1878. У Немачком царству, на Берлинском конгресу који је трајао мјесец дана Књажевина Црна Гора, баш као и Кнежевина Србија добиле су међународно признање Великих сила. Бечки двор је исто добио право да са својом војском уђе у Босну и Херцеговину, а да посље 30 година она постане дио Аустроугарске. Албанској делегацији је био забрањено учешће, јер их је Бизмарк сматрао грађанима Османске империје.

1941. У Црној Гори, подигнут устанак против квислиншке владе, који су предводили комунисти.

1941. У Цазинској Крајини, усташе под командом Љубомира Квартерника, праве рацију у српским селима када је више од 170 Срба је одведено пут Јадовна, одакле се нико није вратио.

1968. У Девичу, манастиру на северу Метохије, Албанац, син Азема Дељевића, по други пут те године напада игуманију мати Параскеву, на манастирским ливадама. Заврнуо јој је руку и покушао да здроби шаку. Притекли су јој радници у помоћ. Мати Параскева је о томе обавестила милицију у Србици и надлежне власти у Приштини, а они су је, као и више пута раније, уверавали да нема разлога да се плаши, јер су те информације нетачне.

1991. У Борову Насељу (Вуковар), хрватски паравојници долазе у попдневним часовима у самачки хотел по Миленка Ђуричића, са лажном оптужбом да је шпијун Контраобавештајне службе ЈНА. Одводе га на обале Дунава и ту убијају. Злочинце је предводио Небојша Ходак.

1992. Код Рогатице на југозападу Босне смртно је рањен дјечак Александар Обрадовић припадник лаке пјешадијске Рогатичке бригаде у саставу Дринског корпуса ВРС. Имао је свега 16 година у моменту погибије. Иако му је командант Рајко Кушић наредио да иступи из строја пред акцију ослобађања подрињских села од муслиманских снага, он је самовољно дошао до првих линија.

1901. У Београду свечано отворено прво Радничко позориште у Србији. Представе су извођене у кафани "Радничка касина" на углу Дечанске и Нушићеве улице.

1902. У Сарајеву, ради ширења просвјете и српске националне свијести Срба у Босни и Херцеговини, основано Српско просвјетно и културно друштво "Просвјета", које је имало велики број чланова и донатора и располагало је знатном имовином. Захваљујући помоћи "Просвјете", прве генерације српских ђака и студената из БиХ масовније су почеле да се школују према тадашњим европским стандардима. Друштво је отворило велики број читаоница, штампало много популарних књига ради просвјећивања народа, а у Сарајеву је отворило велику Централну библиотеку. У "Просвјети" су били активни многи значајни Срби из БиХ, укључујући Алексу Шантића, Петра Кочића, Васиља и Шћепана Грђића, Ђорђа Пејановића, Пера Слијепчевића.

1941. У Љубињу, усташе у затору праве стравичан покољ над Србима из Стоца (Херцеговина), када су послали Анти Павелићу, поглавнику кутију са 20 килограма очију српских мученика.

1941. У Загребу, око 100 затвореника у логору Керестинац, покушало је бјекство, само 12 је угледало слободу, 44 је ухваћено, остали су погинули у борби.

1944. Крај Карловца у Горњем Будачком отпочео злогласни Кордунашки процес, у коме је хрватска комунистичка власт отпочела сурови обрачун са србским интелектуалцима и угледним људима под лажном оптужбом "сарадње са четницима", а уствари се радило о изношењу приједлога да Срби након рата добију у СР Хрватској аутономију.

1971. У Стокхолму (Шведска), кривични суд је осудио на доживотну робију двојицу хрватских терориста Миро Барешић и Анђелко Брајковић, убица југословенског амбасадора у Шведској Владимира Роловића.

1991. У Београду, Председништво СФРЈ већином гласова донело одлуку о премештању јединица ЈНА са територије СР Словеније у друге југославенске републике.

1992. У Београду, Милан Панић, бизнисмен из САД, српског порекла, изабран за премијера СР Југославије.

1993. Код Глине је експлодирала бомба на жељезничкој прузи и том приликом је усмрћено троје цивила, док је више њих тешко рањено. Овај злочин су учинили припадници хрватских диверзантских јединица, са циљем дестабилизације РС Крајине.

1999. У Сарајеву, чланови Комисије за тражење несталих лица и Стручни тим Републике Србске у сарадњи са истражним судијом Окружног суда у Србском Сарајеву и замеником Окружног јавног тужиоца ексхумирали 30 тела српских цивила на градском гробљу "Колијевке" и у селу Осјечина код Горажда.

1992. У Сремским Лазама, поред Винковаца, нестао је Србин цивил Радован Стојшић (71), земљорадник, који је тог дана отишао на пецање. Убијен је 4 дана после у логору у Роковцима. Званичан обдукциони налаз са печатом лекара др Дражена Швагеља гласио је да је "умро од инфаркта", иако је Стојшић био виталан и у осмој деценији живота. Његове родитеље су убиле хрватске усташе 1942. године.

1992. У Какању,  сјеверозападно од Сарајева 40 км, припадници Хрватског Вијећа Одбране протјерали су Србе из 13 села какањске општине: Суботиња, Конџило, Бијела Њива, Доле, Макленак, Данци, Градица, Осредак, Почине, Барачи, Крч, Равне и Драчић. У овој акцији Хрвати су заклали Саву Блажановића, а убили су још Мила Цвијетића из Конџила и Илију Цвијетића из Драчића.

1992. У Лондон допутовала делегација Српске Републике БиХ отпутовала на мировне преговоре са копредсједавајућим Конференције о БиХ Хозеом Кутиљером.

2003. У Паулин Двору, крај Осијека,  сахрањени посмртни остаци 14 српских цивила убијених у децембру 1991. године од стране хрватских паравојника.
 

1853. Код Нове Вароши у селу Мишевићи (Стари Рас) родио се србски и југославенски војвода Петар Бојовић, учесник свих ослободилачких ратова које су Срби водили крајем 19. и почетком 20. века... против Турске, Бугарске, Аустроугарске и Немачке. Командовао је Првом армијом, а једно време био и начелник Врховне команде Војске Краљевине Србије. Имао је велике заслуге у пробоју Македонског фронта 1918. године и ослобођења отаџбине. После Првог светског рата брзо је пензионисан и посветио се писању. Реактивиран је 1941. и враћен у службу због Априлског рата. Када је Краљевина Југославија сломљена, одбио је да се приклони Немцима и одређен му је кућни притвор. Почетком 1945. године у кућу му упадају Ознаши (комунистичка тајна полиција) и пребијају га, од чега је умро 19. јануара и сахрањен без икаквих државних и војних почасти. Његова породица је деценијама трпела тортуру и прогон од Брозовог режима. Војвода Бојовић је рехабилитован тек на самом крају 1980-их година.  

1990. У Београду, оснивачка скуштина Социјалистичка Партија Србије (угланом бивших чланова Савеза Комуниста), где је Слободан Милошевић изабран већином гласова за председника странке. Ова странка је имала водећу улогу са својим режимом десет година.

1991. У Борову Насељу (Вуковар), хрватски паравојници које предводи Благо Задро, праве етничко чишћење у Буџаку и Кривој Бари. Имали су карте на којима су биле обележене куће Срба у које су незаконито упадали, пљачкали и убијено је 9 српских цивила, а њихова тела су бачена у Дунав.

1996. У Камену, недалеко од Гламоча, отворена прва од десет масовних гробница на овом подручју у којима је закопано више од 100 тела србских цивила и војника убијених 1995. године, за време хрватско-муслиманске злочиначке офанзиве "Маестрал". Ексхумацију су надгледали припадници међународних снага ИФОР и "Љекари без граница".

1999. У Приштини формиран Прелазни политички савет Косова као највиша цивилна институција власти УН.

2000 . У Помазатину, крај Косова Поља,  православна црква Светог Илије, из Средњег века, порушена је до темеља, од албанских терориста.

2003. У Приштини, командант бивше Окупаторске Војске Косова /ОВК/ Рустем Мустафа Реми осуђен за ратне злочине на 17 година затвора због убиства цивила и мучења Албанаца. Десет година касније у поновљеном суђењу добио је 4 године робије. Оптужнице за злодела против Срба нису ушле у оптужницу.

2008. У Бања Луци, Народна скупштина Републике Србске усвојила Закон о заштити назива Република Србска.

2008. У Сијетлу (САД) пронађен нациста Петер Егнер (86), који је учествовао у убијању најмање 17.000 Срба, Јевреја и Рома на београдском Сајмишту и на Авали. Рођен је 1922. године у Црвенки, што значи да је припадао "Фолксдојчерима"... уствари радио је за немачки ГЕСТАПО као подофицир у Главном штабу у Београду. За своје заслуге према Трећем Рајху одликован је Гвозденим крстом (највише војно одликовање хитлерове Немачке).

1918. У Јекатаринбургу (Русија) комунисти, односно припадници Бољшевичког покрета су ликвидирали цара Николаја II Романова и његову породицу: жену, сина и четири ћерке. Ово је учињено по налогу Владимира И. Лењина, једног од главних организатора руске Октобарске револуције 1917. године. Иначе, цар Николај је ушао у Први светски рат на страни Срба и тако жртвовао круну, државу и народ.

1946. У Београду, на локацији око Аде Циганлије припадници југославенске тајне полиције ОЗНЕ стрељали генерала Југославеске Војске у Отаџбини, Драгољуба Дражу Михаиловића, најодликованијег српског официра. Стрељање је извршено на основу пресуде Војног суда, која је донета два дана раније.

1998. На Косову и Метохији, албански терористи из ОВК после напада на Ораховац, киднапују 43 српска цивила те их одводе у село Клечка где су имали логор. Тамо су жртве стрељане, а потом бацане пећ, па у јаму са живим кречом.

1942. Планина Козара, после више од месец дана пала у руке усташа и немачке војске. У борбама је погинуло 1.700 бранилаца. На више места је пробијен обруч и спашено нешто више од 15.000 цивила, али су нападачи надјачали, спалили сва села, која су била србска, побили дио становништва, укључујући 540 рањеника, а око 60.000 цивила отерали у логоре, махом у Јасеновац, одакле се нико није вратио.

1942. На Кордуну у његовим најјужнијим дијеловима... недалеко Раковице на путу Кореница-Слуњ, муслиманске и хрватске усташе убијају 420 Срба, од чега 20 дјеце млађе од 7 година је било послагано у коло. Србски мученици су убијани у кућама, али највише у збјегу. Овај злочин је још познат под називом "Мртво коло у Машвини" и сматра се једним од најужаснијих покоља на тлу Независне Државе Хрватске током Другог свјетског рата.

1991. У Београду, Председништво СФРЈ донело одлуку о повлачењу ЈНА из СР Словеније, најзападније југославенске републике, после неуспешне интервенције.

1991.  У Кипу, крај Дарувара (Славонија), Милица Гојковић (60) је жива спаљена у својој кући од хрватских паравојника од браће Шепл: Зоран, Жељко и Дамир.

1992. У Јадранско море, упловили ратни бродови НАТО-а и ЕУ контроле санкција УН против Савезне Републике Југославије.

1999. У Сарајеву, чланови Комисије за тражење несталих лица и стручни тим Републике Српске, у сарадњи са члановима породица, идентификовали су 30 од укупно 52 ексхумирана тијела српских цивила и војника на локалитетима у општинама Горажде, Вареш и ширем подручју муслиманскох дела Сарајева.

1855. Код Ваљева, у селу Струганик, општина Мионица родио се бесмртни војвода Живојин Мишић, јунак 20. века... учесник србско-турских ратова 1870-их, као и Балканских ратова, док је у Првом светском рату стекао светску славу у Колубарској бици 1914, као и на Солунском фронту 1918. године. Уврштен је међу наше најбоље војсковође икада.

1936. У Београду, умро српски геолог и политичар Јован Жујовић, геолог светског гласа, утемељивач геолошке науке у Србији, председник Српске краљевске академије, професор Београдског универзитета, члан многих иностраних друштава и академија. Основао је Српско геолошко друштво, Минералошко-геолошки завод и часопис "Геолошки анали Балканског полуострва". Аутор је многих књига и радова из свих области геологије и прве геолошке карте Србије и Југославије.

1937. У Београду велике демонстрације познате под називом "Крвава Литија". Тог дана је у Скупштини Краљевине Југославије требало да се изгласа споразум о сарадњи југославенске краљевине и Ватикана. Православни верници и свештенство СПЦ су били против тог Конкордата, а полиција којом је командовао Драги Јовановић је тукла хиљде демонстраната. Четири дана касније Конкордат је изгласан са 166 гласова за, а 129 против.

1956. На Брионима, одржан састанак лидера Југославије, Индије и Египта - Јосип Броз Тито, Џавахарлал Нехру и Гамал Абдел Насер потписали Брионску декларацију, којом су осудили блоковску поделу света, што је био први корак ка стварању Покрета несврстаних земаља.

1992. Код Сарајева под неразјашњеним околностима погинуо је у засједи Боро Радић, легендарни командант интервентног вода Вогошћанске бригаде Сарајевско-Романијског корпуса ВРС. Постао је мајстор борилачких спортова са црним појасом у каратеу 4. дан, а осамдесетих година важио је за "најопаснијег Србина у иностранству"... вратио се из Париза да би заштитио свој народ. Његова вјечна кућа је на соколачком Малом Зејтинлику.

1996. На Палама, председник Републике Српске, Радован Караџић услед великог притиска међународних субјеката, поднео оставку на све јавне функције и изашао из политичког живота Босне и Херцеговине.

1917. На Крфу, у Грчкој, Никола Пашић у име српске Владе и Анте Трумбић испред Југославенског одбора потписују Крфску декларацију, којом је предвиђено уједињење јужнославенских народа са Краљевином Србијом, у једну заједничку државу после Првог светског рата, на челу са српском династијом Карађорђевић.

1919. У Југославији отпочео дводневни штрајк у организацији радничких удружења, као знак солидарности са Совјетским Савезом и Мађарском.

1941. У Кореници, у личим селима Крижаново Брдо и Перушић, усташе убијају 42 Срба.

1941. У Шабцу, основан први од три концентрациона логора у Мачванском крају - Бараке на Сави. Ово је иначе био један у низу казамата које су основале немачке окупационе власти у Србији током Другог светског рата, а управу и стражу су обављале СС јединице. Кроз њега је прошло за 3 године око 30.000 Срба, Јевреја и Рома... а имао је око 2.500 жртава.

2006. У Београду, Влада Републике Србије усвојила Акциони план за сарадњу са Хашким Трибуналом.

2006. У Њујорку, на сединици међународне организације УНЕСЦО донета одлука по којој су црква Богородице Љевишке у Призрену, Пећка Патријаршија и манастир Грачаница код Приштине постали дио светске културне баштине.

1946. У Цириху (Швајцарска) умире албански фашистички премијер Шефкет Верлаци (69) почетком Другог светског рата и вођа ткз. Велике Албаније. Верлаци је албанским оружаним снагама наредио да учествују у Априлском рату на страни Сила Осовине, односно био је поданик Мусолинија и Хитлера. У окупираним деловима Краљевине Југославије спровођено је етничко чишћење које се претворило у геноцид над Србима и неалбанцима. Смењен је 4. децембра 1941. године... а умро је у емиграцији без пресуде, иако је подигнута оптужница за ратне злочине против њега.

1991. У Вуковару је минирана кафана "Точак", чији је власник Србин. Ово је само један у низу локала које су хрватске паравојне снаге минирале експлозивом велике разорне моћи, почевши од 15. априла те године. Циљ је био застрашити Србе и натерати их на масовно исељавање ван авнојевске Хрватске... јер су оваква минирања рађена и у осталм градовима гдје је било Срба: Карловац, Госпић, Осијек, Сисак, Задар, Шибеник...итд.