1371. Код Черномена, место на тромеђи данашње Грчке, Бугарске и Турске одиграла се чувена Маричка битка. Ово је један од најважнијих момената у историји Балкана, јер је та победа омогућила Османлијама да наставе своје крваве походе ка Алпима и Карпатима, покоравајући све хришћанске народе. У Маричкој бици живот су изгубили краљ Вукашин Мрњавчевић и његов брат деспот Јован Угљеша. Иако су имали преко 60.000 војника, њих је на препад потукао по киши у олујној ноћи румелијски беглербег Лала-Шахин паша. Краљевство после Вукашинове смрти преузима његов син Марко Мрњавчевић, познатији у историји као Краљевић Марко. Али је и он ускоро постао турски вазал.

1990. У Сплиту, на стадиону "Пољуд" прекинута утакмица између домаћег Хајдука и београдског Партизана, док је југославенска застава запаљена од стране хрватских навијача, гостујућих навијача није било.

1991. У Сиску, код Одранског моста, хрватске паравојне снаге убиле су Србина цивила Владу Дрљачу.

2006. У Бања Луци, највиши представници Републике Српске и Републике Србије су потписали договор о специјалним односима.

1994. Код Коњица, на брду Кисер изнад Борачког језера погинула су три припадника легендарне Бобанске чете: Драган Слијепчевић, војвода Недељко Видаковић и Љубиша Поповић, док је Александар Маслеша тешко рањен.

1988. У Грацама, у централном делу Косова и Метохије, петорица Албанаца, откопавају гробове две српске бебе, породице Радојка и Драгице Петровић, те их комадају и бацају по гробљу. Овај монструозни злочин остао је као један незабележен у историји човечанства. Најтрагичније је то што српске комунистичке власти на КиМ нису процесуирале починиоце.

1990. На Банији, у Двору на Уни, Глини и Петрињи, грађани обарају дрвећа на путеве, бојећи се изненадних упада хрватске специјалне полиције. Траже од ЈНА и Председништва СФРЈ да их заштити.

2000. У Залазјама, код Сребренице, Комисија за нестала лица Републике Српске, пронашла остатке од 23 леша српске националности, који су нестали још на Петровдан 1992. године, током напада муслиманских снага, које је предводио Насер Орић, на ово село.

2009. У Србији је умро Веселин Шијаковић (85), некадашњи припадник Југославенске Војске у Отаџбини који је широј јавности остао познат као осветник Крагујевачких ђака које су немачке окупационе снаге мучки побиле на Шамарици у октобра 1941. године током Другог светског рата.

1880. На Убу, у селу Руклада родио се Војислав Танкосић, србски официр и четнички војвода, учесник најважнијих догађаја на Балкану крајем 19. и почетком 20. века. Члан тајне организација "Црна Рука". За њега се зна да је био умешан у Мајски преврат 1903. када су убијени краљ Александар Обреновић и његова жена Драга, затим Видовдански атентат у Сарајеву 1914. када је убијен аустријски престолонаследник Франц Фердинанд и његова жена... побуна србског народа у Вардарској Македонији и стварање четничких одреда и касније ослобађање 1912. године у Првом балканском рату. Приликом повлачења србске војске ка Грчкој, услед Тројне инвазије... у једном селу код Деспотовца је рањен и превежен у Трстеник, где је 2. новембра 1915. издахнуо. Одликован је 1908. године златним Орденом Карађорђеве звезде са мачевима.

1914. У Скопљу, умро српски композитор и педагог Стеван Стојановић - Мокрањац, члан САНУ и Београдског Певачког друштва.

1942. У Грубишном Пољу, на локацији Трандлерова дјетелина усташе стрељале најмање 33 стараца, жена и дјеце србске националности, од чега су седам успјеле да преживе.

1944. У Србију ушле јединице Црвене Армије из Бугарске, у складу са споразумом совјестских власти и политичког руководства партизанских јединица.

1949. У Москви, донета одлука о отказивању помоћи Југославији, чиме је продубљена криза између СССР и СФРЈ.

1989. У Љубљани, Скупштина СР Словеније усвојила амандмане на републички Устав, по коме је републички Устав добио примат у односу на савезни.  Овим чином су започеле најаве изласка СР Словеније из СФРЈ.

1990. У Београду, Скупштина Србије, усвојила нови Устав, према којем је СР Србија раније била република грађана, а покрајине (Војводина и Косово и Метохија) су постају терторијалне аутономије без икаквих атрибута државности.

1995. У Книну, засеок Вариводе, општина Кистање, хрватски војници убијају 12 српских цивила, старије доби. Ово је био трећи случај да су хрватски војници након завршетка злочиначке акције "Олуја", убијали српске цивиле који су остали на својим огњиштима.

2009. У Београду, Специјално Тужилаштво за ратне злочине, донело пресуду Илији Јуришићу, на 12 година затвора, за организовање напада на војнике ЈНА у Тузли 15. маја 1992. године.

1991. У Бјеловару долази до обрачуна припадника ЈНА и хрватских паравојних формација, које су желеле да заузму касарну и складишта ЈНА. Том приликом долази до ратног злочина над 4 официра ЈНА и херојске погибије мајора Милана Тепића и војника Стојадина Мирковића.

2012. У Крушевцу, преминио Вељко Раденовић, генерал МУП-а Србије, комадант Посебне јединице полиције из Призрена. Прославио се ослобађањем Ораховца (Космет) 1998. године. Њему у част Гаврило Кујунџић написао је песму "Ђенерале, ђернерале", коју изводе Косовски Божури.

1916. На Кајмакчлану, у Грчкој, завршила се велика битка, једна од најкрвавијих у Првом светском рату. Срби су ту изгубили скоро 5.000 војника, али су добили стратешку предност у односу на Бугаре, који су имали бројна утврђења. После месец и по дана ослобођен је и град Битољ.

1991. У Ораховици (Западна Славонија), убијен је српски цивил Момчило Деврња (49), по занимању шофер, у својој породичној кући.

1991. У Вуковару, ухапшен српски цивил Недељко Турклало (33), после чега му се губи сваки траг. Његово тело је избацио Дунав, неколико дана после.

1991. У Загребу, у касарни Југославенске Народне Армије, у насељу Ракитије, убијен је војник ЈНА Марко Утржан, метком из непосредне близине од хватског паравојника члана Зенги, Бранко Тунић.

1998. На Косову и Метохији подно Проклетија у мучком нападу албанских терористичких група на караулу Кошаре погинуло је пет граничара, војника СР Југославије: Владимир Радоичић, Миладин Гобељић, Илија Павловић, Мирослав Јоцић и Милош Павловић... а неколико их је тешко рањено.
 

1941. У Златару, у хрватском Загорју, основан концентрациони логор Лоборград, за Србе и Јевреје под немачком управом. Овај сабирни логор је постојао 13 месеци, у дворцу некадашње аристократске породице Кеглевић и ту је убијено најмање 200 људи, а кроз читав логор прошло је више од 1.500 жена и деце, највише са подручија БиХ.

1990. У Србу (Лика) Српско Национално Вијеће прогласило аутономију Срба у Хрватској на основу референдума на којем се од 567.317 грађана за аутономију изјаснило 567.127 грађана.

1991. У Маринцима, општина Вуковар, хрватске паравојне снаге су минирале православну цркву Св. Ђорђа, која је подигнута 1758. године.

1991. На Иваницу, код Требиња падају прве гранате из правца Дубровника, чиме је отпочела агресија хрватских снага на Босну и Херцеговину.

2003. У Бања Луци, Народна скупштина Републике Српске усвојила декларацију којом се тражи повлачење тужбе Босне и Херцеговине против Србије и Црне Горе за геноцид пред Међународним судом правде у Хагу.

1990. У Книну, је дошло до блокаде жељезничког саобраћаја из Београда, Загреба, Бихаћа ка Сплиту, Шибенику, Задру. Саобраћај је блокиран како би се спречио упад специјалне хрватске полиције у Книн.

1991. У Бјеловару, у затвору из блока II који је намењен за војнике из касарне ЈНА "Божидар Аџија", хрватски паравојници: Тулић и Билак извели су 6 припадника ЈНА: Здравка Докмана, Ивана Хосјака, Милорада Ђорђевића, Радована Грдељевића, Бошка Радонића и Мирка Остојића... те су их одвели на фарму јунади у Великом Коренову, где су их стрељали, а лешеве покопали на ђубришту.

1993. У Зеници припадници муслиманске Седме бригаде тзв. Армије Босне и Херцеговине ликвидирали србску породицу Јовановић: Томислав (1945), Зорка (1952), Владимир (1973), Вања (1974), Љубомир (1974) и отели њихов стан.

2001. У Бања Луци, Народна Скупштина Републике Српске усвојила Закон о сарадњи РС са Хашким трибуналом.

1929. Назив Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, промењено у Краљевина Југославија. Укинуте су све нације и створена је нова нација - Југославени.

1949. У Њујорку је умро Мидхат Фрашери (69) албански политичар и публициста, који је током Другог светског рата основао фашистичку оружану јединицу Бали Комбетар односно "Народни фронт", која је одговорна за прогоне, убиства, пљачке, силовања... односно етничко чишћење Срба и неалбанаца на деловима окупиране Краљевине Југославије.

1956. У Дамаску на Бликсом Истоку далеко од домовине и правосуђа умро је Џафер-бег Куленовић у 65. години живота, министар у Влади клеро-фашистичке НДХ. Био је саучесник у геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима. Подржавао је оснивање "Муслиманске Милиције" и "Ханџар дивизије" за вријеме Другог свјетског рата. Посље бијега у Аустрију маја 1945. преко Италије и Турске настањује се у Сирији. Изјашњавао се као исламизовани Хрват. Био је велики србомрзац и заговорник јединства муслимана и Хрвата.

1991. Код Винковаца хрватске паравојне снаге прерушене у ЈНА направиле масакр Срба  на граници Источне Славоније и Западног Срема. Ово је био један од најтежих злочина на истоку СР Хрватске почетком деведесетих година 20. века.

1991. У Коренову, покрај Бјеловара, у једној шуми "Чесма" доведено је 6 припадника ЈНА из бјеловарске касарне "Божидар Аџија" и један српски цивил Саво Ковач, који су ту стрељани на једној фарми. Једнино је Саво Ковач успео да преживи.

1991. У Београду крње председништво СФРЈ (без чланова СР Словеније и СР Хрватске) прешло на рад у условима непосредне ратне опасности, оценивши да је грађански рат на помолу и да су се за такав рад стекли услови предвиђени Уставом.

1991. У Билећи основани су Билећки добровољци, под командом војводе Радована Радовића. Ово је била елитна јединица Херцеговачког корпуса ВРС за коју је доказано да није умјешана ни у један ратни злочин на простору бивше Југославије. Извршавали су и најтеже и најкомпликованије задатке. Иако ови борци нису прошли никакву посебну војну обуку, сем редовног служења војног рока у ЈНА, као младићи, они су показали невиђену храборст и пожртвованост током 1991-1995. њихова бројност никада није прешла 120 људи под оружјем. Иако су имали рањених, никада нису напуштали положаје. Њиховом заслугом одбрањено је Невесиње у два наврата 1992. и 1994. године.

2008. У Босни и Херцеговини, ухапшен Насер Орић (ратни комадант муслиманске 28. дивизије  у Сребреници) од припадника Савезне управе полиције Босне и Херцеговине, ради изнуђивања више стотина хиљада марака.
 

1944. У Београду, распуштен злогласни логор Бањица, који је био под надзором намачког Гестапоа. Ово је било неколико дана пре него што су почеле борбе за ослобађање Београда.

1968. У Дечанима, на западу Метохије албански бандити су пуцали на српског полицајца Марковића, који је тешко рањен и одведен је у Призрен на операцију. Извађен му је бугрег.

1991. У Вуковару, незаконито ухапшен српски цивил Саша Стоиљковић (23) од хрватских паравојника, одвден до обала Дунава и тамо убијен.

1991. У Андријевцима, код Славонског Брода, убијена три капетана ЈНА из заседе.
 

2000. У Ријеци, пред окружним тужилаштвом започет процес "Госпићкој групи", припадницима хрватске војске: Тихомир Орешковић, Мирко Норац и др, који су учествовали у етничком чишћењу Госпића и околине у октобру 1991. године.

2001. У Београду, формирано Веће за сарадњу СР Југославије и Републике Српске.