Доња Лијеска 1992 - www.zlocininadsrbima.com


Време: Распад СФР Југославије и ратови 1990-их

Област: Босна


Доња Лијеска 1992



Злочин у Доњој Лијески је ратни злочин који су починиле муслиманске ратне јединице над Србима цивилима у околини Вишеграда крајем октобра 1992. године на истоку Босне и Херцеговине. Том приликом је убијено седморо мјештана Доње Лијеске, а десетак их је тешко рањено.

У овом злочину Миља Танасковић је изгубила све троје дјеце: синове Раду и Владу, као и малољетну кћерку Владанку.

За овај злочин није нико одговарао, јер је Хашки трибунал одбио да процесуира злочинце, иако им је Тужилаштво Републике Србске доставило обимну документацију.

Али и Тужилаштво Босне и Херцеговине такође деценијама врши опструкцију и одбија да спроведе истрагу, те изведе злочинце пред лице правде и адекватно их казни, из простог разлога што би се открио ланац командовања и срушила верзија теорије грађанског рата у БиХ, по коме су муслимани жртве, а кривци Срби.

РАТ И ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ 1992-1995

Бјеловац -Босански Брод - Добровљачка - Брадина - Јама Казани - Кравица - Кукавице

Купрес - Орашје - Наташа и Милица - Чагаљ - Чардак - Скелани - Смолућа - Намјерна Сила

Петровачка цеста - Брчко - Каменица - Шеве - Силос - Бихаћки логор - Виктор Бубањ

Оџак - Брежани - Челебићи - Чајниче - Ристовићи - Силовања - Бреза - Горажде - Кнежевићи

Башчаршија - Јошаница - Сердари - ХВО - Бањалучке бебе - Тузла - Бравнице - Мостар

Чемерно - Јабука - Слађана Кобас - Породица Голубовић - Фочанска села - Сарајевска Голгота

Олга Драшко - Мирјана Драгичевић - Пофалићи - Страхиња Живак - Јесен - Јука Празина

Љубомир Млађеновић - Без дистанце - Драган Васић - Ејуп Ганић - Алија Изетбеговић

Мушан Топаловић - Рамиз Делалић - Расим Делић - Ахмет Сејдић - Мурат Шабановић

Сакиб Махмуљин - Насер Орић - Харис Силајџић - Ураган - Дретељ - Ледићи

 

 

ПРЕТХОДНИЦА

Југославија је била федеративна држава састављена од 6 република (СР Словенија, СР Хрватска, СР Босна и Херцеговина, СР Црна Гора, СР Србија и СР Македонија). И Југославија и ЈНА су биле по својој дефиницији замишљене на братству и јединиству свих народа и народности који су живили од Вардара па до Триглава и од Ђердапа до Јадрана..


Од Вардара па до Триглава, нешто се одриграва

Друштвено-економско уређење је био социјализам, односно диктарура пролетеријата и радничко самоуправљање. Политички систем је био једнопартијски, односно владао је Савез Комуниста.

Устав Југославије од 1974. године донео је децентрализацију земље, која је касније омогућила сепаратистичким снагама у Словенији и Хрватској, а касније и у Босни и Херцеговини, да започну разбијање Југославије, праћено крвавим ратовима и прогонима. У свим Уставима Југославије, Југословенска Народна Армија је била дефинисана као једина оружана сила на територији западног Балкана, а самим тиме и једини међународно признати војни субјекат.

Крајем 1989. године Савезна скупштина доноси амандмане на Устав, па тако се једнопартијски систем замјењује вишепартијски систем. Што је значило да поред једине до тада партије СКЈ, сада могу да се оснивају и друге странке.

Крајем јануара 1990. године долази до распада Савеза Комуниста Југославије, на чувеном XIV конгресу у Београду, када је дошло до оштрих вербалних сукоба словеначких и делегата из СР Србије, око виђења будућности заједничке државе.


Југославенска шесторка распада

Словеначка делегација напушта засједање, одмах затим и делегација СР Хрватске, чиме је рад конгреса доведен у питање. Након њих и делегације СР Босне и Херцеговине и СР Македоније напуштају рад конгреса. Тако је након 45 година прекинута владавина комуниста у Југославији.

Заправо тако је друга јужнославенска држава озбиљно нагрижена унутрашњим сепаратизмима, који су врло брзо добили помоћ спољних фактора, прије свега: Ватикана, Европске Уније, САД... а касније и исламских земаља северне Африке и Блиског и Средњег Истока.



Ситуација у Босни и Херцеговини

Босна и Херцеговина је централна република СФР Југославије, у којој су живели муслимани, Срби и Хрвати, заједно са националним мањинама.

Дана 18. новембра 1990. године одржани су први вишестраначки избори након Другог свјетског рата. Власт је формирана од странака антикомунистичке коалиције: СДА, СДС и ХДЗ. Народни посланик који је добио највише гласова је Фикрет Абдић (47,4%), успјешан привредник из Велике Кладуше. Али је он склоњен у страну од муслиманских екстремиста због тога што није желио рат, нити сукобе са Србима. Уствари, они је био само мамац муслиманским бирачима на изборима.

Тако је предсједник председништва БиХ постао Алија Изетбеговић, предратни робијаш и аутор чувене шовинистичке "Исламске декларације". Предсједник Скупштине БиХ постао је Момчило Крајишник из странке СДС, а Хрват Јуре Преливан премијер СР БиХ. Ова коалиција је издржала 15 мејсеци. Урушила се на почетку ратних збивања у БиХ, априла 1992. године.

Водећи чланови муслиманске Странке Демократске Акције: Алија Изетбеговић, Ејуп Ганић, Харис Силајџић и др. су још 1991. године донијели одлуку да не желе Босну и Херцеговину у Југославији, односно да желе независну БиХ. Ту су се планови странака СДА и ХДЗ поклапали, али су обије странке жељеле да имају етнички и верски чисту државу. Односно Хрвати су жељели БиХ да припоје Хрватској, а муслимани исламску републику.


Куљић (ХДЗ), Караџић (СДС) и Изетбеговић (СДА)

Идеју о независној Босни и Херцеговини су свакако ширили и медији. Још октобра 1991. године у сарајевским новинама појављивале су се отворене претње српском народу. Између осталог најављивано је обнављање тзв. Ханџар дивизије, усташке јединице која је 1941-1945 починила стравичне злочине над Србима у Независној Држави Хрватској. Ту формацију су чинли углавном муслимани. Иначе, усташка злодјела у Босни и Херцеговини су досегнула свој врхунац (Пребиловци, Дракулић, Билећа, Гацко, Доња Градина, Купрес).

У августу 1991. почиње организовано наоружавање муслимана и Хрвата у БиХ које је ишло преко странака СДА и ХДЗ, са циљем напада на Југословенску Народну Армију. Октобра 1991. почело је оснивање мјесних одбора паравојне формације "Зелене беретке" и "Патриотске Лиге БиХ". У Мостару је у другој половини 1991. било пуно припадника ЈНА, који су долазили из Хрватске (Далмација и Дубровачки рејон), одакле су били протјерани или повучени. Касније су повучени у Ужице (СР Србија).

Дана 1. марта 1992. године организован је референдум о одвајању Босне и Херцеговине од СФРЈ, где је 62,4% бирача гласало за независност. Дан касније у Сарајеву су припадници "Зелених беретки", које предводи криминалац Рамиз Делалић Ћело, пуцали на српске сватове на Башчаршији и убили старог свата Николу Гардовића, а свештеника Раденка Миковића ранили. То је био догађај који је најавио крвави босанско-херцеговачки рат 1990-их, а то је био и један од повода да се распадне још увјек мјешовита полицја у Сарајеву. Након тога, усљедилили су бројни напади на српска мјеста у БиХ, као и припаднике ЈНА (Сијековац, Купрес, Сарајево, Тузла...). Међународни представници су били само нијеми посматрачи.

Ситуација у Вишеграду

Вишеград је старо насеље, које се налази у босанском (доњем) дијелу Подриња, односно истоку Босне и Херцеговине, одмах уз границу са Републиком Србијом. Окружен је брдима и планинама, а клима је умјерено-континентална. Налази се на регионалном путу Ужице-Сарајево, на 300 метара надморске висине.

Вишеградски крај је од давнина насељен Србима православцима, што говори и манастир Добрун, који је ту у близини града, а саграђен је током средине XIV стољећа у вријеме цара Душана из светородне династије Немањића који је владао скоро цијелим Балканом.

Надирањем Турака у ове крајеве у XVI стољећу донијета је исламска релијига и започето насилно потурчавање хришћанског становништва и терор невиђених размјера.

Један од многих србских дјечака који су одведени из ових крајева постао је турски велики везир Мехмед-паша Соколовић. Он је 1577. године саградио мост преко Дрине у Вишеграду, што је постало обиљежје Вишеграда.

У вријеме Првог србског устанка Вишеград је био поприште крвавих сукоба између Карађорђевих устаника и босанских Турака.

Прва школа на србском језику овдје је отворена 1865. године на иницијативу попа Јевте Ђуровића. Ову школу је помагала Влада Кнежевине Србије.

Аустроугарска је од Великих сила на Берлинском конгресу јула 1878. добила дозволу да уђе са војском у Босну и Херцеговину, па је и Вишеград окупиран 4. октобра. Велика поплава је била октобра 1896. године која је нанијела велику штету.

Војска Краљевине Србије је за кратко ослободила Вишеград 14. септембра 1914. године. А послије ослобођења 1918. године, Вишеград постаје дио Дринске бановине. Током Другог свјетског рата усташе су починиле стравичне злочине у Вишеграду и околини. Један од најтежих злочина био је онај у Старом Броду 22. марта 1942. године.

Занимљиво је то да су припадници ОЗНЕ (комунистичке тајне полиције) у овом крају ухватили на превару генерала ЈВуО Драгољуба Михаиловића 13. марта 1946. године и спровели у Београд на суђење.

Вишеград је био национално мјешовита средина, који је према попису становништва 1991. године имао 7.000 становника, од чега је Срба било 43%, а муслимана 49%... док је село Доња Лијеска имало 118 становника, и сви су били србске националности.

Добар дио вишеградске хронике описао је писац Иво Андрић у свом најпознатијем роману "На Дрини ћуприја" за коју је добио и Нобелову награду за књижевност 1961. године.

 

ПРИЈЕ ЗЛОЧИНА

Пошто су муслимани имали релативну већину 1990. године у Вишеграду, милитантна Странка Демократске Акције је брзо основана и на изборима 18. новембра добила већи дио мандата и формирана је локална власт. Они су одмах по директивама из Сарајева почели илегално наоружавање муслиманског становништва и антисрбску хистерију на свим јавним мјестима.


Мурат Шабановић током 1990-их за вријеме ратних сукоба у Подрињу

Срби су у Вишеграду били уплашени и оправдано су страховали да им се не понови геноцид из усташке Независне Државе Хрватске. Тражили су од ЈНА да их заштити од муслиманских екстремиста који се нису сакривали да ће очистити Босну од немуслиманског живља.

Муслимански екстремисти су предвођени Муратом Шабановићем 1. јула 1991. године срушили споменик Иви Андрићу у центру Вишеграда.

Још од краја маја 1992. године када је формирана муслиманска 1. вишеградска бригада при тзв. Армији Босне и Херцеговине која је била у саставу Првог сарајевског корпуса... отпочели су напади на србска села и етничко чишћење доњедринског краја, палеж имовине и пљачка Срба.

Прва србска жртва у Вишеграду био је Ранко Баранац (62) из села Црнчићи, и то 12. јануара 1992. године, далеко прије ратних збивања у овом крају. Њега је убио Хасан Шабанија, тако што му је упао у кућу, док је прослављао крсну славу.

 

ЗЛОЧИН

Муслиманска команда 81. дивизије из Горажда је дала наређење да 29. октобра 1992. године се нападне мало србско село Доња Лијеска, које се налази 6 км западно од Вишеграда. Тако је и учињено, тог дана у раним јутарњим часовима извршен је изненадни напад на ово мало село, када су мјештани углавном и спавали не очекујући агресију.

Поред муслиманских бојовника, у овом нападу било је и два хрватска војника из Западне Херцеговине који су имали усташке амблеме из времена НДХ.

Све што се живо затекло у Доњој Лијески муслимански крволоци који су дошли у великом броју убијали су и хладним и ватреним оружјем, јер су жељели да ово село нестане. Муслимански бојовници задојени мржњом према све што има везе са Србима су приликом упада у село узвикивали "Aллaху eкбeр" и "Кољи ћeтникe"...

У овом нападу је убијено седморо Срба цивила, а више њих је тешко рањено. Међу рањеницима је и жена Миља Танасковић (р. 1939), а међу убијенима је њено троје дјеце: два сина Раде (32) и Влада (27) и једна кћерка Владанка (17) која јој је издахнула на рукама. Њена убијена дјеца су била ненаоружана, који су покушали да се спасу бијегом у шуму, али нису успјели у томе, пресјекли су их рафали из аутоматског оружја.

Они који тог дана нису убијени су Мирослав и Драгана Танасковић, јер су били у Вишеграду. Миља Танасковић пошто је рањена, пребачена је у Ужице у болницу, на хитно лијечење.

Муслимански бојовници су по завршетку свог крвавог пира одмах кренули у пљачку србске имовине и све што се може ставити на камион и однијели у своја села. Њима ни православно гробље није било свето, већ су га зликовци оштетили и прекопали.

Врло брзо је Вишеградска бригада србске војске у БиХ кренула у помоћ мјештанима Доње Лијеске, коју је предводио Лука Драгичевић, командант интервенте јединице. Они су се одмах упустили у борбу са муслиманским бојовницима и протерали их.

 

СВЈЕДОЧЕЊА

Миљa Тaнaсковић, којој су муслимански бојовници убили тог дана све троје дјеце, казивала је о овом ужасном злочину слиједеће:

- "Билa сaм у кући сa дeцом кaд су они нaпaли из шумe. Штa je свe оjaђeнa мajкa прeживjeлa. Свe сe догодило у jeдноj jeдиноj црноj минути. Бjeжaли смо прeко ливaдe низ стрмину испод нaшe кућe, кaдa су муслимaни, коjи су упaли у нaшe сeло, зaпуцaли по нaмa.


Миља Танасковић свједок муслиманских злодјела у Подрињу

Први душмaнски рaфaл сaсjeкaо je мог стaриjeг Рaдeтa. Срушио сe мртaв нa зeмљу. Ни глaсa ниje пустио. Рaдe ми je имaо сaмо 32 годинe. Моj врисaк зa њим стопио сe сa сaмртним криком мог другог, три годинe млaђeг синa Влaдe. Док сaм глeдaлa кaко он пaдa куршуми су погодили мeнe и моjу кћeрку Влaдaнку. Кћeркa je пaлa нa мeнe. Издaхнулa ми je нa рукaмa.

Сaмо je двa или три путa jaукнулa, a ондa сe њeно тиjeло тргло и укочило. Влaдaнкa je Богу душу прeдaлa. Имaлa je тeк 17 годинa. Тe годинe je билa пошлa у чeтврти рaзрeд срeдњe тeхничкe школe…

Мeнe су душмaни погодили у дeсно рaмe. Ликуjући што су нaс погодили муслимaни су вриштaли и aрлaукaли око нaшe кућe и штaлe, из коjих je вeћ избиjaо плaмeн. Њихово дивљaчко клицaњe Aлaху мjeшaло сe сa риком нaших крaвa коje су у штaли живe горjeлe...”.

 

ПОСЛИЈЕ ЗЛОЧИНА

Миљина дјеца су сахрањна на војничком гробљу Мегдан.

Чувши да се у околини Вишеграда дешавају страшни злочини над Србима цивилима, у овај крај долазе руски добровољци који су невјероватном пожртвованошћу и храброшћу дали елана србским борцима да издрже у својој борби за опстанак на свом кућном прагу.


Једино споменици свједоче на православном гробљу

Још док се водио рат, 12. априла 1993. године на брду Заглавак испод Доње Лијеске дошло је до жестоких окршаја са муслиманским снагама, гдје су руски добровољци дали велики допринос, а њих неколико је погинуло.

 

ГОДИНАМА КАСНИЈЕ

Вишеград је општина која се одужила борцима из ВРС, али исто тако руским добровољцима који су стали раме уз раме са србском браћом. У центру града подигнут им је споменик.

Током босанско-херцеговачког рата у Вишеграду је убијено преко 300 Срба (највише жена и дјеце) од муслиманских бојовника.

Градски челници и представници БОРС-а су Миљи Танасковић помогли да среди кућу тек 2018. године, јер поред дјеце она је и мужа изгубила у рату.

За ове злочине над Србима, мјештанима Доње Лијеске није нико оптужен, а камоли осуђен. Босанско-херцеговачко тужилаштво намјерно деценијама врши опструкцију над таквим предметима, јер у случају доношења пресуде према извршиоцима и налогодавцима ових монструозних злодјела промјенила би се слика о рату у Босни и Херцеговини гдје би се видјело да су Срби имали жртве, а да муслимани имају злочинце.

 

ПУБЛИКАЦИЈЕ

До данас није снимљен ниједан докуметарни филм везано са муслимански злочин у Доњој Лијесци, нити је написана једна књига која би свједочила о ужасима који су начињени Србима у овом малом планинском селу.



РАТНИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА ДЕВЕДЕСЕТИХ ГОДИНА 1991-2000
Словенија

Медвеђек - Холмец - Шкофије - Јанез Јанша - Игор Бачвар - Доб при Мирни - Копар

Дол при Храстнику - Берислав Попов - Словеначки рат - Винко Пандуревић - Прогон Срба

Хрватска
и Крајина

Бљесак - Олуја - Вуковар - Карловац - Славонска Пожега - Осијек - Сисак - Задар - Книн

Борово Село - Плитвице - Госпић - Корански мост - Караџићево - Масленица - Церна

Медачки џеп - Миљановац - Оркан - Откос - Паулин Двор - Зец - Радосављевић - Лора

Марино Село - Пакрачка Пољана - Керестинец - Бранимир Главаш - Томислав Мерчеп -

Фрањо Туђман - Анте Готовина - Благо Задро - Јанко Бобетко - Добросав Парага - Кијани

Иван Кораде - Иван Векић - Мирко Норац - Јесење Кише - Ђуро Бродарац - Миљенко Ф.

Босна и
Херцеговина

Босански Брод - Брадина - Сарајево - Сребреница - Бреза - Високо - Кукавице - Бравнице

Божана Делић - Страхиња Живак - Мирјана Драгичевић - Поникве - Горажде - Ејуп Ганић

Добровољачка - Тузла - Алија Изетбеговић - Харис Силајџић - Јусуф Празина - Јама Казани

Анђелка Братић - Олга Драшко - Силос - Виктор Бубањ - Цацо - Озрен - Сакиб Махмуљин

Рамиз Делалић - Башчаршија - Слобо Стојановић - Смолућа - Љубо Млађеновић - Фоча

Насер Орић - Глођанско Брдо - Бугојно - Купрес - Сердари - Сефер Халиловић - Чардак

Хрватско Вијеће Одбране -

Косово и
Метохија

Агим Чеку - Агим Рамадани - Хашим Тачи - Рамуш Харадинај - Кадри Весељи - Клечка

Рустем Мустафа - Радоњићко језеро - Старо Грацко - Кафић Панда - Шутаковић - Агуши

Косовска Митровица - Адем Јашари - Сулејман Селими - Ликовац - Жута Кућа - Лапушник

Кукеш - Белаћевац - Дик Марти - Костићи - Рачак - Отац Харитон - Иван Булатовић -

 



Оцените нам овај чланак:




Tags:
BOSNA I HERCEGOVINA
MUSLIMANSKI ZLOCINI
PODRINJE
DEVEDESETE


ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!





















Ако преносите текстове са нашег портала, будите љубазни и ставите да је наш сајт извор података.
Ово није законом уређено, али је морално и спада у медијску коректност. Хвала унапред!







Skip Navigation Links