Најновије вести - www.zlocininadsrbima.com

   

Ивaн Jовaновић – Црни: Устaшки jaмaр и Титов пaртизaн


Биографија једног од најбруталнијих и најморбиднијих хрватских злотвора у Херцеговини, који је у одорама наци-фашистичке НДХ био учесник у геноциду над Србима током Другог светског рата. Његова најпознатија акција је била у Пребиловцима током лета 1941. када је предводио масовна убиства Срба. Примљен је 1945. у партизане.
Објављено: 30.05.2024 .... Број посета: 68 .... Број гласова: 0
USTASKI POKOLJI
JUZNA HERCEGOVINA
UBISTVO CIVILA
TITOV PARTIZAN
ZUMBERACKA BRIGADA
CAPLJINA MEDJUGORJE
PREBILOVCI MASAKR
AVGUST 1941
MOSTAR KONJIC
HUTOVO BLATO
SKRIVANJE ZLOCINACA
CRNI IVAN
LUDVIG JOVANOVIC
LOGOR TASOVCICI
ANDRIJA BULJAN
KATOLICKA CRKVA
GOLUBINKA SURMANCI
SILOVANJE ZENA
MASOVNE GROBNICE
DRUGI SVETSKI RAT
DRETELJ LJUBUSKI
DOLINA NERETVE
RUDO VRDOLJAK
KRALJEVINA JUGOSLAVIJA

Сребренички Велики злочин (Magnum Crimen)


Интервју са Драгом Мастиловићем, професором и деканом Философског факултета Универзитета у Источном Сарајеву. Један је од аутора књиге: "Злочини геноцида над Србима у Сребреници у Другом свјетском рату - зборник докумената", објављен 2020. године. Са њим је Наташа Јовановић разговарала 2014. о страдањима Срба кроз 20. век.
Објављено: 30.05.2024 .... Број посета: 13 .... Број гласова: 0
MAGNUM CRIMEN
SREBRENICA BRATUNAC
SREDNJE PODRINJE
ISTOCNA BOSNA
DEVEDESETE GODINE
AUSTROUGARSKA ZVERSTVA
DRAGA MASTILOVIC
GENOCID SRBOCID
FAKOVICI JEZESTICA
MUSTAFA ADEMOVIC
SUSNJARSKA LEGIJA
NEZAVISNA DRZAVA HRVATSKA
KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
STRADANJA STRATISTA
MUSLIMANSKI FASISTI
OSMACE GACKO
BREZANI ZELINJE
MUJO OMEROVIC
MEHO ARAPADZIC
OSMAN VERLASEVIC
STANOJE STJEPANOVIC
JASAR IBRAHIMOVIC

Досије Пребиловци: Свједочанство Мехмеда Салковог Тиквеша из Шурманаца


Мехмед Салков Тиквеш из херцеговачког села Шурманци код Међугорја дао је након рата Државној комисији за истраживање злочина окупатора и њихових помагача изјаву о Пребиловачкој трагедији која се десила августа 1941. када су хиљаде муслиманско-хрватских фашиста напали ово село код Чапљине и починили страшне злочине над цивилима.
Објављено: 30.05.2024 .... Број посета: 6 .... Број гласова: 0
MEHMED TIKVES
SVEDOCENJE ISPOVEST
DRUGI SVETSKI RAT
SURMANCI MEDJUGORNJE
JAMA GOLUBINKA
JUZNA HERCEGOVINA
KATOLICKA CRKVA
IVAN JOVANOVIC
USTASKI POKOLJI
KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
MUSLIMANSKI FASISTI
NEZAVISNA DRZAVA HRVATSKA
GENOCID SRBOCID
MASOVNE GROBNICE

Усташки графити у Карину Доњем: Добродошлица за љетовање у Хрватску 2024


На више мјеста у Карину Доњем, на јадранском приморју појавили су се графити са усташким обиљежјима и порукама: "Уби Србина", "За дом спремни" и "Кољи Србе" због чега је СНВ од Града Бенковца затражио њихово уклањање. Уз обавезни ХОС, написано је и "Уби Србина", "Кољи Србе" и стилизирано латиничном слову "U" са крижем, као знак Усташа.
Објављено: 29.05.2024 .... Број посета: 58 .... Број гласова: 0
USTASKI GRAFITI
KARIN DONJI
JADRANSKO PRIMORIJE
LETOVANJE HRVATSKA
OPSTINA BENKOVAC
ZA DOM SPREMNI
CENGICA UVALA
GOVOR MRZNJE
SOVINISTICKE PORUKE
EVROPSKE VREDNOSTI
VELICANJE OLUJE
UBI KOLJI SRBE

Селективно сећање горе од заборава


Генерална скупштина Уједињених нација је 23. маја 2024. године у Њујорку усвојила Резолуцију о Сребреници. Нема дилеме да је овај докуменат директна последица пресуда судова УН-а, Међународног кривичног суда за бившу Југославију (МКСЈ) и Међународног суда правде (МСП, што се и наводи у његовој преамбули.
Објављено: 28.05.2024 .... Број посета: 15 .... Број гласова: 5
MUSLIMANSKI HRVATSKI
SREBRENICA BRATUNAC
SREDNJE PODRINJE
REGIJA BIRAC
DEVEDESETE GODINE
HASKI TRIBUNAL
RATKO MLADIC
GENERALNA SKUPSTINA
NASER ORIC
SAVET BEZBEDNOSTI
RASPAD SFRJ
RAZBIJANJE JUGOSLAVIJE
BAKIR IZETBEGOVIC
SELEKTIVNO SECANJE
11. JULI 1995
ISTOCNA BOSNA
UJEDINJENE NACIJE

Последице Бљеска: Животи нaм нису исти кaо Хрвaтимa


Двaдeсeт и дeвeт годинa нaкон "Бљeскa" и двaдeсeт и шeст нaкон поврaткa нaши суговорници истичу тeшкоћe коje осjeћajу и дaнaс: нeрaвнопрaвaн трeтмaн, сумњичaвост прeмa њимa зaто што су Срби, нeтрпeљивост, a нaкон што су сe исeлили Срби, посљeдњих годинa мaсовно из бeспeрспeктивног крaja одлaзe и Хрвaти.
Објављено: 27.05.2024 .... Број посета: 25 .... Број гласова: 0
BLJESAK 1995
HRVATSKI ZLOCINI
OKUCANI PAKRAC
MEDARI PAKLENICA
DEVEDESETE GODINE
POZESKA KOTLINA
ALEKSANDAR VUKASOVIC
STRADANJA STRATISTA
MASOVNE GROBNICE
PROGON SRBA
UBISTVO CIVILA
ISPOVESTI ZRTAVA
PRASNIK LJESKOVACA
SINISA MARTINOVIC
MILENKO ECIMOVIC
ANKICA VLAISAVLJEVIC
STANA SAMAC
GORDANA LJUBISIC
NOVSKA LIPIK

Досије Вуковар: Три дeцeниje узaлуднe потрaгe за Даринком Грујић


Милош Груjић вишe од тридeсeт годинa трaгa зa посмртним остaцимa супругe Дaринкe. Иaко, кaко кaжe, "гурa" вeћ дeвeдeсeт и трeћу годину животa, jош ниje посустaо. У хрвaтском рeгистру особa нeстaлих зa врeмe рaтa дeвeдeсeтих годинa дaнaс сe нaлaзи 1.830 имeнa. То je нajновиjи подaтaк коjи je нa своjим интeрнeтским стрaницaмa
Објављено: 27.05.2024 .... Број посета: 22 .... Број гласова: 0
DARINKA GRUJIC
OPSTINA VUKOVAR
BOROVO NASELJE
DEVEDESETE GODINE
NOVEMBAR 1991
LOGOR KOMERC
MALI LOSHINJ
CRVENI KRST
RAZBIJANJE JUGOSLAVIJE
RASPAD SFRJ
ZAPADNI SREM
ISTOCNA SLAVONIJA
GORNJE PODUNAVLJE
ZAVET CUTANJA
NESTALE OSOBE
PICERIJA ABAZIJA
UBISTVO CIVILA
MUCENJE ZAROBLJENIKA
HRVATSKI ZLOCINI

Њујорк 2024: Усвојена контраверзна Резолуција о Сребреници у УН


Јуче је у згради ткз. Уједињених нација у Њујорку усвојена контраверзна Резолуција о "геноциду" у Сребреници, чиме се 11. јул проглашава и Међународним даном сјећања на сребреничке жртве. Ми смо наше мишљење о Сребреници казивали више пута, посјећивали средње дијелове Подриња, на истоку Босне, палили свијеће и учествовали у молебанима.
Објављено: 24.05.2024 .... Број посета: 49 .... Број гласова: 0
UJEDINJENE NACIJE
CVJETKO RISTIC
SREBRENICA BRATUNAC
KONTRAVERZNA REZOLUCIJA
11. JULI 1995
ISTOCNA BOSNA
SREDNJE PODRINJE
KRAVICA JEZESTICA
28. DIVIZIJA
MEMORIJAL POTOCARI
RUPOVO BRDO
BRANO VUCETIC
DEVEDESETE GODINE
SLAVKA MATIC
RADOJKA FILIPOVIC
ZAGONI ZALAZJE
BJELOVAC SKELANI
NASER ORIC
MAGASICI FAKOVICI
ARMIJA BIH
DRINSKI KORPUS

Немачке освете Србима


Какав год буде исход гласања у УН чији је Савет безбедности одавно постао савет безвредности, а тек о значају Генералне скупштине је излишно говорити, немачки drang nah osten ће се наставити. Наши стари су у крвавим ратовима тукли туђине и освајаче, бранећи своје, зар ми сад у миру да им ћутимо?! Дугујемо прецима и потомцима.
Објављено: 24.05.2024 .... Број посета: 38 .... Број гласова: 0
NEMACKI ZLOCINI
NACISTICKA ZLODELA
KONTRAVERZNA REZOLUCIJA
BOMBARDOVANJE SRBIJE
OKUPACIJA JUGOSLAVIJE
RASPAD SFRJ
KRALJEVACKI POKOLJ
KRAGUJEVACKI MASAKR
KOZARA DRAGINAC
PIVSKA DOLA
VELIKA CAKOR
GAVRILO PRINCIP
KOSOVO METOHIJA
PODRINJE BOSNA
CRNA GORA
PROLECE 1999
DRUGI SVETSKI RAT
RAZBIJANJE JUGOSLAVIJE
ADOLF HITLER
SREBRENICA BRATUNAC
UJEDINJENE NACIJE

Крваво коло Машвинско


Милица Јефтић из Руме написала је потресне стихове које је посветила невино убијеној дјеци у Машвинској шуми на Кордуну, у рејону Слуња. Хрватски фашисти су одевени у оружане јединице клеро-нацистичке НДХ су поубијали двадесетак дјечака и дјевојчица током јула 1942. године. Стихови су написани у циљу културе сећања.
Објављено: 24.05.2024 .... Број посета: 69 .... Број гласова: 0
MASVINSKO KOLO
KORDUNASKA RAKOVICA
SLUNJ KORDUN
DRUGI SVETSKI RAT
MILICA JEFTIC
GENOCID SRBOCID
DECA MALISANI
TUZNA POEZIJA
UBISTVO DECE
NEZAVISNA DRZAVA HRVATSKA
USTASKI POKOLJI
KRVAVO KOLO
KRALJEVINA JUGOSLAVIJA

















Све вести које смо објавили на сајту можете прочитати ОВДЕ.



КАЛЕНДАР ХОЛОКАУСТА И ДОГАЂАЊА

30. мај

1913. У Лондону, потписан мировни споразум између поражене Османлијске царевине и балканских земаља: Грчке, Бугарске, Црне Горе и Србије, чиме је окончан Први балкански рат.

1917. У Јонском мору, утопио се Владислав Петковић - Дис, код Крфа кад је брод којим се враћао у отаџбину торпедовала њемачка подморница. Био је један од најталентованијих српских песника. После завршене гимназије био је учитељ у селу Прлити, потом царински чиновник у Београду, али је најмање био склон чиновничком реду - живио је боемским животом. Са писцем Симом Пандуровићем, једним од оснивача српске модерне, уређивао је часопис "Књижевна недеља". Повукао се са српском војском преко Албаније, после чега је отишао у Француску. Дјела: збирке пјесама "Утопљене душе", "Ми чекамо цара".

1945. У Фочи, на истоку Босне и Херцеговине, комунистичке власти и УДБ-а, убили су око 10.000 младих војника Југославенске краљевске војске, мобилисаних јесени 1944. у Шумадији, па су их побацали у јаму "Понор".

1982. У Сарајеву је умро муслимански наци-фашиста из времена Другог свјетског рата Хусеин Ђозо (70). Био је главни имам у злогласној Ханџар дивизији и успоставио добре контакте са главјешинама у НДХ. Такође, показивао је симпатије и дивљење Адолфу Хитлеру, вођи Тређег Рајха. Након рата је осуђен само на пет година затвора, иако је хушкао и учествовао у покољима над Србима у Босни и Срему. Шездесетих година је био главни преводилац у Титовој делегацији када је посјећивао арабске земље у Африци и Азији.

1992. У Приједору, на сјеверо-западу Босне и Херцеговине, српске снаге ушле у град и тако спријечиле етничко чишћење становништва и напад на касарну ЈНА, као што се то већ десило у Босанској Посавини и Сарајеву.

1992. У Новом Травнику муслиманско-хрватске формације убијају три српска младића: Симо, Млађан и Драган Медић.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали градић Варварин, када је погинуло 10 људи и још 17 тешко рањено. Бомбардовано је Врање, Луштица у Боки Которској, околина Пирота и Димитровград, дуванска индустрија Ниш. Бомбардовани су и Бољевац, Звечка код Обреновца, Остружница, Страживица, Јаково и Бубањ Поток. Гранате су пале и на Исток, Косовску Витину, Качаник, планина Голеш, Бијело Поље, околона Липљана...

2011. У Подгорици Александар Саша Пејановић, бивши боксерски репрезентативац СР Југославије и припадник полиције, убијен из политичких побуда од режима Мила Ђукановића. Убица Зоран Булатовић, црногорски полицајац је и поред пресуде окружног суда на  тринаестогодишње казне затвора, ослобођен одлуком Вишег Суда.



31. мај

1809. Код Ниша се одиграла Чеграрска битка у Првом србског устанка. У тој бици је Стеван Синђелић предводио 16.000 Срба, против 38.000 Турака Османлија. Жртве су биле велике на обе стране. А сам Синђелић је себе разнео пуцњем у барутану.

1992. У Језеру, општина Оџак, у Босанској Посавини, муслиманско-хрватске паравојне снаге заједно са Војском Републике Хрватске убијају три србска циивла, док су остали одведени у концентрационе логоре за Србе. Ово село је опљачкано, спаљено и уништено.

1992. У СР Југославији, одржани први вишестраначки избори за Вијеће грађана Скупштине СРЈ.

1992. На Палама, влада Србске Републике БиХ одредила екипу која је са УНПРОФОР-ом требало да утврди у каквом се положају налази 4.000 Срба које су муслиманске паравојне формације држале заточене у тунелу код Брадине, у Херцеговини.

1995. У Горажду, војници муслиманске Армије БиХ  напали пункт и осматрачницу Украјинског батољона УНПРОФОР-а.

1995. На Добој пале гранате испаљене са муслиманских положаја, са Тешња. Том приликом је погинуло 7 србских цивила.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали Сурдулицу, погинуло је 20 људи. Гранате су падале на београдско насеље Булбулдер (8 тешко повређених цивила), Рипањ, околина Обреновца, Макишко поље и Миљаковачка шума код Београда, рафинерија на Панчевачком путу.

1999. У Србији, авион НАТО пакта тешко бомбардовао Нови Пазар, када је погинуло 11, а рањено 12 цивила. Међу погинулима и дечак Марко Симић, стар 2 године.

2001. У Београду, Скупштина Србије није прихватила документ "Уставни оквир за привремену самоуправу на Косову и Метохији", "јер се њиме прејудицира коначно решење на штету државних интереса СР Југославије, Срба и осталог неалбанског становништва у покрајини".



1. јун

1944. У Лондону, југославенски краљ Петар II Карађорђевић, услед великих притисака од британског премијера Винстона Черчила, ускратио подршку генералу ЈВуО, Драгољубу Михаиловићу, док је за премијера југославенске владе у избеглиштву постављен хрватски бан Иван Шубашић. Тиме је отворен пут за рушење монархије у Југославији.

1948. У Београду, умро србски политичар и писац Јаша Продановић, члан Србске академије наука и уметности. У Краљевини Србији био је министар просвете и министар привреде, а после Другог светског рата потпредседник владе ФНРЈ. Као министар привреде изборио је 1910. у скупштини усвајање Закона о радњама, којим су створене радничке и друге коморе и уведено заштитно радно законодавство. Уређивао је више часописа.

1992. У Опарцима код Сребренице, на истоку Босне и Херцеговине, муслиманске снаге под командом Насера Орића, убијају шест србских цивила, двије србске породице: Петровић Живојин, Милорад и Дикосава, као и породицу Илић: Ратко Угљеша и Драгић...

1992. У Босанском Броду припадници паравојних снага босанских Хрвата које је предводио усташки потомак Блаженко Кљајић, су убили србску породицу Марчинко: Милева, Бранко и Славко...

1992. У Биљину, општина Горажде, на истоку БиХ, упадају јаке муслиманске снаге које убијају најмање 6 србских цивила, док је 30-ак одведено у концентрационе логоре... село је похарано и спаљено.

1992. У Бравницама, општина Јајце, у централном дијелу БиХ, десио се упад муслиманско-хрватских снага и том приликом је убијено најмање 16 Срба, док је више од 100 одведено у логоре, а имовина је опљачкана и спаљена. Један део мјештана је успио наћи спас у Шипову и Мркоњић Граду.

1993. У Београду, на иницијативу Србске Радикалне Странке, тајним гласањем смењен Добрица Ћосић, први председник СР Југославије. Исти дан поподне избијају велике демонстрације у центру Београда, које је организовао Србски Покрет Обнове, где је дошло до сукоба са полицијом.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали београдска насеља Лештане и Бежанијска Коса, згог чега је дошло до великог прекида снабдевања струје. Бомбардовано је и Смедерево и погранична места према Албанији - Призрен и Ђаковица.

1999. У Панчеву, погинуо је генерал-пуковник Војске Југославије, пилот Љубиша Величковић, помоћник начелника Штаба Врховне команде Ратног ваздухопловства и Противваздушне одбране, у тренутку док је био у посјети јединицама на првој линији одбране - од напада НАТО пакта на СР Југославију.

1999. На Косову и Метохији, недалеко Призрена, у јеку Битке за Паштрик погинуо је официр ВЈ Бошко Лемић... командант артиљеријско-ракетних јединица у Призренској 549. бригади "Душан Силни", Приштинског корпуса ВЈ. Постхумно је одликован и унапређен. Иза њега је остала супруга и малолетна кћерка.



2. јун

1955. У Београду, југословенски и совјетски лидери Јосип Броз Тито и Никита Хрушчов потписали Београдску декларацију којом су нормализовани односи Југославије и СССР, нарушени резолуцијом Информбироа из 1948. Две земље су изразиле приврженост принципима мирољубиве коегзистенције и развијању свестране сарадње на равноправним основама.

1982. У Самодрежи, крај Вучитрна, на Косову и Метохији, Албанци: Мухамед Ферат и његови рођаци, убијају из пиштоља Данила Милинчића.  Ово је само један од бројних примера шиптарског насиља над косметским Србима, који је је остао некажњен.

1992. У Метаљици, општина Милићи, на истоку Босне и Херцеговине, муслиманске снаге које предводи Ферид А. Хоџић и Бешир Б. Аљукић, нападају ово подрињско српско село... жртава није било, али је читаво село спаљено и уништено до темеља.

1992. У Липцу, општина Добој, на сјеверу БиХ, припадници 109. муслиманске бригаде из Грачанице, праве покољ над Србима. Погинуло је 12 српских бораца, који су успјели  спасити село гдје се налазио и велики број српских избјеглица из Тешња, Маглаја, Грачанце и Добоја.

1995. Код Санског Моста, противваздушна одбрана Војске Републике Српске у северозападној Босни и Херцеговини, оборила амерички ловац Ф-16, чији се пилот Скот О'Грејди спасао катапултирањем.

1998. На путу Дечани - Ђаковица шиптарски терористи су ватром из аутомата, митраљеза, ручних бацача и минобацача напали колону возила, која је превозила храну за угрожено становништво ђаковичког краја.

1999. Авиони НАТО пакта, бомбардовали су складиште горива код Сомбора и село Чонопља... Гађани су репетитори РТС-а на Бесној Кобили, код Врања, краљевачкој Борчи, јагодинском Црном Врху, брду Козарица код Димитровграда, пољопривредно добро „Добричево“ у општини Ћуприја...



3. јун

1917. У Тирани, проглашена независност Албаније, под италијанским патронатом.

1941. У Коритима код Билеће, под командом Хермана Тогонала и хоџе Мухарема Главинића, усташе праве покољ над 130 Срба и бацају их у Корићку јаму. Тако су настрадале породице: Думић, Јакшић, Шакота, Радан, Рогач, Бјелица, Ковачевић, Курдулија, Милошевић, Миловић, Носовић, Тркља, Старовић, Коснић и Сворцан...

1968. У Београду, избиле највеће студентске демонстрације у Југославији, где је више хиљада студената кренуло из Студентског Града, ка центру, где их је зауставила милиција. Дошло је до великих нереда и туче. Студенти су се бунили против све већих социјалних раслојавања, као и удаљавања од прокламованих идеала и званичне пропаганде о социјалној правди и водећој улози радничке класе у друштву. Седмог дана протеста тадашњи југословенски председник Јосип Броз (Тито) јавно је подржао већину студентских захтева.

1992. У Ледићима, код Трнова, удружене муслиманско-хрватске снаге из Сарајева, нападају овај засеок (36 становника) и том приликом убијају 24 мјештана углавном хладним оружјем, село је похарано и спаљено, а ТВ Сарајево прави прилог у коме каже да је остварена "велика побједа над ћетницима".

1999. Авијација НАТО пакта је направила више од 20 напада на подручије Космета, затим подручије Куршумлије, мостови на реци Јасеници код Велике Плане. Гађана су и складишта код Кљајићева и Чонопље.

2004. У Модричи, снаге СФОР-а ухапсиле Петра Милошевића, бившег официра Војске Републике Српске.



4. јун

1920. Код Париза, у дворцу Тријанон, после Првог светског рата Мађарска потписала мировни уговор, према коме је морала да се одрекне територија које је држала за време Аустро-Угарске. Тако су Загорје, Бачка, Срем, Славонија и пола Барање припали Краљевини СХС.

1941. У Загребу, на састанку дипломата нацистичке Немачке и главешина усташке НДХ направљен је план о исељавању 200.000 православних Срба у Шумадију. Ова политика је била у духу геноцида, планирана још у Ватикану 1930-их година.

1941. У Холандији, умро бивши немачки цар Фридрих Вилхелм || Алберт. Он је један од твораца немачке политике продора на Исток "Drang nach Osten", по коме је Немачка требала да избије све до Босфора. Био је један од главних заговорника напада на Краљевину Србију 1914. године. Након Првог светског рата, био је приморан да напусти престол и побегне у Холандију, где је и умро. Холандија је одбила да га изручи Силама Антанте, иако је био оптужен за ратне злочине.

1992. Код Жепе, на истоку Босне и Херцеговине, припадници муслиланске Армије БиХ, направиле су засједу за 48 припадника Војске Републике Српске из Сарајевско-Романијског корпуса код Будучиног Потока. Они су се повлачили у складу са раније постигнутим договором о мирном изласку... од њих 12 бораца ВРС ухваћено и затворено у једну шталу, а потом су живи спаљени.

1993. У Њујорку, Савет безбједности УН донео Резолуцију којом је прогласио Сарајево, Горажде, Тузлу, Бихаћ, Сребреницу и Жепу за заштићене зоне у Босни и Херцеговини. Снаге УН добиле су овлаштења да употребе силу ради њихове одбране.

1999. Током бомбардовања СР Југославије, авијација НАТО пакта бомбардује војни аеродром Батајница, као и фрушкогорска села Бранковац и Чот.

2003. У Загребу, влада Хрватске одлучила да суспендује визни режим и одобри слободан приступ грађанима Србије и Црне Горе.



5. јун

1941. У Смедереву, немачке окупаторске снаге ставиле велику количину експлозива у средњовековну тврђаву, где су планирале свој магацин. Древна тврђава је минирана, иако већ деценијама остаје непознат починилац. Постоје тврдње да су то урадили комунистички илегалци, а исто тако и други  историчари тврде да су сами Немци минирали тврђаву. Цео случај је неразјашњен, али зна се да је том приликом је погинуло 4.000 Срба, уништено је 2.000 кућа.

1947. У Вашингтону, амерички генерал и дипломата Џорџ Маршал, саопштио план о финансијској помоћи Европи, разореној у Другом светском рату. Планом је обухваћено 16 земаља, а укупна сума помоћи од 1948. до 1952. износила је 15 милијарди долара. План је уз економску имао и политичко-војну улогу - постао је један од битних елемената НАТО пакта, основаног 1949. године.

1954. У Београду, умро србски инжењер руског порекла Владимир Фармаковски, професор Београдског универзитета, члан САНУ, први машински инжењер академик код нас. Објавио је више од 50 научних и стручних радова, углавном из области локомотива.

1992. У Сарајеву, насеље Ледићи општина Трново муслиманске паравојне снаге извршиле стравичан масакр над цивилима када је десетине Срба убијено. Само један дјечак Драган Васић стар 11 година је преживио тај ужас.

1992. У Горажду, на истоку Босне и Херцеговине, муслиманске снаге Армије БиХ убијају српску породицу Стојановић: Невенка, Мирко и његов син, Петко и његова супруга. Уништена је и православна црква св. Ђурђа из 1446. године.

1992. У Зеници, на десној обали реке Босне србска села Расподочје, Дивуша, Мутница, Перин Хан и Мамићи на десној обали ријеке Босне, су нападнута од јаких снага муслиманске ткз. Армије БиХ, које је предводио Сирађ Шишић. Том приликом је 12 Срба убијено, више од 500 Срба је одведено у зенички логор где су сурово мучени. Српска имовина је опљачкана, уништена и спаљена. Чак су и гробља прекопавана, а православна црква тешко оштећена и демолирана.

1999. Авијација НАТО је бомбардовала Космет, шире подручје општине Призрен, као и Приштина, а на село Пиране на путу Призрен-Ђаковица су бачене касетне бомбе. Бомбардована је пољопривредна организације "Агровршац" у Вршцу.

1999. У Планеји, општина Призрен погинула је нишка хероина Слађана Станковић (1965-1999), од гранате која је испаљена са територије Републике Албаније, док је извлачила рањенике. Постумно је одликована медаљом за заслуге у одбрани и безбедности.

2004. У Грачаници, албански терористи убили Димитрија Поповића (17). УН полиција ухапсила Алберта Краснићија (18) и Лабинота Гашија (20) из Приштине под сумњом да су извршили овај злочин.



6. јун

1942. У Срему, у селу Гргуревци немачки наоружани одреди ткз. Фолксдојчери упадају у ово мјесто гдје се прави страшан масакр углавном над женама и дјецом. За неколико сати убијено је близу 300 Срба, већином су стрељани на локалитету Орашје и побацани у јаме.

1992. У Лисовићима, општина Трново на десној обали ријеке Босне, у селу са 6 становника, муслиманске оружане формације из Сарајева убијају четири члана српске породице Ивановић: Марко, Данило, Цвијета и Симо. Имовина је опљачкана, спаљена и уништена.

1999. Авиони НАТО пакта су бомбардовали Косово и Метохију, испаливши 30 пројектила, а албански терористи напали аутобус "Косметтурса" на пути Подујево-Приштина и ранили 5 људи. Бомбе су падале и на село Церово код Бијелог Поља.

2001. СР Југославија приступила Лисабонској конвенцији, документу који обезбјеђује приближавање југословенског образовног система европским стандардима.

2003. У Сарајеву, Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ усвојио Одлуку о ратификцијама билатералног споразума БиХ и САД о неизручењу америчких грађана Међународном кривичном суду.

2003. У Бенковцу, Градско вијеће прогласало је хрватског генерала Анту Готовину, кога је Хашки трибунал оптужио за ратне злочине над Србима, за почасног грађанина.

2008. У Бања Луци, влада Републике Српске основала Оперативни тим за тражење несталих лица.



7. јун

1938. У Београду, студенти Универзитета организовали академију посвећену одбрани Чехословачке од нацистичке Немачке, под паролом "Верност за верност". Пријавило се око 60.000 добровољаца, али они нису ангажовани, јер су Чехословачку њени западни савезници препустили на милост и немилост Трећем рајху.

1943. У Пивском Долу десио се један од најужаснијих злочина у Црној Гори током Другог свјетског рата, који су извршили муслиманске усташе из Ханџар дивизије, усташе из Гатачког поља потпомогнуте са ткз. Дунавским Немцима из СС јединице "Принц Еуген". Тада је убијено најмање 522 Срба, од чега 109-оро дјеце млађе од 12 година.

1944. На Вис, стигао Врховни штаб партизанске војске ПОЈ.

1945. У Загребу је извршена смртна казна вјешањем над групом усташких злочинаца међу којима су били: Миле Будак, Никола Мандић, Павао Цаки и др. Били су то водеће особе режима клеро-фашистичке Независне Државе Хрватске.

1947. У Загребу је извршена смрна казна над Мехмедом Алајбеговићем (41), муслиманским ратним злочинцем из Другог свјетског рата. Током четири године био је близак Павелићев сарадник и министар у Влади клеро-фашистичке НДХ. Осуђен је за колаборацију са окупаторима и прикривање злочина против цивилног становништва.

1947. У СР Словенију преко Италије улази група од 100 усташких диверзаната, које су предводили зликовци: Божидар Кавран и Љубо Милош. Њихов циљ је био прављење диверзија, са циљем дестабилизације комунистичке власти и повратак усташа, односно обнова Независне Државе Хрватске. Сви диверзанити су били ухапшени у акцији југославенске тајне полиције Операција Гвардијан, а касније и погубљени.

1974. У Ивањици пуштена у рад прва земаљска сателитска станица у Југославији за међуконтиненталне телефонске линије и ТВ програме. Станица је потпуно разорена бомбардовањем из ваздуха у прољеће 1999. током агресије НАТО пакта, предвођеног САД, на Савезну Републику Југославију.

1992. У Мостару и околини, припадници муслиманских и хрватских паравојних формација које предводи Јозо Вегар, спроводе злочиначку операцију "Чагаљ", односно ентичко чишћење србских села на десној обали ријеке Неретве: Тасовчићи, Клепци, Поткоса, Речице, Пребиловци, Опилчићи. Тог дана је убијено најмање 38 мјештана ових србских села, углавном стараца.

1992.  У Трнову, код Сарајева, муслиманске јединице Армије БиХ под командом Ехтема Годњака спроводе етничко чишћење у србским селима: Требечај, Ледићи, Лисовићи, Горња и Доња Пресјеница, Страјишта, Кијево и Шкипов гај, Рајски до и Годињске баре... Том приликом је почињен масакр над 23 србска цивила из породица Цвијетић, Шеховац, Самарџија и Крављача.

1992. У Дервенти, на сјеверу Босне и Херцеговине, србске снаге су ослободиле овај град од муслиманско-хрватских паравојних формација, који су мјесецима раније држали србско становништво у окупацији и забрани кретања. Било је убистава, силовања и пљачки.

1992. У Србцу, на сјеверу Босне и Херцеговине у Посавини формирана је 1. лака пјешадијска бригада Крајишког корпуса србске војске у БиХ. Ова славна јединица је прешла дуг борбени пут борећи се на орашком, дервентском, градачанском и бродском ратишту... док је годину и по дана водила жестоке окршаје код Возуће. Бригада је расформирана маја 1996. године, а кроз њу је прошло 3.338 војника, од којих 76 се води као погинуло или нестало. Србачка бригада је одликована због ратних заслуга Орденом Петра Мркоњића.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали репетиторе на Руднику, затим куршумлијско насеље Марковићи и нека места у Метохији.

1999. У Приједору, припадници СФОР-а, ухапсили генерала Драгана Колунџију, кога је Хашки Трибунал, осумњичио за ратне злочине.

2000. У Бијељини, криминалац Ђорђе Ждрале убија Љубишу Савића Маузера у сачекуши, начелинка бијељинске полиције, комаданта србске гарде "Пантери" и хероја Отаџбинског рата 1990-их, који је по читавој Босни и Херцеговини бранио србску нејач од усташког и муџахединског ножа... Исто тако бавио се хуманитарним радом и помагао породице погинулих бораца. Опеван је у бројним народним песмама.
Мотиви његовог убиства ниси никада расветљени. Иако се сумња на ратне профитере који су његовим уклањањем хтели да наставе своје прљаве послове. Поред тога Маузер је радио истрагу у вези убиства Срђана Кнежевића (07.08.1998) из Сарајева, који је био начелник полиције на Палама... Добијао је упозорења да прекине истрагу, али није хтео.

2001. У Бања Луци, Народна скупштина Републике Србске усвојила Закон о потврђивању Споразума о успостављању специјалних и паралелних односа између СР Југославије и Републике Србске.

2004. У Тирани ухапшен Флорим Ејупи (25), кога сматрају одговорним за терористички напад у фебруару 2001. године на Космету, у којем је од подметнуте бомбе погинуло најмање 11 Срба и један војник НАТО-а.




Утисак о филму Олуја 2023...?






Ваша електронска адреса
 

Ваша лозинка


Aко желите активно да пишете
на нашем сајту, слободно се
обратите администратору на:
webmaster@zlocininadsrbima.com


   
Skip Navigation Links