1935. У Београдском котару, пуштен у рад Мост краља Петра II, који повезује Београд и Панчево. Након Другог светског рата, овај мост је променио име у "Панчевачки мост".

1941. У Дудику, крај Вуковара, стрељано је 12 Срба, активиста НОП, из Петроварадина и Сремске Митровице. За овај злочин одговорни су: Јосип Рукавина, Отмар Шилд и Стјепан Блажековић.

1941. Код Витеза у Босни распуштен концетрацини логор Крушћица. Логор је основао припадник Усташке надзорне службе Мијо Бабић по налогу Вјекослава Макса Лубурића, управника свих усташких логора у НДХ. Кроз овај Крушћански логор је за неколико мјесеци постојања прошло 3.000 Срба, Јевреја и Рома... док је око 1.000 убијено или умрло од посљедица мучења, глади и болести.

2009. У Хилсенбергу (Шведска), пуштена из затвора Биљана Плавшић, бивша председница Републике Српске, након одслужења две трећине казне.

1923. У Београду умро Стојан Протић, публициста и политичар (један од оснивача Радикалне Странке), који је био први премијер владе Краљевине СХС. 

1991. У Борову Насељу, код Вуковара, припадници хрватских паравојних снага, које предводи Зоран Шипош, комадант једне чете ЗНГ хапсе 10 српских цивила, које терају да копају ровове док траје гранатирање. Касније су из те групе Срба, Младен Јовић и Воја Ђекић убијени.

1992. У Женеви (Швајцарска), међународни копредседници, Сајрус Венс и Лорд Овен, објавили план решења за Босну и Херцеговину, који је предвиђао децентрализацију и поделу на 10 региона.

2004. У Бања Луци, влада Републике Српске прихватила коначни извјештај Комисије за истраживање догађаја на подручју Сребренице од 10. до 19. јула 1995. године.

2006. Грађани Републике Србије, на референдуму, потврдили нови Устав.

1918. У Загребу, хрватски Сабор, прогласио отцепљење Хрватске, Славоније и Далмације од Аустро-Угарске монархије ради каснијег прикључења Краљевини СХС.

1918. У Болдогасоњу, аустријске покрајине Бургенланд затворен концентрациони логор кроз који је прошло 25.000 људи, највише Срба, а 10.000 Срба није дочекало слободу. Ово је био један од казамата смрти у геноцидном кључу Бечког двора за истребљење Срба.

1918. У Ужице ушле јединице Тимочке дивизије, која је била у саставу Друге армије, и донеле слободу после три године окупације од аустроугарске војске која је починила злочине против Срба цивила.

1944. Код Панчева у селу Јабука, поред реке Тамиш припадници ОЗНЕ (комунистичка тајна полиција) ликивидирали више десетина пилота Југославенског краљевског ваздухопловства, без суда и пресуде. Они су убијени као "народни непријатељи".

1991. У Славонскоj Пожеги, тзв. Кризни Штаб, којим је предсједавао Анте Багрић издаје наредбу о евакуацији 26 србских села подно Папука и Псуња у Западној Славонији. То је значио "незванични прогон" преко 2.100 Срба са њихових вијековних огњишта. Убрзо након еваукације кренула је пљачка, а потом рушење и паљење србске имовине од хрватских паравојних снага - ЗНГ.

1991. У Богдановцима, крај Вуковара, заробљен је водник ЈНА, од припадника ЗНГ, који је одмах потом стрељан.

1992. Код Вишеграда у селу Доња Лијеска, муслиманске ратне јединице из Горажда направиле стравичан масакр над цивилима, када је седморо убијено, а десетак рањено. Исти дан србски војници из Вишеградске бригаде долазе у помоћ и протерују муслиманске снаге.

1994. У Бихаћу, на ратишту погинула су браћа Орељ: Горан (20) и Зоран (20), из Славонског Брода.

2017. У Требињу откривен споменик најмлађем борцу Требињске бригаде Војске Републике Србске - Александру Маслеши. Био је припадик чувене Бобанске чете, комаданта Недељка Видаковића и извршавао је своје задатке успешно, иако је био дете од непуних 15 година када је погинуо.
 

1918. Османлијска царевина након пораза у Првом светском рату, на страни Ценралних сила, нестала је у облику каквом је постојала до тада. Тако да је отворен пут ка каснијој Турској републици.

1918. У Нежидеру, у аустријској покрајини Бургенланд, затворен је аустроугарски концентрациони логор за Србе, највише србску интелигенцију. У овом казамату који је отворен на иницијативу Бечког двора, утамничено је 15.000 Срба, од чега две трећине није дочекало слободу, него је убијено или умрло од глади, болести и др.

1944. У Рисну (Бока Которска), немачки војници убили 42 српска цивила, од чега је најстарија имала 80 година живота, а најмлађа непуних годину дана.

2000. У Бања Луци, на градском гробљу, сахрањено 450 остатака неидентификованих лешева српских цивила и бораца ВРС, током Отаџбинског рата 1990-их.

2001. У Грачацу (Лика) Хашки истражиоци почели са ископавањем масовних гробница, у којима је покопано најмање стотину тела Срба, убијених за време и након "Олује".

2020. У Подгорици у Клиничко-болничком центру Црне Горе вјечни сан је уснио Митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић. Богу је службовао више од пола вијека, а борио се деценијама за очување етничког и вјерског идентитета Срба у Црној Гори. По завршетку оружаних сукоба на Косову и Метохији јуна 1999. године отишао је тамо по благослову Патријарха Павла и сахрањивао мученике који су убијени од албанских терориста. Значајно је помогао рушењу диктаторског и мафијашког режима Мила Ђукановића. У народу су га од милоште звали "Ђедо".

1851. На Цетињу се упокојио Петар II Петровић Његош, један од најплодоноснијих србских писаца и философа. Био је владар Црне Горе у првој половини 19. вијека и владика црногорско-брдске православне митрополије. Учествовао је у ратовима са Турцима и његовао братске везе са Србијом и био спреман да се одрекне свог престола зарад свесрбског уједињења и ослобођења. Живио је свега 37 година, 17 година владао, али је иза себе оставио дубог траг и путоказ васколиком Србству. Његово најпознатије дјело је Горски Вијенац, са 2819 стихова у коме је испјевао многе догађаје везане за Црну Гору још од доба Немањића и описао свакодневни живот црногорских Срба... Млечане и Османлије. 

1918. У Великом Међеру (данашња Словачка) распуштен је аустроугарски  концентрациони логор  један у низу казамата за истребљења Срба и других неподобних народа. Кроз овај Нађимерски логор је прошло око 21.000 људи, а 6.000 их није дочекало слободу. Највише су умирали од глади и хладноће. Логор је радио непрекидно четири године.

1944. Након губитка Београда, Немци заједно са усташама формирале Сремски фронт са 6 линија одбране, од Земуна до Вуковара, у дубини око 100 км. Фронт је пробијен 12. априла 1945. уз страшне губитке од 30.000 младића србске националности.

1991. Хрватске паравојне снаге отпочеле злочиначку акцију "Откос", односно етничко чишћење 18 србских села источне Билогоре у Славонији. Првог дана убијено је преко 60 Срба.

1995. Шесточлана делегација Републике Србске и СР Југославије отпутовала у Дејтон (САД), на преговоре за мирно решавање сукоба у Босни и Херцеговини. Делегацију РС су чинили: Момчило Крајишник, Алекса Буха и Никола Кољевић, док су делегацију СРЈ чинили: Слободан Милошевић, Момир Булатовић и Милан Милутиновић.

1999. У Приштини, неуспео атентат шиптарских терориста на председника СНВ Косова и Метохије, Момчила Трајковића, који је рањен у свом стану.

2006. У Сарајеву, пред Кантоналним судом, почело изнова суђење Рамизу Делалићу, за убиство србског свата Николе Гардовића, на Башчаршији 1. марта 1992. године.

1918. У Београд, после три године ушле јединице Прве србске армије, које је предводио војвода Петар Бојовић и ослободиле га од окупације Аустро-Угарске монархије.

1944. На Космету је угашена фашистичка јединица "Скендербег", која је попуњавана са Албанцима. Они су ратовали на страни Сила Осовине и борили се за остварење ткз. Велике Албаније. Спроводили су етничко чишћење које се претворило у геноцид над Србима и Јеврејима.

1971. У Ражаљеву, на обронцима Мајевице, између Брчког и Бијељине, родио се јунак новог доба Бошко Перић - Пеша, легендарни комадант специјалне извиђачко-диверзантске јединице ВРС "Пеша". У Отаџбинском рату је шест пута рањаван.

1991. У Вуковару, хрватске паравојне снаге, под лажном оптужбом да одаје положаје преко радио станице убијају Даринку Грујић, председницу боровског Црвеног Крста. Исти дан је у подруму пицерије Абазија на Трпињској цести у Борову Насељу, убијен предратни радио-водитељ Предраг Ћирић.

1991. У Госпићу (Лика) хрватске паравојне снаге срушиле до темеља православну цркву Св. Георгија подигнуту 1785. године, а која је обноваљена 1964. године пошто су је Павелићеве усташе срушиле на почетку Другог свјетског рата. Касније је ту направљен паркинг за аутомобиле почетком деведесетих годиа 20. вијека.

1994. На Купрес, градић у Босанској Крајини, Хрватске снаге ХОС-а и муслиманске Армије БиХ, су окупирале овај градић и околину у злочиначкој операцији "Цинцар". Том приликом је становништво Купреса морало да напусти своја огњишта и оде у избјеглиштво.

1915. Код Трстеника смртно је рањен мајор Војислав Танкосић (35) у борбама са Аустроугарима при повлачењу Србске војске. Био је учесник најважнијих догађаја почетком 20. века на Балкану: Мајски Преврат, Сарајевски атентат, Балкански ратови, Велики рат... Један од оснивача тајне организације "Уједињење или смрт" односно Црна Рука. Одликован је Орденом Карађорђеве звезде са мачевима. Због помагања устаника у Вардарској Македонији носио је титулу четничког војводе. Важио је за преког, али правичног старешину.

1923. У Јаши Томићу (Банат), умро је Стеван Алексић, један од најзначајних наших сликара у 20. веку. Био је мајстор обнове иконостаса православних цркава. Обновио је и иконе и слике у црквама у Темишвару, Вуковару, Новом Саду, Јаши Томићу, Бенешеву и  Панчеву.

1944. У Софији, Централни комитет Бугарске Радничке Партије у писму генералном секретару Комунистичке Партије Југославије признао бугарску кривицу за фашистичке злочине у Југославији у Другом светском рату. Бугарска фашистичка војска је према проценама 1941-1944 убила преко 80.000 Срба на подручију Тимочке Крајине и Јужне Србије. На хиљаде их је одведено у концентрационе логоре, одакле се мало ко вратио жив.

1962. У Београду, умро србски писац и ботаничар Стеван Јаковљевић, професор Универзитета у Београду и ректор од 1945-1950.  Као официр србске краљевске војске борио се у Првом светском рату, а у Другом светском рату је био у италијанским и немачким заробљеничким логорима...

1995. У Дејтону (САД), Слободан Милошевић, председник Србије и Фрањо Туђман, председник Хрватске, под покровитељством америчког државног секретара, у Дејтону потписали декларацију о дипломатском решењу статуса Сремско-Барањске области (источни део РСК).

2001. У Републици Србији се веронаука вратила у школе, као изборни предмет. Одлуком комунистичких власти 1945. године овај предмет је укинут, под изговором да ствара поделе међу јужнославенским народима. Заправо југославенско послератно уређење је било засновано на тврдом атеизму и прогону православних свештеника. Па чак и рушењу храмова.

2001. У Хашком трибуналу, шесторица Срба из Омарске осуђени за наводне ратне злочине на укупно 63 година затвора.

2003. У Вашингтону (САД), Министартство спољних послова САД донело одлуку о нормализацији трговинских односа са Србијом и Црном Гором.

1918. Код Падове (Италија), генерали аустро-угарске војске потписали капитулацију у Првом светском рату, што је био последњи државни акт 700-годишње Хабсбуршке монархије.

1991. У Грубишном пољу у западној Славонији хрватска паравојска је разорила, спалила и опљачкала 18 села и протерала око 4.000 Срба, за 4 дана током злочиначке акције "Откос".

1991. Код Славонске Пожеге у селу Рушевац хрватске паравојне снаге су отпочеле своје крвакве пирове и погром над Србима у овој општини, гдје је за пар мјесеци прогнано више хиљада Срба.

2003. Република Српска доставила Хашком тужилаштву нове доказе о ратним злочинима над Србима које су починили муџахедини током босанско-херцеговачког рата 1990-их година.

1908. У Београду, умро српски историчар, писац, фолклориста, педагог и преводилац Милан Милићевић, члан Српске краљевске академије наука и уметности.

1918. У Бечу распала се Аустроугарска монахрија, која је имала осамнаест покрајина и десетине народа на својој територији, највише Славена, иако је службени језик био немачки. Хазбурговци су најдуже управљали црно-жутом монархијом и сносе кривицу за избијање Првог светског рата.

1941. Из Босанске Градишке, усташке власти послале у логор Јасеновац око 40 особа српске националности симпатизере НОП-а.

1942. Из Босанске Градишке, у концентрациони логор Јасеновац послато око 50 Срба.

1956. У Београду, умро српски археолог Милоје Васић, један од оснивача археологије у Србији, професор Београдског универзитета, члан Српске академије наука и уметности. Његово животно дјело је откопавање преисторијског насеља Винча. На основу тога поставио је тезу да подунавска култура потиче из Средоземља (егејска култура) и предње Азије, а не из нордијских земаља.