1938. У Краљевини Југославији одржани последњи пут вишестраначки парламентарни избори, пошто је 3 године касније избио Други светски рат, а монархија укинута од комуниста после рата. Победник на овим децембарским изборима је била Народна Радикална Странка, Милана Стојадиновића са 82% гласова, која је била у коалицији са Југославенском Радикалном Заједницом.

1946. У Њујорку (САД), Генерална Скупштина УН формирала УНИЦЕФ, Међународни фонд Уједињених нација за помоћ деци, без обзира на пол, верску припадност, имовинско стање, националност и др.

1991. У Паулин Двору, крај Осијека, хрватске паравојне снаге мучки побиле 17 невиних српских и једног мађарског цивила. Шест година након убиства лешеви су однесени чак 500 км од места злочина, у једну масовну гробницу у Лици. Овај злочин су истраживали истражиоци Хашког Трибунала 2002. године. Судске пресуде су донесене од Врховног Суда Хрватске тек 2012. године и то само за две особе.

1991. У Западној Славонији, хрватске паравојне снаге, припадници ЗНГ, врше етничко чишћење, убиства Срба, пале српску имовину, у рејону Нове Градишке, Дарувара, Славонске Пожеге, Пожешке Котлине...

1992. У Њујорку (САД), Савет Безбједности УН одлучио да пошаље 800 "плавих шлемова" у Вардарску Македонију.

1940. У Београду, потписан споразум између Краљевине Југославије и Мађарске о "вечном пријатељству", који је Будимпешта погазила после мање од шест, окупиравши Барању и Бачку убрзо по агресији Сила Осовине на Југославију током Априлског рата 1941. године. Хортијеве трупе су за четири године били део геноцида над Србима и Јеврејима. Почињени су страшни злочини над цивилима, интернација у мађарске логоре, итд.

1958. У Београду, умро математичар, астроном и геофизичар Милутин Миланковић, оснивач катедре небеске механике на Београдском универзитету, потпредседник САНУ, научник светског угледа. Студирао у Бечу, где је и докторирао. Био је професор теоријске физике, а бавио се и космичком физиком и геофизиком. Написао је више од 700 монографија, студија, уџбеника и популарних дјела.

1958. У Лондону, умро правник и историчар Слободан Јовановић, професор Универзитета у Београду, председник Србске краљевске академије, најзначајнији правни писац и теоретичар државе у 20. веку. Под комунистичком владавином Јосипа Броза анатемисан је и прећуткиван је његов рад. У Лондону је у Другом светском рату 1942. и 1943. био премијер емигрантске југословенске Владе, а након рата је у одсуству осуђен на 20 година робије на процесу генералу Драгољубу Дражи Михаиловићу и умро је у емиграцији. У свету је био изузетно цењен и сматран једним од највећих светских ауторитета у теорији уставног права, што илуструје и податак да му је француски председник Шарл де Гол послао Нацрт устава Пете републике, замоливши га да га проучи и оцени. Написао је мноштво студија и расправа.

1943. У Москви, саопштена одлука да влада СССР-а, признаје партизански покрет за савезнике на Балкану, а АВНОЈ будућу владу нове Југославије.

1991. У Грачаници, општина Глина (Банија), припадници хрватске паравојске ткз. ЗНГ су заробили 16 припадника српске Територијалне одбране, које су побили на звјерски начин.

1991. У Сплиту је основана јединица војне полиције - 72. бојна (батаљон) у оквиру 4. гардијске бригаде 'Пауци'. Била је то "елитна" формација  хрватске војске која је оставила крваве трагове у Далмацији, Дубровнику и Босни и Херцеговини. Такође, под њену надлежност је спадало обезбеђивање концентрационог логора "Лора", злогласног казамата који се сматра за најужаснији на бившем јужнославенском простору током деведесетих година 20. вијека.

1991. Подно Папука у Западној Славонији хрватске паравојне снаге су наставиле злочиначку операцију "Стријела" на подручју Подравске Слатине. Тада је почињен стравичан масакр у Воћину, када је за три дана убијено 50-ак Срба цивила, мјештана овог мјеста и пет околних села: Секулинци, Мељанци, Ђуричићи, Бокане и Хум Пустара...

2004. У Бечу, представници 13 подунавских земаља на министарском састанку потписали "Дунавску декларацију", којом су се обавезали на бољу сарадњу ради успостављања одрживог управљања водним ресурсима слива Дунава.

2009. Поново успостављен железнички саобраћај, након прекида 1992. године, на релацији Београд - Сарајево.

1914. У Сарајеву, команда Аустро-Угарске војске на Балкану, издала наређње о хитном повлачењу својих трупа из Краљевине Србије, чиме је Колубарска битка завршена (после месец дана) победом србске краљевске војске која је била у незадрживом јуришу. Ова битка је једна од најзначајних у нашој историји, а губици србске војске су били велики, више од 20.000 војника је погинуло, а преко 90.000 је рањено. Генерал Живојин Мишић је унапређен у чин војводе, а генерал аустро-угарске војске Оскар Поћорек је смењен.

1941. У Загребу, усташки поглавник Анте Павелић у Другом светском рату саопштио да је Независна Држава Хрватска објавила рат САД и Великој Британији.

1950. У Подгорици, конституисано Друштво за науку и уметност Црне Горе.

1991. У Пакранима, крај Дарувара, хрватски паравојници ЗНГ, убили су Милана Марковића (39) у дворишту његове породичне куће. Његов леш остао је не сахрањен, па су га раскомадале животиње.

1992. У Братунцу, на истоку Босне и Херцеговине, припадници муслиманских ратних јединица Армије БиХ, под командом Насера Орића, праве стравчан покољ у српским селима: Бјеловац, Сикирић и Лозничка Ријека. Убијено је најмање 109 Срба и том приликом су крвници спалили 350 српских кућа. Сва покретна имовина, стока, храна и летина је покрадена. Целокупно становништво је присиљено да бежи преко Дрине у Србију.

1995. У Паризу, шеф југословенске делегације на мировним преговорима председник Србије Слободан Милошевић, председник Хрватске Фрањо Туђман и лидер босанских муслимана Алија Изетбеговић потписали мировни споразум о Босни и Херцеговини. У својству сведока документ су потписали председник САД Бил Клинтон, председник Француске Жак Ширак, премијер Русије Виктор Черномирдин, премијер Велике Британије Џон Мејџор, канцелар Немачке Хелмут Кол и премијер Шпаније Фелипе Гонсалес.

1998. У Пећи, у кафићу "Панда", албански терористи из ОВК, праве ужасан масакр над српском децом, шест ученицика локалне гимназије. Овај свирепи злочин погоршао је ионако напету атмосферу на Косову и Метохији.

2001. У Загребу, југословенски министар спољних послова Горан Свилановић током прве званичне посете хрватској престолници изразио жаљење због страдања држављана Хрватске и СР Југославије у посљедњем рату, наводећи да политичари имају велику одговорност за све што се догодило протеклих неколико година.

2003. У Бања Луци, Влада Републике Српске донела Одлуку о формирању Комисије за истраживање догађаја на подручју Сребренице од 10. до 19. јула 1995. године.

2004. У Београду, Скупштина Србије усвојила измене Закона о надлежности државних органа у поступку против пoчинилаца ратних злочина, који омогућава да пред домаћим судовима буду вођени процеси на основу оптужница које су подигнуте у Хашком Трибуналу.

2004. У Београду,  експерти Независне комисије за испитивање околности погибије гардиста на Топчидеру саопштили да је Драгана Јаковљевића и Дражена Миловановића убило треће лице унутар касарне "Караш".

2006. Балканске земље: Босна и Херцеговина, Србија и Црна Гора приступиле "Партнерству за мир" које је под покровитељством НАТО пакта.

1904. У Београду, после једне саобраћајне несреће, Српско Лекарско друштво, основало "Хитну Помоћ", односно друштво које ће стално дежурати 24 сата.

1914. Завршена Колубарска битка. Српска војска је у контранападу протерала аустроугарске трупе које су 28. јула 1914. напале Србију и увукле човечанство у Први светски рат. Победа српских војника над агресорском армијом, за коју велика заслуга припада команданту Прве армије генералу Живојину Мишићу, унапређеном после једномесечне битке у чин војводе, подигла је углед Србије међу савезницима и учврстила самопоуздање српске војске и народа.

1991. У Новој Вуковици, код Подравске Слатине, припадници хрватског ЗНГ-а, Шиме Цицварић и браћа Бистровић: Дамир и Ивица, тешко су претукли и ранили Благоја Вујића, српског цивила, у његовој кући и затрпали грањем верујући да је мртав.

1999. У Приштини шеф УНМИК-а Бернар Кушнер формирао прелазну владу тзв. Републике Косово, о чему је потписао документ са шиптарским политичким представницима. Документ је написан на енглеском и албанском језику и донесен без консултација с представницима Срба.

2004. Хашки Трибунал прогласио се ненaдлeжним у случају тужбе СР Jугoслaвиje прoтив oсaм држaвa НAТO-а, јер СРЈ у врeмe кaд je тужбa пoднeсена фoрмaлнo ниje билa члaницa УН.

1888. На Цетињу је рођен краљ Александар I Карађорђевић, србски ренгент (1914-1921), а потом јужнославенски краљ (1921-1934) и врховни комадант оружаних снага Краљевине СХС, односно Краљевине Југославије. Био је други син Петра I Карађорђевића и кнегиње Зорке (кћерке црногорског краља Николе Петровића), односно праунук вожда Србије - Карађорђа. Владао је полудиктаторски земљом у којој су били изражени социјалне неуједначености и национални контрасти. После убистава браће Радић у Народној скупштини, завео је Шестојануарску диктатуру 1929. године, а 1931. године је донео Октроисани устав. Убијен је у атентату 9. октобра 1934. године у Марсеју, током посете Француској, од припадника Усташког покрета и пробугарске организације ВМРО. Његова смрт и данас изазива контраверзе. Наследио га је најстарији син Петар II Карађорђевић, али је због његове малолетности земљом до 27. марта 1941. владало намесништво на чијем је челу био Александров рођак кнез Павле Карађорђевић.

1942. У Берлину, Врховна команда нацистичке Немачке је у Другом светском рату издала директиву за борбу против југославенских партизана, у којој је, супротно одредбама Женевске конвенције, јединицама наређено да употребе сва средства, чак и према женама и деци, и да због тога ниједан немачки војник не сме да буде позван на одговорност.

1943. У Слабињи, општина Банијска Дубица, усташе праве покољ над 96 српских цивила, од чега је 40 било деце млађе од 14 година.

1991. У Драговићима крај Пакраца (Западна Славонија), авион хрватских паравојних снага, бомбардовао велику колону српских избеглица, која се кретала ка Окучанима, да потраже спас. Том приликом је настрадало више од 20 Срба.

2003. У Хашком трибуналу почело суђење пензионосаном генералу бивше ЈНА Павлу Стругару, оптуженом за кршење закона и обичаја ратовања приликом сукоба на Дубровнику 6. децембра 1991. године.

2022. У Хагу пред специјалним судом за ратне злочине Саљих Мустафа је проглашен кривим и осуђен на 26 година затвора. Мустафа је био припадник ОВК и управник логора Злаш на Косову и Метохији, у коме је утамничено десетине невиних цивила. Његов надимак је био Цаљи, а деловао је у петој оперативној зони "Лаб".

1933. У Клагенфурту је умро аустроугарски генерал Оскар Поћорек (80) који је био дио инвазије на Србију 1914. године у Првом свјетском рату. Имао је тада три удара који су завршени неуспјешно. Његови бојовници су почили ратна злодјела над Србима цивилима у Подрињу, Мачви, јадарско-колубарском региону, Посавини... Смјењен је потом и пензионисан.

1991. У Бриселу (Белгија), Савет министара Европске заједице је усвајањем нове Декларације о Југославији одлучио да призна независност свих југословенских република које прихвате критеријуме за признавање нових држава у источној Европи и СССР-у.

1992. На Палама, код Сарајева, Скупштина Републике Српске усвојила Декларацију о завршетку рата. Уместо Председништва, Скупштина је установила функцију председника Републике Српске и за првог председника изабрала Радована Караџића.

1995. Вођа делегације Републике Српске на мировним преговорима у Дејтону Слободан Милошевић одбио да посланицима Скупштине РС поднесе извештај о мировним преговорима на којима је постигнут споразум о окончању рата у Босни и Херцеговини.

1997. У Њујорку (САД), Мински центар УН објавио да у Босни и Херцеговини има још 750.000 до милион нагазних мина и да је током 1996. и 1997. од експлозија мина повређено око 1.000 људи, међу њима велик број деце.

2002. У Београду, Скупштина СР Југославије ратификовала Дејтонски споразум, потписан 1995, којим је окончан рат у Босни.

2008. У Сарајеву је пронађено беживотно тијело Исмета Бајрамовића (42) који је имао надимке "Ћело" и "Бабука". Пријерата је био криминалац и робијаш који је високо котирао у босанском подземљу. У рату се истакао као првоборац који је имао чин бригадира ткз. Армије БиХ и команду над Војном полицијом. Касније је смијењен и рањен од снајпера. Након рата је постао сарајевски "кум" и осуђен на 20 година затвора због умјешаности у убиство пјевача Хајдарпашића. Спадао је у миљенике Алије Изетбеговића који су код њега улазили без најаве и куцања.

2014. У Осијеку је умро ратни министар унутрашњих послова Иван Векић (76). Потиче из усташке породице и колонизован је након Другог свјетског рата у Источну Славонију код Осијека. Добио је од државе стипендије за школовање. Један је од оснивача милитантне странке ХДЗ. Његов мандат министра Полиције био је испуњен бројним злодјелима, прогонима и уништавањем имовине Срба, СПЦ и ЈНА. Био је дио удруженог злочиначког подухвата на чијем челу је стајао Фрањо Туђман, хрватски предсједник.

1901. У Београду, народна скупштина Краљевине Србије донела Закон о штампи.

1921. У Београду, објављен први број листа "Време".

1978. Основана Јединица српске милиције за специјална дејства, 1994. године добила данашњи назив Специјална анитерористичка јединица – САЈ.

1995. У Бону (Немачка) одржана конференција представника 31 земље и више међународних организација о разоружању и успостављању међусобног поверења зараћених страна у Босни и Херцеговини.

2001. Конституисан Међународни савет за сарадњу Босне и Херцеговине и Савезне Републике Југославије.

1905. На Цетињу, усвојен први устав Црне Горе, којим је она дефинисана као држава српског народа и уставна монархија, али је практично сву власт задржао кнез Никола I Петровић. Влада је зависила од скупштине, још више од кнеза, који је имао право да поставља и смењује чиновнике. Текст устава, који је назван "Никољдански устав", углавном је преузет из устава Србије од 1869.

1991. У Книну, уставотворна скупштина прогласила Републику Српску Крајину, која је обухватала Сјеверну Далмацију, Лику, Кордун и Банију у том моменту. Недуго после тога САО Западна Славонија и САО Источна Славонија, Барања и Западни Срем су прогласили присаједињење РСК. Најзападнија српска држава је постојала до августа 1995. када је нестала током агресије хрватске војске и њених савезника - "Олуја". Званични Београд никада није признао РСК.

1991. У Берлину, немачка влада признала Словенију и Хрватску пре него што су, заштићена права народа у мањини, на чему је у почетку инсистирала Европска заједница. Немачка се није освртала на многа упозорења да такав чин може да изазове крвопролиће.

1992. У Јошаници, крај Фоче, око 900 припадника муслиманских ратних јединица Прве Дринске бригаде Армије Босне и Херцеговине, које је предводио Заим Имамовић из Горажда, извршили су стравичан покољ над српским цивилима у национално мјешовитом селу Јошаница, између Фоче и Вишеграда. Том приликом је на велики православни пазник Никољдан убијено 56 српских цивила (32 мушкарца, 21 жена и 3 дјеце млађе од 14 година), а рањено 11, док је 18 српских засеока спаљено.

2000. У Београду, шеф дипломатије СР Југославије, Горан Свилановић потписао статут Међународног кривичног суда, који ће бити први стални суд за најтеже злочине. Седиште суда ће бити у Хагу.

2006. У Букурешту, државе Босна и Херцеговина, Србија, Румунија, Бугарска, Хрватска, Црна Гора, Албанија, Молдавија, Македонија и УНМИК /у име Косова и Метохије/ приступили Споразуму о централноевропској зони слободне трговине /ЦЕФТА/.