Најновије вести - www.zlocininadsrbima.com
Да ли идете на парастос жртвама Вуковара 1991?





















































Где је завршило злато Краљевине Југославије?


Почетком 50-тих година прошлог века у доњем манастиру Острог живели су припадници УДБЕ. Њихов задатак је био да прате монахе на које се сумњало да скривају злато које је остало након одласка краља Петра II Карађорђевића у емиграцију. На почетку рата Краљевина Југославија је располагала са 64 тоне злата...
Објављено: 12.09.2019 .... Број посета: 114 .... Број гласова: 5

Споменик у Немачкој: Заборављени српски ратник у Улму


Српско војничког гробље у Улму у протеклој години, стогодишњици почетка Великог рата, највише су посећивали Срби у јужној немачкој покрајини Баден-Виртемберг. Сви који су желели и могли отишли су да поклоне сенима палих младих бораца у Првом светског рату, чији се посмртни остаци налазе на Градском гробљу у Улму.
Објављено: 05.09.2019 .... Број посета: 657 .... Број гласова: 15

Колинда као (ш)пијун англо-саксонске политике


Јасно се види према обележавањима великих годишњица, тј. значајних датума како у Норт Дам катедрали прошле године, тако и сада у Пољској да су Срби стављени, не само на маргину, већ им се јасно поручује да ће наставити да нас пљачкају, тлаче и уништавају, јер нормалном човеку та два обележавања нису нормална...
Објављено: 03.09.2019 .... Број посета: 111 .... Број гласова: 10

Градоначелник Вуковара забранио наступ Моме Станића


Грaдскe влaсти Вуковaрa, коje прeдводи ХДЗ-ов грaдонaчeлник Пeнaвa, откaзaлe су зa вeчeрaс зaкaзaни нaступ српског пeвaчa Момчилa Стaнићa Момe нa зaбaви у оргaнизaциjи Зaвичajног клубa Бaниjaцa и Кордунaшa у том грaду. Иван Пeнaвa je мeдиjимa рeкaо дa сe рaди о пeвaчу коjи je вeличaо РСК, врeђaо Фрaњу Туђмaнa.
Објављено: 31.08.2019 .... Број посета: 353 .... Број гласова: 6

Онај ко нема шта да каже о Олуји, нека ћути и о Сребреници


Тако долазим на праву тему овог чланка – легитимизација Олује коју врши део београдске медијске елите (стваралаца јавног мњења). Реч је о томе како се у Београду приказује геноцидна акција у којој је побијено две хиљаде људи, а 250.000 Срба протерано – те је, тако, на подручју РСК...
Објављено: 19.08.2019 .... Број посета: 65 .... Број гласова: 10

Свједочанство Мире Бајрамовића у сплитском Фералу


Нaиђу тaко нeкa врeмeнa кaд сe доjучeрaшњи пeкaри, конобари, магационери, димњaчaри и физикалци прeко ноћи постану у хлaднокрвнe убоjицe. Ово je причa о jeдном од тaквих (не)људи - Миро Бајрамовић, припадник злогласне јединице "Јесење Кише", који је по властитом признају убио 86 Срба у Госпићу, Пакрачкој Пољани...
Објављено: 17.08.2019 .... Број посета: 116 .... Број гласова: 5






Све вести можете прочитати ОВДЕ.



КАЛЕНДАР ХОЛОКАУСТА И ДОГАЂАЊА

19. септембар

1914. У Мачви, на планини Јагодња, код Мачковог камена, отпочела нова битка "прса у прса" аустроугарске војске и Војске Краљевине Србије у Првом светском рату, која је трајала 4 дана, а завршила се пировом победом аустроугарске војске.

1941. У Струганику (Шумадија), код Ваљева одржан састанак југославенских комуниста, које је предводио Јосип Броз Тито и официра Војске Краљевине Југославије, које је предводио пуковник Драгољуб Дража Михаиловић, ради заједничке борбе против окупатора. Али није дошло до сарадње.

1991. У Бјеловару (Славонија), у градску болницу довежен је Србин Веселко Верић, који је рањен у нападу хрватских паравојних снага на Иваново Село. Одатле му се губи сваки траг. Основано се сумња да је убијен.

1991. У Сиску (Банија), у породичној кући је без судског налога од хрватских паравојних снага ЗНГ, ухапшен Милан Цветојевић, српски цивил, радник "Жељезаре", одведен до обала Саве, гдје је убијен и бачен у ријеку.

1992. У Њујорку, Савет безбедности ОУН, донео резолуцију о искључењу представника Савезне Републике Југославије из Генералне Скупштине ОУН и оспорио њено право да наследи СФРЈ.
 



20. септембар

1945. У Загребу, врх римокатоличке цркве у Хрватској објавио "Пастирско писмо", чији је духовни творац био ратни злочинац загребачки надбискуп Алојзије Степинац. У писму је жестоко нападнута нова власт у СФР Југославији због пресуда "католичким вјерницима и свећеницима", због одвајања цркве од државе и због аграрне реформе.

1991. У Вуковару, на обалама дунава убијен српски цивил Божо Шкорић звани Вукман, од стране хрватских паравојника.



21. септембар

1991. У Карловцу, код Коранског моста, хрватске паравојне снаге, које је предводио Михајло Храстов, починиле стравичан маскр над 13 српских резервиста.
У селу Омановац, код Пакраца (Славонија), хрватске паравојне снаге убијају поштара српске националности Гојка Буничића.
У Сиску (Банија), убијени радници Жељезаре, Петар Пајагић и Бранко Лукач.

 

2000. У Београду, Окружни суд прогласио кривим и осудио на 20 година затвора западне лидере и чланице НАТО-а због кривичних дела против човечности и међународног права, које су починили нападе на СР Југославије током пролећа 1999. године у агресији названој "Милосрдни Анђео".

2004. У Скопљу, власти БЈР Македоније, донеле одлуку по којој је забрањен рад и кретање свештеницима Српске Православне Цркве



22. септембар

1990. У Сремским Карловцима, одржана централна прослава поводом 300 година од сеобе Срба, под Арсенијем III Чарнојевићем. Присутно преко 100.000 људи.



23. септембар

1987. У Београду, почела чувена Осма седница ЦК Комунистичке партије Србије, трала је два дана, на којој је Слободан Милошевић изабран за њеног председника. Због албанског иредентизма на Космету, ова седница је одржана уз велике тензије, где је Милошевић победио своје конкуренте Драгишу Павловића и Ивана Стамболића.

2003. У Њујорку (САД), чланови Контакт групе дали сагласност да у Бечу почну преговори званичног Београда и Приштине о будућем статусу Косова и Метохије.



24. септембар

1941. У Ужице улазе партизанске јединице НОВЈ, које су ту биле два месеца, а политичко руководство КПЈ је ту прогласило Ужичку републику, која је постојала до краја новембра 1941. тада је пала у немачке руке.

1941. У Лондону одржана Атланска повеља између влада СССР, Велике Британије, Аустралије, Новог Зеланда, Канаде, Грчке, Белгије, Луксембурга, Холандије, Норвешке, Пољске, Француске, Чехословачке и Југославије, у осам тачака, која је предвиђала борбу против Сила осовине. Касније је та повеља послужила за Повељу ОУН.

1944. Немачки авион страховито бомбардовао Свилајнац.

1987. У Београду, одржана чувена Осма седница ЦК Савеза Комуниста Србије, у којој је дошло до смене дотадашњег руководиоца Драшише Павловића већином гласова, а главну улогу преузима Слободан Милошевић. Ту је уствари дошло до разлаза Милошевића и Ивана Стамболића. Многи сматрају да је ту дошло до преломних момената који су се касније одразили на политичке потресе почетком 1990-их година, када се СФРЈ распала.

2000. У СР Југославији, одржани вишестраначки избори, који су касније довели до насилне промене власти 5. октобра 2000. године. Све је то приказано као револуционаран чин и воља народа. А уствари све је било дело страних обавештајних служби које су финансирале НВО сектор у Србији.

2001. У Зеници, у Кантоналном Суду (први пут) отпочео процес против 15 осумњичених са територије Федерације БиХ, који су осумњичени за ратне злочине, кршење међународног права и обичаја ратовања.

2001. СР Југославија поново примљена (враћена) у Интерпол.
 



25. септембар

1991. У Њујорку (САД), Савет Безбедности УН увео забрану увоза оружја за територију СФР Југославије, односно свим југославенским републикама.

1992. У селима Рогосије и Нетиришта, општина Милићи, на истоку БиХ, припадници муслиманске Армије Босне и Херцеговине починили стравичан масакр над најмање 25 Срба. Већина жртава је настрадала хладним оружјем.

2001. Сфер Халиловић, некадаши генерал муслиманске Армије БиХ се предао Хашком Трибуналу, који га је оптужио за ратне злочине током 1993. на подручију централних дијелова БиХ. У оптужницу нису ушли злочини и етничко чишћење српског становништва, већ само хрватског. Касније 2005. године је чак и ослобођен.



26. септембар

1990. У Сплиту, на стадиону "Пољуд" прекинута утакмица између домаћег Хајдука и београдског Партизана, док је југославенска застава запаљена од стране хрватских навијача, гостујућих навијача није било.

1991. У Сиску, код Одранског моста, хрватске паравојне снаге убиле су српског цивила Владу Дрљачу.

2006. У Бања Луци, највиши представници Републике Српске и Републике Србије су потписали договор о специјалним односима.



27. септембар

1988. У Грацама, у централном делу Косова и Метохије, петорица Албанаца, откопавају гробове две српске бебе, породице Радојка и Драгице Петровић, те их комадају и бацају по гробљу. Овај монструозни злочин остао је као један незабележен у историји човечанства. Најтрагичније је то што српске комунистичке власти на КиМ нису процесуирале починиоце.

1990. На Банији, у Двору на Уни, Глини и Петрињи, грађани обарају дрвећа на путеве, бојећи се изненадних упада хрватске специјалне полиције. Траже од ЈНА и Председништва СФРЈ да их заштити.

2000. У Залазјама, код Сребренице, Комисија за нестала лица Републике Српске, пронашла остатке од 23 леша српске националности, који су нестали још на Петровдан 1992. године, током напада муслиманских снага, које је предводио Насер Орић, на ово село.



28. септембар

1914. У Скопљу, умро српски композитор и педагог Стеван Стојановић - Мокрањац, члан САНУ и Београдског Певачког друштва.

1944. У Србију ушле јединице Црвене Армије из Бугарске, у складу са споразумом совјестских власти и политичког руководства партизанских јединица.

1949. У Москви, донета одлука о отказивању помоћи Југославији, чиме је продубљена криза између СССР и СФРЈ.

1989. У Љубљани, Скупштина СР Словеније усвојила амандмане на републички Устав, по коме је републички Устав добио примат у односу на савезни.  Овим чином су започеле најаве изласка СР Словеније из СФРЈ.

1990. У Београду, Скупштина Србије, усвојила нови Устав, према којем је СР Србија раније била република грађана, а покрајине (Војводина и Косово и Метохија) су постају терторијалне аутономије без икаквих атрибута државности.

1995. У Книну, засеок Вариводе, општина Кистање, хрватски војници убијају 12 српских цивила, старије доби. Ово је био трећи случај да су хрватски војници након завршетка злочиначке акције "Олуја", убијали српске цивиле који су остали на својим огњиштима.

2009. У Београду, Специјално Тужилаштво за ратне злочине, донело пресуду Илији Јуришићу, на 12 година затвора, за организовање напада на војнике ЈНА у Тузли 15. маја 1992. године.



29. септембар

1991. У Бјеловару долази до обрачуна припадника ЈНА и хрватских паравојних формација, које су желеле да заузму касарну и складишта ЈНА. Том приликом долази до ратног злочина над 4 официра ЈНА и херојске погибије мајора Милана Тепића и војника Стојадина Мирковића.

2012. У Крушевцу, преминио Вељко Раденовић, генерал МУП-а Србије, комадант Посебне јединице полиције из Призрена. Прославио се ослобађањем Ораховца (Космет) 1998. године. Њему у част Гаврило Кујунџић написао је песму "Ђенерале, ђернерале", коју изводе Косовски Божури.



30. септембар

1916. На Кајмакчлану, у Грчкој, завршила се велика битка, једна од најкрвавијих у Првом светском рату. Срби су ту изгубили скоро 5.000 војника, али су добили стратешку предност у односу на Бугаре, који су имали бројна утврђења. После месец и по дана ослобођен је и град Битољ.

1991. У Ораховици (Западна Славонија), убијен је српски цивил Момчило Деврња (49), по занимању шофер, у својој породичној кући.

1991. У Вуковару, ухапшен српски цивил Недељко Турклало (33), после чега му се губи сваки траг. Његово тело је избацио Дунав, неколико дана после.

1991. У Загребу, у касарни Југославенске Народне Армије, у насељу Ракитије, убијен је војник ЈНА Марко Утржан, метком из непосредне близине од хватског паравојника Збора Народне Гарде под надимком "Ранко", албанске националности.
 



1. октобар

1941. У месту Златар, у хрватском Загорју, основан концентрациони логор Лоборград, за Србе и Јевреје под немачком управом. Овај сабирни логор је постојао 13 месеци, у дворцу некадашње аристократске породице Кеглевић и ту је убијено најмање 200 људи, а кроз читав логор прошло је више од 1.500 жена и деце, највише са подручија БиХ.

1990. У Србу (Лика) Српско Национално Вијеће прогласило аутономију Срба у Хрватској на основу референдума на којем се од 567.317 грађана за аутономију изјаснило 567.127 грађана.

1991. У Маринцима, општина Вуковар, хрватске паравојне снаге су минирале православну цркву Св. Ђорђа, која је подигнута 1758. године.

2003. У Бања Луци, Народна скупштина Републике Српске усвојила декларацију којом се тражи повлачење тужбе Босне и Херцеговине против Србије и Црне Горе за геноцид пред Међународним судом правде у Хагу.






Ваша електронска адреса

Ваша лозинка















Aко желите активно да пишете на нашем сајту, слободно се обратите администратору на:
webmaster@zlocininadsrbima.com















КОЛУМНЕ
НАШИХ
АУТОРА
























   
Skip Navigation Links