Злочин у Медвеђеку је монстуозни злочин који су почетком дведесетих година 20. столећа починили припадници словеначких паравојних формација над цивилима, тачније возачима камиона и шлепера на аутопуту Загреб-Љубљана.
Том приликом су ухапшени возачи, а њихова возила су послужила као барикада, односно бедем који је морао да заустави возила ЈНА која су се кретала из правца Загреба по налогу југославенског Генералштаба. Они који су се бунили возачи, они су убијени на лицу места.
Медвеђешки злочин је само један у низу, односно једна карика геноцидног ланца над Србима и војницима ЈНА на подручју Словеније која је у том моменту била саставни део Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.
Оваква злодела крајем јуна и почетком јула месеца 1991. године била су режирана од највиших словеанчких органа власти (Влада, Скупштина, Председништво), јер је њихов циљ био да што пре се спроведу одлуке о независности, која је проглашена 25. јуна те године.
Иначе, за овај злочин нико никада није одговарао, као ни за остале, јер словеначке власти су одбиле да процесуирају осумњичене, а такође ни Међународни кривични суд за бившу Југославију у Хагу није узео ова злодела у разматрање, а камоли у процедуру.
ПРЕТХОДНИЦА
Југославија је била федеративна држава састављена од шест република: СР Словенија, СР Хрватска, СР Босна и Херцеговина, СР Црна Гора, СР Србија и СР Македонија... с тим да је СР Србија имала двије покрјине: АП Војводина и САП Косово и Метохија. И СФРЈ и ЈНА су биле по својој дефиницији замишљене на братству и јединиству свих народа и народности који су живили од Вардара па до Триглава и од Ђердапа до Јадрана.
Југославенска федерација 1974-1992
Друштвено-економско уређење је био социјализам, односно диктарура пролетеријата и радничко самоуправљање. Политички систем је био једнопартијски, односно владао је Савез Комуниста.
Устав Југославије од 1974. године донио је децентрализацију земље, која је омогућила сепаратистичким снагама прво у Словенији и Хрватској, а касније и у Босни и Херцеговини, да започну разбијање Југославије, праћено крвавим ратовима и прогонима. У свим Уставима Југославије, Југословенска Народна Армија је била дефинисана као једина оружана сила на територији западног Балкана, а самим тиме и једини међународно признати војни субјекат.
ЈНА је створена на традицији Титових партизана
Савезна скупштина августа 1989. године доноси амандмане на Устав, па тако се једнопартијски систем замјењује вишепартијски систем почетком наредне године. Што је значило да поред једине до тада партије СКЈ, сада могу да се оснивају и друге странке.
Савеза Комуниста Југославије се распада 23. јануара 1990. на чувеном XIV конгресу у београдском Сава Центру, када је дошло до оштрих вербалних сукоба словеначких и делегата из СР Србије, око виђења будућности заједничке државе. У то вријеме, Њемачка је била уједињена, а "гвоздена завјеса" је у земљама Варшавског пакта већ била пробијена и на дјелу су отпочеле ткз. Обојене револуције.
Југославенска шесторка мистерије
Словеначка делегација напушта засједање, одмах затим и делегација СР Хрватске, чиме је рад конгреса доведен у питање. Након њих и делегације СР Босне и Херцеговине и СР Македоније напуштају рад конгреса. Тако је након 45 година прекинута владавина комуниста у Југославији.
Заправо тада је друга јужнославенска држава озбиљно нагрижена унутрашњим сепаратизмима, који су врло брзо добили велику помоћ спољних фактора, прије свега: Ватикана, Европске Уније и САД. Касније исламских земаља сјеверне Африке, Блиског и Средњег Истока. Њихов циљ је био убацивање радикалних исламиста у Европу и ширење Ислама.
Ситуација у Словенији
Словенија је најзападнија југославенска република у којој су највећим делом живели Словенци и мањим делом Срби и Хрвати са националним мањинама.
Словенија се налази на граници централне и југо-источне Европе у којој доминира континентална клима. Ово је територија у којој се сучељавају Алпи, Динариди, Средоземно море и Панонска низија. Граничи се на северу са Аустријом, северо-истоку са Мађарском, Италијом на западу и Хрватском на истоку и југу.
Највећи део словеначких река води ка црноморском сливу. Малим делом Словенија излази на Јадранско море, свега 30 км. Њен положај је врло повољан јер се налази на путу из централних делова европског континента, ка Малој Азији. Највиши врх у Словенији је Триглав 2.864 м.н.в. који припада Јулијским Алпима.
Пејсаж са Алпа
Словенија има и пет мањих покрајина: Прекомурије, Штајерска, Корушка, Крањска и Приморска. У веће градове спадају: Љубљана, Марибор, Цеље, Крањ, Копер, Нова Горица, Ново Место, Мурска Собота...
На простору данашње Словеније створена је држава Карантанија од Јужних Славена који су ту дошли у VII столећу. Али је врло брзо потпала под власт Бававарске и касније Франачке.
Крајем Средњег века улази у састав Хабзбуршке монархије, где остаје као провинција више столећа, све до 1918. године када је ослобођена већим делом од србске војске крајем Првог светског рата и ушла у састав Краљевине СХС. Тада је то била Дравска бановина, али без изласка на Јадран.
Шумски пут који води до Кочевског Рога
Током Другог светског рата Словенија је била анексирана већим делом у немачки Трећи Рајх, мањим делом је фашистичка Италија окупирала и Прекомурије је припало Хортијевој Мађарској. Покрет отпора се јавио тек у фебруару 1942. године у источној Корушки, а до краја рата су имали двадесетак одреда. Фашисти нису Словенце прогонили као народ, већ само појединице као идеолошке противнике. У пролеће 1945. године словеначке шуме су биле место страдања припадника ЈВуО који су се повлачиле пред партизанским јединицама.
У доба Брозове владавине у Југославији, Словенија је била најразвијенија република, али се индустријализација заснивала на фабрикама које су углавном пренете из СР Србије. У потрази за послом много људи је долазило из других република у Словенију и остајало да живи. Словенци су на дошљаке гледали увек са презиром.
Словеначки делегати Комунистичке партије су одмах након доношења новог Устава 1974. године испољавали велику жељу за независности.
Кучан и Јанша: Колико још остајемо у Југи?
Почетком 1990. године, словеначки комунисти су на 14. конгресу СКЈ у београдском Сава Центру напустили заседање услед вербалних сукоба са колегама из СР Србије.
Пар месеци касније на изборима у тој републици победили су комунисти, а њихов лидер Милан Кучан постао је председник те републике. Одмах су почеле припреме за рефередум и независност, што се остварило 25. децембра те године.
Ситуација у Требњу
Требње је мали градић у источним деловима Словеније, на путу између Новог Места (22 км) и Љубљане (50 км). Назив места потиче од глагола "требити" што значи очистити земљу од шуме, пошто су је давно насељвали досељеници из разних крајева југо-источне Европе.
Повољан географски положај овог градића омогућио је развој овог краја у 18. и 19. веку, пошто се налазио на раскрсници путева аустријске покрајине Карловца и Љубљане. Почетком 20. века овај градић постаје економско-трговачки центар краја који је изразито руралан и брдско-планински, а већина становништва се бави пољопривредом и сточарством.
На крају Другог светског рата недалеко овог места на локацији Зидани Мост партизански првоборци су вршили масовна стрељања припадника Југославенске Војске у Отаџбини и нешто цивила (махом из Црне Горе), који су се повлачили ка Аустрији у пролеће 1945. године, где су западни Савезници већ ушли.
Касних 1950-их година, након изградње аутопута "Братство и јединство", овај крај почиње свој убрзани напредак па се развила дрвна, металска, грађевинска и текстилна индустрија.
Према попису становника из 1991. године овај градић је имао око 3.500 људи.
ЗЛОЧИН
Након што је Словенија прогласила независност 25. јуна, наредни дан су одмах кренуле провокације и чарке са припадницима ЈНА било на граничним прелазима, у касарнама или ван њих, а исто тако у већим местима словеначки екстремисти и сепаратисти су нагрнули на југославенске војнике и савезне институције. Бацане су старе заставе и табле, а стављане нове.
Топли дочек за ЈНА
Аутопут је на више места блокиран од МУП-а и словеначке Територијалне одбране, као и магистрални путеви са циљем да се Срби и ЈНА што пре отерају из Словеније.
Дана 27. јуна 1991. око подне на превоју код села Медвеђеку, општина Требње дошло је до тога да су наоружани словеначки територијалци заустављали све камионе и шлепере под претњом пуцњаве из ватреног оружја. Они су очекивали да ће ту пролазити оклопно-механизоване и тенковске јединице Југославенске Народне Армије, јер је генерал Конрад Колшек командант Пете војне области са седиштем у Загребу издао наређење о успоставњању несметаног кретања робе, возила и људи, али и деблокаду свих касарни и караула ЈНА...
Камиони за спречавање проласка тенкова... Убијени Срби, возачи леже на асфалту аутопута
Возачи тих заустављених камиона су се побунили, јер су хтели да прођу са својим возилима и наставе пут ка Аустрији, али су словеначки паравојници и полицајци то категорично одбили.
Била је то полицијска јединица за специјалне намене 21. одред из Новог Места, а њихови команданти су били: Франц Смердуј и Франц Уршич, који је ту тешко рањен, а пар дана касније и подлегао повредама.
Да би смирили побуњене возаче (цивиле), двојицу су најгласнијих извели из групе и одвели их на крај пута те их упуцали из полуаутоматске пушке. Пали су на лицу места мртви на земљу. Ово је учињено као опомена осталима шта ће им се десити ако не буду слушали шта се од њих тражи.
Наредни дан на лице места је стигао конвој тенковске чете, на челу са потпуковником ЈНА Бошком Ђ. Продановићем који је са својом јединицом из загребачког Десетог корпуса пошао на извршење службеног задатка. Они су видли тај стравичан призор тј. лешеве возача. Међутим, Продановићева чета је била малобројнија у односу на словеначке агресоре и терористе, па су брзо савладани и ухапшени, након чега су спроведени у концентрациони логор.
СВЕДОЧЕЊА
Потпуковник ЈНА Бошко Продановић о дешавањима у Словенији сведочи овако:
- "Моја јединица је нападнута 28. јуна 1991. године од припадника Територијалне одбране Словеније. Нисмо дуго издржали јер је њих било више, а код нас је било присутно дезертерство.
Ухапшен сам 2. јула и одмах спроведен у логор Доб при Мирни. Лично сам видео како су стражари и медицинско особље овог логора нехумано поступали са два рањена официра ЈНА који су ту довезени из војне болнице из Љубљане.
Предавање војника ЈНА у Словенији
Са мном у овај логор је спроведен и један мој војник, који је рањен у стомак приликом одбране касарне. И он није имао адекватну негу, већ су се понашали безобзирно и срамотно... Константно су нас вређали и малтретирали".
ГОДИНАМА КАСНИЈЕ
Увиђај са лица места где су убијена два возача није чак ни направљен. Само су лешеве однели у мртвачницу. Није познато шта се са њима дешавало касније.
Словеначко тужилаштво никада није процесуирало одговорне и осумњичене за ова злодела, где спада и убиство возача цивила на превоју Медвеђек, иако постоје очевици.
Меморијални комплекс за тетористе
Иначе, словеначке власти су на тој локацији Медевеђек поставили споменик и направили меморијалан комплекс у коме се велича агресија на припаднике ЈНА и борба за "независност",
ПУБЛИКАЦИЈЕ
О ратним злочинима у Словенији 1991. године готово да није снимљен ниједан документарни филм. Постоји на интернету неколицина видео записа, углавном су то снимци Радио-Телевизије Београд у којима се могу видети изјаве војника и официра ЈНА из тог времена.
Такође није познато да је објављена нека књига. Пуковник у пензији Радисав Т. Ристић је започео књигу "Медијски порази ЈНА - Истина о Кадијевићу", али та књига није никада угледала светло дана.
Постоји само неколико чланака на интернету, што је свакако недовољно.
ЗАКЉУЧАК
Словенија иако није имала дугогодишње оружане сукобе на својој територији, не значи да није имала ратних злочина од стране својих паравојних и полицијских снага, односно да им се такве ствари требају опростити и заборавити. Приликом њеног пријема у Европску унију 2004. године, ова питања нико није постављао нити је уопште довођено у питање њен улазак због неких дешавања из 1991. године.
Парадоксално је и то што СР Југославија и касније Република Србија по успостављању дипломатских односа две земље није никада тражила решавање ових случајева. Политички аналитичари сматрају да је разлог томе што би Словенија блокирала пут Србије ка Европској унији.
Војислав Коштуница са министрима у Влади
Врло чудна је интертна улога Савезног Извршног Већа Југославије, као и Генералштаба ЈНА у Београду око дешавања у СР Словенији из простог разлога што се из приложеног види да они нису имали реалну слику стања на терену. Мала је вероватноћа да Контраобавештајна служба ЈНА није свој посао одрадила добро у смислу слања извештаја и сл. Већа шанса је та да они који су одлучивали о томе шта треба да се ради да су били заврбовани од страних обавештајних служби и то им је била директива да се тако понашају.
С обзиром да су Срби као народ у западној хемисфери оцењени као главни кривци за ратове и распад Југославије 1990-их година, тешко је веровати да ће Словенија одговарати у догледно време за злодела која су почињена у име њене независности.