Мркоњић Град 1995 - www.zlocininadsrbima.com


Оцените нам овај чланак:

Време: Распад СФР Југославије и ратови 1990-их

Област: Босанска Крајина


Мркоњић Град 1995



РАТ У БИХ 1992-1995

Бјеловац -Босански Брод - Доброовљачка

Брадина - Јама Казани - Кравица Кукавице

Петровачка цеста - Логор Брчко - Купрес

Логор Дретељ - Логор Силос - Бихаћки логор

Логор Орашје - Логор Оџак - Логор Челебићи

Породица Ристовић - Породица Кнежевић

Башчаршија - Наташа и Милица - Мостар

Сердари - Тузла - Бањалучке бебе - Јошаница

Чемерно - Ф. Јабука - Слађана Кобас - Чагаљ

Сарајевска Голгота - Ураган - Олга Драшко

Чајниче -

 

Злочин у Мркоњић Граду је назив за масовне злочине и покоље српских цивила и војника, који су извршили припадници Војске Републике Хрватске и Хрватског Вијећа Одбране у јесен 1995. године, када је убијено на стотине Срба.

Одмах након злочиначке акције "Олуја", хрватске снаге су наставиле своје напредовање у западним дијеловима Српске Републике Босне и Херцеговине, на подручију Кључа, Шипова, Мркоњић Града, Петровца, Санског Моста и др.

Хрватске снаге у овом етничком чишћењу имали су помоћ НАТО пакта, како из ваздуха, тако и са Јадранског мора, који су гађали телекомуникационе системе Републике Српске. Исто тако је и Пети муслимански корпус Армије БиХ учествовао у овом удруженом злочиначком подухвату под шифрованим именом "Маестрал 95" односно касније и "Јужни потез".

Хрватске снаге су се из Мркоњић Града и Шипова повукле тек 4. фебруара 1996. године, у складу са конвенцијама Дејтонског споразума. А априла 1996. је обављена прва ексхумација лешева, док је друга септембра 1997. године. То су урадили стручни тимови из Београда и Бања Луке на масовној гробници православног гробља у Мркоњић Граду.

Тужилаштво Босне и Херцеговине и Хашки Трибунал никада нису процесуриали злочине над Србима у Мркоњић Граду 1995. године.

 

 

ПРЕТХОДНИЦА

Распадом друге Југославије више од два милиона Срба нашло се на простору западно од ријеке Дрине, односно ван граница СР Србије. Распад СФРЈ средином 1991. године донио је са собом и велике ратне сукобе, прогоне и страдања, пошто хрватски сепаратисти су жељели да поред самосталности добију и етнички чисту хрватску државу. Тиме би био остварен вишевјековни сан Хрвата о независној држави. Власти СР Хрватске су у јесен 1990. илегално увезли велику количину наоружања, а у зиму промјенили Устав, тако што су Србе прогласили националном мањином и избацили назив "социјалистичка", умјесто петокраке шаховница постаје симбол Хрватске. То је довело до великог заоштравања односа и напетости између Срба и Хрвата. У прољеће 1991. хрватска полиција почиње упаде у српска мјеста, а Срби одговарају подизањем барикада. ЈНА је све до средине љета 1991. била тампон зона, а онда је и сама била нападнута од хрватских паравојника. Тада почињу у Хрватску да се враћају усташе и њихови потомци који су након 1945. емигрирали у иностранство (Аустралија, САД, Канада, Немачка, Аргентина, Парагвај...)

Тако је отпочео и рат у Хрватској који је трајао пуне четири године. У том рату је створена Република Српска Крајина, која је обухватала Сјеверну Далмацију, Лику, Кордун, Банију, Западну Славонију и Источну Славонију, Барању и Западни Срем.

У априлу 1992. године у централној југословенској републици Босни и Херцеговини напетости почињу да кључају и отпочиње крвави рат између три народа, који је трајао три године. У том рату је створена Република Српска. Муслиманске и хрватске ратне јединице у БиХ су такође имале пуно злочиначких акција, које су довеле до етничког чишћења српског становништва у Сарајеву, Сребреници, Бихаћу, Мостару, Горажду, Тузли, Орашју, Чапљини... Оснивани су системи концентрационих логора за мучење Срба (Дретељ, Дувно, Челебићи и др).

Хрватска војска и полиција су током рата у Хрватској (1991-1995), имали низ злочиначких акција као што су: "Миљевачки плато", "Масленица", "Медачки џеп"... Исто тако покренуто је етничко чишћење Срба у урбаним среднинама: Сисак, Госпић, Задар, Осијек, Вуковар, Карловац, Загреб, Сплит, Дубровник и др.

 

 

Ситуација у Мркоњић Граду