1992. У Сремским Лазама, поред Винковаца, нестао је српски цивил Радован Стојшић (71), земљорадник, који је тог дана отишао на пецање. Убијен је 4 дана после у логору у Роковцима.

1992. У Какању,  сјеверозападно од Сарајева 40 км, припадници Хрватског Вијећа Одбране протјерали су Србе из 13 села какањске општине: Суботиња, Конџило, Бијела Њива, Доле, Макленак, Данци, Градица, Осредак, Почине, Барачи, Крч, Равне и Драчић. У овој акцији Хрвати су заклали Саву Блажановића, а убили су још Мила Цвијетића из Конџила и Илију Цвијетића из Драчића.

1992. У Лондон допутовала делегација Српске Републике БиХ отпутовала на мировне преговоре са копредсједавајућим Конференције о БиХ Хозеом Кутиљером.

2003. У Паулин Двору, крај Осијека,  сахрањени посмртни остаци 14 српских цивила убијених у децембру 1991. године од стране хрватских паравојника.
 

1990. У Београду, оснивачка скуштина Социјалистичка Партија Србије (угланом бивших чланова Савеза Комуниста), где је Слободан Милошевић изабран већином гласова за председника странке. Ова странка је имала водећу улогу са својим режимом десет година.

1991. У Борову Насељу (Вуковар), хрватски паравојници које предводи Благо Задро, праве етничко чишћење у Буџаку и Кривој Бари. Имали су карте на којима су биле обележене куће Срба у које су незаконито упадали, пљачкали и убијено је 9 српских цивила, а њихова тела су бачена у Дунав.

1996. У Камену, недалеко од Гламоча, отворена прва од десет масовних гробница на овом подручју у којима је закопано више од 100 тела србских цивила и војника убијених 1995. године, за време хрватско-муслиманске злочиначке офанзиве "Маестрал". Ексхумацију су надгледали припадници међународних снага ИФОР и "Љекари без граница".

1999. У Приштини формиран Прелазни политички савјет Косова као највиша цивилна институција власти УН.

2000 . У Помазатину, крај Косова Поља,  православна црква Светог Илије, из Средњег века, порушена је до темеља, од албанских терориста.

2003. У Приштини, командант бивше терористичке Ослободилачке војске Косова /ОВК/ Рустем Мустафа Реми осуђен за ратне злочине на 17 година затвора због убиства цивила и мучења Албанаца.

2008. У Бања Луци, Народна скупштина Републике Србске усвојила Закон о заштити назива Република Србска.

2008. У Сијетлу (САД) пронађен нациста Петер Егнер (86), који је учествовао у убијању најмање 17.000 Срба, Јевреја и Рома на београдском Сајмишту и на Авали. Рођен је 1922. године у Црвенки, што значи да је припадао "Фолксдојчерима"... уствари радио је за немачки ГЕСТАПО као подофицир у Главном штабу у Београду. За своје заслуге према Трећем Рајху одликован је Гвозденим крстом (највише војно одликовање хитлерове Немачке).

1946. У Београду, на локацији око Аде Циганлије припадници југославенске тајне полиције ОЗНЕ стрељали генерала Југославеске Војске у Отаџбини, Драгољуба Дражу Михаиловића, најодликованијег српског официра. Стрељање је извршено на основу пресуде Војног суда, која је донета два дана раније.

1998. На Косову и Метохији, албански терористи из ОВК после напада на Ораховац, киднапују 43 српска цивила те их одводе у село Клечка где су имали логор. Тамо су жртве стрељане, а потом бацане пећ, па у јаму са живим кречом.

1942. Планина Козара, после више од месец дана пала у руке усташа и немачке војске. У борбама је погинуло 1.700 бранилаца. На више места је пробијен обруч и спашено нешто више од 15.000 цивила, али су нападачи надјачали, спалили сва села, која су била србска, побили дио становништва, укључујући 540 рањеника, а око 60.000 цивила отерали у логоре, махом у Јасеновац, одакле се нико није вратио.

1991. У Београду, Председништво СФРЈ донело одлуку о повлачењу ЈНА из СР Словеније, најзападније југославенске републике, после неуспешне интервенције.

1991.  У Кипу, крај Дарувара (Славонија), Милица Гојковић (60) је жива спаљена у својој кући од хрватских паравојника од браће Шепл: Зоран, Жељко и Дамир.

1992. У Јадранско море, упловили ратни бродови НАТО-а и ЕУ контроле санкција УН против Савезне Републике Југославије.

1999. У Сарајеву, чланови Комисије за тражење несталих лица и стручни тим Републике Српске, у сарадњи са члановима породица, идентификовали су 30 од укупно 52 ексхумирана тијела српских цивила и војника на локалитетима у општинама Горажде, Вареш и ширем подручју муслиманскох дела Сарајева.

1936. У Београду, умро српски геолог и политичар Јован Жујовић, геолог светског гласа, утемељивач геолошке науке у Србији, председник Српске краљевске академије, професор Београдског универзитета, члан многих иностраних друштава и академија. Основао је Српско геолошко друштво, Минералошко-геолошки завод и часопис "Геолошки анали Балканског полуострва". Аутор је многих књига и радова из свих области геологије и прве геолошке карте Србије и Југославије.

1937. У Београду велике демонстрације познате под називом "Крвава Литија". Тог дана је у Скупштини Краљевине Југославије требало да се изгласа споразум о сарадњи југославенске краљевине и Ватикана. Православни верници и свештенство СПЦ су били против тог Конкордата, а полиција којом је командовао Драги Јовановић је тукла хиљде демонстраната. Четири дана касније Конкордат је изгласан са 166 гласова за, а 129 против.

1956. На Брионима, одржан састанак лидера Југославије, Индије и Египта - Јосип Броз Тито, Џавахарлал Нехру и Гамал Абдел Насер потписали Брионску декларацију, којом су осудили блоковску поделу света, што је био први корак ка стварању Покрета несврстаних земаља.

1996. На Палама, председник Републике Српске, Радован Караџић услед великог притиска међународних субјеката, поднео оставку на све јавне функције и изашао из политичког живота Босне и Херцеговине.

1917. На Крфу, у Грчкој, Никола Пашић у име српске Владе и Анте Трумбић испред Југославенског одбора потписују Крфску декларацију, којом је предвиђено уједињење јужнославенских народа са Краљевином Србијом, у једну заједничку државу после Првог светског рата, на челу са српском династијом Карађорђевић.

1919. У Југославији отпочео дводневни штрајк у организацији радничких удружења, као знак солидарности са Совјетским Савезом и Мађарском.

1941. У Кореници, у личим селима Крижаново Брдо и Перушић, усташе убијају 42 Срба.

1941. У Шабцу, основан први од три концентрациона логора у Мачванском крају - Бараке на Сави. Ово је иначе био један у низу казамата које су основале немачке окупационе власти у Србији током Другог светског рата, а управу и стражу су обављале СС јединице. Кроз њега је прошло за 3 године око 30.000 Срба, Јевреја и Рома... а имао је око 2.500 жртава.

2006. У Београду, Влада Републике Србије усвојила Акциони план за сарадњу са Хашким Трибуналом.

2006. У Њујорку, на сединици међународне организације УНЕСЦО донета одлука по којој су црква Богородице Љевишке у Призрену, Пећка Патријаршија и манастир Грачаница код Приштине постали дио светске културне баштине.

1942. У кордунашком селу Раковица, на брду Машвина, крај Слуња, усташе убијају 420 Срба, од чега 20 дјеце млађе од 7 година. Српски страдалници су убијани у кућама, али и у збјегу. Овај злочин је још познат под називом "Мртво коло у Машвини".

1991. У Вуковару је минирана кафана "Точак", власника српске националности.

1941. Град Шавник је ослобођен у Другом светском рату, од италијанских окупаторских снага. Ову акцију су извели патриотских снага из Дробњака и Ускоња, њих 600.

1991. У Борову Насељу (Вуковар), убијен је српски цивил Љубан Вучинић. То су урадили хрватски паравојници, припадници Мерчепове личне гарде. Љубана су извели из куће и на обалама Дунава убили. Његово тело је после 5 дана испливало код Сремске Каменице, код Новог Сада.

1992. У Братунцу, код села Магашића, муслимански екстремисти убили осморо српских сељака док су купили сијено на пољу.

1993. У Мркоњић Граду, Народна скуштина Републике Србске на засједању прогласила је неважећим за србски народ у бившој Босни и Херцеговини све одлуке Земаљског антифашистичког вијећа народног ослобођења БиХ /ЗАВНОБиХ/ са засједања одржаног 25. новембра 1943. године у Мркоњић Граду.

2003. У Бања Луци, Секретаријат Владе РС за односе са Хашким судом упутио је Канцеларији Трибунала кривични предмет против Нијаза Чаушевића, осумњиченог за ратне злочине против српских цивила у селу Сијековац, општина Босански Брод.

2004. У Струги, крај Охрида (Вардарска Македонија) најмање 30 Срба је повређено у сукобима полиције и демонстраната због Владиног плана о давању већих права албанској мањини, која чини 25 одсто становништва.

2009. РТРС приказала јавно снимке злочина које су починиле снаге Петог корпуса Армије Босне и Херцеговине, у месту Изачић 9. јула 1994. године, на којима се види како Атиф Дудаковић, генерал муслиманске Армије БиХ наређује стрељање двојице заробљеника.

1942. У селу Раковица, на Кордуну, усташе убиле (заклале) 52 земљорадинка српске националности, код Оштарске Штале.

1992. У селу Јабука, крај Фоче (БиХ), муслиманске ратне јединице, које је предводио Расим Халилагић,  упадају у 11 српских засеока и направиле стравичан покољ над 43 Срба, међу којима је било и дјеце. Уништена је и православна црква.

1999. У Старом Грацку, на Космету, албански терористи из ОВК, починили су стравичан злочин над 14 српских жетелаца, земљорадника међу којима су жртве били: Јанаћијевићи, Живићи, Стојановић, Ђекић, Одаловић и др.

1796. Код Даниловграда, црногорски одреди под командом Петра Петровића Његоша извршили коначан противнапад код Мартиновића, на Турке Османлије и до ногу их потукли. Овом побједом Пипери и Бјелопавлићи су ушли у састав Црне Горе.

1906. У Сокобањи, умро писац Стеван Сремац, члан Србске краљевске академије, један од најистакнутијих реалиста у србској књижевности. Писао је духовите приповетке из провинцијског живота, у којем је нашао старинску атмосферу, поетску њежност, хумористичке заплете.

1941. Код Витеза у Босни усташке власти основале концетрацини логор Крушћица. Логор је основао припадник Усташке надзорне службе Мијо Бабић по налогу Вјекослава Макса Лубурића, пошто су италијанске власти затвориле систем концентрационих логора Јадовно у Лици. Кроз овај Крушћански логор је за неколико мјесеци постојања прошло 3.000 Срба, Јевреја и Рома... док је око 1.000 убијено или умрло од посљедица мучења, глади и болести.

1991. У Вуковару је минирана кафана "Чокот бар" на Сајмишту, власништво једног Србина. Ово је био пети миринан локал, пре самих ратних дешавања у Вуковару, а све се одвијало под надзором Томислава Мерчепа и локалних хрватских власти, које су на силу запоселе градске институције.

2003. У Приштини, са аеродрома "Слатина" за Русију је отпутовало последњих 50 руских војника, чиме је завршена руска мировна мисија на Балкану.

2003. Код Рожаја, у Црној Гори, припадници црногорске полиције преузели су од Војске Србије и Црне Горе обезбеђење и контролу администритативне границе према Космету у месту Кула.

2006. У Бечу почели разговори о "коначном статусу" Космета. Представници албанске стране тражили независност, а србски тим заговарао суштинску аутономију. Разговори су завршени неуспешно.

1894. У Обљају код Босанског Грахова родио се Гаврило Принцип (23), припадник револуционарне организације Млада Босна, који је извршио Видовдански атентат у Сарајеву 1914. године, на Франца Фердинанда, аустроугарског надвојводу и престолонасљедника. Одмах је био ухапшен и осуђен на 20 година затвора. Утамничен је у чешком Терезину, гдје је и скончао 28. априла 1918. године.

1941. У Бихаћу усташе започеле велики покољ над српским цивилима, махом женама и дјецом, који су убијени на Гаравицама. За три недеље на најстрташније начине убијено је преко 12.000 Срба, што се сматра трећим злочином, по броју жртава у НДХ, после Јасеновца и Јадовна.

1988. У Београду, Скупштина Србије усвојила Нацрт амандманана на републички Устав - чијим је каснијим усвајањем Србија конституисана на целој својој територији - и упутила га на тромесечну јавну расправу. Покрајине Војводина и Космет задржале су аутономију, али без елемената државности.

1990. У Србу, на тромеђи Лике, Далмације и Босанске Крајине одржан велики народни митинг под називом Српски Сабор, који је окупио око 120.000 људи, а донета је и Декларација о суверености и аутономији српског народа у авнојевској Хрватској.

1990. У Загребу, хрватски Сабор је прогласио СР Хрватску политички и привредно сувереном државом, као и да шаховница постаје државни симбол Хрватске и избрисан је назив "социјалистичка" испред имена.

1991. У Госпићу, хрватски паравојници минирали су 16 локала чији су власници србске националности. Овим је настављено велико етничко чишћење Госпића, које је кулминирало средином октобра 1991. када је преко 250 Срба убијено за три дана.

2001. У Хашки Трубунал допутовао генерал Хрватске војске Рахим Адеми добровољно предао.

1817. У Радовању, село поред Велике Плане, Милош Обреновић наређује убиство Вожда Карађорђа док је био на спавању, које је организовао Вујица Вулићевић који се дубоко покајао после тога, те је саградио цркву Покајницу. Сам чин убиства извришио је Вујицин слуга Никола Новаковић... Кaрaђорђe je био прeк и чeсто суров човeк, aли тaкво je било врeмe у комe je живeо. Бaш тaкaв je био потрeбaн Србиjи нaкон вишевeковног робствa. Црни Ђорђe од чиjeг имeнa ћe Турци дрхтaти, когa ћe сaборци обожaвaти и плaшити гa сe. Нeсрeћa и смрт су гa од млaдости прaтили, многимa je смрт и сaм донeо. Али наважније од свега је то што је Србиjи je донeо толико жeљeну слободу.

1905. У Љуботињу, крај Цетиња, рођен србски сликар Петар Лубарда, члан Српске академије наука и уметности, један од наших најзначајнијих сликара 20. века. Сликарство је студирао у Београду и Паризу. Сликао је и предјеле, мртву природу, портрете, а у последњем стваралачком периоду се опробао у апстрактном сликарству, задржавајући свој стил и препознатљив снажан колорит.

1941. У Дрвару, градићу са апсолутном србском већином и месту Срб у Лици комунисти имају обрачун са усташама, што се сматра за почетак оружаног устанка на територији Босне и Херцеговине, односно авнојевскеХрватске.

1967. У Београду, умро српски писац Вељко Петровић, члан САНУ, који је претежно писао о Војводини, њеном амбијенту и људима. Права је завршио у Пешти. У Првом балканском рату био је ратни дописник, а у Првом светском рату добровољац, потом начелник у Министарству просвете, председник Матице србске у Новом Саду и Србске књижевне задруге у Београду и управник београдског Народног музеја. Прве збирке стихова објавио је 1914. Непосредним и родољубивим стиховима жигосао је национално отуђивање, корупцију и издају, а у интимној лирици био је импресиониста. Био је и плодан прозни писац, а писао је и студије о књижевности и сликарству.

1990. У Мраковици, на Козари (БиХ), велики народни митинг у организацији чланова Савеза Комуниста, са циљем подршке опстанку СФРЈ. Присутнима се обратио тадашњи премијер Анте Марковић.

1991. У Задру је минирана кућа српске породице.

1991. У Вуковару је више десетина србских цивила под лажним оптужбама да су шпијуни или поседују оружје, ухапшени и одведени у зграду полиције, код Томислава Мерчепа. Мало ко се вратио жив.

1995. У Топуском, на Кордуну, на сједници Скупштине РС Крајине, одржаној у Топуском, Милан Бабић изабран за премијера, а истог дана Главни штаб Србске војске Крајине прогласио општу мобилизацију у јужном дијелу РСК због појачане концентрације хрватске војске.