Најновије вести - www.zlocininadsrbima.com
Идете ли на Кајмакачан 16.09?






















































Обиљежавање 74 године од Величког покоља у Црној Гори


Епархија будимљанско-никшићка и Братство Брковића обавјештавају потомке жртава Величког покоља, као и све друге родољубе, да ће се у суботу 28. јула 2018. године обиљежити 74 године од геноцида у Велици. Планиаран је парастос у 09:00 сати, а касније бесједе и пригодан програм.
Објављено: 24.07.2018 .... Број посета: 511 .... Број гласова: 0

Обиљежавање 23 године од злочиначке акције Олуја


Почетком аугуста креће обиљежавање највећег страдања Срба преко Дрине... Парастосом, полагањем вијенаца и молитвеним сјећањима сјетићемо се свих погинулих, несталих и прогнаних Срба Крајишника који су прије 23 године у злочиначкој акцији "Олуја 95" напустили свој завичај. ЗАЈЕДНО ПРОТИВ ЗАБОРАВА!
Објављено: 19.07.2018 .... Број посета: 217 .... Број гласова: 10

Парастоси и молитвена сјећања за ливанњске Србе 2018


Молитвено сјећање на невине жртве ливањских Срба сурово побијених, усташком руком, 1941. године одржаће се и ове године. дружење Огњена Марија Ливањска позива вас да се заједно помолимо за душе наших мученика, на парастосима који ће се одржати у неколико мјеста: Београд, Нови Сад, Ливно, Губин, Чапразлије, Бања Лука...
Објављено: 19.07.2018 .... Број посета: 374 .... Број гласова: 10

Осам припадника муслиманске војске осуђени на 60 година за Хаџиће


Осам припадника муслиманске Армије Босне и Херцеговине осуђeнa су дaнaс прeд Судом БиХ нa укупно 60 годинa зaтворa због рaтних злочинa почињeних нaд српским и хрвaтским цивилимa у логоримa нa подручjу сaрajeвскe општинe Хaџићи током 1992-1996.
Објављено: 06.07.2018 .... Број посета: 412 .... Број гласова: 5

Има ли Новак Ђоковић зрно поноса?


Како преносе балкански портали Новак Ђоковић, српски тениски репрезентативац, након испадања наших фудбалера са Светског првенства у Русији, подржаваће односно навијаће за фудбалску репрезентацију Хрватске...
Објављено: 06.07.2018 .... Број посета: 1714 .... Број гласова: 15

ЈАДОВНО – 77 година после на ходочашћу 30.06.2018


Ако жртве усташког геноцида над Србима заборавимо, оне умиру још једном... Са лица места Биљана Диковић доноси репортажу са ходочашћа на Велебит у Лици, где је посетила јаме из система усташког концетрационог логора: Јадовно-Госпић-Паг из времена Другог светског рата.
Објављено: 04.07.2018 .... Број посета: 82 .... Број гласова: 0






Све вести можете прочитати ОВДЕ.



КАЛЕНДАР ХОЛОКАУСТА И ДОГАЂАЊА

19. август

1914. На Церу, Војска Краљевине Србије победила бројнију аустроугарску војску и тако обезабедила прву победу Савезника у Првом светском рату. Због успешног командовања генерал Степа Степановић, добија чин војводе.

1942. У Срему, селима Чалма и Дивош, СС јединице (фолксдојчери) и усташе под командом Виктора Томића праве рацију, у којој је ухапшено 320 Срба, мушкараца и жена. Ухапшеници су одведени у логор у Руми, а највећи део је стрељан.

1942. У Земуну је ухапшено 250 људи од усташке полиције, од којих су 10 активиста СКОЈ наредног дана стрељани. Остали затвореници су спореведени у логоре у Сремску Митровицу и Вуковар.

1946. Код Бледа (Словенија), авиони југославенског ратног ваздухопловства, оборили по други пут за десет дана, траннспортни авион "C-47" америчке ратне авијације, који је повредио ваздушни простор Југославије.

1983. У Београду је умро Александар Лека Ранковић, дугогодишњи шеф безбедоносних служби и један од водећих људи социјалистичке Југославије. Одговоран је за послератно хапшење многих српских родољуба који су послати на Голи Оток. Смењен је са свих функција 1966. године на чувеном Британском пленуму.



20. август

1942. У селима Грабовац и Смољанац, код Слуња, на Кордуну, усташе су убиле 30 мештана српске националности.
У Срему, усташе под командом Виктора Томића, праве рацију и хапсе Србе у Доњи Товарник код Руме, када је ухапшено 115 мештана, који су наредних недеља спреведени у логоре у Руму, па у Сремску Митровицу, где су копали раке за српске жртве.
У селу Босут, код Сремске Митровице, усташе су ухапсиле 116 Срба и Рома, који су већином убијени наредних дана. 

 

2004. У Битољу, власти Вардарске Македоније, осудиле епископа Охридске архиепископије владику Јована на 1.5 година затвора због "изазивања националне и верске мржње".



21. август

1941. У селу Павићи, крај Војнића, на Кордуну, усташе убијају 24 мјештана овог села.

1941. У концентрационом логору Јасеновац, доведени први затвореници, тиме је ова фабрика смрти почела са радом. За непуне четири године усташе су у овом концентрационом логору тј. комплексу убиле преко 700.000 Срба, Јевреја и Рома.

1942. У Загребу, у усташком затвору, од посљедица тортуре и мучења, преминула је Драгица Кончар, која је после рата проглашена народним херојем.



22. август

1941. У Сремској Митровици, 32 логораша успели су да побегну уз помоћ Бошка Палковљевић Пинкија, активисте НОП.

1941. У Босанској Крајини, око Босанске Крупе , Босанске Дубице и Велике Кладуше, локалне усташе и припадници Муслиманске Милиције, праве покоље над више од 500 српских цивила у неколико села: Стaбaнџa, Збориштe, Црвaрeвaц, Чaглицa, Вaрошкa Риjeкa, Мрaзовaц, Добро Сeло, Агинци, Парнице, Хаџибар, Влашковци, Читлук...

1942. У Иригу, подно Фрушке Горе, усташе под командом Виктора Томића, праве рацију и хапсе преко 140 мештана овог села под лажном оптужбом да су помагачи НОП-а. Стрељани су наредних дана на локацијама Дудик, Касарне, Вуковар и Сремска Митровица.

1991. У Сиску, на обалама ријеке Саве хрватски паравојници су убили Милена Ђапу (40), српског цивила.
У сисачким селима: Трњани, Чакале, Блињски Кут и Кињачку, хрватске паравојне снаге преобучене у униформе ЈНА, праве масакр над више десетина српских цивила.

 



23. август

1942. У Сремској Каменици, код Новог Сада, усташе под командом Виктора Томића, праве рацију када су незаконито ухапсили 11 српских младића, који су наредног дана у затвору побијени.

1945. Привермена (комунистичка) Народна Скупштина Демократске Републике Југославије, донела закон о аграрној реформи и национализацији (одузимање) земљишта, фабрика, млинова које је одузето од велепоседника, цркве и др.

1991. У Вуковару, на подручију Лужац, хрватске паравојне снаге, под командом Томислава Мерчепа спроводе етничко чишћење српског становништва и пљачку њихове имовине.



24. август

1941. У Кобашу, недалеко Дервенте (Босанска Посавина), усташе под командом Винка Вулете, стрељале су 31 Србина, чије су лешеве побацали у ријеку Саву.

1942. На Фрушкој Гори (Грабово, Сусек Илочки, Сремска Рача, Баноштор, Черевић...), усташе под командом Виктора Томића и Виктора Бегића, праве рацију и масовно хапшење Срба, преко 500 мушкараца, жена и деце, које већином убијају логорима у Руми и Сремској Митровици.
 



25. август

1913. У Рибарској Бањи, између Крушевца и Прокупља, краљ Петар I Карађорђевић потписује Декларацију о повратку Косова и Метохије у састав Краљевине Србије. Тиме је остварен сан предака који су у деценијама након Косовске битке изгубили државу и потпали под власт Османлијске империје, поздрављали мушку новорођенчад "Добродошао осветниче Косова"... Да би  у ослободилачком Првом балканском рату октобра 1912. србске јединице под командом генерала Божидара Јанковића ослободиле Космет од Турака.

1941. У Врелој, покрај Босанског Брода, на сјеверу БиХ, усташе убијају 6 србских земљорадника.

1941.  У Шишатовцу, манастиру на Фрушкој Гори ухапшена 4 православна монаха од усташа, који су овдедени у концентрциони логор у Славонској Пожеги, а касније убијени.

1942. У Вуковару,  усташе под командом Виктора Томића хапсе 13 припадника НОП-а, који су касније убијени на стратишту Дудик. 

1992. У Смолући, недалеко Тузле, јединице Војске Републике Србске: Гарда "Пантери" из Бијељине и 1. Озренска бригада, које је предводио Љубиша Савић Маузер, крећу у ослобађање овог села у општини Лукавац, подно Мајевице. Ово село Смолућа је скоро четири мјесеца било под опсадом и гранатирањем муслиманско-хрватских снага, да би после три дана жестоких борби србски борци су успјели да направе коридор и спасу 7.000 Срба, који су у колонама напустили своја огњишта. Ово је била једна од најхуманијих операција ВРС током Отаџбинског рата 1990-их.

1995. У Плавну, малом далматинском селу (засеок Грубори) код Книна, припадници хрватске специјалне полицијске јединице "Лучко" врше масакр над шест српских цивила, неколико дана након "Олује".



26. август

1939. У Београду је потписан споразум између Драгише Цветковића, премијера југославенске краљевске владе и Владимира Мачека, вође Хрватске сељачке странке, о стварању Бановине Хрватске, у коју су ушле: Савска и Приморска бановина, као и срезови Шида, Дубровника, Брчког, Фојнице, Травника, Дервенте и Градчаца, који до тада никада нису били хрватске територије. Овим је учињен преседан и неправда према српским етничким крајевима, који су на силу угурани под власт Загреба.

1941. У Дервенти усташе хапсе 42 Срба, које одводе до моста у Босанском Броду, те их бацају у Саву, пошто су их претходно убили.

1941. У Високом  у БиХ, усташе у логор Госпић одводе 57 Срба и Јевреја, одакле се нико није вратио.

1942. У Лежимиру, на Фрушкој Гори, усташе праве рацију и покољ над српским цивилима. 39 их је убијено, а 156 је одведено у концентрациони логор Јасеновац.

1942. У Срему, од Вуковара до Земуна, похапшено је 140 жена и 26 дјеце, који су одведени у логор Јасеновац. Ову акцију је водио Виктор Томић и Еуген Дидо Квартерник.

1942. У Јастребарском, борци Осме Кордунашке дивизије НОВЈ, су ослободили и уништили специјалан хрватски логор Јастребарско, за српску и јеврејску децу. У овом логору је убијено око 450 деце.

1945. У Београду, одржано Треће заседање АВНОЈ-а, где су потврђене одлуке из Јајца (29.11.1943.) и савезничке конференције са Јалте. Док је АВНОЈ променио име у Привремена Народна Скупштина. Такође је усвојена декларација о припајању територија од Задра до Трста будућој југославенској држави.

1991. У Вуковару, хрватске паравојне снаге отпочеле нападе на касарну Југославенске Народне Армије и при томе грађане српске националности држали као таоце за "живи штит". Борбе за Вуковар су потрајале до 18. новембра 1991. када је град коначно ослобођен.

1991. У Вуковару су убијени српски циивли: Илија Лозанчић и Желимир Сремац, од стране хрватских паравојника. До ратних дејстава у Вуковару је убијено преко 200 српских цивила.

1991. У Сиску, су убијени ненаоружани србски цивили: Берислав Трифкановић и Драган Рајшић.



27. август

1916. У Београду је умро Петар Кочић, српски песник, један од најистакнутијих бораца против аустроугарске окупације Босне и Херцеговине. Чувен по својим новелама у којима је на сатиричан начин описивао живот и муку земљорадника у окупираној Босни и Херцеговини.

1942. У Вууковско, село поред Купреса (БиХ), усташе упадају, где праве покоље, пљачку и палеж према српском становништву. Поклано је 75 жена, дјеце и стараца.

1942. У Двору на Уни, у шуми Растовачам хрватске усташе убијају 25 српских цивила из села Остојића и Жировца.

1942. На Фрушкој Гори, усташе и немачке СС јединице хапсе српске избеглице из сремског села Лединци. Жене и децу су пустили кућама, а мушкарце одвели у затвор у Сремску Каменицу, одакле се мало ко вратио жив.

1992. У Лондону је завршена дводневна конференција о бившој Југославији, где су представници Срба из БиХ прихватили да тешко наоружање ставе под контролу УНПРОФОР-а, као и да се повуку са неких територија под њиховом контролом.

1992. У Кукавицама, село између Рогатице и Горажда, муслиманске јединица Армије Босне и Херцеговине починиле стравичан масакр над колоном српских прогнаника. Убијено их је 25 у заседи, а рањено 80 Срба.

1994. У Републици Српској почео је референдум, о мапи територијалног разграничења у бившој БиХ, коју је поднијела тзв. Контакт група. Срби су одбили понуђени план послије чега је настављена економска и политичка блокада СР Југославије према Републици Српској, уведена 5. августа 1994. године.

2003. У Београду, Скупштина Србије усвојила Декларацију о Косову и Метохији, којом је потврђено да је Космет дио Србије. У документу пише да се државни суверенитет и територијална недјељивост Србије, као државе, односи и на јужну покрајину.



28. август

1910. На Цетињу, у Народној Скупштини кнез Никола I Петровић, добија титулу краља, а Црна Гора, постаје краљевина.

1942. У Шиду, усташе под командом Виктора Томића праве рацију, у којој је ухапшено 137 српских цивила, међу којима и сликар Сава Шумановић. Они су одведени у Сремску Митровицу на стрељање наредних дана, а једино се Стеван Маријан успео извући жив.

1942. Око Фрушке Горе  усташе спроводе масовна хапшења српских избеглица који су се склонили у шуме. Највише их је похапшено из села Раковац.

1991. У Београду, после тешке болести је умро патријарх Герман, који је СПЦ предводио (1958-1990). После њега поглавар Српске Православне Цркве постао је патријарх Павле (1990-2009).

1991. У Врличким Цвиљанима, покрај Дрниша (Далмација), убијен брачни пар српске националности Марковић Ђуро и Цвита.

1995. У Сарајеву, на пијаци "Маркале" пала је минобацачка граната која је усмртила 37 људи и 85 ранила. За овај злочин оптужена је Војска Републике Српске, али та чињеница није никада доказана. НАТО пакту је то био повод за вишенедељно бомбардовање Републике Српске наредних дана.

2000. У Госпићу, убијен Милан Левар, од подметнуте ауто-бомбе, кључни сведок о масовним убиствима српских цивила из Госпића у октобру 1991. године. Његов исказ су узели истражиоци Хашког Трибунала. Левар је био једини хрватски војник који је јавно проговорио о неделима својих сабораца из хрватске (пара)војске. Оставио је иза себе жену и двоје деце.



29. август

1941. У Љубљенициа, општина Столац (Херцеговина), усташе хапсе 24 српска цивила, који су живи спаљени у једној штали у том селу.

1942. У Голубинцима, покрај Старе Пазове, усташе су убиле 7 српских земљорадника у пољу и виноградима.

1942. У Сремској Митровици, усташе под командом Виктора Томића, хапсе више од 100 Срба, под лажном оптужбом да су помагачи НОП-а. Они су стрељани наредних дана у Ср. Митровици.

1944. У Лондону, под притиском британског премијера Винстона Черчила, југославенска влада у избеглиштву и краљ Петар II Карађорђевић, су се одрекли јавно Драгољуба Драже Михаиловића, врховног комаданта ЈВуО, те су позвали његове (четничке) јединице да признају команду Јосипа Броза Тита и пређу у НОВЈ. Ово је преседан у српској историји.

1968. У Девичу, игуманија манастира мати Параскева упућује драматични апел, којим се обраћа патријарху српском г. Герману, у коме га моли да нешто предузме поводом албанског насиља над монахињама и српским становшнитшвом, коме се свакодневно отима имовина и пали летнина, без икаквих санкција.

1995. У Београду, државна руководства Републике Српске и СР Југославије договорили се о формирању јединствене делегације за мировне преговоре у Дејтону, на челу са председником СРЈ, Слободаном Милошевићем.



30. август

1941. У Подгредини, између Босанске Крупе и Цазина, усташе под комадном хоџе Бећира Борића, убијају 170 жена, дјеце и стараца (највише српске националности), чији су лешеви бачени у једну пећину шуме Касаповац. Велики број жена је силован, а успјела су само два дјечака да се спасу. 19 српских породица је истребљено.

1941. У Читлуку, општина Козарска Дубица, усташе починиле стравичан покољ над српским цивилима, а највише је страдало из породице Јандрић.

1942. У Слуњу, у селима Јамарје и Грабовац, усташе су убиле 73 становника кордунашких Срба.

1942. У Свилошу, крај Илока, усташе су ухапсиле 55 мештана, који су стрељани наредних дана.

1946. У Љубљани, Суд СР Словеније осудио Георгија Рожмана (словеначког надбискупа), у одсуству на 18 година затвора, због сарадње са немачким нацистима током Другог светског рата и подстрекивања злочина над Србима и идолошко-политичким противницима. Рожман је "пацовским каналима" пребегао у Аустрију и живео до 1959. у емиграцији (САД) где је и умро. Врховни суд Словеније га је 2009. године рехабилитовао.

1995. Авиони НАТО пакта отпочели страховито бомбардовање Републике Српске, које је трајало двије недеље. Циљ је био присилити руководство РС на преговоре о "мирном" рјешењу сукоба у Босни и Херцеговини, односно окончање рата који је трајао 3.5 године. Муслиманске и хрватске јединице су тако освојиле западне дијелове РС, одакле је прогнано 170.000 Срба. Ова операција бомбардовања РС позната је као "Намерна сила".



31. август

1941. У Понорцу, код Слуња, усташе ухапсиле 5 Срба, који су одведени у Карловац, гдје су наредних дана убијени.

1941. У Поплату, општина Столац, усташе су ухапсиле 11 житеља овог херцеговачког села, те их живе бацили у јаму.

1942. У Сремској Митровици, у селима Лаћарак и Манђелос, усташе и СС јединице састављене од фолксдојчера хапсе 19 мештана Лаћарка и 68 мештана Манђелоса, који су наредних дана стрељани у Вуковару и Ср. Митровици.
 






Ваша електронска адреса

Ваша лозинка















Aко желите активно да пишете на нашем сајту, слободно се обратите администратору на:
webmaster@zlocininadsrbima.com















КОЛУМНЕ
НАШИХ
АУТОРА
























   
Skip Navigation Links