1942. У манастиру Острог скупштина црногорских и бокељских патриота је у Другом светском рату позвала све родољубе на јединство у оружаној борби против фашистичких окупатора, без обзира на раније политичке и партијске поделе.

1951. У Београду, премијер СФРЈ, Јосип Броз Тито изјављује да ће Југославенска Народна Армија реаговати, ако Црвена Армија и њени савезници буду предузели "непријатељске акције", против Италије, Грчке или Немачке (чланице НАТО пакта).

1952. У Југославији, започела велика "чистка" политички и идеолошки неподобних кадрова у образовању, индустрији, па чак и трговини. Овај процес је наређен из Централног Комитета Комунистичке Партије Југославије.

2001. У Женеви (Швајцарска), Савезна Република Југославија добила статус посматрача у Светској трговинској организацији /WTO/, чиме је званично започео процес пријема СРЈ у пуноправно чланство ове организације.

1917. У Обилићу, на југу Србије одржа је тајни Збор комитских чета у Пустој Реци је одлучио да подигне Топлички устанак против бугарских окупатора у Првом светском рату. До краја фебруара 1917. створена је велика слободна територија са средиштем у Топлици, на којој је живело око милион становника. Устаничка војска имала је 12.000 војника и 364 коњаника. Устанак је пропао кад је изостала помоћ са Солунског фронта. Бугари су приликом гушења устанка убили 20.000 људи, махом српских цивила, укључујући мноштво жена и деце и спалили 50.000 кућа.

1934. У Атини, Грчка, Краљевина Југославија, Румунија и Турска потписале Балкански пакт ради очувања територијалног поретка на Балкану, суоченог с ревизионистичком политиком земаља поражених у Првом светском рату, посебно Бугарске и Мађарске, које је подржавала фашистичка Италија. Пакт се распао под притиском нацистичке Немачке и практично је растурен још пре избијања Другог светског рата.

1943. У Херцеговини, у долини Неретве, Раме и Дрежнице, отпочео против напад југославенских партизана на здружене немачке, италијанске и домобранске јединице, у склопу Четврте непријатељске офанзиве, када је спашено 3.500 рањеника, јер су пребачени на леву обалу Неретве. Ово се сматра једна од најжешћих битака на Балканском ратишту у Другом светском рату, јер су губици били велики на обе стране.

1943. У Новом Саду, мађарски фашисти су обесили родољуба Светозара Марковића Тозу. Он је ухапшен 17. новембра 1942. као илегалац у Новом Саду, а потом је пребачен у затвор, где је свакодневно бивао мучен.

1949. У Софији, бугарска влада одбацила Бледски споразум, који је потписан две године раније између ФНР Југославије и Бугарске, а тичу се њихових претензија на Вардарску Македонију.

1957. У Есторилу (Португал), умро је вођа мађарских фашиста Миклош Хорти (89). Био на челу репресивног режима 1920-1944 са титулом "краљевски регент Мађарске". Свој народ је увео у Други светски рат на страни Сила осовине и придружио се вођи Трећег рајха - Адолфу Хитлеру у агресији на Краљевину Југославију, априла 1941. Одговоран је за истребљење Јевреја у својој земљи и на окупираним територијама и за зверства мађарских оружаних снага у Војводини, као и масовне ликвидације, посебно Срба цивила. После збацивања са власти уточиште му је пружила Португалија, где је и умро избегавши судску одговорност. Суд у Југославији је Хортија прогласио ратним злочинцем. Касније 2012. године у Мађарској је рехабилитован, а мађарски надбискуп му је открио и освештао спомен плочу у Дебрецину.

2006. У Приједору, преминула Слађана Кобас, једина преживела беба из бањалучког породилишта 1992. године, када је, због затвореног коридора и немогућности да се из Републике Србије допреми кисеоник за инкубаторе, умрло 12-оро новорођенчади. Слађана је живела као дете са посебним потребама. За њу је написано неколико пјесама.

1901. У Бечу (Аустрија), умро српски краљ Милан IV Обреновић, током чије је владавине Србија стекла међународно признање као независна држава на Берлинском конгресу 1878. Постао је кнез 1868. после убиства кнеза Михаила Обреновића у Кошутњаку. У спољној политици се испрва ослањао на Русију, а касније на Аустроугарску. Србија 1878. из рата са Турцима изашла ојачана, добивши Врањски, Нишки, Пиротски и Топлички округ. Прогласио је 1882. Србију краљевином, а себе краљем... 1883. у крви је угушио Тимочку буну. Са Бугарима је имао неуспешан рат 1885... Касније 1888. морао да прихвати либерални устав којим је Србија постала парламентарна монархија. Наследио га је син Александар Обреновић.

1947. У Паризу потписан мировни уговор земаља победница у Другом светском рату и Италије, Мађарске, Румуније, Бугарске и Финске. Југославији су враћени град Задар, полуострво Истра и острва Црес, Лошињ и Ластово, Италији је дат мањи уступак у зони Горице, а Трст и територија око њега добиле су специјални статус.

1948. У Москви (СССР), на тројном састанку у Кремљу, совјетски лидер Јосиф В. Стаљин наређује југославенским представницима (Милован Ђилас, Владимир Бакарић и Едвард Кардељ) да морају пристати на Балаканску федерацију, Југославије и Бугарске.

1993. У Београду, влада Србије донела одлику о обнављању спомен-комплекса на Опленцу, која је задужбина династије Карађорђевића, још од 1914. године. Комунистичка власт је 1945. године одузела српској монархији сву имовину и права.

2022. На Палама је умро Славко Јовичић (69) логораш са најдужим стажом у Босни и Херцеговини, односно на цијелом југославенском простору током деведесетих година 20. вијека. Киднапован је у Сарајеву почетком маја 1992. године и одведен у муслимански логор "Силос" у Тарчину, а једно вријеме је био у Храсници. Слободу је угледао на Богојављање 1996. након 1.344 дана тамновања у казаматима општине Хаџићи.

1945. На Јалти (СССР), завршена је чувена Кримска конференција, где су Велике силе (Совјетски Савез, Велика Британија и САД) из редова победница, договориле уређење и поделу света на интересне сфере.

1953. У Београду, умро српски сликар Урош Предић, изразити академски реалиста, члан Српске академије наука и уметности. Сликарство је учио у Бечу и Минхену, а 13 композиција из класичне митологије, које је израдио за дворану Горњег дома у згради новог бечког парламента, донела су му место асистента на бечкој Академији. Више од пола века је стварао у родном Орловату, у Банату и у Београду. Портретисао је готово све истакнутије личности политичког и културног живота у Србији крајем 19. и у првој половини 20. века. Израдио је и више од хиљаду икона и низ иконостаса. Радио је и историјске композиције - "Весела браћа", "Босански бегунци", "Косовка девојка", "Сироче на мајчином гробу".

1967. У Београду, умро српски сликар Мило Милуновић, члан Српске академије наука и уметности, професор Академије ликовних уметности у Београду. Сликарство је учио у Фиренци. После Првог светског рата, у којем је учествовао на бојиштима у Црној Гори, отишао је на студије у Париз, где је, с прекидима, остао до 1932. кад је дошао у Београд и ту 1937. постао професор Уметничке академије. Сликао је пределе и мртву природу, композиције, фигуре, портрете, монументалне фреске и мозаике. Његова дела се одликују архитектонском јасноћом композиције, префињеношћу колорита и пиктуралне форме. Снажно је утицао на млађе сликарске генерације у Београду.

1993. У Београду, умрла српска песникиња Десанка Максимовић, члан Српске академије наука и уметности, чија се поезија одликује топлином, сензибилношћу, непосредношћу, музикалношћу, родољубљем и хуманошћу. Завршила је Филозофски факултет у Београду и била професор у Обреновцу, Дубровнику и Београду. Њено најпознатије дело је "Крвава Бајка", која говори о стравичном нацистичком покољу Срба у Крагујевцу октобра 1941. године.

1942. У Нишу, приликом бекства из концентрационог логора Црвени крст. , у Другом светском рату су у обрачуну с Немцима погинула 42 српска логораша, а 105 се докопало слободе. Немци су за одмазду стрељали 850 Срба. Кроз логор је током рата прошло око 30.000 људи, а више од 10.000 је стрељано на брду Бубањ.

1986. У Загреб, из Северне Америке стиже хрватски ратни злочинац Андрија Артуковић, министар унутрашњих послова усташке НДХ, кога су америчке федералне власти изручиле на основу интерполове потернице СФРЈ. У САД Артуковић је боравио скоро четири деценије, као слободан човек, јер га је штитила Католичка Црква. Суђење у Загребу претворило се у фарсу, јер му није суђено за злочине геноцида и убиство више од 1.500.000 Срба, Јевреја и Рома у Другом светском рату, већ само за појединачна недела. Умро је природном смрћу 1988. године у Загребу.

1995. На Палама, код Сарајева, Радован Караџић, председник РС изјављује следеће: "Ако се Фрањо Туђман (хрватски председник) одлучи на агресију, против себе ће имати уједињену Војску Републике Србске и Србске Војске Крајине... биће то први корак ка уједињењу двије србске државе!".

1938. У Београду, умро писац Момчило Настасијевић, једна од најснажнијих пјесничких личности српске литературе између два свјетска рата и претеча модерне србске драме, који се одликовао оригиналним стилом и изузетном језичком инвенцијом. Завршио је Филозофски факултет у Београду и до смрти био професор гимназије. Писао је лирске пјесме, драме и приповијетке са старословенским мотивима, улазећи елиптичним и привидно архаичним изразом у вирове страсти и "тамне вилајете" људске природе и душе.

1974. У Београду, умро сликар Петар Лубарда, један од најзначајнијих српских ликовних уметника 20. века. Сликарство је студирао у Београду и Паризу. Сликао је и пејсаже, мртву природу, портрете, а у посљедњем периоду се опробао у апстрактном сликарству, задржавајући особени стил и препознатљив снажан колорит.

1992. У Босну и Херцеговину почињу да пристижу први добровољци из арабских земаља, односно Африке, Блиског и Средњег Истока (Иран, Пакиста, Египат, Тунис, Либија, Саудијска  Арабија, Турска...). Њихова улога током грађанско-верског рата деведесетих година је била помоћ муслиманском становништву како би се остварила идеја о етнички и вјерски чистој држави. Процјене су да их је било око 4.000 и били су сврстани у злогласне одреде "Ел Муџахида". Обучавани су за тероризам и диверзије. Према свједочанствима преживјелих жртава, као и снимцима који су они сами снимали јасно се уочава да су чинили незапамћена злодјела, а о свему томе је био упознат цијели државни и војно-полцијски врх муслиманске власти у БиХ.

1942. У Сарајеву је изненада преминуо Фехим Спахо (65) муслимански реис-улем у Босни и Херцеговини. Када је проглашена клеро-фашистичка НДХ он је то поздравио вјерујући да ће донијети нешто добро њему и његовим вјернцима. Након пар мјесеци увидио је превару и јавно критиковао Павелићеву власт. То му је дошло главе.

1945. У Невесињу припадници Десете херцеговачке бригаде ПОЈ под командом злогласног Владе Шегрта стрељали најмање 15 жена, које су од једне доушнице ОЗНЕ лажно осумњичене да раде на опструкцији Комунистичке партије. Деценијама касније откривено је тада убијено још четири жене са тог црног списка на православни празник Св. Трифуна.

1993. У Београду, на Војно-медицинској академији, преминуо је под чудним околностима јунак новог доба, Вељко Миланковић, легендарни комадант јединице "Вукови са Вучјака". Са својом јединицом је прошао многа ратишта у западном делу бивше Југославије, Далмација, Посавина, Славонија, Босанска Крајина... борећи се за одбрану србске нејачи. Био је харизматична личност, невероване храбрости, који је увек ишао први.

1993. У Чајничу, на истоку Босне и Херцеговине дошло је до изненадног напада муслиманских снага из Горажда на србска села Поникве, Трпиња и Шапићи, који су дошли из правца Пљеваља, потпомогнути са тамошњима муслиманским становништвом. Том приликом је убијено најмање 25 Срба (углавном жене, дјеца и старци)... један дио чајничких Срба је заробљен и одведен у логоре док су куће и имовина Срба опљачкане, а потом спаљене.

2000. У Бриселу, министри иностраних послова Европске уније /ЕУ/ суспендовали на шест месеци санкције Савезној Републици Југославији на ваздушни саобраћај, заведене годину и по дана раније, чиме је ЈАТ-у и авиокомпанијама земаља ЕУ омогућено да обнове комерцијалне летове.

2007. У Београду, Скупштина Србије усвојила резолуцију којом одбацује ставове специјалног изасланика УН Мартија Ахтисарија о статусу Косова и Метохије.

1804. У Орашцу, код Аранђеловца на збору 300 народних првака одлучено да Ђорђе Петровић буде вођа Првог србског устанка. Овим чином је започела србска национална револуција (тј. ослобађање од Турака) која је трајала 140 година. Устаници су имали великих успеха, тако да је устаничка држава живела десетак година. Карађорђе је постао легенда за живота, од његовог имена дрхтале су многе турске паше и аге... јер је на бојном пољу (Мишар, Делиград, Иванковац, Београд...) побеђивао далеко бројнију и опремљенију султанову војску.

1835. У Крагујевцу, донет први нововековни устав Србије. Творац устава био је Димитрије Давидовић, учени Србин из Земуна. Овај устав је био на снази само две недеље. Против њега су биле: Хазбуршка монархија, Руска Империје, Турска царевина и сам књаз Милош Обреновић. Сретењски устав је први модерни србски устав. У њему су изражене потребе друштва: национална еманципација, разбијање феудалних установа и аутократске владавине. Устав је рађен по узору на француске и белгијске уставне повеље. Сретењски устав је такође један од првих демократских устава у Европи.

1942. У Београду, умро српски композитор и диригент Станислав Бинички, аутор "Марша на Дрину", директор Београдске опере. Композицију и соло певање студирао је у Минхену, а по доласку у Београд основао је војни оркестар. Са Стеваном Мокрањцем и Костом Манојловићем основао је 1899. "Српску музичку школу" која сада носи име "Мокрањац". Остала дела: прва српска опера "На уранку", хорске песме /збирка "Сељанчице"/, соло песме, музика за драмске комаде, војни маршеви.

1943. Код Коренице у долини Крбаве оружане снаге НДХ извршиле покоље у селима Мекињар и Подлапача, гдје је убијено 32 Срба цивила. Овај фебруарски масакр је само једна карика геноцида над Србима током Другог свјетског рата од усташког режима који су предводили: поглавник Анте Павелић и кардинал Алојзије Степинац.

1992. У Београду, Светом литургијом Јована Златоустог, коју је служио патријарх српски Павле, на празник Сретења Господњег свечано обиљежен крај дугогодишњег раскола у Српској православној цркви. Чину измирења Цркве у земљи и њеног дела у САД, Канади, Аустралији и западној Европи присуствовали су највиши црквени великодостојници из отаџбине и иностранства.

2004. У Орашцу, обележено 200 година од Првог српског устанка (1804-1813), који је повео вожд Карађорђе, са својим хајдуцима и народним првацима. Ова прослава је показала дукбоке поделе и размирице у српском политичком врху.

1933. У Женеви (Швајцарска), Краљевина Југославија, Чехословачка и Румунија реорганизовале одбрамбени савез Малу Антанту, који је створен ради спречавања Аустрије или Мађарске да поврате своје територије од пре Првог светског рата. Овај савез је добио стални Савет састављен од министара иностраних послова. Немачка окупација Чехословачке у марту 1939. практично је угасила савез, који је сарадњом Југославије и Румуније још неко време животарио, али је сломом Југославије у Другом светском рату, после напада нацистичке Немачке у априлу 1941. дефинитивно престао да постоји.

1958. У Београду је умро легендарни хуманиста, добротвор, директор, трудбеник, политичар и патриота Тома Максимовић (62). Тридесетих година 20. века је подигао Борово Насеље пошто се налазио на челу фабрике гуме и обуће "Бата". Током Другог светског рата био је ухапшен од хрватских фашиста и утамничен неколико месеци у Загребу. Када је пуштен долази у Београд где је био председник Комесаријата за избеглице у Влади Милана Недића. Комунисти су га осудили на вишегодишњу робију за 'колаборацију'.

1992. У Глини, Скупштина Републике Српске Крајине /РСК/ на ванредном заседању прихватила је план Сајруса Венса о размештању мировних снага ОУН у Србској Крајини, разрешила дужности премијера Милана Бабића и поништила одлуку његове владе о расписивању референдума о Венсовом плану.

1994. У Атини, грчка влада подвргла потпуном привредном ембаргу Бившу Југословенску Републику Македонију због намере Скопља да буде призната као Република Македонија. Атина је подсетила да је северно-грчка провинција Македонија постојала знатно пре доласка Јужних Славена на Балкан и упозорила да је неприхватљиво да новостворена држава стави на заставу хеленистички антички симбол - сунце Вергине.

2001. У Ливадицама, код Подујева дошло до терористичког напада албанских екстремиста (бивших припадника тзв. ОВК) на србски конвој на Космету, погинуло десет Срба, а рањено више од 40. Овај злочин је недељама раније испланиран од агената америчке обавештајне службе ЦИА, а циљ је био спречити повратак Срба на Косово и Метохију.