1942. У селима Грабовац и Смољанац, код Слуња, на Кордуну, усташе су убиле 30 мештана српске националности.
У Срему, усташе под командом Виктора Томића, праве рацију и хапсе Србе у Доњи Товарник код Руме, када је ухапшено 115 мештана, који су наредних недеља спреведени у логоре у Руму, па у Сремску Митровицу, где су копали раке за српске жртве.
У селу Босут, код Сремске Митровице, усташе су ухапсиле 116 Срба и Рома, који су већином убијени наредних дана. 
 

2004. У Битољу, власти Вардарске Македоније, осудиле епископа Охридске архиепископије владику Јована на 1.5 година затвора због "изазивања националне и верске мржње".

1941. У селу Павићи, крај Војнића, на Кордуну, усташе убијају 24 мјештана овог села.
У концентрационом логору Јасеновац, доведени први затвореници.
 

1942. У Загребу, у усташком затвору, од посљедица тортуре и мучења, преминула је Драгица Кончар, која је после рата проглашена народним херојем.

1941. Из затвора у Сремској Митровици, 32 логораша успели су да побегну уз помоћ Бошка Палковљевић Пинкија, активисте НОП.
У сјеверозападном дијелу БиХ, око Босанске Крупе , Босанске Дубице и Велике Кладуше, локалне усташе и припадници Муслиманске Милиције, праве покоље над више од 500 српских цивила у неколико села: Стaбaнџa, Збориштe, Црвaрeвaц, Чaглицa, Вaрошкa Риjeкa, Мрaзовaц, Добро Сeло, Агинци, Парнице, Хаџибар, Влашковци, Читлук...

1942. У сремском селу Ириг, подно Фрушке Горе, усташе под командом Виктора Томића, праве рацију и хапсе преко 140 мештана овог села под лажном оптужбом да су помагачи НОП-а. Стрељани су наредних дана на локацијама Дудик, Касарне, Вуковар и Сремска Митровица.

1991. У Сиску, на обалама ријеке Саве хрватски паравојници су убили Милена Ђапу (40), српског цивила.
У сисачким селима: Трњани, Чакале, Блињски Кут и Кињачку, хрватске паравојне снаге преобучене у униформе ЈНА, праве масакр над више десетина српских цивила.
 

1942. У Сремској Каменици, код Новог Сада, усташе под командом Виктора Томића, праве рацију када су незаконито ухапсили 11 српских младића, који су наредног дана у затвору побијени.

1945. Привермена (комунистичка) Народна Скупштина Демократске Републике Југославије, донела закон о аграрној реформи и национализацији (одузимање) земљишта, фабрика, млинова које је одузето од велепоседника, цркве и др.

1991. У Вуковару, на подручију Лужац, хрватске паравојне снаге, под командом Томислава Мерчепа спроводе етничко чишћење српског становништва и пљачку њихове имовине.

1914. Завршена чувена Церска битка, када је војска Краљевине Србије, под командом Петра Бојовића (Прва Армија), Степе Степановића (Друга Армија) и Павла Јуришића (Трећа Армија), до ногу потукла аустроугарску војску коју је предводио Оскар Поћорек.

1941. У Кобашу, недалеко Дервенте (Босанска Посавина), усташе под командом Винка Вулете, стрељале су 31 Србина, чије су лешеве побацали у ријеку Саву.

1942. У мјестима око Фрушке Горе (Грабово, Сусек Илочки, Сремска Рача, Баноштор, Черевић...), усташе под командом Виктора Томића и Виктора Бегића, праве рацију и масовно хапшење Срба, преко 500 мушкараца, жена и деце, које већином убијају логорима у Руми и Сремској Митровици.
 

1941. У селу Врела, покрај Босанског Брода, на сјеверу БиХ, усташе убијају 6 српских земљорадника.
У фрушкогорском манастиру Шишатовац, ухапшена 4 монаха од усташа, који су овдедени у концентрциони логор у Славонској Пожеги, а касније погубљени.

1942. У Вуковару,  усташе под командом Виктора Томића хапсе 13 припадника НОП-а, који су касније убијени на стратишту Дудик. 
 

1995. У далматинском селу Плавно (засеок Грубори) код Книна, припадници хрватске специјалне полицијске јединице "Лучко" врше масакр над шест српских цивила, неколико дана након "Олује".

1939. У Београду је потписан споразум између Драгише Цветковића, премијера југославенске краљевске владе и Владимира Мачека, вође Хрватске сељачке странке, о стварању Бановине Хрватске, у коју су ушле: Савска и Приморска бановина, као и срезови Шида, Дубровника, Брчког, Фојнице, Травника, Дервенте и Градчаца, који до тада никада нису били хрватске територије. Овим је учињен преседан и неправда према српским етничким крајевима, који су на силу угурани под власт Загреба.

1941. У Дервенти усташе хапсе 42 Срба, које одводе до моста у Босанском Броду, те их бацају у Саву, пошто су их претходно убили.

1941. У Високом  у БиХ, усташе у логор Госпић одводе 57 Срба и Јевреја, одакле се нико није вратио.

1942. У Лежимиру, на Фрушкој Гори, усташе праве рацију и покољ над српским цивилима. 39 их је убијено, а 156 је одведено у концентрациони логор Јасеновац.

1942. У Срему, од Вуковара до Земуна, похапшено је 140 жена и 26 дјеце, који су одведени у логор Јасеновац. Ову акцију је водио Виктор Томић и Еуген Дидо Квартерник.

1942. У Јастребарском, борци Осме Кордунашке дивизије НОВЈ, су ослободили и уништили специјалан хрватски логор Јастребарско, за српску и јеврејску децу. У овом логору је убијено око 450 деце.

1945. У Београду, одржано Треће заседање АВНОЈ-а, где су потврђене одлуке из Јајца (29.11.1943.) и савезничке конференције са Јалте. Док је АВНОЈ променио име у Привремена Народна Скупштина. Такође је усвојена декларација о припајању територија од Задра до Трста будућој југославенској држави.

1991. У Вуковару, хрватске паравојне снаге отпочеле нападе на касарну Југославенске Народне Армије и при томе грађане српске националности држали као таоце за "живи штит". Борбе за Вуковар су потрајале до 18. новембра 1991. када је град коначно ослобођен.

1991. У Вуковару су убијени српски циивли: Илија Лозанчић и Желимир Сремац, од стране хрватских паравојника. До ратних дејстава у Вуковару је убијено преко 200 српских цивила.

1991. У Сиску, су убијени ненаоружани србски цивили: Берислав Трифкановић и Драган Рајшић.

1916. У Београду је умро Петар Кочић, српски песник, један од најистакнутијих бораца против аустроугарске окупације Босне и Херцеговине. Чувен по својим новелама у којима је на сатиричан начин описивао живот и муку земљорадника у БиХ.

1942. Усташе упадају у купрешко село Доње Вуковско (БиХ), где праве покоље, пљачку и палеж према српском становништву. Поклано је 75 жена, дјеце и стараца.
У шуми Растовача, покрај Двора на Уни, усташе убијају 25 српских цивила из села Остојића и Жировца.
У шумама Фрушке Горе, усташе и немачке СС јединице хапсе српске избеглице из сремског села Лединци. Жене и децу су пустили кућама, а мушкарце одвели у затвор у Сремску Каменицу, одакле се мало ко вратио жив. 
 

1992. У Лондону је завршена дводневна конференција о бившој Југославији, где су представници Срба из БиХ прихватили да тешко наоружање ставе под контролу УНПРОФОР-а, као и да се повуку са неких територија под њиховом контролом.
У селу Кукавице, између Рогатице и Горажда, муслиманске јединица Армије БиХ починиле стравичан масакр над колоном српских прогнаника. Убијено их је 25 у заседи, а рањено 80.
 

1994. У Републици Српској почео је референдум, о мапи територијалног разграничења у бившој БиХ, коју је поднијела тзв. Контакт група. Срби су одбили понуђени план послије чега је настављена економска и политичка блокада СР Југославије према Републици Српској, уведена 5. августа 1994. године.

2003. У Београду, Скупштина Србије усвојила Декларацију о Косову и Метохији, којом је потврђено да је Космет дио Србије. У документу пише да се државни суверенитет и територијална недјељивост Србије, као државе, односи и на јужну покрајину.

1910. На Цетињу, у Народној Скупштини кнез Никола I Петровић, добија титулу краља, а Црна Гора, постаје краљевина.

1942. У Шиду, усташе под командом Виктора Томића праве рацију, у којој је ухапшено 137 српских цивила, међу којима и сликар Сава Шумановић. Они су одведени у Сремску Митровицу на стрељање наредних дана, а једино се Стеван Маријан успео извући жив.
Усташе у селима око Фрушке Горе спроводе масовна хапшења српских избеглица који су се склонили у шуме. Највише их је похапшено из села Раковац.

1991. У Београду, после тешке болести је умро патријарх Герман, који је СПЦ предводио (1958-1990). После њега поглавар Српске Православне Цркве постао је патријарх Павле (1990-2009).
У Врличким Цвиљанима, покрај Дрниша (Далмација), убијен брачни пар српске националности Марковић Ђуро и Цвита.
 

1995. У Сарајеву, на пијаци "Маркале" пала је минобацачка граната која је усмртила 37 људи и 85 ранила. За овај злочин оптужена је Војска Републике Српске, али та чињеница није никада доказана. НАТО пакту је то био повод за вишенедељно бомбардовање Републике Српске наредних дана.

2000. У Госпићу, убијен Милан Левар, од подметнуте ауто-бомбе, кључни сведок о масовним убиствима српских цивила из Госпића у октобру 1991. године. Његов исказ су узели истражиоци Хашког Трибунала.

1941. У Љубљенициа, општина Столац (Херцеговина), усташе хапсе 24 српска цивила, који су живи спаљени у једној штали у том селу.

1942. У Голубинцима, покрај Старе Пазове, усташе су убиле 7 српских земљорадника у пољу и виноградима.

1942. У Сремској Митровици, усташе под командом Виктора Томића, хапсе више од 100 Срба, под лажном оптужбом да су помагачи НОП-а. Они су стрељани наредних дана у Ср. Митровици.

1944. У Лондону, под притиском британског премијера Винстона Черчила, југославенска влада у избеглиштву и краљ Петар II Карађорђевић, су се одрекли јавно Драгољуба Драже Михаиловића, врховног комаданта ЈВуО, те су позвали његове (четничке) јединице да признају команду Јосипа Броза Тита и пређу у НОВЈ. Ово је преседан у српској историји.

1968. У Девичу, игуманија манастира мати Параскева упућује драматични апел, којим се обраћа патријарху српском г. Герману, у коме га моли да нешто предузме поводом албанског насиља над монахињама и српским становшнитшвом, коме се свакодневно отима имовина и пали летнина, без икаквих санкција.

1995. У Београду, државна руководства Републике Српске и СР Југославије договорили се о формирању јединствене делегације за мировне преговоре у Дејтону, на челу са председником СРЈ, Слободаном Милошевићем.

1941. У селу Подгредина, између Босанске Крупе и Цазина, усташе под комадном хоџе Бећира Борића, убијају 170 жена, дјеце и стараца (највише српске националности), чији су лешеви бачени у једну пећину шуме Касаповац. Велики број жена је силован, а успјела су само два дјечака да се спасу. 19 српских породица је истребљено.
У поткозарском селу Читлук, општина Дубица, усташе починиле стравичан покољ над српским цивилима, а највише је страдало из породице Јандрић. 

1942. У кордунашким селима Јамарје и Грабовац, покрај Слуња, усташе су убиле 73 становника српске националности.

1942. У сремском селу Свилош, крај Илока, усташе су ухапсиле 55 мештана, који су стрељани наредних дана.

1946. У Љубљани, Суд СР Словеније осудио Георгија Рожмана (словеначког надбискупа), у одсуству на 18 година затвора, због сарадње са немачким нацистима током Другог светског рата и подстрекивања злочина над Србима и идолошко-политичким противницима. Рожман је "пацовским каналима" пребегао у Аустрију и живео до 1959. у емиграцији (САД) где је и умро. Врховни суд Словеније га је 2009. године рехабилитовао.

1995. Авиони НАТО пакта отпочели страховито бомбардовање Републике Српске, које је трајало двије недеље. Циљ је био присилити руководство РС на преговоре о "мирном" рјешењу сукоба у Босни и Херцеговини, односно окончање рата који је трајао 3.5 године. Муслиманске и хрватске јединице су тако освојиле западне дијелове РС, одакле је прогнано 170.000 Срба.

1941. У Понорцу, код Слуња, усташе ухапсиле 5 Срба, који су одведени у Карловац, гдје су наредних дана убијени.

1941. У Поплату, општина Столац, усташе су ухапсиле 11 житеља овог херцеговачког села, те их живе бацили у јаму.

1942. У Сремској Митровици, у селима Лаћарак и Манђелос, усташе и СС јединице састављене од фолксдојчера хапсе 19 мештана Лаћарка и 68 мештана Манђелоса, који су наредних дана стрељани у Вуковару и Ср. Митровици.
 

1941. У селима: Пиштaлинe, Подгомилa, Пeрнa и Подврaн, на лијевој обали Уне, код Босанске Крупе (БиХ), усташе праве стравичан покољ над 140 српских цивила (углавном дјеца, старци и жене), имовина је спаљивана, а стока похарана. Један дио становништва се успио извући.

1942. У селима Бенковац Окучански и Цаге, код Нове Градишке (Западна Славонија), усташе масовно хапсе српске цивиле и шаљу у концентрационе логоре (Сисак, Стара Градишка и Јасеновац), одакле се мало ко вратио. 
 

1910. Родио се Скендер Куленовић, члан САНУ, аутор потресне поеме "Стојанка мајка Кнежопољка", коју је као учесник Другог свјетског рата створио у јеку најжешћих борби, током усташке офанзиве на планини Козари.

1941. У селу Дрозгометва, западно од Сарајева, ухапшено, па убијено 84 Срба, становника овог села од стране усташа.
Из Новог Села, код Коренице, усташе хапсе 31 српског цивила, које одводе на стратиште Гаравице, код Бихаћа, гдје су ликвидирани.
 

1975. На планини Чакор у сјевероисточној Црној Гори, Албанци желећи да силују српску дјевоку Бранку Р. Ђукић, убијају је и осгављају њен леш на путу. Овај случај је прерастао у легенду, због одлуке њеног оца да освети своје дете.

1931. У Београду, краљ Александар I Карађорђевић, је прогласио Октроисани (наметнут) Устав, којим је озакоњена диктатура из 1929. По овом Уставу, влада је зависила од краља, а у Скупштину је уведен нови дом - Сенат, чије је чланове бирао краљ.

1941. У околини Босанске Крупе долази до велике офанзиве усташко-домобранских снага на српска села: Рaдић, Врaњскa, Вучиjaк... Села су заузета за кратко и спаљена су, али су их мештани до вечери протерали.
 

1942. У кордунашком селу Дрежик Град, покрај Слуња усташе убијају 16 српских цивила.
У Сремској Митровици стрељано је 12 мештана села Купинова од стране усташа, који су крајем августа похапшени. У Илоку је похапшено 40 српских цивила, који су наредног дана стрељани од усташа.
 

1992. На Растошници, у муслиманској заседи, на мајевичком ратишту, погинуо је потпуковник Бранко Пантелић Пантер, комадант специјалне јединице "Гарда Пантери" односно 1. бијељенске бригаде, у оквиру Источнобосанског корпуса Војске Републике Српске. Бранко је посмртно одликован Карађорђевом звездом са сребрним мачевима за војне заслуге, 1994. године.  

2009. У Ужицу, се под неразјашњеним околностима десила експлозија у фабрици "Први партизан", а погинуло је седам радника.

1914. Код Чевртнтије, сукобиле су се српске и аустроугарске снаге код Легет Поља. Српска војска је по налогу Савезника покушала да изведе Сремску офанзиву, али је претрпела велик губитак, изгинуло је 6.500 војника Тимочке дивизије, првог позива, којима је комадновао Владимир Кондић, дивизијски генерал.

1944. У јужној Србији, америчке и британске ваздухопловне снаге извршиле страховито бомбардовање града Лесковца са 69 тона бомби, по захтеву партизанског комаданта Коче Поповића. Тада је погинуло близу 7.000 Срба и 1.840 објеката је разорено.

1944. У Софији, нова бугарска влада, предвођена комунистима објавила рат Немачкој, а њене јединице које су окупирале источну и јужну Србију су повучене у домовину. Касније, после неколико дана нове бугарске снаге су кренуле са Црвеном Армијом ка Берлину.

2000. У Њујорку (САД) од 6. до 8. септембра одржано Миленијумско заседање Генералне скупштине УН, на којем је усвојена Декларација о достигнућима светске организације и њеним циљевима у будућности. Скупу је присуствовала и делегација Босне и Херцеговине.

1941. У Сарајеву, у селима Алипашин Мост, Јошаница и Рељево, затим Вогошћи усташе праве велику рацију, када је ухапшено најмање 350 српских цивила, углавном жена и дјеце који су убијени. А даљи прогон и убиства спријечени су изненадним упадом српских герилаца.

1941. У Калновику, усташе из Горњег Борча, предвођене Марјаном Бановцем убијају 7 мјештана Срба породице Јажић.

1942. У Шиду, у селу Вишњићево, усташе под комадном Виктора Томића, хапсе више од 350 српских цивила. Један део је стрељан у Сремској Митровици, а други већи део је одведен у логор Јасеновац.

1964. У Сипу, на југославенско-румунској граници, постављен камен темељац велике хидроелектране "Ђердап", уз присуство највиших државних руководилаца обеју држава.

1994. У Берлину, Контакт група на састанку одлучила да Савету Безбедности УН предложи ублажавање санкција СР Југославији, као награду за завођење ембарга Српској Републици у БиХ, чији су грађани на референдуму 27. и 28. августа 1994. одбацили мировни план Контакт групе за бившу Босну и Херцеговину.

1995. У Москви, председник Русије Борис Јељцин потписао декрет о једностраном ублажавању санкција СР Југославији, чиме је створена законска основа за извоз робе и услуга хуманитарног карактера.

1995. У Београду, влада СР Југославије упутила захтев Савету Безбедности УН за прекид НАТО бомбардовања Срба у Босни и Херцеговини.

1941. У околини Цазина (БиХ), усташе у селима: Крндиja, Мутник, Ћорaлићи, Сeлиштe, Тржaчкa Рaштeлa, Руjницa, Буковицa... праве покоље над српским становништвом. Поклано је 275 цивила, од чега 140 дјеце млађе од 14 година. Преостало становништво бјежи на слободну територију Лике и Кордуна.

1942. У наставку акције "Виктор Томић" у сремским селима, усташе упадају у село Јамена, те хапсе преко 280 српских цивила, а највећи дио њих је одведен у логор Јасеновац.
У Петроварадину, усташе су ухапсиле 38 српских цивила, па су их депортовали прво у Сремску Митровицу, а потом у логор Јасеновац.
 

1942. У сремском селу Адашевци, покрај Шида, наставак хапшења Срба у оквиру акције "Виктор Томић", када је 30 цивила ухапшено, који су стрељани у Сремској Митровици наредних дана.
У Сремској Митровици је стрељано 43 српска цивила, од стране усташа, који су доведени из североисточних и источних делова Срема.
У Сремским Карловцима, усташе ухапсиле 500 особа, у оквиру акције "Виктор Томић", већином српске националности, који су одведени у логор Јасеновац.

1991. У Палачи крај Осијека, заробљено је три припадника СДГ: Мирко Лавандиновић, Срђан Цветковић и Душан Марковић. Одведени су у село Ласлово где су убијени на најбруталнији начин, тако да нису могли бити препознати приликом враћања лешева. Постоји и видео запис немачке телевизије ЗДФ.
 

1993. Хрватска војска започиње агресију (траје 6 дана) на јужне дијелове РСК, односно Медачки џеп, када су српска села: Дивосело, Читлук и Почитељ сравњена са земљом, а око 50 војника СВК и 36 српских цивила је убијено, док је више од 1.000 Срба отишло у избјеглиштво.

1995. Бомбардована Бања Лука и Мајевица, у оквиру злочиначке акције "Намерна Сила", којом је НАТО пакт бомбардовао Републику Српску, 13 ракета "томахавк" је лансирано из Јадранског мора, са брода "Нормандија".

1999. Румунија забранила пловидбу југославенским бродовима на њеној територији.