТСКИХ СНАГА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ 1991-1996

Видово село - Бравнице - Брадина - Купрес - Мостар - Мркоњић Град - Ледићи - Петровачка цеста

Чардак - Босански Брод - Челебићи - Дретељ - Олга Драшко - Милорад Пајчин - Брчански злочинци

Брчко - Љубушки - Орашје - Оџак - Цинцар - Младен Маркач - Анте Готовина - Добросав Парага

Од логора до логора - Одбрана Херцеговине - Јаук - Мостарска црква - Стан' Неретво - Тигар

Мате Бобан - Јадранко Прлић - Јусуф Празина - Дамир Крстичевић - Валентин Ћорић - Азра

 Миљенко Филиповић - Тихомир Блашкић - Иван Кораде - Крешимир Зубак- Младен Налетилић

Миливој Петковић - ХВО

 

Међу пронађеним жртвама је било непокретних, душевно тешко обољелих особа, али су и оне убијане на звјерски и бруталан начин.

У селу Сурјану код Мркоњић-Града, на згаришту запаљене куће Пантелије Грмаше, пронађени су остаци угљенисаних лешева Пантелије, његове супруге Саве и рођака: Јеле и Радојке Јоргачевић., Бранка, Невенке и Радојке Рожић и Бранка Кудре, заједно са инвалидским колицима, у којима се од своје седме године једино могла кретати Радојка Рожић, стара 34 године, која је убијена заједно са својим оцем и мајком. Сви они су били затворени у породичну кући и живи спаљени.

 

ПОСЉЕДИЦЕ

Истражни судија Војног суда у Бања Луци наредио је ексумацију гробнице на православном гробљу у Мркоњић Граду, која је извршена крајем марта и почетком априла 1996. године.

Тада је у гробници на православном гробљу пронађен 181 леш, а у више мањих масовних гробница пронађено је 176 тијела. Сви идентификовани су били србске националности. Најстарији међу убијенима је Јован Лазендић, из Подбрда, који је имао 91 годину, а међу женама Ороз Љубица из Бочца, стара 90 година. Идентификовано 219 лица, од којих 136 на православном гробљу у Мркоњић Граду.


Злочинци са потписом

Према подацима општинске Комисије за ратну штету Босне и Херцеговине, хрватске трупе су запалиле и порушиле 3.644 куће, око 700 станова, а 6.017 стамбених објеката је оштећено. Уништен је и цијелокупан сточни фонд и опљачкане су машине из фирми на подручју општине. Укупна ратна штета је процењена на преко 700 милиона (тадашњих) њемачких марака.

Након што се сазнало се да ће Мркоњић Град бити враћен Србима, тада је почело систематско уништавања града и добро организиране пљачке творница, чију су опрему у западну Херцеговину и Републику Хрватску преносили транспортни хеликоптери Хрватске војске.

Са подручија 13 општина у Босанској Крајини, у љето и јесен 1995. хрватске снаге су прогнале преко 120.000 Срба, а убијено је преко 1.600 Срба цивила и војника ВРС. Мркоњић Град је био 117 дана под окупацијом хрватских снага. Када је враћен под надлежност власти Републике Србске био је згариште.

 

ГОДИНАМА КАСНИЈЕ

У складу са конвенцијама Дејтонског мировног уговора који је потписан 21. новембра 1995. у САД, хрватске снаге су се повукле 4. фебруара 1996. године.  

За ове злочине су покренуте бројне оптужнице пред домаћим и међународним судовима, а некима од осумњичених се судило и у одсуству. Планирана је и тужба општине Мркоњић Град против Републике Хрватске, у циљу надокнаде ратне штете.

Одjeљeњe зa истрaгу рaтних злочинa бaњaлучког ЦJБ-a je 26. октобрa 2006. годинe Тужилaштву БиХ достaвило извjeштaj против хрватског генерала Aнтe Готовинe и других лицa због почињeних кривичних дjeлa злочин против човeчности, рaтни злочин против цивилног стaновништвa, поврeдa зaконa и обичaja рaтa нa штeту 364 убиjeнa лицa србскe нaционaлности, од коjих je 137 цивилa.

Нaкон што je дeвeт годинa опструисaло подизaњe оптужницe зa овaj злочин Тужилaштво БиХ je прeдмeт уступило Републици Хрвaтскоj, које намјерно наставља са опструкцијом.

 

ЗАКЉУЧАК

Злочини у Мркоњић Граду су само једна карика геноцидног ланца тј. удруженог злочиначког подухвата који се обрушио на Србе током деведесетих година 20. вијека у Босни и Херцеговини од стране хрватских снага које су извршиле у више наврата агресију на Босну и Херцеговину.

Циљ је био да се православни Срби елиминишу, не само са подручја Босанске Крајине, већ читаве Босне и Херцеговине, јер су Хрвати заправо жељели етнички и вјерски чисту државу односно припајање БиХ у састав Републике Хрватске, заправо обнову клеро-фашистишке НДХ.

С обзиром да су Срби у читавој западној хемисфери означени као једини кривци за распад и разбијање Југославије и ратове на тлу исте, тешко је вјеровати да ће у догледно вријеме неко од хрватскиј крвника са оружјем или у одјелу одговарати за оваква монструозна злодјела, као што је и овај мркоњићки злочин.



РАТНИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА ДЕВЕДЕСЕТИХ ГОДИНА 1991-2000
Словенија

Медвеђек - Холмец - Шкофије - Јанез Јанша - Игор Бачвар - Доб при Мирни - Копар

Дол при Храстнику - Берислав Попов - Словеначки рат - Винко Пандуревић - Прогон Срба

Хрватска
и Крајина

Бљесак - Олуја - Вуковар - Карловац - Славонска Пожега - Осијек - Сисак - Задар - Книн

Борово Село - Плитвице - Госпић - Корански мост - Караџићево - Масленица - Церна

Медачки џеп - Миљановац - Оркан - Откос - Паулин Двор - Зец - Радосављевић - Лора

Марино Село - Пакрачка Пољана - Керестинец - Бранимир Главаш - Томислав Мерчеп -

Фрањо Туђман - Анте Готовина - Благо Задро - Јанко Бобетко - Добросав Парага - Кијани

Иван Кораде - Иван Векић - Мирко Норац - Јесење Кише - Ђуро Бродарац - Миљенко Ф.

Босна и
Херцеговина

Босански Брод - Брадина - Сарајево - Сребреница - Бреза - Високо - Кукавице - Бравнице

Божана Делић - Страхиња Живак - Мирјана Драгичевић - Поникве - Горажде - Ејуп Ганић

Добровољачка - Тузла - Алија Изетбеговић - Харис Силајџић - Јусуф Празина - Јама Казани

Анђелка Братић - Олга Драшко - Силос - Виктор Бубањ - Цацо - Озрен - Сакиб Махмуљин

Рамиз Делалић - Башчаршија - Слобо Стојановић - Смолућа - Љубо Млађеновић - Фоча

Насер Орић - Глођанско Брдо - Бугојно - Купрес - Сердари - Сефер Халиловић - Чардак

Хрватско Вијеће Одбране -

Косово и
Метохија

Агим Чеку - Агим Рамадани - Хашим Тачи - Рамуш Харадинај - Кадри Весељи - Клечка

Рустем Мустафа - Радоњићко језеро - Старо Грацко - Кафић Панда - Шутаковић - Агуши

Косовска Митровица - Адем Јашари - Сулејман Селими - Ликовац - Жута Кућа - Лапушник

Кукеш - Белаћевац - Дик Марти - Костићи - Рачак - Отац Харитон - Иван Булатовић -

 



Оцените нам овај чланак:




Tags:
BOSANSKA KRAJINA
MRKONJIC GRAD
HRVATSKI ZLOCINI
OKTOBAR 1995
OLUJA MAESTRAL
SREDNJA BOSNA
UBIJANJE CIVILA
MASOVNE GROBNICE
ZORAN STANKOVIC
ANTE MATIJAS
ANTE GOTOVINA
DAMIR KRSTICEVIC
GARDIJSKA BRIGADA
JOVAN LAZENDIC
IVAN KORADE
ZLOCINCI GENERALI
STANKO SOPTA
RASPAD SFRJ
RAZBIJANJE JUGOSLAVIJE
PALJENJE IMOVINE


ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!





















Ако преносите текстове са нашег портала, будите љубазни и ставите да је наш сајт извор података.
Ово није законом уређено, али је морално и спада у медијску коректност. Хвала унапред!







Skip Navigation Links