Најновије вести - www.zlocininadsrbima.com

Досије Вардар: Срби постали Македонци по рецепту Коминтерне


Најтемељнија операција расрбљавања Срба после Другог светског рата изведена је на територији бивше југословенске републике (Вардарске) Македоније, открио је историчар Борисав Челиковић истражујући смишљено "изгубљене" етнолошке радове из ове области.
Објављено: 29.11.2021 .... Број посета: 30 .... Број гласова: 5

Годишњица србских промашаја: 29. новембар


Нажалост и данас има засљепљених Срба који жале за Југославијом, при чему они жале за својом младости и добрим послом тј. платом. Жале што су некада на овај дан пили око свињске или јагњеће главе за кафанским столом, док им је на зиду висила слика "највећег сина наших народа и народности", а пјеваљка подизала атмосферу на ниво.
Објављено: 29.11.2021 .... Број посета: 27 .... Број гласова: 0

Влада Аустрије хоће трајно да забрани хрватско-усташке церемоније у Блајбургу


Нeуобичajeно оштрим jeзиком je aустриjскa нaционaлнa тeлeвизиja ОРФ прeнeлa вeст дa “Aустриja убудућe зaбрaњуje хрвaтску рeвизионистичку мaнифeстaциjу у Блajбургу”. ОРФ у извeштajу нaводи дa je “устaшки сусрeт у Блajбургу зaувeк историja”, кaо и дa ћe Влaдa у срeду проглaсити зaбрaну послe многих годинa критикa.
Објављено: 27.11.2021 .... Број посета: 61 .... Број гласова: 5

Покатоличавање Срба западно од Дрине и посљедице


Данашњи Хрвати, скоро 80% имају србске коријене, јер су им прадједови (православни Срби) прелазили у католичанство. Добар дио њих је тога и свјестан, али у данашњој ситуацији бјежи од тога јер "не жели проблеме". Сваки призвук коријена код њих изазива љутњу, бијес... која доводи до мржње и психоагресије. Индокринација је учинила своје...
Објављено: 27.11.2021 .... Број посета: 14 .... Број гласова: 5

Збрка око Дана државности у БиХ


Већина Срба, поготово у БиХ није спремна да слави некакав 25. новембар за свој Дан државности, јер одлуке југославенских комуниста, не само са засједања ЗАВНОБиХ и АВНОЈ-а, већ и касније током постојања друге Југославије 1963-1974 су донијеле више штете него ли користи. Сви народи на простору бивше Југославије су се више окористили него ли Срби.
Објављено: 25.11.2021 .... Број посета: 71 .... Број гласова: 5

Парцела 142 – хумка за дјецу без имена и без дјетињства


Више стотина козарачке дјеце умрле при транспорту из дјечјих логора до Загреба или пак у загребачким прихватилиштима, као и у обитељима које су их удомиле, сахрањено је на загребачком мирогојском гробљу, на тзв. Парцели 142. Мемљиво и ледено, тмурно фебруарско јутро у највећем „граду мртвих“ у Републици Хрватској.
Објављено: 25.11.2021 .... Број посета: 13 .... Број гласова: 0










Све вести које смо објавили на сајту можете прочитати ОВДЕ.



КАЛЕНДАР ХОЛОКАУСТА И ДОГАЂАЊА

29. новембар

1912. У Драч су ушле јединице Треће армије Војске Краљевине Србије, под командом генерала Божидара Боже Јанковића, током Првог балканског рата. Становници Драча су дочекали ослободиоце одушевљено, а домаћин дочека био је Отац Јован епископ драчки. Наредних дана успостављена је цивилна власт и проглашен је Драчки округ, којим је управљао Иван Иванић, а градоначелник је био Петар Ђурашковић. Велике силе су запретиле Србији новим ратом, ако се не повуче из Драча, што је учињено априла 1913. године. Тако је Србије изгубила луку и излазак на море.

1916. На Кајмакчалану у зони Грунишког Виса славно погибе Војвода Вук или Змај од Пчиње, командант Добровољачког четничког одреда. Учествовао је у многим биткама које су вођене за ослобођење Јужне Србије као комита почетком 20. века. Његовог оца су Турци мучили, па се зато определио да му војска буде животни позив. Међу својим војницима је држао гвоздену дисциплину. Успешно се борио у Балканским ратовима и Првом светском рату. Словио је за једног од највећих јунака које је изнедрило ово поднебље икада.

1918. На Цетињу краљ Црне Горе Никола I Петровић свргнут с престола, од завереничке групе те се црногорска краљевина се ујединила са Краљевином Србијом.

1922. У Нишу се родио Душан Радовић, јединствена медијска личност српске културе и врстан дечји писац. Радио је у листовима "Змај", "Пионир", "Кекец" и "Полетарац" и био уредник дечјих редакција РТВ Београд.

1939. У Сенти је рођен Матија Бећковић, публициста, песник и члан САНУ. Написао је бројне есеје, поетска и прозна дела у којима се увек огледао патриотизам, или пак шала на рачун размишљања човека из дурмиторског крша. По његовим делима су рађене и позоришне представе у Загребу и Београду. Награђиван је више пута најпрестижнијим наградама. Био је један од ретких који су критиковали режим Слободана Милошевића још у лето 1991. године. Широј јавности је постао познат по својим кратким цитатима о Косову и Метохији.

1943. У Јајцу одржано друго заседање АВНОЈ-а, законодавног тела комуниста на слободним територијама. Ту су делегати из свих крајева Југославије донели три важне одлуке: Забрана повратка краљу и избегличкој влади у земљу као и поништавање уговора које су они потписали; право на самоопредељење пет јужнославенских народа, као и стварање федерације шест република; АВНОЈ има статус народне владе.

1945. У Београду, Народна скупштина је усвојила Декларацију о проглашењу републике, према којој је Југославија "савезна држава републиканског облика од шест равноправних република, заједница равноправних народа који су слободно изразили своју вољу да остану у Југославији".

1990. У Двору на Уни (Банија), ухапшен је Жељко Ражнатовић Аркан, комадант паравојне формације СДГ, од припадника МУП-а Хрватске и спроведен у Загреб, а затим у затвор Лепоглава, где је провео 6 месеци, иако је осуђен на 5 година робије. Пуштен на слободу под неразјашњеним околностима.

1993. У Женеви, на иницијативу Европске уније поново отпочели мировни преговори о бившој Југославији. Четвородневној конференцији су уз 12 шефова дипломатије земаља ЕУ, присуствовали председници - Србије, Црне Горе и Хрватске и представници зараћених страна у бившој Босни и Херцеговини.

2001. У Сарајеву представници Босне и Херцеговине, СР Југославије, Словеније и Хрватске потписали писмо намере о давању међународног статуса реци Сави.

2003. У Бања Луци, Народна скупштина Републике Српске прогласила осам амандмана на Устав РС, који се тичу одбране и војске, а којима се, између осталог, надлежност командовања Војском РС са председника РС преноси на Председништво БиХ у Сарајеву.

2004. У Реметинцу, пуштен из Окружног затвора београдски студент Стеван Вранешевић након што је "одслужио" казну 10 дана због фотографисања са сликом Драже Михаиловића на Јелачића тргу у Загребу.



30. новембар

1806. У Београду који је био под османлијском окупацијом Карађорђеви устаници су извојевали победу над Турцима и тако ослободили Београд. Међу истакнутим вођама били су: Васа Чарапић, Сима Марковић, Узун Мирко, Милан Обреновић, Младен Миловановић, Лука Лазаревић и Матија Ненадовић, Станоје Главаш и др. Ова победа је донела Србима велику моралну предност и елан за даље развијање устанка, а самом Карађорђу углед и код других поробљених народа на Балкану.

1957. У Бечу (Аустрија), умро сликар Паја Јовановић, представник академског реализма. Највећи дио живота провео је у Бечу, где је и умро. Изузетно је владао сликарским занатом и инспирисао се српском историјом. Насликао је велике иконостасе у Саборној цркви у Новом Саду и у цркви у Долову. Портретисао више владара и црквених достојанственика. Радио је и историјске и фолклорне композиције, међу којима се посебно истичу "Сеоба Срба", "Проглашење Душановог законика", "Таковски устанак", "Мачевање", "Кићење невесте".

1971. Код Бачке Паланке у ловишту "Карађорђево" одржана 21. седница Председништва Савеза Комуниста Југославије, која је трајала два дана. Ту је дошло до формалног обрачуна Тита са хрватским коминистима који су предводили МАСПОК, проусташки покрет у СР Хрватској. Ово разрачунавање није имало конкретног ефекта пошто је Устав СФР Југославије само три године касније промењен, што је дало ветар у леђа сепаратистима и омогућило разбијање југославенске федерације почетком деведесетих година.

1977. У Београду, умро Милош Црњански, један од највећих писаца у нашој књижевности. Радио је као професор и новинар, а од 1928. је био у дипломатској служби Краљевине Југославије, у којој га је у Риму затекао Други светски рат. У свом култном роману "Сеобе", чији је први део написао 1929. а други 1962. успео је да поетизује историјску визију инспирисану трагичним расејањем Срба, а да је не лиши чињеничне основе.

1990. У Бостону (САД), умро Владимир Дедијер, историчар и публицист, пореклом из Херцеговине. Активно је учествовао у Другом светском рату као партизански борац, где је био члан Врховног штаба НОВЈ. После рата је био представник Југославије на многим важним дешавањима у иностранству. 1954. се повукао из политичког живота и посветио се писању. Као председник Раселовог суда у САД радио је на питању злочина у логору Јасеновац (1941-1945). У ту сврху, враћа се поново у Југославију 1989. године и заједно са вишим научним сарадником Антуном Милетићем радио на писању књиге о усташком концентрационом логору Јасеновац. Смрт га је омела у тој намери да заврши књигу.

2004. У Хрватској, Давор Банић, бивши хрватски војни полицајац и један од осморице оптужених за ратни злочин почињен у сплитском затвору Лора 1990-их година, добровољно се предао хрватским правосудним органима.

2006. У Хашком Трибуналу, некадашњи командант Сарајевско-романијског корпуса ВРС генерал Станислав Галић осуђен пред Већем тог суда на доживотни затвор због "гранатирања и опсаде Сарајева".



1. децембар

1918. У Београду проглашена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, с принцем Александром I Карађорђевићем као регентом на челу. 1929. ова држава је променила име у Југославија. Уједињење југословенских земаља омогућила је победа српске војске у Првом светском рату и у нову државу је укључена Краљевина Србија која је обухватала (Јужну Србију, Косово и Метохију, Рашку, Шумадију, Војводину, Црну Гору и Тимочку Крајину) као и територије у саставу поражене Аустро-Угарске (Хрватска, Далмација, Славонија, Словенија, Босна и Херцеговина).

1971. У Карађорђеву, крај Бачке Паланке, на седници Председништва Савеза комуниста Југославије смењен део руководства Савеза комуниста Хрватске - носилаца политике тзв. МАСПОК-а. Оцењено је да и у другим републикама има појава супротних политици руководства СКЈ, па су уследиле чистке у Србији, Словенији и Македонији.

1981. На Корзици (Француска), догодила се највећа несрећа у историји југославенског ваздухопловства. У авиону "ДЦ-9 супер 80" љубљанске авио компаније, који је ударио у планину у близини Ајачија, погинуло свих 178 путника и чланова посаде.

1989. У Љубљани, забрањен митинг истине које је организовало удружење Срба са АП Косова и Метохије "Божур".

1990. У Београду је за поглавара СПЦ изабран тадашњи епископ Рашко-Призренске епархије Павле (Гојко Стојичевић). Дан касније је Саборноој цркви Св. Архангела Михаила устоличен за 44. патријарха по реду. Био је омиљени духовни вођа православних верника и поштован од осталих верских заједница. У тешко време деведесетих трудио се максимално да Србе приближи вери и ослободи их комунистичких догми. Радио је на обнови храмова и манастира у свим србским земљама. Деца су га посебно волела, а и он њих. У време док је службовао на Космету шесдесетих, седамдесетих и осамдесетих година сусретао се са албанским иредентизмом и насиљем највиших размера о чему је редовно извештавао Синод СПЦ. Био је изузетно благ и скроман човек који је тај духовни мир преносио и на остале. Родио се у славонском селу Кућанци код Доњег Михољца. За време Другог светског рата његовог брата Душана су убиле хрватске усташе. Био је у манастиру Дринска Рача као монах у првој половини педесети година 20. века.

1991. У Западној Славонији отпочела злочиначка акција "Оркан", коју су спровеле хрватске паравојне снаге и тако за пет недеља очистиле десетине србских села око Пакраца, Липика, Подравске Слатине, Нове Градишке, Славонске Пожеге, Новске, Дарувара, Ораховице... Убијено је 520 Срба, а 620 их је рањено, док је скоро 50.000 у колонама кренуло ка Босни у избјеглиштво. ЈНА и Територијална Одбрна су безуспјешно покушале да заштите србски живаљ који је ту вијековима обитавао.

1994. У Гламочу, на југу Босанске Крајине, припадници Хрватског Већа одбране и регуларних јединица Хрватске војске извршили жесток напад на српска насеља када су погинула три српска борца и две жене. У борбама је нестало 13 српских цивила, а уништено је 11 објеката.



2. децембар

1914. Београд је за кратко аустроугарска војска окупирала у Првом светском рату, али је убрзо принуђена да га напусти после великог пораза које су јој српске трупе нанеле у Колубарској бици.

1942. У Нишу, неколико логораша из логора Црвени крст покушало је бекство. Што је резултирало одмаздом немачког Гестапоа.

1943. У Пљевљима, одлуком Врховног штаба партизанске војске, у Другом светском рату од војника италијанских дивизија "Венеција" и "Тауринензе" формирана италијанска партизанска дивизија "Гарибалди" и стављена под команду штаба Другог ударног корпуса НОВЈ.

1945. У Београду, на заједничкој седници оба дома Уставотворне скупштине усвојен југославенски комунистички Устав.

1992. У Грбавици, крај Брчког, 110 Срба, који су били заробљени у муслиманским концентрационим логорима, угледали су слободу.

1992.  У Херцеговини, хрватске снаге (ХВО и војска РХ) извршиле су напад на српска села у општинама Требиње (Шићеница и Баљевац) и Столац.

2004. У Сарајеву извршена предаја надлежности са СФОР-а на ЕУФОР и успостављен Штаб НАТО-а, чиме је и званично окончана Мисија Мултинационалних снага за стабилизацију мира у БиХ.

2004. У Бања Луци, Народна скупштина Републике Српске усвојила закључак да у будућој структури полицијских снага БиХ мора да постоји МУП РС.



3. децембар

1914. У јеку Колубарске битке командант Прве српске армије генерал Живојин Мишић одлучио да српска војска пређе у контраофанзиву. Прва армија брзо је пробила непријатељску одбрану и избила на планински масив Сувобор - Маљен, а Друга армија и одбрана Београда сломиле су отпор аустроугарске Пете армије и протерале је преко Саве.

1915. Српска војска, праћена избеглицама, у Првом светском рату почела повлачење кроз Црну Гору и Албанију, јединствено у историји ратовања, при чему је од глади и болести умрло више од 240.000 људи. На острво Крф стигло је 135.000 војника, а у Бизерту око 12.000, од којих је поново формирана Српска армија, која је 1918. године ослободила окупирану земљу.

1918. У Риму (Италија), заменик начелника италијанске Врховне команде генерал Пјетро Бадољо поднио влади Меморандум о акцији за разбијање тек проглашене Краљевине СХС, у којем је нагласио да су услови за унутрашње сукобе изванредни и да их само треба активирати "свим могућим средствима". Меморандум је прихваћен и годинама је био основ политике Италије према Југославији, нарочито од доласка на власт фашистичког диктатора Бенита Мусолинија.

1942. У Висућу, крај Удбине(Лика), усташе праве покољ над преко 100 Срба, од чега је 17 било избеглица из суседног спрског села Јошан. Српске куће су спаљиване и уништаване.

1978. У Београду је умрла српска глумица Љубинка Бобић, члан Српског Народног позоришта у Београду. Започела каријеру 1921. године као тумач улога наивних, несташних, враголастих девојака, освојивши напречац гледалиште ведрином и непосредношћу. Њену каријеру највише је обелжила ненадмашна интерпретација Живке у представи "Госпођа министарка", Бранислава Нушића.

1991. У Копачком риту, крај Белог Манастира, после окршаја припадника ЈНА и хрватских паравојника, заробљен је Раде Станков, припадник Југославенске Народне Армије. Хрватска страна никада није одговорила на захтев да се лоцира Станков.

1993. У Белгији убијен одбјегли муслимански генерал Јусуф Празина Јука (32). Прије рата је био добро познат у сарајевском подземљу и бавио се криминалним пословима (дрога, шверц, уцјене...). Оформио је паравојну јединицу ткз. Зелене Беретке 1991. године, са којом је ушао у босанско-херцеговачки рат као десна рука муслиманског руководства: Изетбеговића, Ганића и Силајџића... Његово име је везивано за бројна убиства Срба у Сарајеву и оснивање 35 логора. Добио је чин генерала и ушао у Генералштаб муслиманске ткз. Армије Босне и Херцеговине. У јеку рата одлази у Мостар и приступа ткз. Хрватском Вијећу Одбране (Казнена Бојна из Широког Бријега)... посље краћег времена одлази у иностранство гдје је убијен, вјероватно као незгодан свједок.

2004. У Приштини, Рамуш Харадинај, бивши комадант терористичке ОВК и починилац ратних злочина над Србима 1990-их на Косову и Метохији, изабран је за премијера тзв. Републике Косово, а за председника је изабран Ибрахим Ругова.



4. децембар

1912.  После победе у Првом балканском рату савезници Србија, Црна Гора, Грчка и Бугарска потписали примирије с Турском царевином.

1924. У Београду, умро српски лекар Војислав Суботић, водећи хирург у Србији тог доба, шеф Хируршког одјељења Општедржавне болнице у Београду, оснивач Медицинског факултета у Београду. Објавио је низ радова из абдоминалне хирургије, урологије, ортопедије.

1941. У Прњавору (Босанска Крајина), усташе и домобрани упадају у српска села: Чорле, Парамиjе, Млинце и Лишњу... и праве рацију, односно хапсе око 30 српских цивила, од којих је 23 Срба исто вече заклано и бачено у масовну гробницу Радуловац.

1942. На Копаонику немачки војници извршили одмазду над мештанима села Блажево и Бозољин, јер су дан раније имали губитке у ватреним окршајима са четницима Расинског корпуса.

1992. Код Сарајева, у борбама за ослобађање Отеса погинуо је јунак новог доба пуковник ВРС Зоран Боровина (40), командант Илиџанске бригаде србске војске у Босни и Херцеговини. Боровина је био снажних патриотских осјећања и посвећен војничком послу до танчина. Генералштабу ВРС је лично презентовао план ослобађања Сарајева. Смртно је рањен када је хтео да заштити своје војнике пред које је пала ручна бомба.

1995. У Бриселу (Белгија), министри иностраних послова Европске уније на састанку суспендовали санкције СР Југославији, три недеље по потписивању Дејтонског споразума у САД.

2001. У Сарајеву, Председништво Босне и Херцеговине поднело Општинском тужилаштву у Сарајеву кривичну пријаву због основане сумње да је од 1990. до 1993. године намерно уништен део записника и стенограма са седница Председништва Републике БиХ.

2003. Успостављени поново трговински односи између Србије и Црне Горе и САД.



5. децембар

1943. У Лондону, саопштена званична одлука да Велика Британија у Другом светском рату више не помаже Југославенску Војску у Отаџбини, односно четницима генерала Драгољуба Драже Михаиловића.

1946. У Београду, Народна скупштина комунистичке Југославије усвојила Закон о национализацији, по коме је отпочела аграрна реформа, односно одузимање земље, фабрика и некретнина од велепоседника и индустријалаца. Пољопривредна добра су подељена је сиромашним земљорадницима, док су фабрике су дате на употребу пролетерима, тј. радницима, уз директан надзор државе.

1952. У Београду основан Музеј Николе Тесле, који је отворен 20. октобра 1955. Музејска поставка садржи више од 150.000 докумената, моделе апарата, патенте, макете, библиотеку и мноштво књига и чланака, објављених о генијалном српском научнику и његовом стваралаштву.

1967. У Београду, умро класични филолог Милош Ђурић, члан Српске академије наука и уметности, председник Српске књижевне задруге и уредник часописа "Жива антика", један од највећих светских хелениста 20. века. Објавио је више од 200 радова из класичне књижевности и филозофије. За време окупације 1941. одбио је да потпише тзв. Апел српском народу на послушност.

1991. У Загребу, хрватски сабор опозвао Стјепана Месића из Председништва СФРЈ, који је тим поводом изјавио своју чувену реченицу: "Мислим да сам обавио задатак - Југославије више нема".

2003. Хашки трибунал осудио, Станислава Галића, бившег генерала Војске Републике Српске и команданта Сарајевско-романијског корпуса на 20 година затвора због наводне умешаности у "гранатирање Сарајева 1992-1994".



6. децембар

1991. У Осијеку, припадници хрватске паравојске, по налогу Бранимира Главаша, одводе из породичне куће лекара Милутина Кутлића, заједно са Радославом Ратковићем, српским цивилом, до обале Драве, те су их тамо убили.
У Дубровнику, хрватске праравојне снаге из Старог града гранатирају положаје ЈНА, а ови им узвраћају.

1999. У Приштини, званичници ОЕБС-а потврдили да на Космету није било систематског насиља над Албанцима пре бомбардовања НАТО пакта и да су до тада акције југославенске војске и српске полиције биле усмерене против терористичке ОВК.

2003. У Солуну, Генерална скупштина Асоцијације балканских новинских агенција /АБНА/ верификовала Српској новинској агенцији СРНА статус пуноправне чланице ове организације.

2004. У Сарајеву, председник Србије Борис Тадић изјавио, због ратних злочина почињених на подручју бивше Југославије, "сви једни другима дугују извињење" и лично се извинио "свима против којих је чињен злочин у име српског народа".



7. децембар

1914. У Нишу, скупштина Краљевине Србије током Првог светског рата је усвојила Декларацију о уједињењу свих Јужних Словена у заједничку државу, на коју су њени савезници одговорили ћутањем. Будућност јужнословенских народа занимала је Велике силе само уколико се уклапала у њихове калкулације о европској равнотежи и подели интересних сфера.

1921. У Београду умро српски биолог Живојин Јуришић, оснивач Музеја српске земље и Српског ботаничког друштва. Проучавао је флору Балканског полуострва и објавио низ научних радова. Прикупио је велику збирку народних имена биљака и популарисао биљне културе.

1946. У Београду скупштина СФР Југославије изгласала Закон о национализацији, којим су обухваћена сва већа приватна предузећа. Тиме је уједно ликвидиран инострани капитал, који је у индустији и рударству предратне Југославије учествовао са око 50%.

1975. У Београду умро српски интерниста Радивоје Беровић, професор Медицинског факултета у Београду, члан Српске академије наука и уметности. Објавио је више научних радова на српском и страним језицима, укључујући дело "Клиничка хематологија".

1991. У Загребу, припадници хрватске специјалне полиције "Јесење Кише", Синиша Римац, Небојша Ходак, Муниб Суљић, Игор Микола, убијају три члана српске породице Зец: Александру (12), Марију и Михајла.

1994. На Трескавици, код Сарајева, погинуо је у борама, јунак новог доба Мићо Влаховић (24), припадник Треће сарајевске бригаде, Сарајевско-Романијског корпуса, Војске Републике Србске. Овај јунак је дошао 1992. године из банатског села Александрово (Велике Ливаде) у Вогошћу, где је због своје доброте и храбрости врло брзо добио симпатије Сарајлија. Увек је био први испред своје јединице.




Филм "Дара из Јасеновца" је...






Ваша електронска адреса
 

Ваша лозинка


Aко желите активно да пишете
на нашем сајту, слободно се
обратите администратору на:
webmaster@zlocininadsrbima.com


   
Skip Navigation Links