Злочин на пијаци у Митровици је монструозно злодело које су 13. марта 1999. године извршили припадници албанских терориста из Окупаторске Војске Косова, када је убијено најмање петоро људи србске и ромске националности, а преко 40 их је рањено.
Најмлађа жртва је имала само пет година. Овај злочин се десио само десетак дана пре него што је НАТО пакт отпочео варварско бомбардовање и агресију на Србију и Црну Гору без одобрења Савета Безбедности УН.
Албански и светски медији су потпуно игнорисали овај ужасан злочин. По својој форми овај злочин на пијаци је сличан онима у Сарајеву, па га називају "косовске маркале".
Постоје шпекулације да је Оливер Ивановић, политичар из Косовске Митровице убијен, јер му је нуђено да буде заштићени сведок Тужилаштва пред Судом правде. Он је имао контакт са истражиоцима неколико дана пред атентат на њега 2018. године.
ПРЕТХОДНИЦА
Савезна Република Југославија (1992-2003) је трећа јужнословенска држава, која је настала крајем априла 1992. током разбијања друге Југославије, проглашењем Устава на Жабљаку, од стране делегата Србије и Црне Горе.
У то време на простору авнојевксе Хрватске се водио жестоки рат између хрватских снага и крајишких Срба, који су већ формирали Републику Српску Крајину.
Док је у Босни и Херцеговини, тек отпочео крвави рат између Срба и муслимана и Хрвата. Ратови на простору западно од реке Дрине су завршили у јесен 1995. године, када је у савезној америчкој држави Охајо, потписан Дејтоснки мировни уговор.
Одмах након тога америчке војне фирме почињу да активно помажу албанске сепаратисте са Косова и Метохије, тако што су оснивали терористичке кампове у Републици Албанији, дајући им оружје и логистику. Тако је настала албанска Окупаторска Војска Косова, чији су припадници после илегално убацивани на територију СР Југославије, са циљем пљачке, шверца, дестабилизације мира и безбедности, провоцирајући са Полицијом и Војском Југославије сукобе већих размера.
Време слоге и сарадње: Милошевић, Булатовић и Ђукановић
У пролеће 1998. сукоби између албанских терориста и припадника југославенске војске и полиције постају све чешћи и жешћи, што се врло брзо претворило у отворени рат, са великим губицима на обе стране. Албански терористи су имали цело време подршку Запада, који је хтео да Србију и Србе докрајчи.
НАТО пакт је стално претио да ће се укључити у те сукобе и да Београд мора да смањи број војника и полицајаца на Космету, да би се избегла њихова "интервенција".
У јесен 1998. године НАТО пакт почиње да довлачи своје војнике и технику у Вардарску Македонију и Републику Албанију, а некаквим споразумом "Милошевић-Холбрук" 13. октобра 1998. године закратко је избегнута агресија на Србију и Црну Гору.
Ситуација у Косовској Митровици
Град Косовска Митровица се налази у северним деловима АП Косова и Метохије, кроз који протиче река Ибар. Окружена је планинама Копаоник, Голија, Мокра Гора и налази се на 496 м.н.в.
Име Митровица се приви пут спомиње још у средњовековним документима. У близини града се налазило и звечанско утврђење које је саградио византијски цар Јустинијан у 6. веку, а касније србски краљ Милутин из светородне династије Немањића даривао оближњем православном манастиру Бањска, у време док је на пола Балкана било србско царство.
Радио је тада и рудник олова код Трепче. Недалеко Косовске Митровице одиграла се чувена битка Срба и Турака на Косову Пољу о Видовдану 1389. године.
Косовска Митровица је потпала под турску власт крајем 14. века и административно била део Косовског вилајета. Векови су прошли у турском терору и страховлади највиших размера.
Србска национална револуција је започета почетком 19. века, а тек октобра 1912. године ове крајеве ослобађа Трећа армија Краљевине Србије под командом генерала Божидара Јанковића. Већ две године касније је отпочео и Први светски рат када су кроз Косовску Митровицу прошле србске снаге и цивили који су се повлачили у касну јесен 1915. године ка Грчкој, преко албанских планина. Ослобођење је уследило октобра 1918. године, после пробоја Солунског фронта.
Када је формирана Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца Косовска Митровица административно је спадала у Моравску бановину и тада доживљава напредак у економском, образовном и културном погледу.
За разлику од већег дела Косова и Метохије који је припојен ткз. Великој Албанији, под италијанском окупационом зоном... то је Косовска Митровица ушла у састав окупиране Србије под старатељство Владе Милана Недића.
Албанци насрћу на православне свештенике
Највећи део народа овог краја је узео оружје и бранио своју отаџбину од окупатора. У јесен 1944. године уз помоћ Црвене армије, југославенски партизани остварују превласт у моравском делу Србије, што је омогућило ПОЈ да порази четничке снаге у овом крају. После Другог светског рата све до почетка 1990-их година уместо Косовска била је Титова Митровица.
Брозови комунисти су крајем педесетих година 20. века почели циљано да раде на одвајању Косова и Метохије од Србије, јер су добро знали шта Србима значи Космет... тако да су власти окретале главу од албанских напада који су били синхронизовани и добро организовани уз помоћ западних центара моћи и наравно Енвера Хоџе, деценијског лидера Албанске Републике.
Таква политика је довела до масовног исељавања србског живља, не само из Митровице већ и осталих делова Косова и Метохије.
Устав СФРЈ из 1974. године је косовско-метохијским Албанцима дао ветар у леђа за своје иредентистичке идеје, а наредих година насиље над Србима и неалбанцима се појачавало из дана у дан.
Тек са уставним амандманима 1989. године, укинута је та "држава у држави" које су имале две србске републике, па је СР Србија постала јединствена. Албанци су тада формирали своје паралелне системе власти, које су контролисали и организовали сепаратисти предвођени Ибрахимом Руговом и Хашимом Тачијем.
ЗЛОЧИН
Субота 13. март 1999. године на Зеленој пијаци у Косовској Митровици, улица Гаврила Принципа рано-поподневни сати... долази група албанских дизверзаната, која је овај дан намерно одабран пошто су знали да ће доћи велики број људи.
Они су поставили свега 10 метара од уласка у пијацу испод једне тезге, раније експлозивну направу (бомбу) велике разорне моћи, која је активирана око 14:20 сати.
На лицу места је погинуло троје људи, а још двоје је умрло у болници од последица рањавања после неколико сати... док је 42 особе било тешко рањено.
ИМЕНА ЖРТАВА
- Елизабета Хасани, стара 5 година. Рођена је 15.02.1994. године у италијанском граду Палермо, али је одрасла у Косовској Митровици са родитељима.
- Ваљдета Страна, стара 22 године.
- Севдија Селани, стара 50 година.
ПОСЛЕДИЦЕ
Због овог гнусног злочина као и оног у Подујеву пар дана раније, јер су и тамо албански терористи подметнули бомбу која је усмртила више људи... заседало је привремено Извршно Веће АП Косова и Метохије, које је ове нападе осудило и тражило да их и међународна заједница осуди, јер се ради о цивилима.
Међутим, они то никада нису учинили, нити је иједан светски, чак и албански медији у јужном делу Косовске Митровице су прећуткивали ово злодело.
Једанаест дана касније, тачније 24. марта 1999. године НАТО пакт покреће варварско бомбардовање и 78-дневну агресију на Србију и Црну Гору, са циљем да се помогне косовско-метохијским Албанцима у одвајању односно отимачини Косова и Метохије од Србије.
Последице тога су биле стравичне и несагледиве.
Потписивањем Војно-техничког споразума у Куманову 9. јуна 1999. године дошло је наредних дана до повлачења србских снага безбедности, и администрације са Космета, које су преузели КФОР и УНМИК, а повратили су се и албански терористи који су почели погроме на све што је србско и православно.
Тако да овај злочин није никада процесуиран, пошто Тужилаштво прелазних институција, а и касније лажне државе Косово нису сматрали да је ово злочин, јер су Албанци били умешани у њега.
ГОДИНАМА КАСНИЈЕ
Оливер Ивановић, један од политичких лидера са Косова и Метохије и народни трибун ибарских Срба је имао неколико дана пред атентат на њега контакте са истражним органима, који су покренули истрагу по налогу Тужилаштва где би Ивановић добио статус заштићеног сведока.
Међутим, Ивановић је убијен испред просторија своје странке у Косовској Митровици 16. јануара 2018. године. Тако да овај случај злочина на косовско-митровачкој пијаци остаје неразјашњен.
СЛИЧНОСТИ
Иначе, многи публицисти ово злодело успоређују са сличним злочином на сарајевској пијаци Маркале 1994. и 1995... па га називају "косовске Маркале".
Само што је разлика томе што су они злочини на сарајевској пијаци "Маркале" неправедно стављени Србима на кривицу, иако су многи међународни експерти потврдили да србска војска око Сарајева није ни теоретске шансе имала да убаци гранату тамо.
А друго, никада није добио ни приближан публицитет као у Сарајеву, једноставно је заташкан пошто су кривци били из редова албанске стране која на Западу ужива статус жртве.
ПУБЛИКАЦИЈЕ
О злочину на пијаци у Косовској Митровици марта 1999. године до данас није снимљен ниједан документарни филм, нити је написана једна књига.
Такође у Србији и Црној Гори није одржана ниједна трибина, округли сто или научни скуп који би поколењима указао на последице албанског тероризма и идеје да "циљ оправдава средство".
ЗАКЉУЧАК
Злочин на косовско-митровачкој пијаци је само једна од карика удруженог ЗЛОЧИНАЧКОГ ПОДУХВАТА који се током деведесетих година 20. века обрушио на Србе у АП Косово и Метохија од стране албанских сепаратиста и терориста које су предводили: Рамуш Харадинај, Хашим Тачи, Адем Јашари, Кадри Весељи и Ибрахим Ругова.
Они су и годинама пре овог злодела, али и касније имали велику подршку од Немачке, Француске, Холандије, Велике Британије и САД како у новцу, оружју, муници, тактичкој обуци, па до логистике и шпијунирања и најважније преко медија јер су Срби били сатанизовани као бастарди док су Албанци представљени као мала незаштићена група којој прети хуманитарна катастрофа и нестанак.
Уствари су Албанци постали "топовско месо" и инструмент обрачуна против Срба у рукама западних завојевача. У прилог томе говори чињеница да се мноштво младих Албанаца након "слободе" односно након 2000. године одселило ван Косова и Метохије са жељом да се никада више не врати.