Најновије вести - www.zlocininadsrbima.com
Пресуда за убиство Слободана Стојановића је...





















































Стазама јадовничких мученика 15. јун 2019


15. јун је Дан обиљежавања сјећања на све страдалнике госпићке групе логора (Госпић - Јадовно - Паг), гдје је од стране усташке руке страдало око 38 хиљада Срба. За 78 година није нађено рјешење да се кости недужних жртава ископају и пребаце у заједничку гробницу.
Објављено: 21.06.2019 .... Број посета: 105 .... Број гласова: 5

Вељко Грујић: Три дaнa сa дрвeтa глeдaо сам зло


Вeљко Груjић, борац српске војске у БиХ jeдини прeживeо мajски мaсaкр Прњaворскe лaкe бригaдe 1995-te. Бог ми je поручио: Попни сe. Свих 56 сaборaцa ВРС зaклaно. Рaзмeњeн 1996. Чeтвртог дaнa сaм схвaтио дa сe нe помeрaм и дa сaм опaсaчeм вeзaн зa грaну. Око нaс су пaдaлe грaнaтe и звиждaли мeци. Тeшко рaњeни сaборaц Шлaпaк издaхнуо ми je нa рукaмa
Објављено: 20.06.2019 .... Број посета: 59 .... Број гласова: 15

Случај Чемерно 1992: Свједок промијенио исказ у корист оптужених


У наставку суђења оптуженим командантима и припадницима ТО и полиције тзв. Републике БиХ, због злочина над Србима у Илијашком селу Чемерно јуна 1992. године, учесник напада Ахмед Спахић, у корист оптужених, значајно је промијенио исказ који је дао у истражном поступку. За раније наводе којима је оптужене теретио.
Објављено: 25.05.2019 .... Број посета: 65 .... Број гласова: 0

Капетан Драган оплео јавно по Ђоковићу


Капетан Драган, српски борац из Крајине 1990-их поручује да је велика срамота то што Новак Ђоковић у јавности често хвали Хрвате и Хрватску. Драган Васиљковић тврди да је "националистичка Хрватска коју Ђоковић брани утемељена на усташији" и да би Ђоковић као "национални спортски херој морао увек да буде уз свој српски народ".
Објављено: 22.05.2019 .... Број посета: 86 .... Број гласова: 10

Како је покраден референдум у мају 2006. у Црној Гори


Објављивањем Бијеле књиге – зборника докумената о референдумском процесу у Црној Гори 2006. године, на 1290 страна, јавност је имала прилику да стекне вјеродостојан увид у безбројне преваре, фалсификате и друге незаконитости које су починили заговорници независне Црне Горе. Сакупљање и прегледање око 10.000 докумената.
Објављено: 22.05.2019 .... Број посета: 77 .... Број гласова: 0

Прeживjeли Срби огорчeни прeсудом зa злочинe у логору Виктор Бубaњ


Прeживjeлe српскe жртвe и члaнови породицa нaстрaдaлих од посљeдицa мучeњa и злостaвљaњa у воjном зaтвору и бившоj кaсaрни “Виктор Бубaњ” у Сaрajeву смaтрajу срaмном прeсуду Судa Босне и Херцеговине коjом су Рaмиз Aвдовић и Jулиjaн Николaj Винтилa зa овe злочинe осуђeни нa три, односно двиje годинe зaтворa.
Објављено: 19.05.2019 .... Број посета: 314 .... Број гласова: 5






Све вести можете прочитати ОВДЕ.



КАЛЕНДАР ХОЛОКАУСТА И ДОГАЂАЊА

26. јун

1905. У Богатићу, умро српски писац Јанко Веселиновић, реалиста и романтик народњак, превасходно сликар мачванског села, које је описивао с много љубави, идеализујући његов патријархални живот. Одлично је познавао српски језик и вешто га користио у романима, приповеткама и позоришним комадима.

1917. На Солунском пољу после смртне пресуде стрељани официри Драгутин Димитријевић - Апис, Љубо Вуловић и Раде Малобабић, оптужени да спремају атентат на ренгента Александра Карађорђевића.

1936. Код Цетиња, на узвишењу Белведер одржан збор против политике југословенске владе Милана Стојадиновића. На окупљени народ жандарми су отворили ватру, усмртивши шест и ранивши више од 30 људи.

1945. У Сан Франциску, потписана повеља о оснивању ОУН, од стране 50 држава, међу којима и СФР Југославија.

1991. У Бршадину, поред Вуковара, хрватски полицајци за кратко упадају у ово српско и том приликом на превару убијају свог бившег колегу Србина, Симу Поњевића, који је иза себе оставио жену и дете старо годину дана.

1991. У Глину (Банија), упадају хрватске паравојне снаге нападају, а српске браниоце предводи херој Драгиша Стефановић, који је том приликом и погинуо.

1991. У Београду, влада СФР Југославије издаје наредбу о забрани успостављања граничних пралаза унутар територије СФРЈ, а савезни МУП и ЈНА су овлашћени да уклоне те прелазе (у Словенији) и успоставе контролу над државним границама СФРЈ. Делегати Словеније и Хрватске напустили Скупштину СФРЈ.

1992. Код Модриче, србски војници из западног дела Босне и Херцеговине, потпомогнути са јединицама Србске Војске Крајине, сусрели су се са јединицама источнобосанског дела ВРС. Овим чином је извршена једна од најславнијих и највећих војних операција у Отаџбинском рату 1990-их позната као "Коридор живота"...

1993. У Загреб стигао први амерички амбасадор у Хрватској са задатком да помогне у брзом прекидању рата, као и побољшању дипломатских веза између САД и Хрватске.

1995. У Њујорку, прослава педесет година од оснивања УН у Сан Франциску протекла у знаку критика због неуспеха УН да заустави рат у бившој Босни и Херцеговини, али и упозорења генералног секретара Бутроса Галија да се ова организација са дугом већим од две милијарде долара налази пред банкротством.

1999. Из Пећке Патријаршије прогнано 150 српских избеглица, који су ту потражили спас од шиптарских терориста.

2004. У Тузли, код Брчанске Малте, стотинак муслиманских екстремиста, спречило чланове Савеза логораша Републике Српске да положе вијенце на мјесто погибије војника ЈНА од 15. маја 1992. године.

1999. У Приштину, стигла прва група руских припадника међународних снага, њих 39.



27. јун

1941. У Горњем Храсну, (Херцеговина), усташе хапсе 105 Срба, које су повеле да их баце у јаму Гавраница, усљед лоше усташке организације њих 39 спасило се бјежањем.

1988. У Бечу је дошло до сусрета поглавара Римокатоличке цркве, Јована Павла II и председника Аустрије, Курта Валдхајма, бившег генералног секретара УН који је имао мрачну прошлост у Другом светском рату, на Балкану. Одговоран за покоље Срба на Козари и Црној Гори.

1991. У Словенији, припадници словеначке Територијалне Одбране и МУП-а Словеније, напале карауле и објекте Југославенске Народне Армије, чиме је отпочео двонедељни рат у Словенији, који се завршио повлачењем ЈНА из ове бивше југославенске републике. Биланс овог "рата" био је десетине мртвих војника ЈНА, за које злочинци нису никада одговарали.

1992. У Зворнику убијен је на бестијалан начин српски дјечак Слободан Стојановић, из Доње Каменице, од стране муслиманских војника Армије БиХ.



28. јун

1389. На Косову Пољу одиграла се епска битка између Срба и Турака, који су надирали из Мале Азије. Ова битка има у србској вертикали велики значај. Тим пре што је србски вођа Кнез Лазар Хребељановић извео 70.000 витезова проитв 200.000 Османлија са циљем да сачува образ Србије. У овој бици погинули су и Кнез Лазар, коме је народ после назвао царем... и турски султан Мурат, кога је убио Милош Обилић. Иако Турци нису победили и поред бројчане надмоћи, они су касније наставили да покоравају све до Беча. Вековима касније када су се код Срба рађала мушка деца прва реченица би им била упућена "Добродошао осветниче Косова".

1914. У Сарајеву, Гаврило Принцип са припадницима Младе Босне извршавају атентат на аустроугарског престолонаследника и надвојводу Франца Фердинанда. Ово је довело наредних недеља до Првог светског рата, јер је Аустро-Угарска напала Краљевину Србију.

1919. У Версају (Француска) на Мировној конференцији потписан мировни уговор с пораженом Немачком, чиме је и формално окончан Први светски рат. Резултат Версајског уговора било је и стварање нових држава - Краљевине СХС, Пољске, Чехословачке, Мађарске, Финске, Естоније, Летоније и Литваније.

1921. У Београду, уставотворна скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца изгласала Видовдански устав којим је учвршћена власт краља. Скупштина је у битним питањима потчињена монарху, а држава је проглашена "уставном, парламентарном и наследном монархијом" с династијом Карађорђевић. Устав је важио до 1929, кад га је краљ Александар Карађорђевић укинуо и завео тзв. шестојануарску диктатуру.

1948. У Букурешту (Румунија) објављена "Резолуција Информбироа", која се односила на југославенске комунистичке власти, који су одбили економско-друштвене реформе које је диктирао СССР.  Потом се политички, економски, па и војни притисак Стаљина непрестано појачавао на СФРЈ, али је наишао на одлучан отпор. Ова нетрпељивост према Југославији је потрајала шест година, односно, након Стаљинове смрти.

1950.  У Југославији, пуштен у саобраћај, пут Београд - Загреб, дуг 400 км, назван "Ауто-пут братства и јединства", у чијој су изградњи учествовале и добровољне омладинске радне бригаде из целе земље, али и иностранства.

1956. У Новом Саду, основан Универзитет.

1977. У Београду, умро србски сликар Иван Табаковић, професор Академије примијењених уметности у Београду, члан србске академије наука и уметности, један од најзначајнијих представника србског модерног сликарства. Студирао је у Будимпешти, Загребу и Минхену.

1989. У Косову Пољу, на Газиместану одржана велика прослава 600 годишице прославе Косовске битке, где је било преко 1.000.000 људи, а Слободан Милошевић, председник СР Србије одржао свој чувени говор, који су сепаратистичке снаге у западним и централним деловима СФРЈ протумачили као позив на рат.

1991. У Дравограду, у Словенији, 300 припадника Територијалне Одбране након опкољавања карауле Холмец, напали 40 војника ЈНА и том приликом су 3 војника ЈНА убијена, а 6 је рањено иако су хтели да се предају.

1992. У Хан Пијеску, прва генерација регрута Војске Републике србске Босне и Херцеговине, на празник Војске - Видовдан, положила свечану заклетву.

1992. Код Невесиња у селу Заборани паравојне јединице херцеговачких Хрвата праве покољ у овом селу, гдје је читав засеок Витице уништен и спаљен. Убијено је осмеро Срба, највише из куће Миловића, а онда Голијан и Сарић, док је двоје рањено.

1993. У Женеви (Швајцарска), представници Републике србске и Хрватске Заједнице Херцег- Босне (ХЗХБ) на преговорима у Женеви прихватили војни документ преузет из Венс-Овеновог мировног плана за бившу Босну и Херцеговину.

2003. У Бања Луци, предсједништво Савеза логораша Републике србске донијело одлуку да Савез логораша РС поднесе Међународном суду правде у Хагу тужбу против Федерације БиХ и Хрватске за геноцид и етничко чишћење над србским народом, те појединачне тужбе против појединих лица из Федерације БиХ и Хрватске.

2004. У Мостару, Кантонални суд ослободио оптужбе седморицу бивших припадника муслиманске Армије БиХ да су починили ратне злочине над цивилним становништвом србске националности у Коњицу, у лето 1992. године.

2006. У Њујорку, Црна Гора постала 192. чланица Уједињених нација.



29. јун

1921. У Београду, код Скупштине, покушан атентат на ренгента Александра Карађорђевића. Бачена је бомба на краљевску кочију.

1941. У Тријебању (Херцеговина) усташе хапсе 70 Срба који су наредни дан бачени у Бивољу јаму. У селима Опличићи, Прењ, Речице и Локве одвезено је на обалу Неретве и поубијано 140 Срба.

1943. У Крушевцу, под Багдалом, немачка војска је стрељала 600 српских цивила, као одмазду за скуоб са герилцима Расинског округа.

1943. У Љесковом Дубу, крај Гацка (Херцеговина), усташе под командом Смаје Дилића и Раме Крвавца, скупа са немачким војницима направили су обруч око села, те су 183 мјештана Срба побили или запалили у њиховим кућама.

1991. У Вуковару, код Славије, хрватски паравојници убијају српског цивила Јована Јаковљевића, на прагу његове породичне куће. Ово је трећа српска жртва у Вуковару пред сами рат.

1992. У Сарајеву, припадници Војске Републике Српске у БиХ, предали аеродром Бутимир снагама УНПРОФОР-а. Око овог аеродрома водиле су се жестоке борбе са муслиманским ратним јединицама гдје су обије стране имале велике губитке.

1992. У Босанском Новом на сјеверозападу Босне и Херцеговине формирана је Прва новоградска пјешадијска бригада, која је током босанско-херцеговачког рата 1990-их бројала укупно око 5.500 бораца, од чега је 250 погинуло и 943 их је рањено. Имали су често ватрене окршаје са 505. бригадом муслиманске тзв. Армије БиХ. Успјешно је одбранила град од хрватских јединица (1. гардијска бригада "Тигрови", 2. гардијска бригада "Громови", диверзантски вод "Мамбе"...) у септембру 1995. године.

2004. У Хашком Трибуналу, некадашњи лидер крајишких Срба, Милан Бабић осуђен на 13 година затвора. Овде се намеће низ контраверзи јер је Милан Бабић признао кривицу, а потом под чудним околностима преминуо две године касније у Хашком Трибуналу.



30. јун

1913. На Брегалници, бугарске снаге нападају на Краљевину Србију, чиме је отпочео је Други Балкански рат, који је трајао месец дана. Бугарска под утицајем Аустро-Угарске царевине хтела је да отме Србији Вардарску Македонију.

1938. У Загребу умро Милан Ракић, велики српски песник, академик и дипломата.

1941. У Љубушком, усташе хапсе Србе, које су одвели до Хумца, гдје је била јама у коју су жртве побацане. То је било поред католичког самостана, а нико од фратара и свећеника није дошао да помогне невиним српским цивилима.

1992. У Сплиту, у концентрационом логору Лора, убијен је припадник ЈНА, Бојан Весовић из Крагујевца и то на најстрашније начин.



1. јул

1941. У Суваји, крај Доњег Лапца (Лика), усташе извршиле стравичан покољ над 250 српских цивила, од чега 118 дјеце и 75 жена.

1943. У Сиску (Банија), усташки жандари стрељали 13 активиста партизанског покрета, од чега 7 Срба.

1944. У Загребу, у селима Доња Стубица и Јаковље, немачке јединице заједно са усташким жандарима праве рацију где је 20 Срба ухапшено и спроведено у затвор.

1948. У Тирани, албанско руководство донело одлуку да прекида све дипломатске односе са СФР Југославијом. Оваква одлука је у најмању руку чудна јер је претходне три године социјалистичка Југославија достављала Албанцима значајну финансијску и материјалну помоћ.

1966. На Брионима, одржан чувени Брионски пленум (састанак), где је партијско руководство ЦК КПЈ сменило Александра Ранковића и Светислава Стефановића, шефове југославенске тајне полиције УДБ-е, због наводног прислушкивања председника Јосипа Броза Тита. Прави разлог је био неутралисање албанског иредентизма на Косову и Метохији. Око овога догађаја је избила читава афера, а страсти се нису симиривале месецима.

1991. У Београду, у присуству трочлане делегације Европске Заједнице, Стјепан Месић проглашен за председника Председништва СФР Југославије. На тој функцији Месић ће остати формално 3 месеца, када је повучен у Загреб, а онда у хрватском сабору ће изговорити своју чувену реченицу: "Мислим да сам обавио задатак, Југославије више нема!".

1991. У Тењи поред Осијека, хрватски паравојници, међу којима и Антун Гудељ, убијају Јоспа Рејл-Кира и Горана Зобунџију, Милана Кнежевића, а Мирка Тубића ранио.

1992. У Коњицу (Херцеговина), шест припадника муслиманске Армије Босне и Херцеговине (међу којима су: Мирлаем Мацић, Адем Ланџо и Јусуф Потур), незаконито је ухапсило српску породицу Голубовић: Ђуру (41), иначе тежак инвалид, Власту (41), и њихове малолетне синове Петра (7) и Павла (5). Они су одведени из свог стана у коњичком насељу Орашје према селу Спиљани. Тамо су стрељани, док је дечак Петар Голубовић преживео прво стрељање и отишао до полицијског пункта код моста на Бијелој да тражи помоћ. Предат је џелатима који су га одвели на Бегин вир и тамо ликвидирали.



2. јул

1941. У Грчацу, у јужним дијеловима Лике, у селу Осредци, усташе, под командом Љубомира Квартерника и Вјекослава Макса Лубурића праве покоље, над 22 Срба, који су свирепо убијени.

1990. У Љубљани, скупштина југославенске републике Словеније је усвојила Декларацију о "потпуној самосталности" од СФРЈ, што је учињено годину дана касније.

1990.  У Приштини, 14 албанских делегата АП Косова и Метохије, доноси Декларацију о Космету као 7. републици СФР Југославије.

1991. У Јакшићу, код Славонске Пожеге (Западна Славонија) убијен је Србин Јово Кљајић (53) тако што је брутално претучен у својој породичној кући, ул. Колодворска 108. док је његова породица трпела стаховито малтретирање.

1991. У Вуковару је минирана кафана "Попај", чији је власник српске националности.

1993. У Стоцу, (Херцеговина) је обављена је размјена заробљеника имеђу Републике Српске и ХЗ Херцег-Босне. Слободу је угледало 135 српских цивила из Мостара.



3. јул

1941. Крај Доњег Лапца (Лика) настављају се усташки покољи под командом Љубомира Квартерника и Вјекослава Макса Лубурића   над српским становништвом у селу Бубањ... убијено је 88 мјештана, од чега 37 дјеце млађе од 15 година и 28 жена. Усташе су имале помоћ од Винка Матије из Д. Лапца и Мила Маринковића из Боричевца

1972. У саобраћај предата дионица Ваљево - Ужице на прузи Београд - Бар. Цијела пруга је пуштена у редован саобраћај 28. маја 1976.

1983. У Београду завршено шесто заседање Конференције УН за трговину и развој.

1983. У Мећи, код Ђаковице, на Косову и Метохији, пет Албанаца извршили напад на српску породицу Шарић. Том приликом је убијен Миодраг Шарић (43), од својих комшија из породице Краснићи.

1992. У Мостару, Хрвати из Босне и Херцеговине прогласили државу Херцег-Босну са Мостаром као главним градом.

2008. Хашки Трибунал ослободило команданта 28. дивизије муслиманске Армије Босне и Херцеговине, Насера Орића одговорности за злочине почињене током босанско-херцеговачког рата 1992-1995.



4. јул

1933. У Москви, потписан споразум између СССР, Чехословачке и Краљевине Југославије. Овај споразум се односнио на дефиницију агресорских поступака ради преузимања мера посредством Друштва народа. То је био први споразум Краљевине Југославије и СССР.

1941. У Београду, руководство југославенских комуниста доноси проглас о устанку против фашизма, седам недеља након Равногорског покрета, односно ЈВуО.

1942. На Козари, у току фашистичке офанзиве у рејону Широке Луке, Мљечнице и Југовића Брда, припадници усташких формација под командом Мате Рупчића, Рудолфа Шимића и Ивана Шнура убијају 40 рањеника, припадника партизанског покрета.

1991. У Борову Насељу, део општине Вуковар, хрватски паравојници под командом Благе Задре, праве етничко чишћење Козарачке улице, када је 8 цивила српске националности убијено, а многе куће су опљачкане, а њихови власници прогнани.

1991. У Двору на Уни (Банија), убијен је Србин Стево Грубјешић, шофер камиона, тако што су му чланови ХДЗ-а направили заседу у Поуњу.



5. јул

1917. У Добоју затворен концентрациони логор кроз који је за 19 месеци прошло преко 45.000 Срба, од чега је 12.000 Срба убијено. Међу њима је било више хиљада мале деце, млађе од 12 година. Затваране су и жене и старци. Највише затвореника је било из рејона Сарајева, Посавине и Подриња, али су довођени из Шумадије и Херцеговине.

1941. У Београду, немачке окупационе власти, основале су логор Бањица, који је имао губилиште у Јаинцима. У њему је убијено преко 3.800 људи. Био у функцији више од три године у касарни бивше југословенске краљевске војске. Логор Бањица је имао две секције у којој је једна била у надлежности Специјалне полиције Београда, док је други део био у надлежности немачког Гестапоа.

1942. На Козари, у току трајања десетодневне фашистичке офанзиве, усташке и њемачке јединице спроводе 68.500 Срба у концентрационе логоре са подручија Босанског Новог, Босанске Градишке, Босанске Дубице, Приједора и Бања Луке. Већина ухваћених се никада није вратила жива.

1943. У Зворник, су ушле партизанске јединице, које је предводио Коча Поповић, као резултат изненадне акције НОВЈ. Усташама су нанети велики губици, док је на партизанској страни погинуо Филип Кљајић Фића.

1990. У Београду, Скупштина СР Србије поништава одлуке Скупштине АП Косова и Метохије и распушта је, тако да сва питања за Космет се решавају у Београду. МУП Србије, заузели ТВ Приштину.

1992. Код Имотског, у селу Небрижевац (Далмација), под неразјашњеним околностима убијен је српски цивил Мирослав Лончар (33).

2003. У Напуљу (Италија), обелодањено да јеТужилаштво својевремено издало захтев за хапшење тадашњег председника Црне Горе, Мила Ђукановића, због умешаности у шверц страних цигарета.

2004. У Добоју окружно тужилаштво, потврдио првостепену пресуду у случају "Которско", којом је утврђено да земљиште које је Општина пре три године доделила избеглим Србима са Озрена и Возуће није власништо босанских муслимана.

2006. У Сарајеву, Председништво БиХ донело одлуку о величини, структури и локацијама Оружаних снага БиХ - заједнички штаб и Оперативна команда смештени у Сарајеву, а Команда за подршку у Бања Луци.

2008. Чувени српски генетичар доктор Миодраг Стојковић успио да направи лабораторијску крв.



6. јул

1941. У Западној Славонији, усташе прогоне српско становништво, око 200 Срба из села Добровића и Брезика покрај Подравске Слатине је протјерано у (Недићеву) Србију.

1998. На Космету, у рејону Брезеник - Лођа, од албанских терориста из ОВК, бива заробљен и свирепо мучен до смрти полицајац Срђан Перовић.



7. јул

1941. У Белој Цркви, крај Крупња (Шумадија), комунистички активисти, које је предводио Жикица Јовановић Шпанац су пуцали на српске жандаре на Ивањданском збору и убили двојицу. Након рата, овај догађај је сматран као Дан устанка народа Србије.

1941. У Чукуру, крај Костајнице (Банија) усташе убијају 27 мјештана српске националности, а лешеве су побацали у ријеку Уну.

1991. У Борову Насељу убијен је Слободан Вучковић (36), дугогодишњи радник на привременом раду у Немачкој, где је радио као шофер. Његово убиство је наручено од комшије Анте Лопанџића. Одведен је у приватан затвор и мучен до смрти.

1991. На Брионима у присуству делегације ЕЗ усвојена Декларација о мирном решењу сукоба на подручију СФРЈ. СР Словенија и СР Хрватска пристале да своје одлуке о незавиности "замрзну" на три месеца.



8. јул

1920. Граду Шапцу свечано уручено француско одликовање "Ратни крст" за хероизам и страдање његовог становништва у Првом светском рату. Шабац је 1914-1915 претрпио велика разарања која је починила аустроугарска војска и масовне ратне злочине над српским цивилима у Шапцу и Мачви.

1942. У Сент Амансеу (Француска), умро француски маршал Луј Феликс Франсоа Франше Депере, истакнути војсковођа у Првом светском рату и почасни војвода српске војске. У јуну 1918. је преузео врховну команду над савезничким снагама на Солунском фронту и потом проценио да српска војска - као најборбенији и најспремнији дио савезничких снага на том ратишту - треба прва да крене у пробој фронта, што је било одлучујуће за слом Централних сила и окончање Првог светског рата.

1944. У Копривници (Славонија) усташе настављају покоље у србским селима: Беланово Брдо, Рајсиница и Сеговина. Тако је убијено 10 људи, а 9 кућа је запаљено у селу Пркос.

1956. У Београду изведен први јавни ТВ пренос бежичним путем, поводом прославе стогодишњице рођења србског научника Николе Тесле. Програм из привременог ТВ студија у Институту "Никола Тесла" у Београду грађани су пратили на четрдесетак пријемника смјештених у излозима продавница у разним деловима града.






Ваша електронска адреса

Ваша лозинка















Aко желите активно да пишете на нашем сајту, слободно се обратите администратору на:
webmaster@zlocininadsrbima.com















КОЛУМНЕ
НАШИХ
АУТОРА
























   
Skip Navigation Links