1929. У Београду, назив Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, промењено у Краљевина Југославија. Укинуте су све нације и створена је нова нација - Југославени.

1949. У Њујорку је умро албански политичар и публициста Мидхат Фрашери (69), који је током Другог светског рата основао фашистичку оружану јединицу Бали Комбетар односно "Народни фронт", која је одговорна за прогоне, убиства, пљачке, силовања... односно етничко чишћење Срба и неалбанаца са геноцидним предзнаком у јужним деловима окупиране Краљевине Југославије.

1956. У Дамаску на Бликсом Истоку далеко од домовине и правосуђа умро је Џафер-бег Куленовић у 65. години живота, усташки министар у Влади клеро-фашистичке НДХ. Био је саучесник у геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима. Подржавао је оснивање "Муслиманске Милиције", "Црне Легије" и "Ханџар дивизије" за вријеме Другог свјетског рата. Посље бијега у Аустрију маја 1945. преко Италије и Турске настањује се у Сирији. Изјашњавао се као исламизовани Хрват. Био је велики србомрзац и заговорник јединства муслимана и Хрвата.

1991. Код Винковаца хрватске паравојне снаге прерушене у ЈНА направиле масакр Срба  на граници Источне Славоније и Западног Срема. Ово је био један од најтежих злочина на истоку СР Хрватске почетком деведесетих година 20. века.

1991. У Коренову, покрај Бјеловара, у једној шуми "Чесма" доведено је 6 припадника ЈНА из бјеловарске касарне "Божидар Аџија" и један Србин цивил Саво Ковач, који су ту стрељани на једној фарми. Једнино је Саво Ковач успео да преживи.

1991. У Београду крње председништво СФРЈ (без чланова СР Словеније и СР Хрватске) прешло на рад у условима непосредне ратне опасности, оценивши да је грађански рат на помолу и да су се за такав рад стекли услови предвиђени Уставом.

1991. У Билећи основани су Билећки добровољци, под командом војводе Радована Радовића. Ово је била елитна јединица Херцеговачког корпуса Србске војске у БиХ за коју је доказано да није умјешана ни у један ратни злочин на простору бивше Југославије. Извршавали су и најтеже и најкомпликованије задатке. Иако ови борци нису прошли никакву посебну војну обуку, сем редовног служења војног рока у ЈНА, као младићи. Они су показали невиђену храборст и пожртвованост током 1991-1995. иако њихова бројност никада није прешла 120 људи под оружјем. Упркос томе што су имали рањених, никада нису напуштали положаје. Њиховом заслугом одбрањено је Невесиње у два наврата 1992. и 1994. године.

2008. У Босни и Херцеговини, ухапшен Насер Орић (ратни комадант муслиманске 28. дивизије  у Сребреници) од припадника Савезне управе полиције Босне и Херцеговине, ради изнуђивања велике количине новца.

1944. У Београду, распуштен злогласни логор Бањица, који је био под надзором намачког Гестапоа. Ово је било неколико дана пре него што су почеле борбе за ослобађање Београда.

1968. У Дечанима, на западу Метохије албански бандити су пуцали на српског полицајца Марковића, који је тешко рањен и одведен је у Призрен на операцију. Извађен му је бугрег.

1991. У Вуковару, незаконито ухапшен српски цивил Саша Стоиљковић (23) од хрватских паравојника, одвден до обала Дунава и тамо убијен.

1991. У Андријевцима, код Славонског Брода, убијена три капетана ЈНА из заседе.
 

2000. У Ријеци, пред окружним тужилаштвом започет процес "Госпићкој групи", припадницима хрватске војске: Тихомир Орешковић, Мирко Норац и др, који су учествовали у етничком чишћењу Госпића и околине у октобру 1991. године.

2001. У Београду, формирано Веће за сарадњу СР Југославије и Републике Српске.

1912. На Балкану потписнице Балканског савеза: Србија, Бугарска, Грчка и Црна Гора предале ултимативну ноту Турској, после чега је почео Први балкански рат. Овај оружани сукоб је трајао 7.5 месеци, а завршен је Лондонским мировним споразумом у мају 1913. године. Рат је поведен из разлога што су четири чланице Балканског савеза хтеле да се ослободе вишевековног османлијског робовања које су имали више од 500 година. Резултат овог рата је био протеривање Турака у Малу Азију чиме је остварен сан предака о слободи. Турска се у Лондону одрекла балканских територија које је контролисала до 1912. године. Србски барјак слободе се тако завиорио поново у Приштини, Расу, Призрену, Скопљу, Куманову, Охриду, Скадру, Драчу и Елбасану...

1915. На Београд отпочела снажна артиљеријска ватра дуж, као и на целом фронту: на Дунаву, Сави и Дрини... Ово је био нови аустроугарски удар на Србију у Првом светском рату чиме је отпочела почела офанзива Централних сила на Краљевину Србију - Тројна инвазија. После месец дана жестоког отпора немачке и аустроугарске трупе су, уз помоћ Бугара који су ударили са леђа, окупирале Србију, а главнина Војске Краљевине Србије се повукла преко албанских планина на грчко острво Крф и Видо, француско острво Корзика... и Мензел Бургиб и Бизерта у Тунису који је био француска колонија.

1954. У Лондону потписан споразум између Италије и СФР Југославије, по коме је решена Тршћанска криза. По том споразуму Југославији је припао већи део северног дела јадранског приморја, односно све од Задра до Трста, а Италији је припао град Трст.

1973. У Београду је умрла хероина Милунка Савић, наредник у Другом Гвозденом пуку "Књаз Михаило" Моравске дивизије Војске Краљевине Србије, најодликованија жена ратник. Учесник Балканских ратова и Првог светског рата, рањавана девет пута. Французи су је прозвали "србска Јованка Орлеанка".

1991. У Карловцу у насељу Сајевац убијени Срби цивили чланови породице Рокнић: Марко (40) и Данијела (14) и рођака им Драгица Николић од припадника хрватских паравојника ткз. Збор Народне Гарде (ЗНГ). Ово злодјело се сматра једним од најтежих на Кордуну почетком 1990-их година посље оног на Коранском мосту који се десио 14 дана раније када је убијено 13 Срба резервиста ЈНА.

1991. У Цетинграду, на Кордуну, у селима Татар Варош и Бегово Брдо, убијено 5 српских цивила од припадника хрватских паравојних снага - ЗНГ.

1992. У Братунцу, у српским селима Факовићи и Бољевићи, на истоку Босне и Херцеговине, ратне јединице муслиманске Армије БиХ под комадном Насера Орића, извшиле су напад на ова села, у коме је убијено најмање 25 мештана српске националности. Села су опљачкана, спаљена, а уништена је и православна црква у Факовићима.

2000. У Београду одржане демонстрације против одлуке Изборне комисије о резултатима који су били 12 дана раније. Тиме је завршена ера владавине Слободана Милошевића и коалиције СПС-ЈУЛ-СРС, а на власт су под притиском међународних фактора доведени чланови опозиције ДОС-а, коју су предводили: Војсилав Коштуница, Зоран Ђинђић, Весна Пешић, Владан Батић и др. Ова коалција није дуго издржала на власти, али су почели велику пљачку народа преко разних намештаљки и тендера, а ништа нису учинили да раскринкају криминал из доба Милошевића. Напротив, само су га озаконили.

2004. У Београду, касарна "Караш" на Топчидеру убијени двојица гардиста Дражен Миловановић и Драган Јаковљевић.

2011. У Пећи, на Косову и Метохији, на трон поглавара СПЦ постављен патријарх српски г. Иринеј.

1908. У Бечу, аустријски цар, Франц Јозеф I уз подршку Немачког царства, прогласио анексију (окупацију) Босне и Херцеговине, чиме је почео хазбуршки план под називом "Продор на Исток" (Drang nach Osten).

1915. Бугарска војска, са леђа напада Српску војску која се повлачила према Албанији, чиме се Бугарска у Великом рату ставила на страну Централних сила.

1990. У Београду, умрла Марија Драженовић-Ђорђевић, прва жена која је управљала ратним војним авионом код нас.

1992. У Босански Брод, на сјеверу Босне и Херцеговине, јединице Војске Републике Србске су ослободиле овај град од муслиманско-хрватских паравојних формација, који су мјесецима раније држали србско становништво у окупацији и забрани кретања. Било је убистава, силовања и пљачки.

1994. У Сарајеву код моста "Србски јунаци" у насељу Грбавица, обављена је размјена заробљеника. Слободу посље скоро 2.5 године угледао је Слободан Мркајић, који је прошао голготу пет хрватских и муслиманских логора: Челебићи, Мусала, Силос, Мразиште...

2003. У Београду, потписан споразум Босне и Херцеговине и Србије и Црне Горе о повратку избеглих и прогнаних лица.

2004. У Хашком трибуналу, почело суђење Насеру Орићу, комаданту некадашње 28. брдске дивизије муслиманске Армије БиХ, за ратне злочине над српским народом, на подручију Сребренице и Скелана.

1912. У Прокупљу, код Ниша, уочи Првог Балканског рата је јединица Војске Краљевине Србије, Други пешадијски пук "Књаз Михаило" стављена у ратну формацију (наследница 2. пешадијског батаљона из 1884.), која је током ослободилачких ратова 1912-1918 задивила читав свет својом храброшћу и пожртвованошћу. Зато су на крају Другог Балканског рата 1913. године добили назив - Гвоздени пук. Ова јединица је имала највише војника који су добили највиша ратна одликовања.

1991. У Самобору, код Загреба, хрватски паравојници ЗНГ отворили ватру према касарни ЈНА, чиме је отпочео вишедневни напад, а неколико војника ЈНА је рањано и убијено.

1991. У Вуковару, је убијен српски цивил Бранко Сучевић, инвалид без једне ноге, власник два угоститељска објекта: "Грмеч" и "Мигрос" (оба минирана септембра 1991. године) је убијен после тешког мучења од хрватског паравојника Дражена Гаже.

1992. У Њујорку (САД), Савет Безбедности ОУН формирао Комисију за испитивање ратних злочина на подручију Бивше Југославије.

2000. У Београду, новоизабрани председник СР Југославије, Војислав Коштуница положио заклетву.

2006. У манастиру Жича, код Краљева, обележено 800 година постојања.

1977. У Минхену је умро усташки пуковник Ибрахим Пјанић (70). Био је учесник и Првог свјетског рата на тиролском ратишту гдје се борио са Италијанима. У Другом свјетском рату подржао је стварање клеро-фашистичке НДХ и вршио монструозне покоље Срба у сјеверо-источној Босни. Имао је свој батаљон који је прво био дио Хаџиефендићеве легије, касније и Ханџар дивизије. Побјегао је 1945. у Италију, па се задржао у Сирији и на крају се скрасио у Њемачкој. Добио је орден Гвоздени крст, највише војно одликовање Трећег рајха.

1991. Телевизија Београд, почела емитовање преко сателита.

1993. У Сарајеву, снајперисти из редова муслиманске Армије Босне и Херцеговине убили три српска цивила, једног у Рајловцу, а два на Грбавици.

1892. Код Травника, у селу Долац, родио се србски писац Иво Андрић (82), добитник Нобелове награде за књижевност 1961. године и члан Србске академије наука и умјетности. Студирао је књижевност и историју у Загребу, Бечу, Кракову и Грацу, докторирао историју у Грацу 1924. године. У Првом свјетском рату је хапшен и интерниран, као члан револуционарне организације Млада Босна. Између два свјетска рата био је амбасадор Краљевине Југославије у Берлину, а послије Другог свјетског рата је живио у Београду. У својим дјелима је описивао живот и прилике обичних људи у Босни и Херцеговини крајем 19. и прве половине 20. века. Његова најпознатија дjела су: "Проклета авлија", "На Дрини ћуприја", "Хроника паланачког гробља", "Знакови поред пута", "Травничка хроника", "Омер-паша Латас" итд... Спада у најплодонсније писце овог поднебља свих времена.

1915. У Београд, после вишедневних борби улазе немачке и аустроугарске трупе, окупирају престолницу Краљевине Србије. Србска војска се преко Албаније и Космета повлачила према Грчкој. Београд ће под окупацијом остати три године.

1934. У Марсељу, присталице бугарске терористичке организације ВМРО и усташе предвођене Антом Павелићем, су убили југославеснког краља Александра I Карађорђевића и француског министра спољних послова. Након овог атентата, Краљевину Југославију предводи трочлано намесништво предвођени Кнезом Павлом Карађорђевићем.

1958. У Риму, умро папа Пије XII који је предводио папску државу - Ватикан од 1939. године. Током Другог светског рата затварао је очи пред очигледним геноцидом који су чинили италијански фашисти, немачки нацисти и хрватске усташе над јеврејским, србским, пољским, чешким, руским и другим народима. Такође није ништа учинио да спречи бежање злочинаца у тзв. Пацовским каналима у Америку и Аустралију.

1991. На путу Петриња - Глина (Банија), хрватске паравојне снаге су пуцале на обележено возило РТБ-а,  а том приликом су убијена четири новинара из Шапца : Зоран Амиџић, Бора Петровић, Дејан Милићевић и Сретан Илић.

2001. У Хашком трибуналу, за ратне злочине над Србима у логору Челебићи, општина Коњиц (Херцеговина), осуђени су припадник ХОС-а: Здравко Муцић, као и Хазима Делића и Есада Ланџу, припадници муслиманске Армије БиХ, на укупно 42 године затвора.

2019. У Бањалуци преминуо генерал-пуковник ВРС Манојло Миловановић. Током босанско-херцеговачког рата 1990-их обављао је функцију начелника Генералштаба србске војске у БиХ. Одликован је више пута.

1918. У Нишу су отпочеле борбе за ослобођење града од бугарских и немачких окупатора, које су трајале три дана. Прва србска армија у силном налету, којом је командовао војвода Петар Бојовић успешно је завршила ову операцију.

1963. У Забрђу, општина Угљевик (БиХ), на падинама Мајевице, родио се јунак новог доба Митар Максимовић - Војвода Мандо. Почео је као добровољац у лето 1991. у Северној Далмацији, где се борио у рејону Бенковца, али се у пролеће 1992. вратио у родни крај те основао елитну јединицу "Лавови", која је имала око 600 бораца током Отаџбинског рата 1990-их, а борили су се на Мајевици, Сарајеву, Озрену, Брчком и пробијали су Коридор јуна 1992. године. Војвода Мандо је одликован орденом Милоша Обилића. Након рата, Војвода Мандо је био председник локалног одбора БОРС-а. Под неразјашњеним околностима 2002. године у 39. години живота, гине у саобраћајној несрећи. Подигнут му је споменик у Угљевику, а о њему су испеване бројне песме и написане књиге.

1982. У Новом Саду у Српском Народном Позоришту премијерно изведена драма Голубњача, према сценарију Јована Радуловића, а режију је урадио Дејан Мијач, док су улоге добили: Бранко Цејић, Јосиф Татић, Предраг Ејдус и др. Представа је после два месеца забрањена, јер је новосадски Градски комитет Савеза Комуниста оценио представу као "вређање тековина НОБ и социјалистичке револуције". Ипак, представа је у Љубљани и у Београду побрала добре критике... док су словеначки спеолози након свега направили истраживања у јами код села Полача изнад Книна и нашли кости Срба мученика из Другог светског рата. Ово је једна од представа која је изазвала највише пажње у бившој Југославији.

1991. У Београду, на заседању Скупштина СР Србије донела одлуку да републичка застава буде без звезде петокраке.

1991. У Вуковару, два војника ЈНА су заробљена од хрватских паравојних снага, који су дан касније ликвидирани.

1992. У Јајцу у централним дијеловима Босне и Херцеговине, муслимански екстремисти срушили тј. минирали православни храм Пресвете Богородице, изграђен 1925. године.

1995. Сански Мост је окупиран од муслиманских снага, односно Петог муслиманског корпуса тзв. Армије Босне и Херцеговине. Преко 30.000 Срба из града и околине је напустило своја огњишта и отишло ка Приједору и Бања Луци. Након потписивања Дејтонског споразума, Сански Мост је остао у Федерацији БиХ.
 

1942. У Кривој Реци, код Бруса, подно Копаоника, немачки и бугарски војници су затворили све мештане у цркву Св. Петра и Павла (подигнута 1618.) и дигли је у ваздух, усмртивши 320 Срба цивила, углавном жена и деце.

1942. У Кукуњевцу, код Новске (Славонија), хрватски фашисти тј. оружане снаге НДХ су ликвидирале 250 мештана србске националности, као и 120 избеглица из Поткозарја. Велики број је поклан у цркви Св. Петке из XVIII вијека. Укупно током Другог свјетског рата у овом селу је ликвидирано близу 800 Срба.

1946. У Загребу, Веће Врховног суда Социјалистичке Републике Хрватске, донело је пресуду за тројицу усташких сарадника: Алојзије Степинац (затвор), Иван Шалић (затвор) и Ерих Лисак (смрт вешањем). 

1991. У Марином Селу, крај Кутине у Западној Славонији, специјална полицијска јединица МУП-а Хрватске "Јесење Кише" основала концентрациони логор - Рибарска колиба. Кроз овај казмат прошло је више стотина Срба, углавном са подручја Западне Славоније и Загреба. Иначе, ово је био један у низу од 221 логора за Србе колико их је постојало на тлу авнојевске Хрватске током дведесетих година 20. вијека.

2000. Земље Европске Уније, почеле са укидањем санкција СР Југославији. Европска Унија је према Србији и Црној Гори током 1990-их година увела санкције више пута, све под лажним оптужбама да су Срби криви за ратове на простору бивше Југославије.