Најновије вести - www.zlocininadsrbima.com
Нову годину славим...





















































Интервју са Даницом Маринковић о случају Рачак


Даница Маринковић, судија у пензији и шеф српског истражног тима Окружног суда у Приштини, прва је Српкиња која је ушла у село Рачак на Косову и Метохији и жена која је у Хашком трибуналу доказала да у том селу нису убијени албански цивили, како је тврдио Вилијам Вокер, шеф верификационе мисије ОЕБС-а на Косову, већ албански терористи из ОВК.
Објављено: 16.01.2019 .... Број посета: 211 .... Број гласова: 10

Честитке Србима за Божић из комшилука


Како балкански медији јављају Иван Ђакић (22), син саборског посланика Јосипа Ђакића из редова ХДЗ-а је на свом фејсбук профилу објавио је "честитку" православцима са сликом усташког кољача из времена Другог светског рата који држи одсечену главу неког Србина са шајкачом... уз поруку 'Свим пријатељима србчићима сретан божић'.
Објављено: 08.01.2019 .... Број посета: 1206 .... Број гласова: 29

Како су комунисти сузбијали верске празнике код Срба


Доносимо вам документ на коме се јасно види како су комунисти у социјалистичкој Југославији имали јасан циљ да се сузбију обележавања верских празника, тако што су им наметнути други вештачки празници, највише код деце и омладине. На тај начин многи Срби су заборавили своју веру и цркву. А поражавајући резултат видели смо након распада СФРЈ.
Објављено: 03.01.2019 .... Број посета: 361 .... Број гласова: 10

Парастос у Кравици биће 05.01.2019


Драга браћо и сестре, из Борачке Организације РС - Општински одбор Братунац стиглио нам је обавјештење да ће парастос за србске жртве Кравице, Јежештице, Шиљковића и других братуначких села бити одржан у суботу 5. јануара 2019. године. Биће организован парастос и полагање вијенаца. То је прилика да се помолимо за наше невијно убијене Србе.
Објављено: 31.12.2018 .... Број посета: 98 .... Број гласова: 0

Вређање успомена на жртве


За српску заједницу сећања, преживљени геноцид из 1941–1945. представља веома важно место. У оквиру тог дела наше „логорашке историје“ налази се и Старо Сајмиште, логор у којем је у Другом светском рату убијено најмање 12 хиљада Срба. Ту чињеницу, да су на том месту здружени у патњи и смрти и Срби и Јевреји...
Објављено: 23.12.2018 .... Број посета: 83 .... Број гласова: 0

Матура српско-хрватских односа


Преносимо исповест једне славонске Српкиње која је још пре 50 година силом (не)прилика почела да разумева српско хрватске односе, као и тежину коју са собом то доноси. Сви они снови које је носила у себи још из гимназијских дана су за само једно вече распршили тај сан о братству, једниству и другарству.
Објављено: 08.12.2018 .... Број посета: 400 .... Број гласова: 48






Све вести можете прочитати ОВДЕ.



КАЛЕНДАР ХОЛОКАУСТА И ДОГАЂАЊА

21. јануар

1916. На Цетињу, црногорска влада је по први пут у својој историји 21. јануара 1916. године потписала капитулацију и наредила генералштабу да врате оружје у касарне. Велики број угледних Срба, мушкараца, жена, деце и официра из Црне Горе интерниран је у 68 логора широм Немачке, Аустрије и Мађарске.

1942. У јужној Бачкој, мађарске фашистичке снаге спровеле велику рацију, хапшења и убиства српских, јеврејских, ромских цивила на подручиу Новог Сада,  Чуруга, Госпођинцима, Шајкаша, Ђурђева, Мошорина, Титела, Лока, Гардиновцима, Вилова, Жабља, Бечеја, Србобрана и Темерина. За три дана убијено је око 4.500 Срба, Јевреја и Рома.

1957. У Београду, умро српски композитор, диригент и музички педагог Петар Крстић, који се највише инспирисао српском народном музиком. Завршио је Конзерваторијум у Бечу, био директор музичких школа "Станковић" и "Мокрањац" у Београду, капелник Народног позоришта, шеф Музичког одељења Радио-Београда, уредник "Музичког гласника".

2000. На Косову и Метохији почела разоружавање албанске терористичке ОВК, која је претворена у тзв. Косовски зашитни корпус.

2006. У Приштини, умро Ибрахим Ругова, председник тзв. Републике Косово. Био је дугогодишњи албански сепаратиста и заговорник независности АП Косово и Метохија.



22. јануар

1902. У Италији, Ксенија Анастасијевић (1894-1981) постала прва жена у Србији која је стекла титулу доктора наука, одбранивши с високом оцјеном дисертацију под насловом "Бруново учење о најмањем". Имала је тада 28 година.

1917. У Нождеру (Аустрија), умро србски архитекта Јован Илкић, који је знатно утицао на развој архитектуре у Србији у првој половини 20. века. Био је 30 година главни пројектант Министарства грађевина Краљевине Србије и пројектовао је многа значајна здања у Београду: Народна Скупштина, Хотел "Москва", "Официрски дом" тј. садашњи Студентски културни центар, зграда Протокола.

1942. На Банији, усташке јединице, потпомогнуте домобранима, отпочеле су осмодневну офанзиву са елементима геноцида насрбска села: Свињица, Старо Село, Јабуковац, Млиноге, Јошавица и Комоговина... Зликовце је предводио пуковник ваздухопловства НДХ Иван Мрак. Попаљено и опљачкано је на стотине кућа, а убијено и заклано је најмање 100 жена, дјеце и стараца.

1942. У Подрињу, усташе спроводе велику рацију када је ухапшено преко 180 Срба са подручија Рогатице, Чајнича и Вишеграда. Сви су спроведени у Сарајево, а потом у концентрациони логор Јасеновац, одакле се нико није вратио.

1990. У Београду, прекинут рад 14. конгреса Савеза Комуниста Југославије, након што су делегати СК Словеније и СК Хрватске напустили конгрес. Овај догађај је означио распад СКЈ и значајно продубио политичку кризу у СФРЈ. Три месеца касније у СР Словенији и СР Хрватској одржани су први вишестраначки избори, где су комунисти поражени, а власт у тим републикама преузимају сепаратистичке снаге, које су наредне 1991. године довеле до распада и рата у Југославији.

1993. У Северној Далмацији, хрватске снаге отпочеле злочиначку акцију на Равне Котаре под шифром "Масленица '93". Том приликом је на превоју "Мали Алан" убијено око 350 војника СВК и цивила, од чега 35 жена и троје деце млађе од 12 година, док се 8 лица води као нестало. У овој акцији су страдала следећа србска села: Ислам Грчки, Кашић, Смоковић и национално мјешовита села: Мурвица, Црно, Земуник, Пољица, Ислам Латински. Срби из тих споменутих села су прогнани, мучени, клани или одведени у хрватске логоре (сплитска Лора, шибенске Кулине и др.) одакле се мало ко вратио жив.

2002. Босна и Херцеговина постала пуноправан члан Парламентарне скупштине Савета Европе.

2004. У Бања Луци, Народна скупштина Републике србске одлучила да се приступи промени Устава РС доношењем амандмана, односно променом члана 9. Устава у којем стоји да је главни град Републике Србске - Сарајево.



23. јануар

1916. У Крфском каналу у почело сахрањивање српских војника у "Плаву гробницу". После натчовечанских напора у албанским гудурама и додатне голготе од 160 км пешачења мочварним приморјем од Скадра до Валоне, због тога што се нису појавили обећани савезнички бродови, војници су масовно умирали од тифуса, глади и исцрпљености. Како није било довољно места на Крфу и острвцу Видо, на које су пребачени тифусари, а и због опасности ширења епидемије, одлучено је да се сахрањују у море. Према званичним али непотпуним подацима, јер сви умрли нису евидентирани, до 23. марта 1916. у Крфском каналу је сахрањено 4.847 српских војника и официра. Сви наши бродови који туда пролазе заустављају се и одају почаст сахрањенима у "Плаву гробницу".

1937. Из Краљевине Југославије отишла је група око 30 Срба отишла у Шпанију да се бори против фашизма. Према незваничним подацима у републиканској армији се борило 1.200 Срба, од којих је погинуло 670.

1995. У Београду, је преминула др Љиљана Милинковић (47), светски признат научник из области акцелераторске физике. Школовала се у Вуковару, Винковцима, Осијеку и Београду... а усавршавање је имала у Милану (Италија) и Ванкуверу (Канада). Живела је у Београду, а радила у Нуклеарном институту "Винча". Докторирала је у Загребу средином маја 1991. године. Њена докторска дисертација је доживела велики успех у свету, а резултати њеног рада објављивани у реномираним светским научним часописима и нашли су примену у пракси. Сматра се зачетником акцелераторске физике у бившој Југославији. Сахрањена је у родном Бршадину.

1999. У Београду, потписан коалициони споразум на савезном нивоу између опозицоне странаке СПО и владајућег тандема СПС и ЈУЛ. Тиме је странка СПО ушла у Владу СР Југославије. Ово је једна контраверзна одлука Вука Драшковића, лидера СПО, који је годинама пре тога био оштри политички противник Слободана Милошивића, лидера СПС и председника Србије, касније СРЈ. Сарадња је потрајала месец и по дана.

2006. Код Биоче, недалеко Подгорице, десила се тешка железничка несрећа када су погинула 44 путника, а повређено 258.



24. јануар

1937. У Београду потписан споразум о вечном пријатељству између Краљевине Југославије и Бугарске. Овај споразум је проистeкaо je из новог прaвцa у бугaрскоj спољноj политици нaстaлог нaкон прeврaтa 19. мaja 1934. годинe. У нaстоjaњу дa пробиje изолaциjу коjом су je окружили сусeди, Бугaрскa je посeглa зa компромисимa у односимa сa Jугослaвиjом. Први пут послe много годинa Вардарска Мaкeдониja прeстaje дa будe приоритeт бугaрскe спољнe политикe. Потeнциjaли овог споразума нису оствaрeни у потпуности. Бугарска је почетком априла 1941. прекршила овај споразум, јер је напала заједно са Немачком и њеним савезницима југославенску територију и при томе заузела Неготинску Крајину и Вардарску Македонију. Током Другог светског рата бугарска фашистичка војска починила је стравичне злочине над српским народом.

2001. У Београду, главни хашки тужилац Карла дел Понте уручила министру правде СР Југославије Момчилу Грубачу налоге за хапшење и оптужнице подигнуте против појединих југославенских грађана које су објављене и већ раније достављене југословенским властима.

2003. У Београду, Веће република СР Југославије ратификовало већином гласова Закон о потврђивању уговора о двојном држављанству између СРЈ и Босне и Херцеговине.



25. јануар

1904. У Београду изашао први број "Политике" која је, захваљујући разноврсности, одмерености, непристрасности и информативности, постала најчитанији српски дневни лист. Лист је основао Владислав Рибникар, који је био и први уредник.

1978. У Београду умро српски писац Скендер Куленовић, члан Српске академије наука и уметности, аутор потресне поеме "Стојанка мајка Кнежепољка", која говори о усташком покољу српске деце на Козари 1942. године. После Другог светског рата био је активан у Сарајеву, Мостару и Београду као уметнички радник. 1974. постао је члан САНУ.

1987. У Београду умро српски сликар Предраг - Пеђа Милосављевић, члан Српске академије наука и уметности, истакнути представник интимизма у српском сликарству. Студирао је Правни факултет у Суботици, а затим био у дипломатској служби у Паризу, Мадриду, Лондону. Међународну репутацију је стекао 1937. на изложби у Паризу, где је добио награду "Гран при".

1991. У Скопљу, Народна скупштина бивше југословенске СР Македоније усвојило декларацију о независности.

2006. У Бриселу, Парламентарна Скупштина Савјета Европе усвојила резолуцију о неопходности осуде злочина почињених у име комунистичких режима.



26. јануар

1972. Изнад Чехословачке, после експлозије подметнуте бомбе, пао авион ЈАТ-а "ДЦ-9" на линији Копенхаген - Београд. Погинуло је 26 путника и чланова посаде, а преживела је једино стјуардеса Весна Вуловић.

1977. У Мадриду потписан споразум између СФР Југославије и Краљевине Шпаније о подизању дипломатских односа и отварању мисија на нивоу амбасада.

1993. У Њујорку (САД) Савет безбедности УН осудио напад Хрватске на Републику Српску Крајину, територију под заштитом Унпрофора, у злочиначкој акцији "Масленица '93".

1997. У Београду дошло је до великих демонстрација више од 50.000 људи, када су припадници полиције употребиле сузавац да би разбили демонстранте. Протести су били јер су поништени изборни резултати на изборима из децембра 1996. године.

1997. У Бихаћу, под притиском међународне заједнице затворен муслимански концентрациони логор у бившој касарни "27. јул". Имао је 14. мањих логора, а постојао је 20 месеци. Кроз овај логор прошло је неколико стотина Срба, углавном заробљених војника Републике Српске и Српске Крајине.

2004. У Земуну, преминуо легендарни глумац Михајло Бата Паскаљевић.

2007. У Њујорку (САД) Генерална скупштина УН усвојила резолуцију којом се осуђује негирање холокауста.



27. јануар

1924. У Риму, Краљевина Југославија и Италија, су потписале пакт о пријатељству и сарадњи којим је град Ријека предат Италији. 17 година касније Италија је прекршила овај споразум, тако што је са Немачком и савезницима напала почетком априла 1941. године југославенску територију. Том приликом италијанска војска је заузела добар део Далмације, пола Словеније, Дубровник и Црну Гору.

1942. На Јахорини, планина у Босни, кренула је главнина партизанских снага из Прве пролетерске бригаде током друге непријатељске офанзиве прешла 100 км до Фоче, преко Сарајевског поља и планине Игман. Марш више од 700 бораца, од којих 50 рањених и болесних, трајао је 18 часова кроз дубок снег, при температури минус 32'С. У маршу су промрзла 172 борца и некима су без анестезије ампутирани делови тела.

1945. Јединице Црвене Армије ослободиле нацистички концентрациони логор Аушвиц, највећи у Европи током Другог светског рата. У логору је остало 7.000 људи, које Немци нису стигли да побију. У Аушвицу је било заробљено око 25.000 Срба.

1991. На ТВ Београд емитован филм о илегалном наоружавању чланова резервног састава МУП-а Хрватске као и чланова странке ХДЗ. Филм је снимљен 19. октобра 1990. године у Гакову, крај Вировитице, на полигону Југославенске Народне Армије. Тада је Мартин Шпегељ, министар у хрватској влади причао сарадницима своје монструозне планове о наоружавању и обрачну са припадницима ЈНА и Србима у СР Хрватској. Агенти Контраобавештајне службе ЈНА су све то снимили. Аутентичност снимака је 10 година касније потврдио Стјепан Месић, председник Републике Хрватске.

1996. У Тарчину, затворен је муслимански концентрациони логор Силос, где су затварани Срби из Сарајева и околине. У логору Силос је било заворено најмање 600 српских цивила, од чега су 24 умрла као последица физичког злостављања, пребијања, тортура и мучења глађу. Ово је био један од 126 укупно муслиманских логора за Србе, на подручију града Сарајева током рата 1992-1996. Најмлађа жртва овог логора био је Лео Капетановић (14), а најстарија Васо Шаренац (85).

2003. У Сарајеву, отворен Суд и Тужулаштво у бившој касарни ЈНА "Виктор Бубањ" где су босански муслимани током рата држали заробљене српске цивиле и мучили их.

2003. У Београду, посланици Скупштине Србије усвојили већином гласова Уставну повељу будуће заједнице Србије и Црне Горе.



28. јануар

1994. У Мостару, убијена три италијанска новинара. Ово убиство није никада разјашњено, иако је највећи град на Неретви био за вријеме рата подијељен на муслиманску и хрватску страну.

2004. У Босни и Херцеговини, високи представник за БиХ Педи Ешдаун донио одлуку о новом статуту града Мостара, којом се уводи јединствено Градско Вијеће и градска управа, те укида шест постојећих општина.

2006. У Новом Саду у 73. години преминуо књижевник Душко Трифуновић. Родом је из Сијековца (Босанске Посавине). Свој стваралачки опус започео је по повратку са служења редовног војног рока, када је имао 22 године. Касније је написао 4 романа и неколико драма. Штавише, постао је омиљени сарадник сарајевских музичких група и појединаца. Награђиван је престижним наградама у земљи. На Палама, код Сарајева, њему у част се одржавају песнички сусрети "Дани Душка Трифушновића", сваког септембра месеца од 2006. године.



29. јануар

1942. У Двору на Уни (Банија), усташе са Зринске Горе, под командом Нарциса Јасзенског направиле стравичан покољ над српским цивилима у селима: Шегестин, Ораовица и Драшковац. Убијено је око 270 мушкараца, жена и деце, углавном хладним оружјем... док је њихова имовина опљачкана и спаљена. Овај догађај у историји је забележен као Ноћ крвавих ножева.

1999. У Бриселу, Контакт група позвала Србе и Албанце у СР Југославији да приступе мировним преговорима у француском замку Рамбује у близини Париза. Ово је било само по себи фарса, јер је НАТО пакт већ спремао агресију на Србију и Црну Гору, што се и десило наредни месеци.

2003. У Подгорици, Скупштина Црне Горе усвојила уставну повељу нове државне заједнице СЦГ и закон о њеном провођењу.

2007. У Паризу, шеф УНМИК-а Јоаким Рикер потписао споразум са Унеском о реализацији првог пројекта рестаурације и конзервације културног наслеђа на Косову и Метохији.



30. јануар

1933. У Берлину, дужност канцелара Немачке преузео је Адолф Хитлер, који је био из редова нацистичке социјал-демократске партије. Његова владавина је била заснована на шовинизму и геноциду. Увео је свет у Други светски рат, тако што је напао Пољску 1. септембра 1939. године. А Краљевину Југославију је напао скупа са Италијом, Мађарском, Бугарском, Албанијом и Румунијом 6. априла 1941. године. Немачке ратне јединице су у Другом светском рату убиле стотине хиљада Срба, а највећи масакри били су у Крагујевцу, Краљеву и црногорском селу селу Велика. Поред тога Немци су спроводили скупа са усташама велике офанзиве на Козару, Банију, Сутјеску, Неретву и др.

1942. На Банији, завршена усташко-домобранска офанзива, у којој је убијено најмање 100 Срба, углавном жена, дјеце и стараца. Србска села од Костајнице до Петриње су спаљена, а пре тога опљачкана.



31. јануар

1946. У Београду, уставотворна Скупштина изгласала први Устав Федеративне Народне Републике Југославије, у којем је усвојен принцип федеративног уређења земље, одређена основна права и дужности федерације и република.

2006. У Сарајеву, међународни представник у Босни и Херцеговини Педи Ешдаун (иначе шпијун британске обавештајне службе МИ6) предао дужност, свом наследнику Кристијану Шварц-Шилингу. Ешдаун је имао током четири године свог мандата, низ контраверзних одлука у току свог мандата. Забрањивао је јавно приказивање филмова који прате тематику страдања Срба у Босни и Херцеговини, у три рата (1914, 1941 и 1992).



1. фебруар

1918. У Боки Которској, на аустроугарској флоти избила је једна од највећих побуна морнара у Првом светском рату. Топовски хитац с крстарице "Санкт Георг" означио је почетак побуне више од 8.000 морнара са око 400 бродова у Јадранском мору. Побуњеници су тражили неодложно закључење мира, демобилизацију, право свих народа у Аустро-Угарској на самоопредељење, побољшање услова рада на бродовима и амнестију учесника побуне. Побуна је угушена у крви.

1950. У Београду основан Музеј Железнице, први такав у Југославији, који је отворен за јавност три године касније.

1992. У Београду, објављен Меморандум југославенске владе о злочину геноцида у Хрватској и скрнављењу спомен-подручја "Јасеновац". У Меморандуму је предложено да УН утврде чињенице и на основу тога предузму мере према хрватским властима, али је захтев игнорисан.

1992. У Книну, Влада Републике Српске Крајине /РСК/ одбацила план Сајруса Венса и остала при захтеву да мировне снаге УН буду ангажоване само на линији сукоба. Следећег дана крње Председништво СФРЈ је прихватило Венсов план, а потписао га је и председник Скупштине РСК, што је две седмице касније потврдила Скупштина РС Крајине.

2001. У Републици Српској, Анкетна комисија Народне скупштине РС за испитивање последица на околину и становништво дејства муниције са осиромашеним уранијумом одлучила да се обрати циркуларним писмом свим релевантним институцијама и појединцима у Босни и Херцеговини и свету који могу пружити податке о штетном деловању ове муниције.



2. фебруар

1901. У Херцег Новом, умро је чувени војсковођа Марко Миљанов Поповић Дрекаловић. Ратовао је са Турцима и добио чин војводе од књаза Данила I Петровића. Највећу славу је задобио у Бици на Фудини (1876.), када су његови борци победили далеко бројнију турску војску Махмуд-паше. Описменио се у 50. години, па је написао и низ значајних књижевних дела, међу којима најпознатије "Примјери чојства и јунаштва". Једно време је био и градоначелник Подгорице.

1908. У Дубровнику, умро српски писац Милован Глишић, један од зачетника реализма у српској књижевности. Студирао је у Београду технику и филозофију, затим уређивао новине и бавио се позоришном драматургијом. Написао је тридесетак приповедака, две комедије и преводио је с француског и руског језика, укључујући "Рат и мир" од Лава Толстоја. Описивао је живот српског села притиснутог бирократијом и зеленашима.

1924. У Мостару, умро српски писац Алекса Шантић, аутор антологијских песама "Остајте овдје", "Емина", "Вече на шкољу". Припадао је мостарском кругу око књижевног листа "Зора", који је покренуо с Јованом Дучићем и Светозаром Ћоровићем. Основао Српско певачко друштво "Гусле". У време анексионе кризе, изазване 1908. аустроугарском окупацијом Босне и Херцеговине, избегао је у Италију, затим је био посланик у Сабору БиХ. У Првом светском рату аустроугарске власти су га хапсиле као истакнутог српског националисту. У почетку је био под утицајем српских песника Бранка Радичевића, Јована Јовановић - Змаја и Војислава Илића, али је потом изградио властити песнички израз, карактеристичан по елегичним мотивима и родољубивим темама. Његови стихови су музикални, а песме осјећајне, пуне љубави за национално и социјално потлачене, с јаким револтом против тираније. Преводио је с њемачког и чешког језика.

1964. У Београду, умро српски писац, критичар и преводилац Милан Богдановић, професор Београдског универзитета, члан Српске академије наука и уметности. Уређивао је лист "Република" и часописе "Данас", "Српски књижевни гласник", "Књижевне новине". Био је управник Српског народног позоришта у Новом Саду и Народног позоришта у Београду и предавач на Филозофском факултету и Факултету ликовних уметности.

2004. У Косовској Митровици, Координациони центар за Косово и Метохију заузео став да запослени у српским институцијама на Космету не прихвате иницијативу УНМИК-а и привремених институција самоуправе за потписивање било каквих уговора.

2006. У Сарајеву, Ванрасправно вијеће "Одјељења један" за ратне злочине Суда Босне и Херцеговине донело решење којим се осумњиченом Драгомиру Абазовићу, тешко рањеном у акцији ЕУФОР-а, укида притвор.






Ваша електронска адреса

Ваша лозинка















Aко желите активно да пишете на нашем сајту, слободно се обратите администратору на:
webmaster@zlocininadsrbima.com















КОЛУМНЕ
НАШИХ
АУТОРА
























   
Skip Navigation Links