Најновије вести - www.zlocininadsrbima.com
Идете ли за Видовдан на Космет?





















































Свједочанство Стеве Бракуса о злочину усташа у Бракусовој Драги


Бракусова Драга је заселак који се налази између Залужнице и Врховина, недалеко од Оточца у Лици. Усташе су 16. јуна 1944. године, окупили становништво Бракусове Драге и утјерали их у кућу Бранка Бракуса Ђиде због како су рекли пописивања. Митраљески рафали косили су све по кући, да би је усташе послије запалиле.
Објављено: 09.06.2018 .... Број посета: 589 .... Број гласова: 15

Зауставимо Македонизацију Срба


Бојим се да време не ради за Србе, како дунавске, моравске, тимочке, савске, дринске, зетске, врбаске, неретванске, купске, зрмањске... тако ни вардарске, јер притисци су све већи, а нас је све мање. Већем броју Срба данас је важно шта ће да једе, како да се обуче, где ће на летовање и који ће аутомобил да вози...
Објављено: 08.06.2018 .... Број посета: 56 .... Број гласова: 5

Филм Крст над јамом - опомена и подсетник


Филм у коме не може да се ужива, али чија прича може да се преноси са колена на колено, „Крст над јамом“ говори нам управо о насушности незаборава. Без иједне насилне сцене или фотографије, овај документарац о страдању српског народа током Другог светског рата пун је емоција.
Објављено: 08.06.2018 .... Број посета: 87 .... Број гласова: 0

14 годинa болa и тугe зa убиjeним Димитриjeм Поповићем из Грачанице


Од убиствa Димтриja Поповићa, сeдaмнaeстогодишњeг млaдићa из Грaчaницe прошло je чeтрнaeст годинa. Зa породицу бол нe прeстaje. Иaко je убицa осуђeн, мajкa Jорговaнкa вeруje сaмо у божjу прaвду пошто судском ниje зaдовљнa. Иaко je прошло чeтрнaeст годинa од убиствa тинејџера Поповићa, тугa код њeгових родитeљa jош нe пролaзи.
Објављено: 05.06.2018 .... Број посета: 363 .... Број гласова: 5

Ђоко Копривица: Фазлагићи крвопије


Пјесма је написао црногорски гуслар, а говори о Србима потурицама који су постали средином 20. вијека муслимани. Њихов циљ је био истребљење Срба православаца у Босни и Херцеговини. У пјесми се описује судбина односно породична трагедија из Гацка и Корита због усташког злочина, која је посље настављена и 1990-их година.
Објављено: 03.06.2018 .... Број посета: 898 .... Број гласова: 20

Које боје су тенкови: плави или зелени?


Мене је неки враг тјерао да идем у Загреб да узмем докторску дисертацију на тамошњем Универзитету крајем 1990. године. Мислио сам да хрватски интелектуалци неће стати иза Туђмана, за кога се видјело да му вири усташка униформа. Доказ томе да сам био у забуди јесте састанак неколицине професора.
Објављено: 29.05.2018 .... Број посета: 426 .... Број гласова: 14






Све вести можете прочитати ОВДЕ.



КАЛЕНДАР ХОЛОКАУСТА И ДОГАЂАЊА

20. јун

1902. У Београду, рођен српски писац и дипломата Марко Ристић, један од најактивнијих у кругу српских надреалиста. После завршеног Филозофског факултета у Београду између два светска рата издавао је и уређивао већину надреалистичких часописа, а по окончању Другог светског рата био је југословенски амбасадор у Француској.

1992. У Мостару, на десној обали Неретве, у селу Ходбина са релативном српском већином, хрватске оружане снаге етнички чисте и убијају осмеро Срба, од чега седам жена. Преостало српско становништво, које није успјело побјећи на слободну српску територију одведено је у логоре. Њихова имовина је опљачкана, а потом спаљена. Уништена је православна црква и оскрнављено гробље.
У логору Војне полиције ХВО у Мостару на Машинском факултету, убијен заробљени припадник ВРС, Ранко С. Ковач из околине Невесиња.

1992. У Зворнику, на истоку Босне и Херцеговине, муслиманске снаге нападају мало село Витница, када је убијено 10 српских цивила, а преостало становништво побјегло у Србију. Српска имовина је опљачкана и спаљена.

1992. У Тарчину, код Сарајева, спаљена је православна црква на Осенику, од муслманских снага.

1992. У Високо, у централним дијеловима Босне и Херцеговине, муслиманске снаге направиле су етничко чишћење над Србима у неколико села: Брадве, Вилењак, Лисово, Змића, Мауровићи, Добриње, Паљике и др... У муслиманском селу Хлапчевићи са врло малим бројем Срба, обављена је јавна егзекуција седмеро Срба, уз присуство и аплаузе локалног муслиманског становништва. Преостало становништво је одведено у логоре, а имовина им је опљачкана и спаљена. У селу Коложићи, побијена је српска породица Вуковић, њих шестеро. Комшије су ликовале, а неки чак и мокрили по лешевима.

1999. У Гњилану, на Космету, албански терористи из ОВК убили су 47 српских цивила. Овај свирепи злочин је уређен уз немо посматрање припадника КФОР-а.

2007. У Београду, правосудни органи Србије изручили представницима Суда Босне и Херцеговине некадашњег предсједника Владе Републике Српске, Гојка Кличковића због сумње да је починио кривично дело ратног злочина.



21. јун

1991. У Београду, државни секретар САД, Џејмс Бекер, на крају посете СФРЈ изјавио да "САД подржавају целовиту и демократску Југославију и да неће признати једностране акте цепања југословенских република".

1992. У Живницама, јужно од Тузле, муслиманске снаге упадају у српско село Врнојевићи и праве "претрес", када су убијена три ненаоружана српска цивила: Томислав Бошковић (заклан), Даша Ристић и Бранко Наранчић.

1992. У Калесији, на истоку Босне и Херцеговине, муслиманске снаге са задатком етничког чишћења, упадају у село Зелина и том приликом убијају 6 српских цивила. 

1992. У Сребреници, у рејону средњег Подриња, на истоку Босне и Херцеговине, муслиманске снаге из околних села под командом Насера Орића, упадају у село Ратковићи, када праве покољ над 17 српских цивила, пљачкају њихову имовину, а после пале и уништавају.

1992. У Сјеверној Далмацији, хрватска војска спроводи злочиначку операцију "Миљевачки плато", код Дринша. У тој акцији је погинуо херој новог доба: Савица Сале Медаковић.



22. јун

1941. У Херцеговиниусташе под командом Мије Бабића, праве покоље над Србима... У Гацку усташе убијају 140 мушкараца, жена и дјеце. У усташком логору у Невесињу поклано је 28 Срба. У Стоцу је похапшено све мушко од 16 до 60 година. У Габели је ухапшено 170 Срба који су наредних дана ликвидирани код Крижа и Опузена. У Чапљини, је ухапшено 526 Срба (мушкараца, жена и дјеце) који су ликвидирани наредних дана.

1992. У Фочи, на истоку Босне и Херцеговине, муслиманске снаге у селу Бујаковина праве покољ и етничко чишћење својих комшија Срба, углавном старијих људи. Убили су 9 српских цивила.

2003. У Бања Луку, стигао поглавар римокатоличке цркве папа Јован Павле Други.



23. јун

1943. У Плужинама (Црна Гора), у селима Стабна, Крушчица и Јасен, усташке јединице заједно са озлоглашеном немачком јединицом "Принц Еуген" почињу седмодневне покоље над 140 Срба.

1992. У Сребреници, на истоку Босне и Херцеговине, муслиманске снаге из извиђачко-диверзантског вода 28. дивизије муслиманске Армије БиХ, праве засједу на путу између Скелана и Сребренице, том приликом у аутомобилу је убијено 5 Срба (Бибић, Божић, два Павловића и Грујичић).

2003. У Добоју, Окружно јавно тужилаштво поднело Хашком трибуналу захтев за разматрање тужбе против Нијаза Чаушевића и Индире Врбанац из Босанског Брода за ратне злочине почињене 1992. године над српским цивилима у селу Сијековцу.



24. јун

1940. Краљевина Југославија успоставила дипломатске односе са СССР-ом.

1941. У Мостару, усташе спроводе хапшења, када је ухапшено 480 Срба, који су наредних дана побијени на Неретви, Буни и Отријешком гробљу. Исто тако поубијани су свештеници манастира Житомислић.

1960. У Београду, СФР Југославија, Грчка и Турска распустиле Балкански савез, заснован на Уговору о савезу, политичкој сарадњи и узајамној помоћи закљученом на Бледу (Словенија) 8. августа 1954. године.

1986. У Београду, преминуо Мирослав Мика Антић, великан српске књижевности, изузетан лиричар и инвентиван дјечији песник, који је у песме унио колорит језика банаћанских сељака. За 35 година стваралаштва објавио је више од 30 књига и радио на филмским пројектима.

1991. У Бања Луци дошло је до потписа споразума имеђу САО Крајине и заједнице општина Босанске Крајине.

1992. У Босанском Броду (Посавина), у насељу Скела, у касним вечерњим сатима, припадници ХВО које предводи Блаженко Кљајић упадају у стан Слободана Стојаковића (47), кога свирепо муче, а касније 50м од куће и убијају ножем. Његови жена и дете су се спасили скакањем кроз прозор.

1999. У Београду, Савезна скупштина на ванредној сједници оба вијећа донијела Одлуку о укидању ратног стања у СР Југославији.



25. јун

1920. У Вуковару после пет дана рада завршен Други конгрес Социјалистичке радничке партије Југославије (комуниста), који је усвојио нови програм и статут и измијенио назив партије у Комунистичка партија Југославије. Ова партија је била врло брзо забрањена јер је имала за циљ мењање друштвено-политичко-економског система.

1925. У Ужице уз велико славље стигао први воз, популарно назван "ћира". Изградњу пруге између Вардишта и Ужица почела је Аустро-Угарска одмах по окупацији Србије 1915. Пројектовали су је аустроугарски инжењери, а у суровим условима градили ратни заробљеници Италијани и Руси. "Ћира" је престао да саобраћа 1974. године кад су у Југославији укинуте и многе друге пруге уског колосијека.

1966. СФР Југославија и Ватикан обновили дипломатске односе.

1991. У Љубљани, сепаратискичка влада СР Словеније и председник Милан Кучан прогласили независност од СФР Југославије. Ова одлука словеначких власти ће имати далекосежне последице не само по грађане те бивше југославенске републике већ и остатак СФРЈ.

1991. У Загребу, сепаратискичка влада СР Хрватске и Фрањо Туђман прогласили независност од социјалистичке Југославије. Ова одлука је оцењена као неуставна, јер није имала сагласност осталих народа у СФРЈ.

1992. У Петрово Село под Озреном (БиХ), стигле српске избеглице из Зенице, посље неколико дана пјешачења.

1993. У Скопље, стигло 14 официра америчке војске, из Берлина.

1996. У Београду, удружење правника Републике Српске предало Вилијаму Стубнеру, вршиоцу дужности шефа Канцеларије Хашког трибунала, кривичну пријаву против лидера босанских Муслимана Алије Изетбеговића и тадашњег потпредседника Федерације БиХ Ејупа Ганића због ратних злочина.

1999. На Косову и Метохији, албански терористи запалили православну цркву у Великој Реци, а у Приштини је запаљена кућа Србина Момчила Благотића.

2003. У Бања Луци, посланици Народне скупштине Републике Српске усвојили Основе реформи у области одбране Босне и Херцеговине, са планом активности за провођење реформи у систем одбране РС, које подразумевају да крајњи исход мора одржати постојање Војске РС и уређење одбрамбене структуре, у складу са Уставом БиХ.



26. јун

1905. У Богатићу, умро српски писац Јанко Веселиновић, реалиста и романтик народњак, превасходно сликар мачванског села, које је описивао с много љубави, идеализујући његов патријархални живот. Одлично је познавао српски језик и вешто га користио у романима, приповеткама и позоришним комадима.

1917. На Солунском пољу после смртне пресуде стрељани официри Драгутин Димитријевић - Апис, Љубо Вуловић и Раде Малобабић, оптужени да спремају атентат на ренгента Александра Карађорђевића.

1936. Код Цетиња, на узвишењу Белведер одржан збор против политике југословенске владе Милана Стојадиновића. На окупљени народ жандарми су отворили ватру, усмртивши шест и ранивши више од 30 људи.

1945. У Сан Франциску, потписана повеља о оснивању ОУН, од стране 50 држава, међу којима и СФР Југославија.

1991. У Бршадину, поред Вуковара, хрватски полицајци за кратко упадају у ово српско и том приликом на превару убијају свог бившег колегу Србина, Симу Поњевића, који је иза себе оставио жену и дете старо годину дана.

1991. У Глину (Банија), упадају хрватске паравојне снаге нападају, а српске браниоце предводи херој Драгиша Стефановић, који је том приликом и погинуо.

1991. У Београду, влада СФР Југославије издаје наредбу о забрани успостављања граничних пралаза унутар територије СФРЈ, а савезни МУП и ЈНА су овлашћени да уклоне те прелазе (у Словенији) и успоставе контролу над државним границама СФРЈ. Делегати Словеније и Хрватске напустили Скупштину СФРЈ.

1993. У Загреб стигао први амерички амбасадор у Хрватској са задатком да помогне у брзом прекидању рата, као и побољшању дипломатских веза између САД и Хрватске.

1995. У Њујорку, прослава педесет година од оснивања УН у Сан Франциску протекла у знаку критика због неуспеха УН да заустави рат у бившој Босни и Херцеговини, али и упозорења генералног секретара Бутроса Галија да се ова организација са дугом већим од две милијарде долара налази пред банкротством.

1999. Из Пећке Патријаршије прогнано 150 српских избеглица, који су ту потражили спас од шиптарских терориста.

2004. У Тузли, код Брчанске Малте, стотинак муслиманских екстремиста, спречило чланове Савеза логораша Републике Српске да положе вијенце на мјесто погибије војника ЈНА од 15. маја 1992. године.

1999. У Приштину, стигла прва група руских припадника међународних снага, њих 39.



27. јун

1941. У Горњем Храсну, (Херцеговина), усташе хапсе 105 Срба, које су повеле да их баце у јаму Гавраница, усљед лоше усташке организације њих 39 спасило се бјежањем.

1988. У Бечу је дошло до сусрета поглавара Римокатоличке цркве, Јована Павла II и председника Аустрије, Курта Валдхајма, бившег генералног секретара УН који је имао мрачну прошлост у Другом светском рату, на Балкану. Одговоран за покоље Срба на Козари и Црној Гори.

1991. У Словенији, припадници словеначке Територијалне Одбране и МУП-а Словеније, напале карауле и објекте Југославенске Народне Армије, чиме је отпочео двонедељни рат у Словенији, који се завршио повлачењем ЈНА из ове бивше југославенске републике. Биланс овог "рата" био је десетине мртвих војника ЈНА, за које злочинци нису никада одговарали.

1992. У Зворнику убијен је на бестијалан начин српски дјечак Слободан Стојановић, из Доње Каменице, од стране муслиманских војника Армије БиХ.



28. јун

1914. У Сарајеву, Гаврило Принцип са припадницима Младе Босне извршавају атентат на аустроугарског престолонаследника и надвојводу Франца Фердинанда. Ово је довело наредних недеља до Првог светског рата, јер је Аустро-Угарска напала Краљевину Србију.

1919. У Версају (Француска) на Мировној конференцији потписан мировни уговор с пораженом Немачком, чиме је и формално окончан Први светски рат. Резултат Версајског уговора било је и стварање нових држава - Краљевине СХС, Пољске, Чехословачке, Мађарске, Финске, Естоније, Летоније и Литваније.

1921. У Београду, уставотворна скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца изгласала Видовдански устав којим је учвршћена власт краља. Скупштина је у битним питањима потчињена монарху, а држава је проглашена "уставном, парламентарном и наследном монархијом" с династијом Карађорђевић. Устав је важио до 1929, кад га је краљ Александар Карађорђевић укинуо и завео тзв. шестојануарску диктатуру.

1948. У Букурешту (Румунија) објављена "Резолуција Информбироа", која се односила на југославенске комунистичке власти, који су одбили економско-друштвене реформе које је диктирао СССР.  Потом се политички, економски, па и војни притисак Стаљина непрестано појачавао на СФРЈ, али је наишао на одлучан отпор. Ова нетрпељивост према Југославији је потрајала шест година, односно, након Стаљинове смрти.

1950.  У Југославији, пуштен у саобраћај, пут Београд - Загреб, дуг 400 км, назван "Ауто-пут братства и јединства", у чијој су изградњи учествовале и добровољне омладинске радне бригаде из целе земље, али и иностранства.

1956. У Новом Саду, основан Универзитет.

1977. У Београду, умро српски сликар Иван Табаковић, професор Академије примијењених уметности у Београду, члан Српске академије наука и уметности, један од најзначајнијих представника српског модерног сликарства. Студирао је у Будимпешти, Загребу и Минхену.

1989. У Косову Пољу, на Газиместану одржана велика прослава 600 годишице прославе Косовске битке, где је било преко 1.000.000 људи, а Слободан Милошевић, председник СР Србије одржао свој чувени говор, који су сепаратистичке снаге у западним и централним деловима СФРЈ протумачили као позив на рат.

1991. У Дравограду, у Словенији, 300 припадника Територијалне Одбране након опкољавања карауле Холмец, напали 40 војника ЈНА и том приликом су 3 војника ЈНА убијена, а 6 је рањено иако су хтели да се предају.

1992. У Хан Пијеску, прва генерација регрута Војске Републике Српске Босне и Херцеговине, на празник Војске - Видовдан, положила свечану заклетву.

1993. У Женеви (Швајцарска), представници Републике Српске и Хрватске Заједнице Херцег- Босне (ХЗХБ) на преговорима у Женеви прихватили војни документ преузет из Венс-Овеновог мировног плана за бившу Босну и Херцеговину.

2003. У Бања Луци, предсједништво Савеза логораша Републике Српске донијело одлуку да Савез логораша РС поднесе Међународном суду правде у Хагу тужбу против Федерације БиХ и Хрватске за геноцид и етничко чишћење над српским народом, те појединачне тужбе против појединих лица из Федерације БиХ и Хрватске.

2004. У Мостару, Кантонални суд ослободио оптужбе седморицу бивших припадника муслиманске Армије БиХ да су починили ратне злочине над цивилним становништвом српске националности у Коњицу, у лето 1992. године.

2006. У Њујорку, Црна Гора постала 192. чланица Уједињених нација.



29. јун

1921. У Београду, код Скупштине, покушан атентат на ренгента Александра Карађорђевића. Бачена је бомба на краљевску кочију.

1941. У Тријебању (Херцеговина) усташе хапсе 70 Срба који су наредни дан бачени у Бивољу јаму. У селима Опличићи, Прењ, Речице и Локве одвезено је на обалу Неретве и поубијано 140 Срба.

1943. У Крушевцу, под Багдалом, немачка војска је стрељала 600 српских цивила, као одмазду за скуоб са герилцима Расинског округа.

1943. У Љесковом Дубу, крај Гацка (Херцеговина), усташе под командом Смаје Дилића и Раме Крвавца, скупа са немачким војницима направили су обруч око села, те су 183 мјештана Срба побили или запалили у њиховим кућама.

1991. У Вуковару, код Славије, хрватски паравојници убијају српског цивила Јована Јаковљевића, на прагу његове породичне куће. Ово је трећа српска жртва у Вуковару пред сами рат.

1992. У Сарајеву, припадници Војске Републике Српске у БиХ, предали аеродром Бутимир снагама УНПРОФОР-а.

2004. У Хашком Трибуналу, некадашњи лидер крајишких Срба, Милан Бабић осуђен на 13 година затвора. Овде се намеће низ контраверзи јер је Милан Бабић признао кривицу, а потом под чудним околностима преминуо две године касније у Хашком Трибуналу.



30. јун

1913. На Брегалници, бугарске снаге нападају на Краљевину Србију, чиме је отпочео је Други Балкански рат, који је трајао месец дана. Бугарска под утицајем Аустро-Угарске царевине хтела је да отме Србији Вардарску Македонију.

1938. У Загребу умро Милан Ракић, велики српски песник, академик и дипломата.

1941. У Љубушком, усташе хапсе Србе, које су одвели до Хумца, гдје је била јама у коју су жртве побацане. То је било поред католичког самостана, а нико од фратара и свећеника није дошао да помогне невиним српским цивилима.

1992. У Сплиту, у концентрационом логору Лора, убијен је припадник ЈНА, Бојан Весовић из Крагујевца и то на најстрашније начин.



1. јул

1941. У Суваји, крај Доњег Лапца (Лика), усташе извршиле стравичан покољ над 250 српских цивила, од чега 118 дјеце и 75 жена.

1943. У Сиску (Банија), усташки жандари стрељали 13 активиста партизанског покрета, од чега 7 Срба.

1944. У Загребу, у селима Доња Стубица и Јаковље, немачке јединице заједно са усташким жандарима праве рацију где је 20 Срба ухапшено и спроведено у затвор.

1948. У Тирани, албанско руководство донело одлуку да прекида све дипломатске односе са СФР Југославијом.

1966. На Брионима, одржан чувени Брионски пленум (састанак), где је партијско руководство ЦК КПЈ сменило Александра Ранковића и Светислава Стефановића, шефове југославенске тајне полиције УДБ-е, због наводног прислушкивања председника Јосипа Броза Тита. Прави разлог је био неутралисање албанског иредентизма на Косову и Метохији. Око овога догађаја је избила читава афера, а страсти се нису симиривале месецима.

1991. У Београду, у присуству трочлане делегације Европске Заједнице, Стјепан Месић проглашен за председника Председништва СФР Југославије. На тој функцији Месић ће остати формално 3 месеца, када је повучен у Загреб, а онда у хрватском сабору ће изговорити своју чувену реченицу: "Мислим да сам обавио задатак, Југославије више нема!".

1991. У Тењи поред Осијека, хрватски паравојници, међу којима и Антун Гудељ, убијају Јоспа Рејл-Кира и Горана Зобунџију, Милана Кнежевића, а Мирка Тубића ранио.

1992. У Коњицу (Херцеговина), шест припадника муслиманске Армије Босне и Херцеговине, незаконито је ухапсило српску породицу Голубовић: Ђуру (41), иначе тежак инвалид, Власту (41), и њихове малолетне синове Петра (7) и Павла (5). Они су одведени из свог стана у коњичком насељу Орашје према селу Спиљани. Тамо су стрељани, док је дечак Петар Голубовић преживео прво стрељање и отишао до полицијског пункта код моста на Бијелој да тражи помоћ. Предат је џелатима који су га одвели на Бегин вир и тамо ликвидирали.



2. јул

1941. У Грчацу, у јужним дијеловима Лике, у селу Осредци, усташе, под командом Љубомира Квартерника и Вјекослава Макса Лубурића праве покоље, над 22 Срба, који су свирепо убијени.

1990. У Љубљани, скупштина југославенске републике Словеније је усвојила Декларацију о "потпуној самосталности" од СФРЈ, што је учињено годину дана касније.

1990.  У Приштини, 14 албанских делегата АП Косова и Метохије, доноси Декларацију о Космету као 7. републици СФР Југославије.
 

1991. У Јакшићу, код Славонске Пожеге (Западна Славонија) убијен је Србин Јово Кљајић (53) тако што је брутално претучен у својој породичној кући, ул. Колодворска 108. док је његова породица трпела стаховито малтретирање.

1991. У Вуковару је минирана кафана "Попај", чији је власник српске националности.

1992. У Коњицу, муслимански паравојници: Мирлаем Мацић, Адем Ланџо и Јусуф Потур убили су четверочлану српску породицу Голубовић.

1993. У Стоцу, (Херцеговина) је обављена је размјена заробљеника имеђу Републике Српске и ХЗ Херцег-Босне. Слободу је угледало 135 српских цивила из Мостара.






Ваша електронска адреса

Ваша лозинка















Aко желите активно да пишете на нашем сајту, слободно се обратите администратору на:
webmaster@zlocininadsrbima.com















КОЛУМНЕ
НАШИХ
АУТОРА
























   
Skip Navigation Links