Брадина 1992 - www.zlocininadsrbima.com


Време: Распад СФР Југославије и ратови 1990-их

Област: Херцеговина


Брадина 1992



Масакр у Брадини је назив за организовано етничко чишћење Срба почетом деведесетих година 20. стољећа у месту Брадина на сјеверу Херцеговине.

Том приликом је око 3.000 припадника муслиманских паравојних снага "Патриотска лига", "Зелене беретке"... и хрватских ткз. Хрватско Вијећа Одбране, ткз. Хрватских Ослободилачких Снага напало Брадину. Овај монструозни злочин је недељама раније планиран од општинских струкутра Коњица које је предвоио др Русмир Хаџихусеиновић из милитантне странке СДА.

За само два дана убијено је више десетина Срба, док је више стотина Срба је одведено у логоре Мусала, Челебићи и сплитска Лора.

Хашки трибунал овај ужасан злочин и злочинце који су ово починили никада нису хтели да процесуирају. Тужилаштво Босне и Херцеговине је покренило истрагу прво 2009. да би на иницијативу међународног тужиоца у БиХ нагло прекинуло због „недостатака доказа“, друга истрага је покренута тек 2011. године.

Од покренуте истраге против осумњичених, после само неколико дана у неразјашњеним околностима кључни свједоци су нађени мртви.

Данас је Брадина пуста, нема више православних Срба. Њени житељи су данас далеко од завичаја, углавном по иностранству.

ЗЛОЧИНИ ХРВАТСКИХ СНАГА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ 1991-1996

Видово село - Бравнице - Брадина - Купрес - Мостар - Мркоњић Град - Ледићи - Петровачка цеста

Чардак - Босански Брод - Челебићи - Дретељ - Олга Драшко - Милорад Пајчин - Брчански злочинци

Брчко - Љубушки - Орашје - Оџак - Цинцар - Младен Маркач - Анте Готовина - Добросав Парага

Од логора до логора - Одбрана Херцеговине - Јаук - Мостарска црква - Стан' Неретво - Тигар

Мате Бобан - Јадранко Прлић - Јусуф Празина - Дамир Крстичевић - Валентин Ћорић - Азра

 Миљенко Филиповић - Тихомир Блашкић - Иван Кораде - Крешимир Зубак- Младен Налетилић

Миливој Петковић - ХВО

 

 

ПРЕТХОДНИЦА

Југославија је била федеративна држава састављена од 6 република (СР Словенија, СР Хрватска, СР Босна и Херцеговина, СР Црна Гора, СР Србија и СР Македонија). И Југославија и ЈНА су биле по својој дефиницији замишљене на братству и јединиству свих народа и народности који су живили од Вардара па до Триглава и од Ђердапа до Јадрана..


Од Вардара па до Триглава, нешто се одриграва

Друштвено-економско уређење је био социјализам, односно диктарура пролетеријата и радничко самоуправљање. Политички систем је био једнопартијски, односно владао је Савез Комуниста.

Устав Југославије од 1974. године донео је децентрализацију земље, која је касније омогућила сепаратистичким снагама у Словенији и Хрватској, а касније и у Босни и Херцеговини, да започну разбијање Југославије, праћено крвавим ратовима и прогонима. У свим Уставима Југославије, Југословенска Народна Армија је била дефинисана као једина оружана сила на територији западног Балкана, а самим тиме и једини међународно признати војни субјекат.

Крајем 1989. године Савезна скупштина доноси амандмане на Устав, па тако се једнопартијски систем замјењује вишепартијски систем. Што је значило да поред једине до тада партије СКЈ, сада могу да се оснивају и друге странке.

Крајем јануара 1990. године долази до распада Савеза Комуниста Југославије, на чувеном XIV конгресу у Београду, када је дошло до оштрих вербалних сукоба словеначких и делегата из СР Србије, око виђења будућности заједничке државе.


Југославенска шесторка распада

Словеначка делегација напушта засједање, одмах затим и делегација СР Хрватске, чиме је рад конгреса доведен у питање. Након њих и делегације СР Босне и Херцеговине и СР Македоније напуштају рад конгреса. Тако је након 45 година прекинута владавина комуниста у Југославији.

Заправо тако је друга јужнославенска држава озбиљно нагрижена унутрашњим сепаратизмима, који су врло брзо добили помоћ спољних фактора, прије свега: Ватикана, Европске Уније, САД... а касније и исламских земаља северне Африке и Блиског и Средњег Истока.

Ситуација у Босни и Херцеговини

Босна и Херцеговина је централна република СФР Југославије, у којој су живели муслимани, Срби и Хрвати, заједно са националним мањинама.

Дана 18. новембра 1990. године одржани су први вишестраначки избори након Другог свјетског рата. Власт је формирана од странака антикомунистичке коалиције: СДА, СДС и ХДЗ. Народни посланик који је добио највише гласова је Фикрет Абдић (47,4%), успјешан привредник из Велике Кладуше. Али је он склоњен у страну од муслиманских екстремиста због тога што није желио рат, нити сукобе са Србима. Уствари, они је био само мамац муслиманским бирачима на изборима.

Тако је предсједник председништва БиХ постао Алија Изетбеговић, предратни робијаш и аутор чувене шовинистичке "Исламске декларације". Предсједник Скупштине БиХ постао је Момчило Крајишник из странке СДС, а Хрват Јуре Преливан премијер СР БиХ. Ова коалиција је издржала 15 мејсеци. Урушила се на почетку ратних збивања у БиХ, априла 1992. године.

Водећи чланови муслиманске Странке Демократске Акције: Алија Изетбеговић, Ејуп Ганић, Харис Силајџић и др. су још 1991. године донијели одлуку да не желе Босну и Херцеговину у Југославији, односно да желе независну БиХ. Ту су се планови странака СДА и ХДЗ поклапали, али су обије странке жељеле да имају етнички и верски чисту државу. Односно Хрвати су жељели БиХ да припоје Хрватској, а муслимани исламску републику.


Куљић (ХДЗ), Караџић (СДС) и Изетбеговић (СДА)

Идеју о независној Босни и Херцеговини су свакако ширили и медији. Још октобра 1991. године у сарајевским новинама појављивале су се отворене претње српском народу. Између осталог најављивано је обнављање тзв. Ханџар дивизије, усташке јединице која је 1941-1945 починила стравичне злочине над Србима у Независној Држави Хрватској. Ту формацију су чинли углавном муслимани. Иначе, усташка злодјела у Босни и Херцеговини су досегнула свој врхунац (Пребиловци, Дракулић, Билећа, Гацко, Доња Градина, Купрес).

У августу 1991. почиње организовано наоружавање муслимана и Хрвата у БиХ које је ишло преко странака СДА и ХДЗ, са циљем напада на Југословенску Народну Армију. Октобра 1991. почело је оснивање мјесних одбора паравојне формације "Зелене беретке" и "Патриотске Лиге БиХ". У Мостару је у другој половини 1991. било пуно припадника ЈНА, који су долазили из Хрватске (Далмација и Дубровачки рејон), одакле су били протјерани или повучени. Касније су повучени у Ужице (СР Србија).

Дана 1. марта 1992. године организован је референдум о одвајању Босне и Херцеговине од СФРЈ, где је 62,4% бирача гласало за независност. Дан касније у Сарајеву су припадници "Зелених беретки", које предводи криминалац Рамиз Делалић Ћело, пуцали на српске сватове на Башчаршији и убили старог свата Николу Гардовића, а свештеника Раденка Миковића ранили. То је био догађај који је најавио крвави босанско-херцеговачки рат 1990-их, а то је био и један од повода да се распадне још увјек мјешовита полицја у Сарајеву. Након тога, усљедилили су бројни напади на српска мјеста у БиХ, као и припаднике ЈНА (Сијековац, Купрес, Сарајево, Тузла...). Међународни представници су били само нијеми посматрачи.

Ситуација у Брадини

Брадина је до ратних дешавања у Босни и Херцеговини 1992. била етнички чисто србско насељено мјесто са око 1.200 становника, односно 90% мјештана Брадине били су Срби. То највеће србско место између Сарајева и Мостара.

У околини Брадине, на Иван планини рођен је и поглавник клеро-фашистичке Независне Државе Хрватске: Анте Павелић (фашистички ратни злочинац и слуга Вермархта).

Током Првог и Другог свјетског рата Брадина је претрпела велике људске и материјалне губитке, па је тако и национална структура у Брадини и околини значајно промјењена. А након Другог свјетског рата, вјешто се сакривала национална припадност жртава (Срба), као и извршиоца злочина (Хрвата и муслимана).

Увођењем вишепартијског система у Југославији почетком 1990. године и у општини Коњиц долази до формирања локалних одбора прво СДА, затим ХДЗ, па тек онда СДС 1990. године.

Тако и долази до тога да је приватни предузетник Делајић Зејнел (рођен 25.03.1948), који је прије рата живио у Београду, Њемачкој, Аустрији, организовао илегално наоружавање Хрвата и муслимана у општини Коњиц још маја 1991. Ту му је помагао и Муцић Здравко (рођен 30.08.1955). Они су довели априла 1992. године припаднике паравојне јединице ХОС из Сплита, да им помогну у етничком чишћењу србског становништва у сјеверним дијеловима Херцеговине.


Жељезничка станица 1930-их са ћирилицом

Све цивилне, полицијске и паравојне власти у Коњицу маја 1992. су биле упознате и повезане са етничким чишћењем Срба из Брадине. Преко медија локалних и републичких стално се ширило антисрбско расположење, а Србе су називали „ћетницима“, како Хрватима и муслиманима наводно пријети опасност од њих. У тим ратнохушкачким говорима су се истицали: Стјепан Галић из Радио Коњица, Етем Баџак из листа „Ослобођење“ и Илија Шагољ, члан ХВО.


ЗЛОЧИН

Око 3.000 добро наоружаних припадника муслиманских „Зелених Беретки“ и „Патриотске Лиге“, као и хрватских паравојних формација ХОС и ХВО, су упали 25. маја 1992. у Брадину гдје су започели убијање Срба цивила, силовања, као и паљење православне цркве Вазнесења Господњег.

У том првом дану су ове здружене муслиманско-хрватске паравојне снаге силовале најмање пет Србкиња, убиле најмање 38 цивила, а у наредних два дана убијено је још двадесетак, док је још најмање 200 Срба из Брадине одведено у сплитски концентрациони логор Лора и коњичке логоре: Челебићи и Мусала, одакле се мало ко вратио.

Тамо у логорима су цивили из Брадине, наредних мјесеци били изложени стравичној психо-физичкој тортури од стране муслиманско-хрватских стражара. Ове логоре у општини Коњиц лично је посјећивао муслимански ратни вођа: Алија Изетбеговић и био је упознат са мучењима Срба. У Брадини тих дана маја 1992. пуно србских кућа је опљачкано, а потом и спаљено.

Србски цивили који су убијени крајем маја 1992. у Брадини покопани су у масовној гробници одмах поред православне цркве Вазнесења Господњег. Хрватске и муслиманске снаге су платиле локалним Ромима да довуку србске лешеве до те масовне гробнице, где су и покопани.

 

ИМЕНА ЖРТАВА

Жртве које су убијене 25. – 27. маја 1992. године.

1. Мркајић В. Мирко звани Кнез (1930)
2. Мркајић М. Зоран (1957)
3. Мркајић М. Раде (1938)
4. Мркајић С. Спасоје (1958)
5. Жужа С. Тодор (1933)
6. Жужа С. Јово (1928)
7. Копривица Б. Његош (1974)
8. Копривица Ђ. Срђо (1949)
9. Живак С. Весељко (1970)
10. Живак А. Здравко (1963)
11. Живак С. Велимир (1961)
12. Живак С. Слободан (1957)
13. Живак Ч. Томислав (1971)
14. Куљанин Д. Гојко (1962)
15. Куљанин Б. Горан (1966)
16. Куљанин С. Драго (1924)
17. Куљанин Д. Миленко (1967)
18. Куљанин П. Милорад (1925)
19. Куљанин В. Недељко (1958)
20. Куљанин Р. Перо (1965)
21. Куљанин М. Петко (1930)
22. Куљанин Р. Раденко (1959)
23. Куљанин Ђ. Ратомир (1914)
24. Куљанин М. Слободан (1960)
25. Куљанин Р. Сретко (1960)
26. Куреш Т. Богдан (1923)


НАЛОГОДАВЦИ

• Др Русмир С. Хаџихусеиновић, лекар специјалиста (уролог), рођен 23.5.1947. у Коњицу. Председник СДА у Коњицу од 3. августа 1990. године. Председник Општине и Ратног председништва Коњиц.

• Гуска И. Јасмин, ветеринар, из Орашја, рођен 1953. Први секретар СДА Коњиц 1990. Начелник полиције СУП Коњиц..

• Др Сафет Ћибо, лекар-ортопед, рођен 1945. године у селу Спиљани.

• Делалић Зејнел, приватни предузетник, живео у Немачкој и Аустрији пре рата. Рођен 25. 3. 1948. године у Острошцу, крај Јабланице. Био је командант муслиманске војске и ТО, главни координатор за све акције на простору Коњица, Јабланице и Прозора.

• Муцић Ј. Здравко звани „Паво“, Хрват из Коњица, рођен 30.8.1955. године у Спиљанима, Општина Коњиц, био запослен у алатници фабрике „Унис Игман“. Пре рата био осуђиван. Повезан са Зејнелом Делалићем.

• Делић И. Хазем, бравар из Ораховице, Општина Коњиц, рођен 14.5.1960., запослен у ШИП „Прењ“ у Коњицу на одржавању моторних возила.

• Хебибовић Исмет звани „Броћета“, из Коњица, командант логора Мусала.

• Гачић Есад, управник логора Мусала 1994-1995. године


ГОДИНАМА КАСНИЈЕ

Ексхумација србских лешева је направљена 1998. године из масовне гробнице код православне цркве, који су убијени поткрај маја 1992. и сахрањени су на градском гробљу у Требињу.

Брадина данас постоји само као географски појам. Данас је то пусто насеље, вратило се само троје људи да живе. Некадашњи становници Брадине данас су расути свуда по свету (Требиње, Вишеград, Београд, Нови Сад, Канада, Аустралија…). Ко год да је покушао од старих становника Брадине да се врати или обнови своју кућу није успео, јер му под окриљем мрака кућа буде опљачкана и уништена.


Брадина почетком 21. века

Јуна 2008. године је подигнут споменик жртвама рата у Брадини, а 28. јуна 2008. је и освештан. На имању Богдана Куреша Србина из Брадине, који је убијен на кућном прагу 25. маја 1992. након рата изграђена је џамија (муслиманска вјерска богомоља), а на улазу у џамију постављена је и табла на којој је писало да је 25. маја 1992. ослобођена од „ћетника“ из Брадине.

Иако у Брадини није било паравојних формација са србске стране 1992-1995. Потомци Богдана Куреша покренули су поступак ради измјештања џамије са њиховог имања.

 

ПУБЛИКАЦИЈЕ

Документарни филм „Јаук“, говори о томе шта се све дешавало у Брадини крајем маја 1992. како је она етнички очишћена и шта се све послије рата дешавало.

Исто тако, документарни филм „Стан’ Неретво“ говори о прогону и судбини породице Слободана Бенђа, који је као дјечак прогнан, а отац му одведен у логор Мусала…

Страхиња Живак чији су синови убијени у Брадини маја 1992. године написао је неколико књига са тематиком етничког чишћења са елементима геноцида у Брадини што је и објавио, да свједоче покољењима о ужасима које су извшрили хрватско-муслиманске паравојне снаге над Србима цивилима.


СУЂЕЊА И ОПТУЖНИЦЕ

МУП Републике Србске је Тужилаштву БиХ 2008. године доставио доказе за подизање оптужнице против припадника муслиманске ткз. Армије Босне и Херцеговине: Зије Ланџе, Фаика Шпаге и Вахида Алагића, да би 2009. године Тужилаштво БиХ зауставило истрагу, на иницијативу међународног тужиоца у БиХ, Дејвида Швиндимана, уз образложење да „нема доказа“.

Тужилаштво БиХ је 2011. године подигло оптужницу против Миралема Мацића, који је судијама казао имена налогодаваца злочина у Брадини 25. - 27. маја 1992, а то су: Јасмин Гуска (начелник ПС Коњиц за вријеме рата) и Енес Туцаковић (начелник полицијске јединице у Коњицу).

Тужилаштво БиХ је у јануару 2012. појачало истрагу у овом случају и почело да прикупља доказе за суђење, али под сумњивим околностима у само неколико дана током јануара 2012. умиру сва тројица оптужених (Гуска, Туцаковић и Мацић) за овај злочин у Брадини 25. - 27. маја 1992. иако нико од њих није имао тешке здравствене проблеме.

Тужилаштво БиХ у свом поседу има ратни дневник који је водио Мирлаем Мацић, гдје су сви догађаји 1992-1995. детаљно описани, између осталог и комплетна повезаност цивилне, полицијске и војне власти у Коњицу током рата, самим тиме и саучесници у етничком чишћењу Срба са тог подручја.

 

ЗАКЉУЧАК

Масакр у Брадини је само једна карика удруженог злочиначког подухвата  који се обрушио на Србе током босанско-херцеговачког рата у посљедњој деценији 20. стољећа од стране Хрвата и муслимана. Иако су у почетку имали савез са циљем истребљења Срба, касније је и међу њима дошло до оружаног сукоба.

Циљ је био да се православни Срби елиминишу, не само са подручја долине Трешанице, већ читаве Босне и Херцеговине, јер су муслимански екстремисти заправо жељели етнички и вјерски чисту државу по моделу Алијине Исламске Декларације, која је објављена 1971. године. Док су Хрвати планирали обнову клеро-фашистичке НДХ.

С обзиром да су Срби у читавој западној хемисфери означени као једини кривци за распад и разбијање Југославије и ратове на тлу исте, тешко је вјеровати да ће у догледно вријеме неко од хрватских и муслиманских крвника са оружјем или у одјелу одговарати за оваква монструозна злодјела, као што је и овај Брадински злочин.



РАТНИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА ДЕВЕДЕСЕТИХ ГОДИНА 1991-2000
Словенија

Медвеђек - Холмец - Шкофије - Јанез Јанша - Игор Бачвар - Доб при Мирни - Копар

Дол при Храстнику - Берислав Попов - Словеначки рат - Винко Пандуревић - Прогон Срба

Хрватска
и Крајина

Бљесак - Олуја - Вуковар - Карловац - Славонска Пожега - Осијек - Сисак - Задар - Книн

Борово Село - Плитвице - Госпић - Корански мост - Караџићево - Масленица - Церна

Медачки џеп - Миљановац - Оркан - Откос - Паулин Двор - Зец - Радосављевић - Лора

Марино Село - Пакрачка Пољана - Керестинец - Бранимир Главаш - Томислав Мерчеп -

Фрањо Туђман - Анте Готовина - Благо Задро - Јанко Бобетко - Добросав Парага - Кијани

Иван Кораде - Иван Векић - Мирко Норац - Јесење Кише - Ђуро Бродарац - Миљенко Ф.

Босна и
Херцеговина

Босански Брод - Брадина - Сарајево - Сребреница - Бреза - Високо - Кукавице - Бравнице

Божана Делић - Страхиња Живак - Мирјана Драгичевић - Поникве - Горажде - Ејуп Ганић

Добровољачка - Тузла - Алија Изетбеговић - Харис Силајџић - Јусуф Празина - Јама Казани

Анђелка Братић - Олга Драшко - Силос - Виктор Бубањ - Цацо - Озрен - Сакиб Махмуљин

Рамиз Делалић - Башчаршија - Слобо Стојановић - Смолућа - Љубо Млађеновић - Фоча

Насер Орић - Глођанско Брдо - Бугојно - Купрес - Сердари - Сефер Халиловић - Чардак

Хрватско Вијеће Одбране -

Косово и
Метохија

Агим Чеку - Агим Рамадани - Хашим Тачи - Рамуш Харадинај - Кадри Весељи - Клечка

Рустем Мустафа - Радоњићко језеро - Старо Грацко - Кафић Панда - Шутаковић - Агуши

Косовска Митровица - Адем Јашари - Сулејман Селими - Ликовац - Жута Кућа - Лапушник

Кукеш - Белаћевац - Дик Марти - Костићи - Рачак - Отац Харитон - Иван Булатовић -

 



Оцените нам овај чланак:




Tags:
SEVERNA HERCEGOVINA
HRVATSKI ZLOCINI
MUSLIMANSKI ZLOCINI
DEVEDESETE GODINE
OPSTINA GRAD KONJIC
DOLINA TRESANICE
UDRUZENI PODUHVAT
MIRLAEM MACIC
MASAKR U BRADINI
JASMIN GUSKA
ENES TUCAKOVIC
STRAHINJA ZIVAK
DOKUMENTARNI FILM JAUK
SLOBODAN BENDJO
SAFET CIBO
ZDRAVKO MUCIC
HAZEM DELIC ORAHOVICA
ISMET HEBIBOVIC
UPRAVNIK ESAD GACIC
ZEJNEL DELALIC
RUSIMIR HADZIHUSEINOVIC
RATOMIR KULJANIN


ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!





















Ако преносите текстове са нашег портала, будите љубазни и ставите да је наш сајт извор података.
Ово није законом уређено, али је морално и спада у медијску коректност. Хвала унапред!







Skip Navigation Links