1955. У Београд, у прву службену посету Југославији долазе дипломатски представници СССР на челу с првим секретаром Централног комитета совјетске Комунистичке партије Никитом Хрушчовом: Ова посета је била после седам година прекида односа две државе и кампање Информбироа. Разговори у Београду и на Брионима завршени су потписивањем Београдске декларације, у којој су садржани принципи односа две државе.

1992. У Јеремићима (општина Власеница) муслиманске снаге убијају 3 цивила српске националности, док је село опљачкано и спаљено.

1995. На Палама, Главни штаб Војске Републике Српске саопштио да је заробљено више стотина припадника Унпрофора због напада авиона НАТО пакта, на пожаје ВРС.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали село Радосте на Космету (општина Ораховац), када је погинуло двоје деце, а 1 тешко рањено. Гранате су пале и на мост код Велике Плане, село Раља код Београда.

2000. На Косову и Метохији, току пожара у фабрици "Трепча" у јужном - албанском делу Косовске Митровице, изгорела је "Хала ћелија" - главни погон Металургије цинка. Фабрику су обезбеђивали француски војници КФОР-а, а у обезбјеђењу су, у сменама, била ангажована и по тројица Албанаца. Овај погон "Трепче" био је трећа по величини фабрика цинка у Европи.

2003. У Бања Луци, представници Републике Српске доставили је канцеларији Хашког трибунала кривични предмет против 32 бивша припадника муслиманских (пара)војних снага, осумњичена за ратне злочине над српским становништвом на подручју Коњица.

2011. У Лазареву, код Зрењанина српска полиција је ухаписила Ратка Младића, генерала ВРС, кога је Хашки трибунал оптужио за ратне злочине над несрпским становништвом у Босни и Херцеговини. Генерал Младић није приликом хапшења пружао отпор. Ово хапшење је у Србији и Републици Српској изазвало велики талас протеста.

1909. У Сремским Карловцима, рођен српски историчар уметности Светозар Радојчић, професор Филозофског факултета у Скопљу до 1941. и Београду од 1945, члан Српске академије наука и уметности. Модерним и широким схватањима и сјајним анализама, као научник и педагог, снажно је подстакао српску историографију.

1941. У Београду, немачка војна команда у Србији је у Другом светском рату објавила наредбу којом је, под претњом смрћу, забрањено слушање страних радио-станица, изузев немачких.

1943. Код Жабљака у Црној Гори, спустила се војна делегација британске врховне команде ради успостављања веза са партизанима и припреме доласка главних британских представника. Касније су ови официри британске обавештајне службе по повратку у Лондон били ухапшени и није им дозвољен контакт са медијима и после Другог светског рата.

1992. У Горажду на истоку Босне и Херцеговине, муслиманске снаге су убиле 8 Срба, породица Вукашиновић, у селу Горња Буковица.

1999. Преко 300 авиона НАТО пакта је полетело изнад Србије, стравично бомбардовање у београдском насељу Раља, када је погинуло 3 деце. Гранатирана су насеља: Макиш, Остружница и Бубањ Поток. Затим још и Забучје код Ужица, фарма "Добричево" код Ћуприје. Гранте су пале на Куршумлију, погинули цивили, Косовску Витину, Лебане...

1999. У Хашком Трибуналу, главна тужитељка Луиз Арбур, потврдила је да је Међународни кривични суд за Бившу Југославију издао налога за хапшење највишег војног и државног руководства Србије, због сумње да су учествовали у организовању и прикривању злочина на Косову и Метохији. 

1928. У Београду, студенти Универзитета организовали велике демонстрације против намере Народне скупштине да ратификује Нетунску конвенцију закључену 1925. између Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и фашистичке Италије. Приликом интервенције полиције рањено је двадесетак студената, а два су погинула.

1976. Пуштена у редован саобраћај железничка пруга Београд - Бар, чија градња је трајала с прекидима 22 године, чиме је остварена идеја зачета још у 19. веку. Пруга је најкраћа веза панонског подручја и централне Европе са средњим Медитераном.

1987. У Београду, умро српски геолог Коста Петковић, професор Универзитета у Београду, члан Српске академије наука и уметности, управник Геолошког завода и Геолошког института, уредник "Геолошких анала Балканског полуострва", "Зборника" и "Гласника Геолошког института САНУ". Објавио је више од 200 научних радова и израдио прву геолошку карту Југославије према интернационалној норми.

1994. На Брчко и околину, у артиљеријском нападу снага Хрватског већа одбране један, а рањено 15 српских цивила, од чега четири теже. На уже градско језгро из упоришта ХВО у Вичиловцу и Видовицама, 12 км северозападно од Брчког, на град је испаљено шест ракетних и велики број хаубичких пројектила.

1995. У Сребреници, муслимански војници, који су из заштићене енклаве Сребреница несметано прошли пункт УНПРОФОР-а , у ширем подручју Руповог брда, а затим масакрирали петорицу српских цивила из Милића, који су на месту удеса, неколико километара изван "заштићене зоне", секли дрва.

1999. Авиони НАТО пакта поново бомбардовали Алексинац, околину Ужица. Гранатирани су електро-енергетски системи код Пирота, Београда, Ниша, Владичиног Хана... Бомбардован је и Црни Врх на Старој Планини.

1999. СР Југославија прихватила основне принципе Групе 8 у које спада и слање међународних мировних трупа на Косово и пристала да Савјет безбедности УН донесе одговорајућу резолуцију о томе.

2000. У Церници, општина Гњилане на окупираној јужној српској покрајини Косово и Метохија, албански терориста из ОВК Африм Зећири, испред продавнице убија три Србина, од чега један дечак: Милош Петровић (4), Војин Васић и Тихомир Трифуновић. Убица је ухапшен од снага КФОР-а, али је пуштен услед "недостатака доказа".

2003. У Беораду на ВМА умро је генерал Војске Републике Српске, Момир Талић. Он је 1992. године руководио операцијом Коридор Живота.

2004. У Подгорици, убијен главни и одговорни уредник подгоричког листа "Дан" Душко Јовановић. Он је својим текстовама јавно оптуживао власт у Црној Гори за организован криминал, те многи сматрају да управо владајућа елита стоји као наручилац његовог убиства.

2008. У Стразбуру, Европски суд за људска права пресудио да је Босна и Херцеговина крива за нехумано поступање у затвору у Зеници према осуђенима за ратне злочине.

1943. На Сутјесци, вођене жестоке борбе партизана, углавном српске националности (око 16.000 бораца и 4.000 рањеника) који су били у обручу немачке, италијанске војске, као  и усташа (укупно 130.000 војника). Они су масакрирали 1.000 заробљених рањеника. Том приликом је јуначки погинуо комадант Треће дивизије НОВЈ, Саво Ковачевић.

1943. У Јасеновцу, концетрационом логору, усташа  је убио ножем Вукашина Мандрапу, који је пар мјесеци раније доведен из Сарајева. Вукашин Мандрапа је посједовао невјероватан душевни мир... и док му је џелат Жиле Фиргановић одсјецао дијелове тијела, он му је говорио "Само ти дјете ради свој посао". СПЦ га је канонизовала и прогласила за свеца.

1992. У Братунцу, на истоку БиХ, муслиманске снаге под командом Насера Орића, код српског села Сандићи, праве заседу. Том приликом је у унакрсној ватри погинуло 10 српских полицајаца из Братунца.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали мостове на Космету, на Бистрици и у Штрпцима... Прибој одсечен од осталих делова Србије. Гранате су пале и на грађевинску фирму у Вучитрну, Ћуприју, околину Ужица... а зграда ТВ Нови Сад је тотално разорена. Почела битка на караули Морине, на југословенско-албанској граници.

2003. У Вашингтону, амерички председник Џорџ Буш, укинуо наредбу о санкцијама према СР Југославији, донета 1992. године, на основу сумње да је званични Београд крив за рат и распад СФРЈ. 

1912. У Лондону, потписан мировни споразум између поражене Османлијске царевине и балканских земаља: Грчке, Бугарске, Црне Горе и Србије, чиме је окончан Први балкански рат.

1917. У Јонском мору, утопио се Владислав Петковић - Дис, код Крфа кад је брод којим се враћао у отаџбину торпедовала њемачка подморница. Био је један од најталентованијих српских песника. После завршене гимназије био је учитељ у селу Прлити, потом царински чиновник у Београду, али је најмање био склон чиновничком реду - живио је боемским животом. Са писцем Симом Пандуровићем, једним од оснивача српске модерне, уређивао је часопис "Књижевна недеља". Повукао се са српском војском преко Албаније, после чега је отишао у Француску. Дјела: збирке пјесама "Утопљене душе", "Ми чекамо цара".

1945. У Фочи, на истоку Босне и Херцеговине, комунистичке власти и УДБ-а, убили су око 10.000 младих војника Југославенске краљевске војске, мобилисаних јесени 1944. у Шумадији, па су их побацали у јаму "Понор".

1992. У Новом Травнику муслиманско-хрватске формације убијају 3 српска младића: Симо, Млађан и Драган Медић.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали градић Варварин, када је погинуло 10 људи и још 17 тешко рањено. Бомбардовано је Врање, Луштица у Боки Которској, околина Пирота и Димитровград, дуванска индустрија Ниш. Бомбардовани су и Бољевац, Звечка код Обреновца, Остружница, Страживица, Јаково и Бубањ Поток. Гранате су пале и на Исток, Косовску Витину, Качаник, планина Голеш, Бијело Поље, околона Липљана...

2011. У Подгорици Александар Саша Пејановић, бивши боксерски репрезентативац СР Југославије и припадник полиције, убијен из политичких побуда од режима Мила Ђукановића. Убица Зоран Булатовић, црногорски полицајац је и поред пресуде окружног суда на  тринаестогодишње казне затвора, ослобођен одлуком Вишег Суда.

1992. У Језеру, општина Оџак, у Босанској Посавини, муслиманско-хрватске паравојне снаге заједно са Војском Републике Хрватске убијају три српска циивла, док су остали одведени у концентрационе логоре за Србе. Ово село је опљачкано, спаљено и уништено.

1992. У СР Југославији, одржани први вишестраначки избори за Вијеће грађана Скупштине СРЈ.

1992. На Палама, влада Српске Републике БиХ одредила екипу која је са УНПРОФОР-ом требало да утврди у каквом се положају налази 4.000 Срба које су муслиманске паравојне формације држале заточене у тунелу код Брадине, у Херцеговини.

1995. У Горажду, војници муслиманске Армије БиХ  напали пункт и осматрачницу Украјинског батољона УНПРОФОР-а.

1995. На Добој пале гранате испаљене са муслиманских положаја, са Тешња. Том приликом је погинуло 7 српских цивила.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали Сурдулицу, погинуло је 20 људи. Гранате су падале на београдско насеље Булбулдер (8 тешко повређених цивила), Рипањ, околина Обреновца, Макишко поље и Миљаковачка шума код Београда, рафинерија на Панчевачком путу. Тешко бомбардовање Новог Пазара, када је погинуло 30 цивила, међу њима и дечак Марко Симић, стар 2 године.

2001. У Београду, Скупштина Србије није прихватила документ "Уставни оквир за привремену самоуправу на Косову и Метојији", "јер се њиме прејудицира коначно решење на штету државних интереса СР Југославије, Срба и осталог неалбанског становништва у покрајини".

2009. У Нишу, код Ћеле Куле, одржана прослава 200. годишњице Чеграрске битке, из Првог српског устанка. У тој бици је Стеван Синђелић предводио 16.000 Срба, против 38.000 Турака Османлија. Жртве су биле велике на обе стране.

1944. У Лондону, југославенски краљ Петар II Карађорђевић, услед великих притисака од британског премијера Винстона Черчила, ускратио подршку генералу ЈВуО, Драгољубу Михаиловићу, док је за премијера југославенске владе у избеглиштву постављен хрватски бан Иван Шубашић. Тиме је отворен пут за рушење монархије у Југославији.

1948. У Београду, умро српски политичар и писац Јаша Продановић, члан Српске академије наука и уметности. У Краљевини Србији био је министар просвете и министар привреде, а после Другог светског рата потпредседник владе ФНРЈ. Као министар привреде изборио је 1910. у скупштини усвајање Закона о радњама, којим су створене радничке и друге коморе и уведено заштитно радно законодавство. Уређивао је више часописа.

1992. У Опарцима код Сребренице, на истоку Босне и Херцеговине, муслиманске снаге под командом Насера Орића, убијају шест српских цивила, двије српске породице: Петровић Живојин, Милорад и Дикосава, као и породицу Илић: Ратко Угљеша и Драгић...

1992. У Босанском Броду припадници паравојних снага босанских Хрвата које је предводио усташки потомак Блаженко Кљајић, су убили српску породицу Марчинко: Милева, Бранко и Славко...

1992. У Биљину, општина Горажде, на истоку БиХ, упадају јаке муслиманске снаге које убијају најмање 6 српских цивила, док је 30-ак одведено у концентрационе логоре... село је похарано и спаљено.

1992. У Бравницама, општина Јајце, у централном дијелу БиХ, десио се упад муслиманско-хрватских снага и том приликом је убијено најмање 16 Срба, док је више од 100 одведено у логоре, а имовина је опљачкана и спаљена. Један део мјештана је успио наћи спас у Шипову и Мркоњић Граду.

1993. У Београду, на иницијативу Српске Радикалне Странке, тајним гласањем смењен Добрица Ћосић, први председник СР Југославије. Исти дан поподне избијају велике демонстрације у центру Београда, које је организовао Српски Покрет Обнове, где је дошло до сукоба са полицијом.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали Нови Пазар, погинуо двогодишњи Марко Симић и још 10 цивила, док је 20 рањено. Бомбе су падале на београдска насеља Лештане и Бежанијска Коса, згог чега је дошло до великог прекида снабдевања струје. Бомбардовано је и Смедерево и погранична места према Албанији - Призрен и Ђаковица.

1999. У Панчеву, погинуо је генерал-пуковник Војске Југославије, пилот Љубиша Величковић, помоћник начелника Штаба Врховне команде Ратног ваздухопловства и Противваздушне одбране, у тренутку док је био у посјети јединицама на првој линији одбране - од напада НАТО пакта на СР Југославију.

1955. У Београду, југословенски и совјетски лидери Јосип Броз Тито и Никита Хрушчов потписали Београдску декларацију којом су нормализовани односи Југославије и СССР, нарушени резолуцијом Информбироа из 1948. Две земље су изразиле приврженост принципима мирољубиве коегзистенције и развијању свестране сарадње на равноправним основама.

1982. У Самодрежи, крај Вучитрна, на Косову и Метохији, Албанци: Мухамед Ферат и његови рођаци, убијају из пиштоља Данила Милинчића.  Ово је само један од бројних примера шиптарског насиља над косметским Србима, који је је остао некажњен.

1992. У Метаљици, општина Милићи, на истоку Босне и Херцеговине, муслиманске снаге које предводи Ферид А. Хоџић и Бешир Б. Аљукић, нападају ово подрињско српско село... жртава није било, али је читаво село спаљено и уништено до темеља.

1992. У Липцу, општина Добој, на сјеверу БиХ, припадници 109. муслиманске бригаде из Грачанице, праве покољ над Србима. Погинуло је 12 српских бораца, који су успјели  спасити село гдје се налазио и велики број српских избјеглица из Тешња, Маглаја, Грачанце и Добоја.

1995. Код Санског Моста, противваздушна одбрана Војске Републике Српске у северозападној Босни и Херцеговини, оборила амерички ловац Ф-16, чији се пилот Скот О'Грејди спасао катапултирањем.

1998. На путу Дечани - Ђаковица шиптарски терористи су ватром из аутомата, митраљеза, ручних бацача и минобацача напали колону возила, која је превозила храну за угрожено становништво ђаковичког краја.

1999. Авиони НАТО пакта, бомбардовали су складиште горива код Сомбора и село Чонопља... Гађани су репетитори РТС-а на Бесној Кобили, код Врања, краљевачкој Борчи, јагодинском Црном Врху, брду Козарица код Димитровграда, пољопривредно добро „Добричево“ у општини Ћуприја...

1917. У Тирани, проглашена независност Албаније, под италијанским патронатом.

1941. У Корити, код Билеће, под командом Хермана Тогонала и хоџе Мухарема Главинића, усташе праве покољ над 130 Срба и бацају их у Корићку јаму. Тако су настрадале породице: Думић, Јакшић, Шакота, Радан, Рогач, Бјелица, Ковачевић, Курдулија, Милошевић, Миловић, Носовић, Тркља, Старовић, Коснић и Сворцан...

1968. У Београду, избиле највеће студентске демонстрације у Југославији, где је више хиљада студената кренуло из Студентског Града, ка центру, где их је зауставила милиција. Дошло је до великих нереда и туче. Студенти су се бунили против све већих социјалних раслојавања, као и удаљавања од прокламованих идеала и званичне пропаганде о социјалној правди и водећој улози радничке класе у друштву. Седмог дана протеста тадашњи југословенски председник Јосип Броз (Тито) јавно је подржао већину студентских захтева.

1992. У Ледићима, код Трнова, удружене муслиманско-хрватске снаге из Сарајева, нападају овај засеок (36 становника) и том приликом убијају 24 мјештана углавном хладним оружјем, село је похарано и спаљено, а ТВ Сарајево прави прилог у коме каже да је остварена "велика побједа над ћетницима".

1999. Авијација НАТО пакта је направила више од 20 напада на подручије Космета, затим подручије Куршумлије, мостови на реци Јасеници код Велике Плане. Гађана су и складишта код Кљајићева и Чонопље.

2004. У Модричи, снаге СФОР-а ухапсиле Петра Милошевића, бившег официра Војске Републике Српске.

1920. Код Париза, у дворцу Тријанон, после Првог светског рата Мађарска потписала мировни уговор, према коме је морала да се одрекне територија које је држала за време Аустро-Угарске. Тако су Загорје, Бачка, Срем, Славонија и пола Барање припали Краљевини СХС.

1941. У Загребу, на састанку дипломата нацистичке Немачке и главешина усташке НДХ направљен је план о исељавању 200.000 православних Срба у Шумадију. Ова политика је била у духу геноцида, планирана још у Ватикану 1930-их година.

1941. У Холандији, умро бивши немачки цар Фридрих Вилхелм || Алберт. Он је један од твораца немачке политике продора на Исток "Drang nach Osten", по коме је Немачка требала да избије све до Босфора. Био је један од главних заговорника напада на Краљевину Србију 1914. године. Након Првог светског рата, био је приморан да напусти престол и побегне у Холандију, где је и умро. Холандија је одбила да га изручи Силама Антанте, иако је био оптужен за ратне злочине.

1992. У Жепи, на истоку Босне и Херцеговине, припадници муслиланске Армије БиХ, направиле су засједу за 45 припадника Војске Републике Српске из Сарајевско-Романијског корпуса, који су се повлачили у складу са раније постигнутим договором о мирном изласку... 12 бораца ВРС ухваћено и затворено у једну шталу, а потом су живи спаљени.

1993. У Њујорку, Савет безбједности УН донео Резолуцију којом је прогласио Сарајево, Горажде, Тузлу, Бихаћ, Сребреницу и Жепу за заштићене зоне у Босни и Херцеговини. Снаге УН добиле су овлаштења да употребе силу ради њихове одбране.

1999. Током бомбардовања СР Југославије, авијација НАТО пакта бомбардује војни аеродром Батајница, као и фрушкогорска села Бранковац и Чот.

2003. У Загребу, влада Хрватске одлучила да суспендује визни режим и одобри слободан приступ грађанима Србије и Црне Горе.

1941. У Смедереву, немачке окупаторске снаге ставиле велику количину експлозива у средњовековну тврђаву, а затим је минирали. Том приликом је погинуло 4.000 Срба, уништено је 2.000 кућа.

1947. У Вашингтону, амерички генерал и дипломата Џорџ Маршал, саопштио план о финансијској помоћи Европи, разореној у Другом светском рату. Планом је обухваћено 16 земаља, а укупна сума помоћи од 1948. до 1952. износила је 15 милијарди долара. План је уз економску имао и политичко-војну улогу - постао је један од битних елемената НАТО пакта, основаног 1949. године.

1954. У Београду, умро српски инжењер руског порекла Владимир Фармаковски, професор Београдског универзитета, члан Српске академије наука, први машински инжењер академик код нас. Објавио је више од 50 научних и стручних радова, углавном из области локомотива.

1992. У Горажду, на истоку Босне и Херцеговине, муслиманске снаге Армије БиХ убијају српску породицу Стојановић: Невенка, Мирко и његов син, Петко и његова супруга. Уништена је и православна црква св. Ђурђа из 1446. године.

1992. У Зеници, на десној обали реке Босне, српска села Расподочје, Дивуша, Мутница, Перин Хан и Мамићи на десној обали ријеке Босне, су нападнута од јаких муслиманских снага Армије БиХ, које је предводио Сирађ Шишић. Том приликом је 12 Срба убијено, више од 500 Срба је одведено у зенички логор где су сурово мучени. Српска имовина је опљачкана, уништена и спаљена. Чак су и српска гробља прекопавана, а православна црква оштећена.

1999. Авијација НАТО је бомбардовала Космет, шире подручје општине Призрен, као и Приштина, а на село Пиране на путу Призрен-Ђаковица су бачене касетне бомбе. Бомбардована је пољопривредна организације "Агровршац" у Вршцу.

1999. У Планеји, општина Призрен погинула је нишка хероина Слађана Станковић (1965-1999), од гранате која је испаљена са територије Републике Албаније, док је извлачила рањенике. Постумно је одликована медаљом за заслуге у одбрани и безбедности.

2004. У Грачаници, албански терористи убили Димитрија Поповића (17). УН полиција ухапсила Алберта Краснићија (18) и Лабинота Гашија (20) из Приштине под сумњом да су извршили овај злочин.

1992. У Лисовићима, општина Трново на десној обали ријеке Босне, са 6 становника, муслиманске оружане формације из Сарајева убијају четири члана српске породице Ивановић: Марко, Данило, Цвијета и Симо. Имовина је опљачкана, спаљена и уништена.

1999. Авиони НАТО пакта су бомбардовали Косово и Метохију, испаливши 30 пројектила, а албански терористи напали аутобус "Косметтурса" на пути Подујево-Приштина и ранили 5 људи. Бомбе су падале и на село Церово код Бијелог Поља.

2001. СР Југославија приступила Лисабонској конвенцији, документу који обезбјеђује приближавање југословенског образовног система европским стандардима.

2003. У Сарајеву, Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ усвојио Одлуку о ратификцијама билатералног споразума БиХ и САД о неизручењу америчких грађана Међународном кривичном суду.

2003. У Бенковцу, Градско вијеће прогласало је хрватског генерала Анту Готовину, кога је Хашки трибунал оптужио за ратне злочине над Србима, за почасног грађанина.

2008. У Бања Луци, влада Републике Српске основала Оперативни тим за тражење несталих лица.

1938. У Београду, студенти Универзитета организовали академију посвећену одбрани Чехословачке од нацистичке Немачке, под паролом "Верност за верност". Пријавило се око 60.000 добровољаца, али они нису ангажовани, јер су Чехословачку њени западни савезници препустили на милост и немилост Трећем рајху.

1944. На Вис, стигао Врховни штаб партизанске војске НОВЈ.

1947. У СР Словенију преко Италије улази група од 100 усташких диверзаната, које су предводили зликовци: Божидар Кавран и Љубо Милош. Њихов циљ је био прављење диверзија, са циљем дестабилизације комунистичке власти и повратак усташа, односно обнова Независне Државе Хрватске. Сви диверзанити су били ухапшени у акцији југославенске тајне полиције Операција Гвардијан, а касније и погубљени.

1974. У Ивањици пуштена у рад прва земаљска сателитска станица у Југославији за међуконтиненталне телефонске линије и ТВ програме. Станица је потпуно разорена бомбардовањем из ваздуха у прољеће 1999. током агресије НАТО пакта, предвођеног САД, на Савезну Републику Југославију.

1992. У Мостару и околини, припадници муслиманских и хрватских паравојних формација које предводи Јозо Вегар, спроводе злочиначку операцију "Чагаљ", односно ентичко чишћење српских села на десној обали ријеке Неретве: Тасовчићи, Клепци, Поткоса, Речице, Пребиловци, Опилчићи. Тог дана је убијено најмање 38 мјештана ових српских села, углавном стараца.

1992.  У Трнову, код Сарајева, муслиманске јединице Армије БиХ под командом Ехтема Годњака спроводе етничко чишћење у српским селима: Требечај, Ледићи, Лисовићи, Горња и Доња Пресјеница, Страјишта, Кијево и Шкипов гај, Рајски до и Годињске баре... Том приликом је почињен масакр над 23 српска цивила из породица Цвијетић, Шеховац, Самарџија и Крављача.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали репетиторе на Руднику, затим куршумлијско насеље Марковићи и нека места у Метохији.

1999. У Приједору, припадници СФОР-а, ухапсили генерала Драгана Колунџију, кога је Хашки Трибунал, осумњичио за ратне злочине.

2000. У Бијељини, криминалац Ђорђе Ждрале убија Љубишу Савића Маузера, начелинка бијељинске полиције, комаданта гарде Пантери и хероја Отаџбинског рата 1990-их.

2001. У Бања Луци, Народна скупштина Републике Српске усвојила Закон о потврђивању Споразума о успостављању специјалних и паралелних односа између СР Југославије и Републике Српске.

2004. У Тирани ухапшен Флорим Ејупи (25), кога сматрају одговорним за терористички напад у фебруару 2001. године на Космету, у којем је од подметнуте бомбе погинуло најмање 11 Срба и један војник НАТО-а.