Најновије вести - www.zlocininadsrbima.com
Подржавате ли насељавање исламских миграната у Србији?


























































Гораждевац: Деца са Бистрице


Милан С. Марковић шумадијски поетски витез је написао песму коју је посветио деци из Гораждевца, на коју је пуцано 13. августа 2003. године. Два дечака су убијена, а четворо деце је рањено. Зликовци никада нису никада изведени пред суд правде, а истрага је чак и стопирана. Године пролазе, а бол породица жртава је све већи.
Објављено: 14.08.2020 .... Број посета: 100 .... Број гласова: 0

Гораждевац: Сузе Бистрице


Милутин Попадић, свештеник СПЦ и вероучитељ написао је стихове које је посветио невиној деци Гораждевца, крај Пећи у Метохији, а на коју је пуцано од албанских терориста у лето 2003. године. Том приликом су погинула два дечака, а четворо деце је рањено. Злочинци никада нису одговарали, а истрага је стопирана.
Објављено: 14.08.2020 .... Број посета: 70 .... Број гласова: 0

Песма о Зејтинлику (србско гробље у Солуну)


Неоплакани гробови, србских сељака, младића, очева, стричева, ујака, ко беле вране, црне у судбини, немо говоре, у тишини. Неплакане хумке србских јунака, ђедова, прађеда, славних предака, под белом плочом, ко брод на пучини, сведоче о србској судбини. Незапамћени по имену своме, већ по јунаштву, срцу од камена...
Објављено: 31.07.2020 .... Број посета: 195 .... Број гласова: 20

Неопростиво (Ливањским мученицима)


Прађеда смо пренијели у гробље. Рече ми брат а глас му јеца. Шта смо се пута туда играли око јаме, а нисмо знали, били смо дјеца? И настави даље ко да терет скида. Знаш ли ону јаму што је била иза ђедовог зида? Што нам је ћаћа говорио често, да не поганимо то свето мјесто. Причо је ђед док је још мога да су у јаму четрдест и прве...
Објављено: 31.07.2020 .... Број посета: 60 .... Број гласова: 5

Велика на Чакору 1944: Крвави пир Османа Растодера


Црногорски пјеснички витез из Шавника Славко Перошевић написао је стихове србским мученицима из села Велика, на планини Чакор, крај Плава... који су крајем јула 1944. године убијени на најстрашније начине од албанских балиста из јединице "Скендербег" и ткз. Дунавских Њемаца из јединице "Принц Еуген".
Објављено: 31.07.2020 .... Број посета: 50 .... Број гласова: 0

Сјећање на Олују 1995: На чијим сузама сте градили срећу?


Сјећање Александре Стијеља из бенковачког села Заград у Далмацији на аугустовску Олују из 1995. године када је морала напустити свој дом заједно са 280.000 Срба Крајишника у колонама. На Петровачкој цести у Босни њеног оца Мирка и дједа Бранка су усмртили хрватски ратни авиони... Данас је остала само горчина.
Објављено: 30.07.2020 .... Број посета: 429 .... Број гласова: 10






Све вести можете прочитати ОВДЕ.



КАЛЕНДАР ХОЛОКАУСТА И ДОГАЂАЊА

15. август

1914. У Мачви, почела чувена Церска битка, која је трајала 9 дана, када је иако бројчано и технички слабија војска Краљевине Србије, поразила моћну војску Аустро-Угарске царевине.

1942. У Грабовцу, код Слуња (Кордун), усташе убијају скоро 100 српских цивила (48% становништва).

1942. У Босанској Крајини, усташе праве рацију и хапсе Србе у Шипову и Јајцу који су побијени на Подосоју.

1942. У Вуковару, на локацији "Дудик", усташе стрељају 18 припадника НОП-а, углавном србске националности.

1991. У Вуковару хрватски паравојници су убили Србина Славка Ж. Драгишића (58), цивила.

1992. У Рогатици, у селу Булози које је имало 22 становника, сви српске националности, муслиманске ратне јединице праве масакр и убијају њих 12. Сви су убијени хладним оружјем. Највише је страдало из породице Нешовић. Убијен је дјечак од четири године старости - Владан.



16. август

1919. У Београду је створена прва Влада Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, којом је председавао Љуба Давидовић.

1921. У Београду је умро краљ Петар I Карађорђевић, владар Краљевине Србије 1903-1918 и Краљевине СХС од 1919-1921. Рођен је 1844. у Београду, а школовао се у иностранству и завршио Војне академије у Француској. Ратовао је као француски добровољац у Пруској 1870-1871 када је одликован орденом Легије части. Касније 1875-1876 је подизао устанак против Турака у Босни и Херцеговни и командовао једним одредом. Након Мајског преврата 1903. године Народна скупштина Краљевине Србије га је устоличила као владара. Водио је државу све до 1914. године када је препустио сину Александру I Карађорђевићу. За време његове владавине Србија је економски и војно оснажила, тако да је ослобођена: Вардарска Македонија, Рашка и Косово и Метохија. Био је омиљен владар од свог народа.

1942. У Голубинцима, крај Старе Пазове, усташе праве рацију, у којој је ухапшено 63 мушкарца, који су наредних дана стрељани углавном у Сремској Митровици.

1944. На острву Вис, у Јадранском мору дошло је до споразума између представника Владе Краљевине Југославије у избеглиштву са члановима политичког комитета југославенских партизана. Тим споразумом је предвиђено да се југославенска краљевска влада одрекне генерала Драгољуба Михаиловића и ЈВуО, као и да савезници помажу партизански покрет. Тиме је отворен пут ка рушењу монархије у Југославији и умногоме одређен исход Другог светског рата на Балкану.



17. август

1908. У Београду је умро писац Радоје Домановић, највећи србски сатиричар, који је оштро, критички и духовито сликао власт огрезлу у корупцију и насиље, лажно родољубље и до сервилности послушно грађанство.

1941. У Београду, на Теразијама, немачки Гестапо је обесио пет србских родољуба и оставио да висе неколико дана. Ово је урађено у знак одмазде за наводне терористичке акције у дворишту Гестапоа.

1990. У Северној Далмацији, односно Обровцу и Бенковцу, припадници хрватских специјалних полицијских снага нападају полицијске станице које су биле под контролом Срба. Исти дан је проглашено ванредно стање преко Радио Книна, што се сматра за Дан устанка у Книнској Крајини.

2004. У Београду, посланици Скупштине Србије, усвојили тј. вратили традиционални грб Србије и заставу, химна постаје "Боже правде".



18. август

1805. Код Ћурије на Иванковцу дошло је до велике битке у којој су се Вожд Карађорђе и његових 7.000 устаника први пут сукобили са Султановом гардом, од 15.000 Турака... Ово је била веома значајна победа Срба јер су изгубили 1.000 бораца, а Турци скоро 10.000 војника и напустили бојно поље у паничном бегу. Срби су добили велики ратни плен и елан да наставе даље своју борбу.

1942. У селу Корана, покрај Слуња, на Кордуну, усташе убиле 16 мештана српске националности.

2001. У Македонији, њеним западним деловима после вишемесечних борби, албански терористи уз помоћ НАТО пакта прогнали преко 115.000 Срба.



19. август

1914. На Церу, Војска Краљевине Србије победила бројнију аустроугарску војску и тако обезабедила прву победу Савезника у Првом светском рату. Због успешног командовања генерал Степа Степановић, добија чин војводе.

1942. У Срему, селима Чалма и Дивош, СС јединице (фолксдојчери) и усташе под командом Виктора Томића праве рацију, у којој је ухапшено 320 Срба, мушкараца и жена. Ухапшеници су одведени у логор у Руми, а највећи део је стрељан.

1942. У Земуну је ухапшено 250 људи од усташке полиције, од којих су 10 активиста СКОЈ наредног дана стрељани. Остали затвореници су спореведени у логоре у Сремску Митровицу и Вуковар.

1946. Код Бледа (Словенија), авиони југославенског ратног ваздухопловства, оборили по други пут за десет дана, траннспортни авион "C-47" америчке ратне авијације, који је повредио ваздушни простор Југославије.

1983. У Београду је умро Александар Лека Ранковић, дугогодишњи шеф безбедоносних служби и један од водећих људи социјалистичке Југославије. Одговоран је за послератно хапшење многих српских родољуба који су послати на Голи Оток. Смењен је са свих функција 1966. године на чувеном Британском пленуму.



20. август

1942. У селима Грабовац и Смољанац, код Слуња, на Кордуну, усташе су убиле 30 мештана српске националности.
У Срему, усташе под командом Виктора Томића, праве рацију и хапсе Србе у Доњи Товарник код Руме, када је ухапшено 115 мештана, који су наредних недеља спреведени у логоре у Руму, па у Сремску Митровицу, где су копали раке за српске жртве.
У селу Босут, код Сремске Митровице, усташе су ухапсиле 116 Срба и Рома, који су већином убијени наредних дана. 

 

2004. У Битољу, власти Вардарске Македоније, осудиле епископа Охридске архиепископије владику Јована на 1.5 година затвора због "изазивања националне и верске мржње".



21. август

1941. У селу Павићи, крај Војнића, на Кордуну, усташе убијају 24 мјештана овог села.

1941. У концентрационом логору Јасеновац, доведени први затвореници, тиме је ова фабрика смрти почела са радом. За непуне четири године усташе су у овом концентрационом логору тј. комплексу убиле преко 700.000 Срба, Јевреја и Рома.

1942. У Загребу, у усташком затвору, од посљедица тортуре и мучења, преминула је Драгица Кончар, која је после рата проглашена народним херојем.



22. август

1941. У Сремској Митровици, 32 логораша успели су да побегну уз помоћ Бошка Палковљевић Пинкија, активисте НОП.

1941. У Босанској Крајини, око Босанске Крупе , Босанске Дубице и Велике Кладуше, локалне усташе и припадници Муслиманске Милиције, праве покоље над више од 500 српских цивила у неколико села: Стaбaнџa, Збориштe, Црвaрeвaц, Чaглицa, Вaрошкa Риjeкa, Мрaзовaц, Добро Сeло, Агинци, Парнице, Хаџибар, Влашковци, Читлук...

1942. У Иригу, подно Фрушке Горе, усташе под командом Виктора Томића, праве рацију и хапсе преко 140 мештана овог села под лажном оптужбом да су помагачи НОП-а. Стрељани су наредних дана на локацијама Дудик, Касарне, Вуковар и Сремска Митровица.

1991. У Сиску, на обалама ријеке Саве хрватски паравојници су убили Милена Ђапу (40), српског цивила.
У сисачким селима: Трњани, Чакале, Блињски Кут и Кињачку, хрватске паравојне снаге преобучене у униформе ЈНА, праве масакр над више десетина српских цивила.

 



23. август

1687. У Дувну на западу Херцеговине јуначки је погинуо Јанковић Стојан, вођа далматинских ускока који су се на тромеђи три царевине: Млетачка, Хазбуршка и Османска борили за србско име и опстанак. Сам Јанковић Стојан био је велики борац против Турака и истакао се у Кандијском и Морејском рату, у другој половини 17. вијека. Послије једне битке са Турцима код Обровца бива заробљен и одведен у Цариград, одакле је послије 14 мјесеци успио да се исчупа и врати у родни крај. Од Млетачке републике је 1670. године добио златну медаљу за храброст и именован је за Витеза Св. Марка. Јунаштво је показао у борбама против Турака за Лику, Крбаву и Сињ.

1942. У Сремској Каменици, код Новог Сада, усташе под командом Виктора Томића, праве рацију када су незаконито ухапсили 11 српских младића, који су наредног дана у затвору побијени.

1945. Привермена (комунистичка) Народна Скупштина Демократске Републике Југославије, донела закон о аграрној реформи и национализацији (одузимање) земљишта, фабрика, млинова које је одузето од велепоседника, цркве и др.

1991. У Вуковару, на подручију Лужац, хрватске паравојне снаге, под командом Томислава Мерчепа спроводе етничко чишћење српског становништва и пљачку њихове имовине.



24. август

1941. У Кобашу, недалеко Дервенте (Босанска Посавина), усташе под командом Винка Вулете, стрељале су 31 Србина, чије су лешеве побацали у ријеку Саву.

1942. На Фрушкој Гори (Грабово, Сусек Илочки, Сремска Рача, Баноштор, Черевић...), усташе под командом Виктора Томића и Виктора Бегића, праве рацију и масовно хапшење Срба, преко 500 мушкараца, жена и деце, које већином убијају логорима у Руми и Сремској Митровици.

1992. На Илијаш, сарајевску општину пало десетин граната испаљених са муслиманских положаја од тзв. Армије БиХ које су усмртиле за два дана 22 Срба цивила. Најмлађа жртва био је Слађан Антуновић, који је био стар свега 6 година. Муслимански и свјетски медији су ово прећутали.



25. август

1913. У Рибарској Бањи, између Крушевца и Прокупља, краљ Петар I Карађорђевић потписује Декларацију о повратку Косова и Метохије у састав Краљевине Србије. Тиме је остварен сан предака који су у деценијама након Косовске битке изгубили државу и потпали под власт Османлијске империје, поздрављали мушку новорођенчад "Добродошао осветниче Косова"... Да би  у ослободилачком Првом балканском рату октобра 1912. србске јединице под командом генерала Божидара Јанковића ослободиле Космет од Турака.

1941. У Врелој, покрај Босанског Брода, на сјеверу БиХ, усташе убијају 6 србских земљорадника.

1941.  У Шишатовцу, манастиру на Фрушкој Гори ухапшена 4 православна монаха од усташа, који су овдедени у концентрциони логор у Славонској Пожеги, а касније убијени.

1942. У Вуковару,  усташе под командом Виктора Томића хапсе 13 припадника НОП-а, који су касније убијени на стратишту Дудик. 

1992. У Смолући, недалеко Тузле, јединице Војске Републике Србске: Гарда "Пантери" из Бијељине и 1. Озренска бригада, које је предводио Љубиша Савић Маузер, крећу у ослобађање овог села у општини Лукавац, подно Мајевице. Ово село Смолућа је скоро четири мјесеца било под опсадом и гранатирањем муслиманско-хрватских снага, да би после три дана жестоких борби србски борци су успјели да направе коридор и спасу 7.000 Срба, који су у колонама напустили своја огњишта. Ово је била једна од најхуманијих операција ВРС током Отаџбинског рата 1990-их.

1995. У Плавну, малом далматинском селу (засеок Грубори) код Книна, припадници хрватске специјалне полицијске јединице "Лучко" врше масакр над шест српских цивила, неколико дана након "Олује".



26. август

1939. У Београду је потписан споразум између Драгише Цветковића, премијера југославенске краљевске владе и Владимира Мачека, вође Хрватске сељачке странке, о стварању Бановине Хрватске, у коју су ушле: Савска и Приморска бановина, као и срезови Шида, Дубровника, Брчког, Фојнице, Травника, Дервенте и Градчаца, који до тада никада нису били хрватске територије. Овим је учињен преседан и неправда према српским етничким крајевима, који су на силу угурани под власт Загреба.

1941. У Дервенти усташе хапсе 42 Срба, које одводе до моста у Босанском Броду, те их бацају у Саву, пошто су их претходно убили.

1941. У Високом  у БиХ, усташе у логор Госпић одводе 57 Срба и Јевреја, одакле се нико није вратио.

1942. У Лежимиру, на Фрушкој Гори, усташе праве рацију и покољ над српским цивилима. 39 их је убијено, а 156 је одведено у концентрациони логор Јасеновац.

1942. У Срему, од Вуковара до Земуна, похапшено је 140 жена и 26 дјеце, који су одведени у логор Јасеновац. Ову акцију је водио Виктор Томић и Еуген Дидо Квартерник.

1942. У Јастребарском, борци Осме Кордунашке дивизије НОВЈ, су ослободили и уништили специјалан хрватски логор Јастребарско, за српску и јеврејску децу. У овом логору је убијено око 450 деце.

1945. У Београду, одржано Треће заседање АВНОЈ-а, где су потврђене одлуке из Јајца (29.11.1943.) и савезничке конференције са Јалте. Док је АВНОЈ променио име у Привремена Народна Скупштина. Такође је усвојена декларација о припајању територија од Задра до Трста будућој југославенској држави.

1991. У Вуковару, хрватске паравојне снаге отпочеле нападе на касарну Југославенске Народне Армије и при томе грађане српске националности држали као таоце за "живи штит". Борбе за Вуковар су потрајале до 18. новембра 1991. када је град коначно ослобођен.

1991. У Вуковару су убијени српски циивли: Илија Лозанчић и Желимир Сремац, од стране хрватских паравојника. До ратних дејстава у Вуковару је убијено преко 200 српских цивила.

1991. У Сиску, су убијени ненаоружани србски цивили: Берислав Трифкановић и Драган Рајшић.



27. август

1916. У Београду је умро Петар Кочић, српски песник, један од најистакнутијих бораца против аустроугарске окупације Босне и Херцеговине. Чувен по својим новелама у којима је на сатиричан начин описивао живот и муку земљорадника у окупираној Босни и Херцеговини.

1942. У Вууковско, село поред Купреса (БиХ), усташе упадају, где праве покоље, пљачку и палеж према српском становништву. Поклано је 75 жена, дјеце и стараца.

1942. У Двору на Уни, у шуми Растовачам хрватске усташе убијају 25 српских цивила из села Остојића и Жировца.

1942. На Фрушкој Гори, усташе и немачке СС јединице хапсе српске избеглице из сремског села Лединци. Жене и децу су пустили кућама, а мушкарце одвели у затвор у Сремску Каменицу, одакле се мало ко вратио жив.

1992. У Лондону је завршена дводневна конференција о бившој Југославији, где су представници Срба из БиХ прихватили да тешко наоружање ставе под контролу УНПРОФОР-а, као и да се повуку са неких територија под њиховом контролом.

1992. У Кукавицама, село између Рогатице и Горажда, муслиманске јединица Армије Босне и Херцеговине починиле стравичан масакр над колоном српских прогнаника. Убијено их је 25 у заседи, а рањено 80 Срба.

1994. У Републици Српској почео је референдум, о мапи територијалног разграничења у бившој БиХ, коју је поднијела тзв. Контакт група. Срби су одбили понуђени план послије чега је настављена економска и политичка блокада СР Југославије према Републици Српској, уведена 5. августа 1994. године.

2003. У Београду, Скупштина Србије усвојила Декларацију о Косову и Метохији, којом је потврђено да је Космет дио Србије. У документу пише да се државни суверенитет и територијална недјељивост Србије, као државе, односи и на јужну покрајину.






Ваша електронска адреса

Ваша лозинка















Aко желите активно да пишете на нашем сајту, слободно се обратите администратору на:
webmaster@zlocininadsrbima.com














































   
Skip Navigation Links