Штипско-љуботенски масакр је назив за масовно убиство србских рањених војника током Великог рата у централним деловима Вардарске Македоније, од стране бугарских паравојних снага - ВМРО.

Након што је отпочела Тројна инвазија против Краљевине Србије, од стране Немачке, Бугарске и Аустроугарске, у јесен 1915. године, бугарска војска са две армије извршила је окупацију Тимочке Крајине, Вардарске Македоније, источног дела Косова и јужне Метохије, као и јужноморавског региона. На тим подручјима Бугари су спроводили етничко чишћење великих размера.

У градској болници у Штипу, бугарске комите су ушли наоружани и киднаповали Србе тј. 120 војника - рањеника. Све њих су одвели до Љуботена, који се налази јужно од града, те извршили сурова убиства, супротно међународним конвенцијама о рату. Злочинцима је командовао Александар Протогеров и Тодор Александров.

Овакав монструозни злочин Бугари нису сматрали да је уопште злочин, јер су говорили да је то део Бугарске те да имају право да раде код себе шта хоће.

За овај злочин никада нико није одговарао, јер је Бугарска имала једну фарсу од суђења, где је све осумњич