Бодериште код Брчког 1993 - www.zlocininadsrbima.com


Време: Распад СФР Југославије и ратови 1990-их

Област: Босна


Бодериште код Брчког 1993



Злочин у Бодеришту је назив за један од најужаснијих злочина који је почињен за вријеме босанско-херцеговачког рата 1990-их година.

Овај монструозни злочин починили су припадници 108. бригаде Хрватског Вијећа Одбране 8. марта 1993. године, тако што су заробили 15 припадника Војске Републуке Србске, у рејону брчанског насеља Грбавица, а потом су одведени у Бодериште, на сјеверо-истоку Босне и Херцеговине, гдје су убијени на најстрашније начине.

Лешеви убијених србских војника су били толико масакрирани, да је специјални тим форезничара са Војномедицинске академије из Београда, једва успео да обави обдукцију, дан касније.

Тужилаштво Босне и Херцеговине, као и Међународни кривични суд за бившу Југославију у Хашком Трибуналу су годинама одбијали да процесуирају злочинце, иако су сви потребни докази прикупљени и предати 2003. године. Једноставно, намјерно се врши опструкција и предмети већ годинама се не рјешавају.

Тек 2015. године је први пут за овај злочин подигнута оптужница за три особе од Тужилаштва за ратне злочине БиХ, а онда крајем 2019. против још шест припадника III батаљона 108. бригаде ХВО.

ЗЛОЧИНИ ХРВАТСКИХ СНАГА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ 1991-1996

Видово село - Бравнице - Брадина - Купрес - Мостар - Мркоњић Град - Ледићи - Петровачка цеста

Чардак - Босански Брод - Челебићи - Дретељ - Олга Драшко - Милорад Пајчин - Брчански злочинци

Брчко - Љубушки - Орашје - Оџак - Цинцар - Младен Маркач - Анте Готовина - Добросав Парага

Од логора до логора - Одбрана Херцеговине - Јаук - Мостарска црква - Стан' Неретво - Тигар

Мате Бобан - Јадранко Прлић - Јусуф Празина - Дамир Крстичевић - Валентин Ћорић - Азра

 Миљенко Филиповић - Тихомир Блашкић - Иван Кораде - Крешимир Зубак- Младен Налетилић

Миливој Петковић - ХВО

 

 

ПРЕТХОДНИЦА

Југославија је била федеративна држава састављена од 6 република (СР Словенија, СР Хрватска, СР Босна и Херцеговина, СР Црна Гора, СР Србија и СР Македонија). И Југославија и ЈНА су биле по својој дефиницији замишљене на братству и јединиству свих народа и народности који су живили од Вардара па до Триглава и од Ђердапа до Јадрана..


Од Вардара па до Триглава, нешто се одриграва

Друштвено-економско уређење је био социјализам, односно диктарура пролетеријата и радничко самоуправљање. Политички систем је био једнопартијски, односно владао је Савез Комуниста.

Устав Југославије од 1974. године донео је децентрализацију земље, која је касније омогућила сепаратистичким снагама у Словенији и Хрватској, а касније и у Босни и Херцеговини, да започну разбијање Југославије, праћено крвавим ратовима и прогонима. У свим Уставима Југославије, Југословенска Народна Армија је била дефинисана као једина оружана сила на територији западног Балкана, а самим тиме и једини међународно признати војни субјекат.

Крајем 1989. године Савезна скупштина доноси амандмане на Устав, па тако се једнопартијски систем замјењује вишепартијски систем. Што је значило да поред једине до тада партије СКЈ, сада могу да се оснивају и друге странке.

Крајем јануара 1990. године долази до распада Савеза Комуниста Југославије, на чувеном XIV конгресу у Београду, када је дошло до оштрих вербалних сукоба словеначких и делегата из СР Србије, око виђења будућности заједничке државе.


Југославенска шесторка распада

Словеначка делегација напушта засједање, одмах затим и делегација СР Хрватске, чиме је рад конгреса доведен у питање. Након њих и делегације СР Босне и Херцеговине и СР Македоније напуштају рад конгреса. Тако је након 45 година прекинута владавина комуниста у Југославији.

Заправо тако је друга јужнославенска држава озбиљно нагрижена унутрашњим сепаратизмима, који су врло брзо добили помоћ спољних фактора, прије свега: Ватикана, Европске Уније, САД... а касније и исламских земаља северне Африке и Блиског и Средњег Истока.

Ситуација у Босни и Херцеговини

Босна и Херцеговина је централна република СФР Југославије, у којој су живели муслимани, Срби и Хрвати, заједно са националним мањинама.

Дана 18. новембра 1990. године одржани су први вишестраначки избори након Другог свјетског рата. Власт је формирана од странака антикомунистичке коалиције: СДА, СДС и ХДЗ. Народни посланик који је добио највише гласова је Фикрет Абдић (47,4%), успјешан привредник из Велике Кладуше. Али је он склоњен у страну од муслиманских екстремиста због тога што није желио рат, нити сукобе са Србима. Уствари, они је био само мамац муслиманским бирачима на изборима.

Тако је предсједник председништва БиХ постао Алија Изетбеговић, предратни робијаш и аутор чувене шовинистичке "Исламске декларације". Предсједник Скупштине БиХ постао је Момчило Крајишник из странке СДС, а Хрват Јуре Преливан премијер СР БиХ. Ова коалиција је издржала 15 мејсеци. Урушила се на почетку ратних збивања у БиХ, априла 1992. године.

Водећи чланови муслиманске Странке Демократске Акције: Алија Изетбеговић, Ејуп Ганић, Харис Силајџић и др. су још 1991. године донијели одлуку да не желе Босну и Херцеговину у Југославији, односно да желе независну БиХ. Ту су се планови странака СДА и ХДЗ поклапали, али су обије странке жељеле да имају етнички и верски чисту државу. Односно Хрвати су жељели БиХ да припоје Хрватској, а муслимани исламску републику.


Куљић (ХДЗ), Караџић (СДС) и Изетбеговић (СДА)

Идеју о независној Босни и Херцеговини су свакако ширили и медији. Још октобра 1991. године у сарајевским новинама појављивале су се отворене претње српском народу. Између осталог најављивано је обнављање тзв. Ханџар дивизије, усташке јединице која је 1941-1945 починила стравичне злочине над Србима у Независној Држави Хрватској. Ту формацију су чинли углавном муслимани. Иначе, усташка злодјела у Босни и Херцеговини су досегнула свој врхунац (Пребиловци, Дракулић, Билећа, Гацко, Доња Градина, Купрес).

У августу 1991. почиње организовано наоружавање муслимана и Хрвата у БиХ које је ишло преко странака СДА и ХДЗ, са циљем напада на Југословенску Народну Армију. Октобра 1991. почело је оснивање мјесних одбора паравојне формације "Зелене беретке" и "Патриотске Лиге БиХ". У Мостару је у другој половини 1991. било пуно припадника ЈНА, који су долазили из Хрватске (Далмација и Дубровачки рејон), одакле су били протјерани или повучени. Касније су повучени у Ужице (СР Србија).

Дана 1. марта 1992. године организован је референдум о одвајању Босне и Херцеговине од СФРЈ, где је 62,4% бирача гласало за независност. Дан касније у Сарајеву су припадници "Зелених беретки", које предводи криминалац Рамиз Делалић Ћело, пуцали на српске сватове на Башчаршији и убили старог свата Николу Гардовића, а свештеника Раденка Миковића ранили. То је био догађај који је најавио крвави босанско-херцеговачки рат 1990-их, а то је био и један од повода да се распадне још увјек мјешовита полицја у Сарајеву. Након тога, усљедилили су бројни напади на српска мјеста у БиХ, као и припаднике ЈНА (Сијековац, Купрес, Сарајево, Тузла...). Међународни представници су били само нијеми посматрачи.

 

Срби у Босни и Херцеговини су створили 1992. године Републику Србску, земљу србског народа, на својим и вишевјековним огњиштима својих прађедова.

Ова држава је била стално нападана од хрватских и муслиманских (пара)војних формација, а многи грађани Републике Србске су убијани и одвођени у логоре.

Муслимански војници су често знали да користе вријеме за напад на србска мјеста, када су вјерски празници код Срба.

 

Ситуација у Брчком

Брчко је смештено у Посавини, на десној обали ријеке Саве, односно на ушћу њене десне притоке Брке (по којој је и град добио име), на 96 метара надморске висине. Источно од града простире се плодна Семберија, а западно је Посавина, док се петнаестак километара јужно од града дижу обронци планине Мајевице.

Јужни Славени у ове крајеве долазе у 4. и 5. стољећу, а касније стварају своје државе. Брчански крај је био део Србије у доба Немањића, када је средњовјековна Србија била на врхунцу моћи. У 14. вијеку на Балкан долазе Турци Османлије, који незаустављиво иду ка Бечу, доносећи ислам као религију. Послије пораза пред Бечом, Османлијска царевина се повлачи, тако да Брчко постаје део Хазбуршке монархије, након Берлинског конгреса 1878. године.

Након Првог свјетског рата 1918. године, када је србска војска ослобађала отаџбину, тако је и овај крај ушао у састав прве јужнославенске државе - Краљевина СХС, односно Дринске бановине. А за вријеме Другог свјетског рата брчански крај, као и читава Босна и Херцеговина је потпала под власт усташке Независне Државе Хрватске. Усташе су чиниле велика злодјела и спроводиле геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима.

Послије 1945. године, Брчко је сврстано у СР Босну и Херцеговину, а читав крај је имао индустријску револуцију. 1946. године омладинци из свих крајева Југославије су удруженим радом изградили пругу Брчко-Бановићи.

Према попису становништва из 1991. године, на подручју Брчког живело је 87.627 становника, од тога су: муслимани (44%), Срби (27%), Хрвати (25%) и остали (4%).

Брчанска Грбавица је насеље које је имало највише настрадалих у протеклом рату, у сјевероисточном дијелу БиХ. Преко 65 бораца је своје животе уградило у темеље Србске Републике БиХ.

 

ЗЛОЧИН

Непосредно прије тог ужасног злочина почетком марта 1993. године, Војска Републике Србске је у околини Брчког, на брду Врановача имала акције, које би помогле у ослобађању тог дијела Посавине.

Муслиманским и хрватским војницима је код брда Врановача стигло појачање, па су окружили србске борце, гдје их је 15 бораца ВРС заробљено, те су сви одведени у село Бодериште, које је претежно насељено хрватским становништвом.

Тамо су заробљени војници Републике Србске били изложени стравичној тортури, гдје су их џелати ударали тупим предметима, а затим одсјецали дијелове тијела, и неколицини њих је одрубљена глава.

 

ИМЕНА ЖРТАВА

У овом свирепом злочину настрадали су:

  1. Синиша Ј. Пудић, из Брчанске Грбавице, рођен 1974.
  2. Мирослав Н. Пудић, из Брчанске Грбавице, рођен 1959.
  3. Стојан Ђ. Пудић, из Брчанске Грбавице, рођен 1952.
  4. Радан К. Пудић, из Брчанске Грбавице, рођен 1974.
  5. Петар Л. Тадић, из Брчанске Грбавице, рођен 1942.
  6. Мирко Ц. Пекић, из Брчанске Грбавице, рођен 1932.
  7. Гојко Ј. Вујичић, из Брчанске Грбавице, рођен 1958.
  8. Илија М. Бајић, из Брчанске Грбавице, рођен 1956.
  9. Перица Р. Јовичић, из Брчанске Грбавице, рођен 1972.
  10. Ранко П. Јовичић, из Брчанске Грбавице, рођен 1945.
  11. Драган Р. Томић, из Брчанске Грбавице, рођен 1974.
  12. Никола С. Томић, из Брчанске Грбавице, рођен 1949.
  13. Стојан Р. Томић, из Брчанске Грбавице, рођен 1972.
  14. Жељко Падежанин, из Брчанске Грбавице, рођен 1973.
  15. Радован М. Марјановић, из Брчанске Грбавице, рођен 1972.

 

ПОСЉЕДИЦЕ

Дан касније 9. марта 1993. године покушана је размјена, односно Војска Републике Србске је понудила размјену, али су хрватски зликовци само доставили лешеве србских бораца у комбију који су били толико масакрирани, да их ни нихове породице нису могле препознати. Из комбија је још цурила крв.

Ангажован је специјалан тим форезничара са Војномедицинске академије из Београда, који је предводио др Зоран Станковић, патолог. Они су обавили обдукцију увече тог 9. марта 1993. Па су тако препознати лешеви погиниулих војника РС.

Лешеви србских 15 војника су покопани на мјесном гробљу Грбавица, крај Брчког.

 

СУЂЕЊА

Хашки Трибунал је 2005. године одбио да се бави овим предметом, иако је достављена обимна документација и пребацио на Тужилаштво Босне и Херцеговине, које је годинама намјерно вршило опструкцију.

Тек 12. маја 2015. године ухапшена су три припадника ткз. Хрватског Вијећа Одбране за које се основано сумња да су учествовали у овом свирепом злочину. То су сљедеће особе:

  1.     Ризвaновић Aдмир, рођeн 1975. годинe у Брчком
  2.     Омeровић Смajил, рођeн 1970. годинe у Зворнику
  3.     Хускaновић Jaсмин, рођeн 1971. годинe у Брчком

Тада је Координација муслиманских удружења у Брчком организовала конференцију за медије на којој је јавно негирала злочин.

 

Крајем децембра 2019. године Тужилаштво посебног одељења за ратне злочине у БиХ подиже оптужницу за још шест особа. То су:

  1.     Хиндић Кeмaл, рођeн 1949. године у Jaблaници
  2.     Фрaнчeшeвић Мaртин, рођeн 1962. годинe у Брчком
  3.     Пљaкић Рaмиз, рођeн 1958. годинe у Сjeници, Реп. Србиja
  4.     Aнђeловић Иво, рођeн 1963. годинe у Брчком
  5.     Фaзловић Хaзим, рођeн 1950. годинe у Брчком
  6.     Фaзловић Бaхриjа, рођeн 1967. годинe у Брчком

Сви горе оптужени били су припадници припaдници Интeрвeнтог вода III бaтaљонa 108. моторизовaнe бригaдe ткз. Хрватског Вијећа Одбране, зa вриjeмe рaтa и оружaног сукобa, поступaли противно одрeдбaмa мeђунaродног хумaнитaрног прaвa и Жeнeвских конвeнциja коje регулишу поступaњe сa зaробљeницимa зa вриjeмe рaтa.

 

ЗАКЉУЧАК

Злочини у Бодеришту су само једна карика геноцидног ланца тј. удруженог злочиначког подухвата који се обрушио на Србе током деведесетих година 20. вијека у Босни и Херцеговини од стране муслимана и босанско-херцеговачких Хрвата.

Циљ је био да се православни Срби елиминишу, не само са подручја источне Посавине односно Подриња, већ читаве Босне и Херцеговине, јер су Хрвати заправо жељели да се цијела БиХ припоји Хрватској, односно да се обнови клеро-фашистичка НДХ.

С обзиром да су Срби у читавој западној хемисфери означени као једини кривци за распад и разбијање Југославије и ратове на тлу исте, тешко је вјеровати да ће у догледно вријеме неко од хрватских крвника са оружјем или у одјелу одговарати за оваква монструозна злодјела, као што је и овај бодеришки злочин.

 



РАТНИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА ДЕВЕДЕСЕТИХ ГОДИНА 1991-2000
Словенија

Медвеђек - Холмец - Шкофије - Јанез Јанша - Игор Бачвар - Доб при Мирни - Копар

Дол при Храстнику - Берислав Попов - Словеначки рат - Винко Пандуревић - Прогон Срба

Хрватска
и Крајина

Бљесак - Олуја - Вуковар - Карловац - Славонска Пожега - Осијек - Сисак - Задар - Книн

Борово Село - Плитвице - Госпић - Корански мост - Караџићево - Масленица - Церна

Медачки џеп - Миљановац - Оркан - Откос - Паулин Двор - Зец - Радосављевић - Лора

Марино Село - Пакрачка Пољана - Керестинец - Бранимир Главаш - Томислав Мерчеп -

Фрањо Туђман - Анте Готовина - Благо Задро - Јанко Бобетко - Добросав Парага - Кијани

Иван Кораде - Иван Векић - Мирко Норац - Јесење Кише - Ђуро Бродарац - Миљенко Ф.

Босна и
Херцеговина

Босански Брод - Брадина - Сарајево - Сребреница - Бреза - Високо - Кукавице - Бравнице

Божана Делић - Страхиња Живак - Мирјана Драгичевић - Поникве - Горажде - Ејуп Ганић

Добровољачка - Тузла - Алија Изетбеговић - Харис Силајџић - Јусуф Празина - Јама Казани

Анђелка Братић - Олга Драшко - Силос - Виктор Бубањ - Цацо - Озрен - Сакиб Махмуљин

Рамиз Делалић - Башчаршија - Слобо Стојановић - Смолућа - Љубо Млађеновић - Фоча

Насер Орић - Глођанско Брдо - Бугојно - Купрес - Сердари - Сефер Халиловић - Чардак

Хрватско Вијеће Одбране -

Косово и
Метохија

Агим Чеку - Агим Рамадани - Хашим Тачи - Рамуш Харадинај - Кадри Весељи - Клечка

Рустем Мустафа - Радоњићко језеро - Старо Грацко - Кафић Панда - Шутаковић - Агуши

Косовска Митровица - Адем Јашари - Сулејман Селими - Ликовац - Жута Кућа - Лапушник

Кукеш - Белаћевац - Дик Марти - Костићи - Рачак - Отац Харитон - Иван Булатовић -

 



Оцените нам овај чланак:




Tags:
HRVATSKI ZLOCINI
SEVERNA BOSNA
OPSTINA BRCKO
MART 1993
ISTOCNA POSAVINA
DEVEDESETE GODINE
RASPAD SFRJ
RAZBIJANJE JUGOSLAVIJE
UBIJANJE ZAROBLJENIKA
JEDINICE HVO
PUDIC PADEZANIN
PEKIC VUJICIC
NASELJE GRBAVICA
MUSLIMANSKI ZLOCINCI


ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!





















Ако преносите текстове са нашег портала, будите љубазни и ставите да је наш сајт извор података.
Ово није законом уређено, али је морално и спада у медијску коректност. Хвала унапред!







Skip Navigation Links