1955. У Београд, у прву службену посету Југославији долазе дипломатски представници СССР на челу с првим секретаром Централног комитета совјетске Комунистичке партије Никитом Хрушчовом: Ова посета је била после седам година прекида односа две државе и кампање Информбироа. Разговори у Београду и на Брионима завршени су потписивањем Београдске декларације, у којој су садржани принципи односа две државе.

1992. У Јеремићима (општина Власеница) муслиманске снаге убијају 3 цивила српске националности, док је село опљачкано и спаљено.

1995. На Палама, Главни штаб Војске Републике Српске саопштио да је заробљено више стотина припадника Унпрофора због напада авиона НАТО пакта, на пожаје ВРС.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали село Радосте на Космету (општина Ораховац), када је погинуло двоје деце, а 1 тешко рањено. Гранате су пале и на мост код Велике Плане, село Раља код Београда.

1999. На Косову и Метохији на планини Паштрик отпочела велика битка, која је носила шифровано име "Стрела 2". Удружене снаге албанских терориста, Војске Републике Албаније и НАТО алијансе напале су положаје Војске Југославије око карауле Горожуп. Битка је трајала 20 дана, а завршила се србском победом, док је ткз. ОВК претрпео велике губитке.

2000. На Косову и Метохији, току пожара у фабрици "Трепча" у јужном - албанском делу Косовске Митровице, изгорела је "Хала ћелија" - главни погон Металургије цинка. Фабрику су обезбеђивали француски војници КФОР-а, а у обезбјеђењу су, у сменама, била ангажована и по тројица Албанаца. Овај погон "Трепче" био је трећа по величини фабрика цинка у Европи.

2003. У Бања Луци, представници Републике Српске доставили је канцеларији Хашког трибунала кривични предмет против 32 бивша припадника муслиманских (пара)војних снага, осумњичена за ратне злочине над српским становништвом на подручју Коњица.

2011. У Лазареву, код Зрењанина српска полиција је ухаписила Ратка Младића, генерала ВРС, кога је Хашки трибунал оптужио за наводне ратне злочине над несрпским становништвом у Босни и Херцеговини. Генерал Младић није приликом хапшења пружао отпор. Ово хапшење је у Србији и Републици Српској изазвало велики талас протеста.

1909. У Сремским Карловцима, рођен српски историчар уметности Светозар Радојчић, професор Филозофског факултета у Скопљу до 1941. и Београду од 1945, члан Српске академије наука и уметности. Модерним и широким схватањима и сјајним анализама, као научник и педагог, снажно је подстакао српску историографију.

1941. У Београду, немачка војна команда у Србији је у Другом светском рату објавила наредбу којом је, под претњом смрћу, забрањено слушање страних радио-станица, изузев немачких.

1943. Код Жабљака у Црној Гори, спустила се војна делегација британске врховне команде ради успостављања веза са партизанима и припреме доласка главних британских представника. Касније су ови официри британске обавештајне службе по повратку у Лондон били ухапшени и није им дозвољен контакт са медијима и после Другог светског рата.

1992. У Горажду на истоку Босне и Херцеговине, муслиманске снаге су убиле 8 Срба, породица Вукашиновић, у селу Горња Буковица.

1995. Код Сребренице муслимански бојовници који су из заштићене енклаве Сребреница несметано прошли пункт УНПРОФОР-а... а затим отворили пушчану ватру на петорицу Срба цивила из Руповог Брда, који су се враћали из шуме са камионом дрва. Тројица су на лицу мјеста убијени, а двојица су тешко рањени и посље кундаком дотучени.

1999. Преко 300 авиона НАТО пакта је полетело изнад Србије, стравично бомбардовање у београдском насељу Раља, када је погинуло 3 деце. Гранатирана су насеља: Макиш, Остружница и Бубањ Поток. Затим још и Забучје код Ужица, фарма "Добричево" код Ћуприје. Гранте су пале на Куршумлију, погинули цивили, Косовску Витину, Лебане...

1999. У Хашком Трибуналу, главна тужитељка Луиз Арбур, потврдила је да је Међународни кривични суд за Бившу Југославију издао налога за хапшење највишег војног и државног руководства Србије, због сумње да су учествовали у организовању и прикривању злочина на Косову и Метохији. 

1879. У Даљу, недалеко Вуковара и Апатина родио се научник свјетског гласа - Милутин Миланковић. Аутор је најпрецизнијег астрономског календара и неимар многих значајних грађевинских објеката у Србији и Европи. Математички је објаснио настанак 'ледених доба'. Оснивач је катедре за Небеску механику на Београдском универзитету... За вријеме Првог свјетског рата бива ухапшен од Шукцора и насилно одведен у логор Нежидер близу Беча... Након Другог свјетског рата бива прогањан од локалних комуниста.

1928. У Београду, студенти Универзитета организовали велике демонстрације против намере Народне скупштине да ратификује Нетунску конвенцију закључену 1925. између Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и фашистичке Италије. Приликом интервенције полиције рањено је двадесетак студената, а два су погинула.

1952. У Совјетском Савезу је у логору за ратне заробљенике умро Хенрик Верт, бивши начелник мађарског Генералштаба током Другог светског рата. Он је одговоран за учешће фашистичке војске Мађарске у Априлском рату 1941. године, као и погром Срба из Бачке и Барање, где су његови војници оставили крваве трагове над цивилима.

1976. Пуштена у редован саобраћај железничка пруга Београд - Бар, чија градња је трајала с прекидима 22 године, чиме је остварена идеја зачета још у 19. веку. Пруга је најкраћа веза панонског подручја и централне Европе са средњим Медитераном.

1987. У Београду, умро српски геолог Коста Петковић, професор Универзитета у Београду, члан Српске академије наука и уметности, управник Геолошког завода и Геолошког института, уредник "Геолошких анала Балканског полуострва", "Зборника" и "Гласника Геолошког института САНУ". Објавио је више од 200 научних радова и израдио прву геолошку карту Југославије према интернационалној норми.

1994. На Брчко и околину, у артиљеријском нападу снага Хрватског већа одбране један, а рањено 15 српских цивила, од чега четири теже. На уже градско језгро из упоришта ХВО у Вичиловцу и Видовицама, 12 км северозападно од Брчког, на град је испаљено шест ракетних и велики број хаубичких пројектила.

1999. Авиони НАТО пакта поново бомбардовали Алексинац, околину Ужица. Гранатирани су електро-енергетски системи код Пирота, Београда, Ниша, Владичиног Хана... Бомбардован је и Црни Врх на Старој Планини.

1999. СР Југославија прихватила основне принципе Групе 8 у које спада и слање међународних мировних трупа на Косово и пристала да Савјет безбедности УН донесе одговорајућу резолуцију о томе.

2000. У Церници, општина Гњилане на окупираној јужној српској покрајини Косово и Метохија, албански терориста из ОВК Африм Зећири, испред продавнице убија три Србина, од чега један дечак: Милош Петровић (4), Војин Васић и Тихомир Трифуновић. Убица је ухапшен од снага КФОР-а, али је пуштен услед "недостатака доказа".

2003. У Беораду на ВМА умро је генерал Војске Републике Српске, Момир Талић. Он је 1992. године руководио операцијом Коридор Живота.

2004. У Подгорици, убијен главни и одговорни уредник подгоричког листа "Дан" Душко Јовановић. Он је својим текстовама јавно оптуживао власт у Црној Гори за организован криминал, те многи сматрају да управо владајућа елита стоји као наручилац његовог убиства.

2008. У Стразбуру, Европски суд за људска права пресудио да је Босна и Херцеговина крива за нехумано поступање у затвору у Зеници према осуђенима за ратне злочине.

1943. На Сутјесци, вођене жестоке борбе партизана, углавном српске националности (око 16.000 бораца и 4.000 рањеника) који су били у обручу немачке, италијанске војске, као  и усташа (укупно 130.000 војника). Они су масакрирали 1.000 заробљених рањеника. Том приликом је јуначки погинуо комадант Треће дивизије НОВЈ, Саво Ковачевић.

1943. У Јасеновцу, концетрационом логору, усташа  је убио ножем Вукашина Мандрапу, који је пар мјесеци раније доведен из Сарајева. Вукашин Мандрапа је посједовао невјероватан душевни мир... и док му је џелат Жиле Фиргановић одсјецао дијелове тијела, он му је говорио "Само ти дјете ради свој посао". СПЦ га је канонизовала и прогласила за свеца.

1945. У Нирнбергу је извршио самоубиство немачки генерал Франц Беме (62) тако што је скочио са 4. спрата затвора чувши да ће бити изручен Југославији. Лично он је потписао наређење за покретање масовних стрељања Срба цивила у окупираној Србији: Драгинац, Крагујевац, Краљево, Шабац... Ово је био део етничког чишћења злочиначке операције "Дрина-Сава", када је за три месеца убијено преко 35.000 Срба.

1992. У Братунцу, на истоку БиХ, муслиманске снаге под командом Насера Орића, код српског села Сандићи, праве заседу. Том приликом је у унакрсној ватри погинуло 10 Срба полицајаца из Братунца.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали мостове на Космету, на Бистрици и у Штрпцима... Прибој одсечен од осталих делова Србије. Гранате су пале и на грађевинску фирму у Вучитрну, Ћуприју, околину Ужица... а зграда ТВ Нови Сад је тотално разорена. Почела битка на караули Морине, на југословенско-албанској граници.

2003. У Вашингтону, амерички председник Џорџ Буш, укинуо наредбу о санкцијама према СР Југославији, донета 1992. године, на основу сумње да је званични Београд крив за рат и распад СФРЈ. 

1913. У Лондону, потписан мировни споразум између поражене Османлијске царевине и балканских земаља: Грчке, Бугарске, Црне Горе и Србије, чиме је окончан Први балкански рат.

1917. У Јонском мору, утопио се Владислав Петковић - Дис, код Крфа кад је брод којим се враћао у отаџбину торпедовала њемачка подморница. Био је један од најталентованијих српских песника. После завршене гимназије био је учитељ у селу Прлити, потом царински чиновник у Београду, али је најмање био склон чиновничком реду - живио је боемским животом. Са писцем Симом Пандуровићем, једним од оснивача српске модерне, уређивао је часопис "Књижевна недеља". Повукао се са српском војском преко Албаније, после чега је отишао у Француску. Дјела: збирке пјесама "Утопљене душе", "Ми чекамо цара".

1945. У Фочи, на истоку Босне и Херцеговине, комунистичке власти и УДБ-а, убили су око 10.000 младих војника Југославенске краљевске војске, мобилисаних јесени 1944. у Шумадији, па су их побацали у јаму "Понор".

1992. У Приједору, на сјеверозападу Босне и Херцеговине, српске снаге ушле у град и тако спријечиле етничко чишћење становништва и напад на касарну ЈНА, као што се то већ десило у Босанској Посавини и Сарајеву.

1992. У Новом Травнику муслиманско-хрватске формације убијају три српска младића: Симо, Млађан и Драган Медић.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали градић Варварин, када је погинуло 10 људи и још 17 тешко рањено. Бомбардовано је Врање, Луштица у Боки Которској, околина Пирота и Димитровград, дуванска индустрија Ниш. Бомбардовани су и Бољевац, Звечка код Обреновца, Остружница, Страживица, Јаково и Бубањ Поток. Гранате су пале и на Исток, Косовску Витину, Качаник, планина Голеш, Бијело Поље, околона Липљана...

2011. У Подгорици Александар Саша Пејановић, бивши боксерски репрезентативац СР Југославије и припадник полиције, убијен из политичких побуда од режима Мила Ђукановића. Убица Зоран Булатовић, црногорски полицајац је и поред пресуде окружног суда на  тринаестогодишње казне затвора, ослобођен одлуком Вишег Суда.

1809. Код Ниша се одиграла Чеграрска битка у Првом србског устанка. У тој бици је Стеван Синђелић предводио 16.000 Срба, против 38.000 Турака Османлија. Жртве су биле велике на обе стране. А сам Синђелић је себе разнео пуцњем у барутану.

1992. У Језеру, општина Оџак, у Босанској Посавини, муслиманско-хрватске паравојне снаге заједно са Војском Републике Хрватске убијају три србска циивла, док су остали одведени у концентрационе логоре за Србе. Ово село је опљачкано, спаљено и уништено.

1992. У СР Југославији, одржани први вишестраначки избори за Вијеће грађана Скупштине СРЈ.

1992. На Палама, влада Србске Републике БиХ одредила екипу која је са УНПРОФОР-ом требало да утврди у каквом се положају налази 4.000 Срба које су муслиманске паравојне формације држале заточене у тунелу код Брадине, у Херцеговини.

1995. У Горажду, војници муслиманске Армије БиХ  напали пункт и осматрачницу Украјинског батољона УНПРОФОР-а.

1995. На Добој пале гранате испаљене са муслиманских положаја, са Тешња. Том приликом је погинуло 7 србских цивила.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали Сурдулицу, погинуло је 20 људи. Гранате су падале на београдско насеље Булбулдер (8 тешко повређених цивила), Рипањ, околина Обреновца, Макишко поље и Миљаковачка шума код Београда, рафинерија на Панчевачком путу.

1999. У Србији, авион НАТО пакта тешко бомбардовао Нови Пазар, када је погинуло 11, а рањено 12 цивила. Међу погинулима и дечак Марко Симић, стар 2 године.

2001. У Београду, Скупштина Србије није прихватила документ "Уставни оквир за привремену самоуправу на Косову и Метохији", "јер се њиме прејудицира коначно решење на штету државних интереса СР Југославије, Срба и осталог неалбанског становништва у покрајини".

1944. У Лондону, југославенски краљ Петар II Карађорђевић, услед великих притисака од британског премијера Винстона Черчила, ускратио подршку генералу ЈВуО, Драгољубу Михаиловићу, док је за премијера југославенске владе у избеглиштву постављен хрватски бан Иван Шубашић. Тиме је отворен пут за рушење монархије у Југославији.

1948. У Београду, умро србски политичар и писац Јаша Продановић, члан Србске академије наука и уметности. У Краљевини Србији био је министар просвете и министар привреде, а после Другог светског рата потпредседник владе ФНРЈ. Као министар привреде изборио је 1910. у скупштини усвајање Закона о радњама, којим су створене радничке и друге коморе и уведено заштитно радно законодавство. Уређивао је више часописа.

1992. У Опарцима код Сребренице, на истоку Босне и Херцеговине, муслиманске снаге под командом Насера Орића, убијају шест србских цивила, двије србске породице: Петровић Живојин, Милорад и Дикосава, као и породицу Илић: Ратко Угљеша и Драгић...

1992. У Босанском Броду припадници паравојних снага босанских Хрвата које је предводио усташки потомак Блаженко Кљајић, су убили србску породицу Марчинко: Милева, Бранко и Славко...

1992. У Биљину, општина Горажде, на истоку БиХ, упадају јаке муслиманске снаге које убијају најмање 6 србских цивила, док је 30-ак одведено у концентрационе логоре... село је похарано и спаљено.

1992. У Бравницама, општина Јајце, у централном дијелу БиХ, десио се упад муслиманско-хрватских снага и том приликом је убијено најмање 16 Срба, док је више од 100 одведено у логоре, а имовина је опљачкана и спаљена. Један део мјештана је успио наћи спас у Шипову и Мркоњић Граду.

1993. У Београду, на иницијативу Србске Радикалне Странке, тајним гласањем смењен Добрица Ћосић, први председник СР Југославије. Исти дан поподне избијају велике демонстрације у центру Београда, које је организовао Србски Покрет Обнове, где је дошло до сукоба са полицијом.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали београдска насеља Лештане и Бежанијска Коса, згог чега је дошло до великог прекида снабдевања струје. Бомбардовано је и Смедерево и погранична места према Албанији - Призрен и Ђаковица.

1999. У Панчеву, погинуо је генерал-пуковник Војске Југославије, пилот Љубиша Величковић, помоћник начелника Штаба Врховне команде Ратног ваздухопловства и Противваздушне одбране, у тренутку док је био у посјети јединицама на првој линији одбране - од напада НАТО пакта на СР Југославију.

1999. На Косову и Метохији, недалеко Призрена, у јеку Битке за Паштрик погинуо је официр ВЈ Бошко Лемић... командант артиљеријско-ракетних јединица у Призренској 549. бригади "Душан Силни", Приштинског корпуса ВЈ. Постхумно је одликован и унапређен. Иза њега је остала супруга и малолетна кћерка.

1955. У Београду, југословенски и совјетски лидери Јосип Броз Тито и Никита Хрушчов потписали Београдску декларацију којом су нормализовани односи Југославије и СССР, нарушени резолуцијом Информбироа из 1948. Две земље су изразиле приврженост принципима мирољубиве коегзистенције и развијању свестране сарадње на равноправним основама.

1982. У Самодрежи, крај Вучитрна, на Косову и Метохији, Албанци: Мухамед Ферат и његови рођаци, убијају из пиштоља Данила Милинчића.  Ово је само један од бројних примера шиптарског насиља над косметским Србима, који је је остао некажњен.

1992. У Метаљици, општина Милићи, на истоку Босне и Херцеговине, муслиманске снаге које предводи Ферид А. Хоџић и Бешир Б. Аљукић, нападају ово подрињско српско село... жртава није било, али је читаво село спаљено и уништено до темеља.

1992. У Липцу, општина Добој, на сјеверу БиХ, припадници 109. муслиманске бригаде из Грачанице, праве покољ над Србима. Погинуло је 12 српских бораца, који су успјели  спасити село гдје се налазио и велики број српских избјеглица из Тешња, Маглаја, Грачанце и Добоја.

1995. Код Санског Моста, противваздушна одбрана Војске Републике Српске у северозападној Босни и Херцеговини, оборила амерички ловац Ф-16, чији се пилот Скот О'Грејди спасао катапултирањем.

1998. На путу Дечани - Ђаковица шиптарски терористи су ватром из аутомата, митраљеза, ручних бацача и минобацача напали колону возила, која је превозила храну за угрожено становништво ђаковичког краја.

1999. Авиони НАТО пакта, бомбардовали су складиште горива код Сомбора и село Чонопља... Гађани су репетитори РТС-а на Бесној Кобили, код Врања, краљевачкој Борчи, јагодинском Црном Врху, брду Козарица код Димитровграда, пољопривредно добро „Добричево“ у општини Ћуприја...

1917. У Тирани, проглашена независност Албаније, под италијанским патронатом.

1941. У Коритима код Билеће, под командом Хермана Тогонала и хоџе Мухарема Главинића, усташе праве покољ над 130 Срба и бацају их у Корићку јаму. Тако су настрадале породице: Думић, Јакшић, Шакота, Радан, Рогач, Бјелица, Ковачевић, Курдулија, Милошевић, Миловић, Носовић, Тркља, Старовић, Коснић и Сворцан...

1968. У Београду, избиле највеће студентске демонстрације у Југославији, где је више хиљада студената кренуло из Студентског Града, ка центру, где их је зауставила милиција. Дошло је до великих нереда и туче. Студенти су се бунили против све већих социјалних раслојавања, као и удаљавања од прокламованих идеала и званичне пропаганде о социјалној правди и водећој улози радничке класе у друштву. Седмог дана протеста тадашњи југословенски председник Јосип Броз (Тито) јавно је подржао већину студентских захтева.

1992. У Ледићима, код Трнова, удружене муслиманско-хрватске снаге из Сарајева, нападају овај засеок (36 становника) и том приликом убијају 24 мјештана углавном хладним оружјем, село је похарано и спаљено, а ТВ Сарајево прави прилог у коме каже да је остварена "велика побједа над ћетницима".

1999. Авијација НАТО пакта је направила више од 20 напада на подручије Космета, затим подручије Куршумлије, мостови на реци Јасеници код Велике Плане. Гађана су и складишта код Кљајићева и Чонопље.

2004. У Модричи, снаге СФОР-а ухапсиле Петра Милошевића, бившег официра Војске Републике Српске.