Најновије вести - www.zlocininadsrbima.com
Треба ли споменик за жртве Црвеног терора?
























































Све вести можете прочитати ОВДЕ.



КАЛЕНДАР ХОЛОКАУСТА И ДОГАЂАЊА

22. октобар

1912. Јединице Треће српске армије које предводи генерал Божидар Јанковић, разбијају турске снаге у Приштини, чиме је овај град постао слободан после више векова.

1927. У Београду је умро Борислав Станковић, приповедач, романсијер, драматичар и један од најзначајнијих писаца српског реализма. Написао је драму "Коштана" 1902. године, а роман "Нечиста крв" 1910. године. У Првом светском рату је ухапшен и одведен у концентрациони логор Дервента. После рата радио је у Министарству просвете Краљевине СХС.

1942. У Великом Паланчишту, код Приједора (Босанска Крајина), усташе под командом Батинића из Осмог усташког батаљона, су хладим оружјем убиле 342 српска цивила, од чега 226 деце.

1991. У Задру, у згради паравојне полиције, припадник ЗНГ Давор Вукић, из поштоља убија три српска цивила из места Шибуљина: Драган Пољак (33), Марко Штрбо (25) и Жељко Штрбо (32).

2000. У Требиње су допремљени земни остаци Јована Дучића, после 57 година и положени у херцеговачку Грачаницу, на брду Црквина.



23. октобар

1912. У Куманову, турске снаге су силовито напале Прву српску армију, где је Дунавска дивизија претрпела велике губитке у Кумановској бици. Овде је била лоша процена Врховне команде Српске војске, која је сматрала да је реч о претходници и извидници турских снага, уствари су јединице Вардарске армије Зеки паше извршиле напад.

1995. У Вашингтону, после посете САД, руски председник Борис Јељцин, изјавио да ће Русија послати своје трупе у Босну и Херцеговину, у склопу мировне мисије ОУН.

2004. На Косову и Метохији одржани избори, а одизв српског становништва је био занемарив.

2006. У Подгорици, пред Основним судом почело је суђење 11 оптужених за железничку несрећу код Биоче 23. јануара 2006. када је 47 људи погинуло, а 200 је тешко рањено.



24. октобар

1907. У Београду, је умро Пера Тодоровић, српски новинар, писац, политичар (оснивач Народне Радикалне Странке) и учесник српско-турског рата 1876-1877, када је био и рањен. Због Тимочке буне 1883. године био је чак осуђен на смрт, али је преиначено у затворску казну.

1912. Код Куманова, у Првом Балканском рату, јединице Прве српске армије, под командом ренгента Александра Карађорђевића поразиле турску Вардарску армију, од Зеки-паше, после два дана жестоких борби. Највеће губитке и заслуге припале су Дунавској дивизији, комаданта Милоша Божановића. Турске елитне чете су побегле према Битољу.

1945. Повеља ОУН ступила на снагу, коју је 3 месеца раније потписала 51 држава, међу којима и комунистичка Југославија.

1991. У Великој Горици, код Загреба, убијен Стево Влаисављевић, српски цивил, на свом радном месту, бензинска пумпа, из ватреног оружја, од хрватских паравојних снага.
У Сарајеву, први пут се састала прва Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини. Усвојена је Декларација о конституцији скупштине и именована је комисија за плебисцит српског народа у БиХ о останку у СФРЈ, који је одржан 10. новембра 1991. За првог предсједника скупштине је изабран Момчило Крајишник.



25. октобар

1949. У Москви, влада СССР-а отказала гостопримство југославенском амбасадору, што су униниле наредних дана и остале владе земаља Варшавског пакта учиниле. Чиме је продубљена криза између ФНРЈ и држава Источног блока.

2000. У Будимпешти, СР Југославија је примљена у Централноевропску иницијативу.

2001. У Стразбуру (Француска), НАТО пакт блокирао тужбу породица чији су чланови настрадали у бомбардовању зграде РТС-а у Абердаревој улици у Београду, 23. априла 1999. под изговором да су је "поднели грађани земље која није чланица Савета Европе и на коју се не односи Европска конвенција о људским правима".

2007. У Ватикану ратификован Основни уговор између Ватикана и Босне и Херцеговине, као и Додатни протокол на тај уговор, чиме је Католичка црква стекла правни статус у БиХ.



26. октобар

1941. Из Сарајева и околине, усташе у року за два дана ухапсиле око 1.400 Срба и Јевреја, који су послати возом у концентрациони логор Јасеновац.

1961. Акадмија Краљевине Шведске, доделила Иви Андрићу, најпрестижније признање у књижевности - Нобелову награду, за дело "На Дрини ћуприја".

2000. СР Југославија се прикључила Пакту за стабилност Балкана.



27. октобар

1935. Пуштен у рад "мост краља Петра Другог", који повезује Београд и Панчево. Након Другог светског рата, овај мост је променио име у "Панчевачки мост".

1941. У Дудику, крај Вуковара, стрељано је 12 Срба, активиста НОП, из Петроварадина и Сремске Митровице. За овај злочин одговорни су: Јосип Рукавина, Отмар Шилд и Стјепан Блажековић.

2009. У Хилсенбергу (Шведска), пуштена из затвора Биљана Плавшић, бивша председница Републике Српске, након одслужења две трећине казне.



28. октобар

1923. У Београду умро Стојан Протић, публициста и политичар (један од оснивача Радикалне Странке), који је био први премијер владе Краљевине СХС. 

1991. У Борову Насељу, код Вуковара, припадници хрватских паравојних снага, које предводи Зоран Шипош, комадант једне чете ЗНГ хапсе 10 српских цивила, које терају да копају ровове док траје гранатирање. Касније су из те групе Срба, Младен Јовић и Воја Ђекић убијени.

1992. У Женеви (Швајцарска), међународни копредседници, Сајрус Венс и Лорд Овен, објавили план решења за Босну и Херцеговину, који је предвиђао децентрализацију и поделу на 10 региона.

2004. У Бања Луци, влада Републике Српске прихватила коначни извјештај Комисије за истраживање догађаја на подручју Сребренице од 10. до 19. јула 1995. године.

2006. Грађани Републике Србије, на референдуму, потврдили нови Устав.



29. октобар

1918. У Загребу, хрватски Сабор, прогласио отцепљење Хрватске, Славоније и Далмације од Аустро-Угарске монархије ради каснијег прикључења Краљевини СХС.

1991. У Славонскоj Пожеги, тзв. Кризни Штаб, којим је председавао Анте Багрић, издаје наредбу о евакуацији 26 српских села подно Папука и Псуња у Западној Славонији. То је значио "незванични прогон" преко 2.100 Срба са њихових вековних огњишта. Убрзо након еваукације кренула је пљачка, а потом рушење и паљење српске имовине од хрватских паравојних снага - ЗНГ.

1991. У Богдановцима, крај Вуковара, заробљен је водник ЈНА, од припадника ЗНГ, који је одмах потом стрељан.

1994. У Бихаћу, на ратишту погинула су браћа Орељ: Горан (20) и Зоран (20), из Славонског Брода
 



30. октобар

1918. Након пораза у Првом светском рату, на страни Ценралних сила, Османлијска царевина је нестала у облику каквом је постојала до тада. Тако да је отворен пут ка каснијој Турској републици.

1944. У Рисну (Бока Которска), немачки војници убили 42 српска цивила, од чега је најстарија имала 80 година живота, а најмлађа непуних годину дана.

2000. У Бања Луци, на градском гробљу, сахрањено 450 остатака неидентификованих лешева српских цивила и бораца ВРС, током Отаџбинског рата 1990-их.

2001. У Грачацу (Лика) Хашки истражиоци почели са ископавањем масовних гробница, у којима је покопано најмање стотину тела Срба, убијених за време и након "Олује".



31. октобар

1944. Након губитка Београда, Немци заједно са усташама формирале Сремски фронт са 6 линија одбране, од Земуна до Вуковара, у дубини око 100 км. Фронт је пробијен 12. априла 1945. уз страшне губитке од 30.000 младића српске националности.

1991. Хрватске паравојне снаге отпочеле злочиначку акцију "Откос", односно етничко чишћење 18 српских села источне Билогоре у Славонији. Првог дана убијено је преко 60 Срба.

1995. Шесточлана делегација Републике Српске и СР Југославије отпутовала у Дејтон (САД), на преговоре за мирно решавање сукоба у Босни и Херцеговини. Делегацију РС су чинили: Момчило Крајишник, Алекса Буха и Никола Кољевић, док су делегацију СРЈ чинили: Слободан Милошевић, Момир Булатовић и Милан Милутиновић.

1999. У Приштини, неуспео атентат шиптарских терориста на председника СНВ Косова и Метохије, Момчила Трајковића, који је рањен у свом стану.

2006. У Сарајеву, пред Кантоналним судом, почело изнова суђење Рамизу Делалићу, за убиство српског свата Николе Гардовића, на Башчаршији 1. марта 1992. године.



1. новмебар

1918. Јединице Прве Српске армије, које је предводио војвода Петар Бојовић, ослободиле Београд, који је био три године под окупацијом Аустро-Угарске монархије.

1971. У Ражаљеву, на обронцима Мајевице, између Брчког и Бијељине, родио се јунак новог доба Бошко Перић - Пеша, легендарни комадант специјалне диверзантске јединице ВРС "Пеша". У Отаџбинском рату је шест пута рањаван.

1991. У Вуковару, хрватске паравојне снаге, под лажном оптужбом да одаје положаје преко радио станице убијају Даринку Грујић, председницу боровског Црвеног Крста. Исти дан је у подруму пицерије Абазија на Трпињској цести у Борову Насељу, убијен предратни радио-водитељ Предраг Ћирић.

1994. Хрватске снаге ХОС-а и муслиманске Армије БиХ, су окупирале Купрес и околину у злочиначкој операцији "Цинцар". Том приликом је становништво Купреса морало да напусти своја огњишта и оде у избјеглиштво.



2. новмебар

1923. У Јаши Томићу (Банат), умро је Стеван Алексић, један од најзначајних наших сликара у 20. веку. Био је мајстор обнове иконостаса православних цркава. Обновио је и иконе и слике у црквама у Темишвару, Вуковару, Новом Саду, Јаши Томићу, Бенешеву и  Панчеву.

1944. Централни комитет Бугарске радничке партије у писму генералном секретару Комунистичке партије Југославије признао бугарску кривицу за фашистичке злочине у Југославији у Другом светском рату.

1962. У Београду, умро српски писац и ботаничар Стеван Јаковљевић, професор Универзитета у Београду и ректор од 1945-1950.  Као официр српске краљевске војске борио се у Првом светском рату, а у Другом светском рату је био у италијанским и немачким заробљеничким логорима...

1995. У Дејтону (САД), Слободан Милошевић, председник Србије и Фрањо Туђман, председник Хрватске, под покровитељством америчког државног секретара, у Дејтону потписали декларацију о дипломатском решењу статуса Сремско-Барањске области (источни део РСК).

2001. У Србији се веронаука вратила у школе, као изборни предмет.
У Хашком трибуналу, шесторица Срба из Омарска осуђени на укупно 63 година затвора.

2003. У Вашингтону (САД), Министартство спољних послова САД донело одлуку о нормализацији трговинских односа са Србијом и Црном Гором.
 



3. новмебар

1918. Генерали аустро-угарске војске потписали капитулацију у Првом светском рату, што је био последњи државни акт 700-годишње Хабсбуршке монархије.

1991. У Грубишном пољу у западној Славонији хрватска паравојска је разорила, спалила и опљачкала 18 села и протерала око 4.000 Срба, за 4 дана током злочиначке акције "Откос".

2003. Република Српска доставила Хашком тужилаштву нове доказе о ратним злочинима над Србима које су починили муџахедини током босанско-херцеговачког рата 1990-их година.



4. новмебар

1908. У Београду, умро српски историчар, писац, фолклориста, педагог и преводилац Милан Милићевић, члан Српске краљевске академије наука и уметности.

1941. Усташке власти из Босанске Градишке послале у логор Јасеновац око 40 особа српске националности симпатизере НОП-а.

1942. Из Босанске Градишке, у концентрациони логор Јасеновац послато око 50 Срба.

1956. У Београду, умро српски археолог Милоје Васић, један од оснивача археологије у Србији, професор Београдског универзитета, члан Српске академије наука и уметности. Његово животно дјело је откопавање преисторијског насеља Винча. На основу тога поставио је тезу да подунавска култура потиче из Средоземља (егејска култура) и предње Азије, а не из нордијских земаља.



5. новмебар

1914. Аустро-Угарска војска, под командом генерала Оскара Поћорека, започиње другу велику офанзиву на Краљевину Србију, која је потрајала све до 14. децембра 1914. када је Српска војска под командом војводе Живојина Мишића извојевала невероватну победу на Сувобору и Колубари.

1918. Српска војска ослободила Земун, чиме је окончана двовековна владавина Хабсбуршке монархије српским крајевима северно од Саве и Дунава.

1928. У Дрездену (Немачка), отпочео Четврти конгрес Комунистичке партије Југославије, на коме је утврђен начин деловања ове странке у матици, кроз антисрпско деловање, односно гушење србског национализма и стварање југославизма, чак и агитовање са усташким покретом, у циљу рушења монархије у Краљевини СХС.

1944. У Метку (Лика), усташе убијају 42 српских земљорадника.

1991. Из Вуковара и околине, хрватске паравојне снаге су из тешког наоружања гранатирале Шид, Апатин... и друге вароши на територији СР Србије, када је погинуло 15 српских цивила.
У селима Пожешке котлине, хрватске паравојне снаге спроводе злочиначку акцију "Откос" и убијају више српских цивила у селу Рушевац.

 

1992. У Каменици, општина Зворник (БиХ), припадници муслиманске Армије Босне и Херцеговине праве покољ над српским становништвом овог подрињског села. Сви који су затечении у селу су убијени на најмонструозније начине (секиром, ножем, тестером, жицом). Убијено је и 120 припадника ВРС, мала јединица која је бранила ово село.

2009. У Хашком трибуналу, Жалбено судско веће је правоснажно осудило Милета Мркшића, генерала ЈНА и СВК, на 20 година затвора, а Веселина Шљиванчанина, мајора ЈНА, на 17 година затвора, због наводне умешаности у случај "Овчара 91".



6. новмебар

1918. У Сарајево улазе јединице Друге српске армије, које ослобађају овај град од Аустро-Угарске монархије. Тако је ова босанско-херцеговачка престолница постала слободна после 500 година туђинске власти.

1943. У Београду, немачке окупационе власти у Другом светском рату створиле специјалну јединицу ради уништавања трагова злочина које су Немци починили у Србији, која је приморавала затворенике да спаљују лешеве на стратишту Јајинци. Процењено је да је до априла 1944. на том месту спаљено око 80.000 жртава.

1946. У Југославији, почела велика кампања за прикупљање помоћи за Републику Албанију, коју су погодиле полаве октобра 1946.

1991. У Борову Насељу, у дворишту дечијег вртића, убијени српски цивили Милан Везмар и Милорад Зорић, од припадника ЗНГ: Мире Дунатов и Зденка Штефанчића и др.

1992. У Глођанском Брду, крај Зворника, муслиманске ратне јединице Армије БиХ су поубијали припаднике Зворничке и Шековачке бригаде ВРС, као и неколицину српсхих цивила.

2001. Хашки трибунал отпочео судски процес против генерала ВРС Драгомира Милошевића, комаданта Сарајевско-романијског корпуса, оптуженог за гранатирање Сарајева на пијаци Маркале 1995.

2003. Хашки трибунал оптужио бившег предсједника некадашње Републике Српске Крајине Милана Бабића за ратне злочине почињене током рата у Хрватској.

 



7. новмебар

1915. Код Краљева, на планини Чемерно, отпочела седмодневна крвава битка између удружених србско-црногорских снага и аустро-угарске војске, која је имала за циљ да пресече одступницу главнини Војске Краљевине Србије, која се преко Косова и Метохије повлачила ка Албанији и Грчкој. Срби су изгубили ту 2.000 војника, али је циљ испуњен. Аустро-Угарска је морала да своје снаге преусмери на северозапад Црне Горе, који су касније заустављени на Мојковцу на Божић 1916. године.

1918. Градове Вуковар и Сремску Митровицу, је ослободила Војска Краљевине Србије и наставила напредовање ка западу будуће заједничке јужнославенске државе.

1937. У Београду, на углу улица Гробљанске (Рузвелтова) и Краља Александра, постављен споменик Вуку Стефановићу Караџићу. Иницијатор је била Српска књижевна задруга, а споменик је израдио вајар Ђорђе Јовановић. Споменик је изливен у бронзи и на њему пише "Вуку - српски народ".

1946. У СР Босни и Херцеговини, завршена прва савезна радна акција омладине социјалистичке Југославије на жељезничкој прузи Брчко - Бановићи. Око 70.000 младих из цијеле земље и 2.000 из иностранства за 190 дана изградило је пругу дугу 90 километара.

2004. У Вардарској Македонији одржан неуспешни референдум о измени административних граница, чиме се дају већа права Албанцима.



8. новмебар

1917. У Солуну (Грчка), умро српски писац Милутин Бојић, аутор "Плаве гробнице" - поеме о масовном сахрањивању српских војника у море, трајног поетског споменика трагедије српске војске у Првом светском рату послије повлачења преко Албаније. Учествовао је у Балканским ратовима и у Првом светском рату. Радио је као државни службеник на Крфу и у Солуну. Умро је од туберкулозе у 25. години и сахрањен је на солунском гробљу Зејтинлик. Написао је четири књиге песама.

1991. Европска заједница увела санкције против Југославије и прекинула трговинеске односе са Београдом, због процене да Београд не доприносе мирном решавањју југославенске кризе.

1992. Код Мостара и Невесиња, хрватске и муслиманске ратне јединице у БиХ напале положаје Војске Републике Српске, чиме је отпочела чувена Митровданска офанзива, која је трајала 5 дана. Однос нападача и браниоца је 40.000 према 5.000 бораца, али су борци ВРС успели да задрже своје положаје и одбију агресоре.

2001. Министарство правде Републике Српске доставило Хашком трибуналу проширену оптужницу против Алије Изетбеговића, у којој су му стављена на терет дела која је починила муслиманска Армија БиХ у периоду док је био председник Председништва БиХ, од 1. маја 1992. до 14. децембра 1995. године.

2003. У Косовској Митровици, тзв. Косовски заштитни корпус, преузео контролу моста преко реке Ибар, након повлачења припадника француског КФОР-а и УН полиције.



9. новмебар

1991. У Београду, Председништво СФРЈ упућује Савету Безбедности Уједињених нација писмо са захтевом да се хитно пошаљу мировне снаге УН у СР Хрватску.

1993. У Мостару, гранатирањем срушен симбол града Стари мост, за кога није утврђено да ли су то урадиле муслиманске или хрватске снаге.

1994. У Сарајеву, у насељу Грбавица, слободу после 2.5 године тамновања по муслиманским казаматима, угледао је Страхиња Живак, србски логораш и ратни страдалник. У Другом свјетском рату убијени су му преци (отац, стричеви и ујаци), а у босанско-херцеговачком рату 1990-их, убијени су му потомци, синови: Слободан (35) и Велимир (31), као цивили. И још десетак блиских рођака. После рата се посветио писању књига и сведочанству о злочинима над Србима.

2007. У Београду, Тужилаштво за ратне злочине Србије подигло оптужницу против Илије Јуришића, члан тзв. Кризног штаба из Тузле, кога се терети да је наредио отварање ватре на колону војника ЈНА, 15. маја 1992. године која се повлачила из Тузле, када су погинула најмање 92 војника ЈНА.



10. новмебар

1901. У Београду, рођен српски правник Милан Бартош, стручњак за међународно јавно право, професор Правног факултета у Београду, члан Српске академије наука и уметности. Био је државни саветник и члан многих делегација Југославије на засједањима УН. Између два светска рата је објавио "Стварно право" и "Основе приватног права", а после рата "Међународно јавно право".

1910. У Београду, основано Друштво за српски језик и књижевност на иницијативу Павла Поповића, Александра Белића и Јована Скерлића ради усавршавања наставе српског језика и књижевности у школама. Друштво је имало прекиде у времену светских ратова.

1912. У Сплиту и Шибенику, организована је велика народна прослава у част победе српске војске у Првом Балканском рату над турском војском. Организовано је и прикупљање помоћи за Црвени крст Краљевине Србије.

1943. У Црној Гори, немачке власти поставиле своју "Народну управу".

1975. У Озиму (Италија), југославенска комунистичка и италијанска влада, потписале уговор о дефинитивном решењу граничних и других питања између две земље. Уговор су потписали министри иностраних послова Милош Минић и Маријано Румор.

1991. У Вуковару, ЈНА почела коначну операцију ослобађања града од хрватских паравојних формација, која је трајала 8 дана.

1991. У Босни и Херцеговини, одржан плебисцит србског народа, на којем се за остајање у Југославији изјаснила огромна већина Срба - готово сви од 1.400.000.

1991. У Западној Славонији, хрватске паравојне снаге, током етничког чишћења српског становништва из Славонске Пожеге убили су више десетина цивила у селима: Вучјак Чечавачки, Јеминовац и Шњегавић...

2000. СР Југославија постала поново члан организације ОЕБС.

2001. У Београду, припадници јединице за специјалне операције РДБ Србије - познате као "црвене беретке" - започели протест, чији је повод био хапшење браће Бановића и затражиле смену министра полиције Душана Михајловића.



11. новмебар

1918. У Компијењу (Француска), потписана капитулација немачке војске, чиме је окончан Први светски рат. У Великом рату је погинуло најмање 10 милиона војника, а још толико људи умрло је од болести и глади. Сразмјерно највеће жртве поднијела је Србија, изгубивши 26% становништва - 400.000 војника и 640.000 цивила.

1927. У Паризу потписан југославенско-француски пакт, као одговор на италијанско-албански пакт из новембра 1926. године којим је фашистичка Италија добила протекторат над Албанијом, што је била прва етапа за њен продор на Балкан. Касније је Италија потписала споразум са Мађарском и оснивала терористичке кампове за обуку усташа, које је доводио Анте Павелић.

1944. Почела Батинска битка, на Дунаву, за ослобођење Барање. Јединице Трећег украјинског фронта Црвене армије и НОВЈ су после тешких борби 12 дана сломиле немачке снаге.

1945. У Београду, изабрана Уставотворна скупштина Демократске Федеративне Југославије. На првим послератним изборима право гласа имали су сви грађани са навршених 18 година живота, без обзира на пол, расу, образовање, вероисповијест, изузимајући оптужене за сарадњу с окупатором током Другог светског рата.

1991. У Борову Насељу, припадници хрватских паравојних снага - ЗНГ, убиле српског цивила Љубомира Болића, који је био сведок многих ликвидација Срба "у обручу".

1999. Хашки трибунал изрекао казну Душану Тадићу од 25 година затвора због пет убистава и прекршаја Женевске конвенције, а одлука која представља проширење већ изречене казне од 20 година затвора донесена је на основу додатних тачака оптужнице.






Ваша електронска адреса

Ваша лозинка















Aко желите активно да пишете на нашем сајту, слободно се обратите администратору на:
webmaster@zlocininadsrbima.com















КОЛУМНЕ
НАШИХ
АУТОРА