1935. У Суботици, рођен српски писац Данило Киш, изузетан стилиста широког образовања, у чијим је делима сажета сва горчина суровог 20. века, како га је с правом означио. Писао је негованим стилом, с модерно схваћеном фабулом. Дипломирао је светску књижевност на Београдском универзитету. Био је драматург позоришта "Атеље 212" у Београду и лектор у Стразбуру, Бордоу и Лилу.

1945. Код Глоговца дошло је до жестоких вишедневних окршаја између Седме косовско-метохијске бригаде НОВЈ и албанских фашиста, када је погинуо Мехмет Градица, заменик Шабана Полуже. Имали су своју бригаду током Другог светског рата која је прогонила Србе и починила геноцид на Космету.

1992. У Њујорку (САД) Савјет безбедности УН одлучио да у Српску Крајину пошаље 14.000 "плавих шлемова" с мандатом на годину дана и могућношћу продужења.

1993. У Каменици, на истоку Босне и Херцеговине сахрањено 38 Срба - жртава злочина муслиманске војске, чији су лешеви откривени у близини Зворника. Лешеви су тешко идентификовани, јер су жртве ужасно масакриране.

2001. У Београду, Јездимир Васиљевић, власник пирамидалне штедионице `Југоскандик`, који се после осам година вратио у СР Југославију, ухапшен на аеродрому.

2001. У Ријеци (Истра), спроведен у истражни затвор пензионисани хрватски генерал Мирко Норац, осумњичен за ратне злочине над српским цивилима у Госпићу 1991. године.

1944. У Дрвару (БиХ) у Врховни штаб партизанскох покрета ПОЈ стигла совјетска војна мисија. То је била прва војна експедиција СССР-а на тлу Југославије у Другом светском рату.

2001. У Скопљу одржан четврти самит председника држава и влада чланица Процеса за сарадњу у југоисточној Европи. Председавајући Предједништва БиХ Живко Радишић и југословенски председник Војислав Коштуница потписали декларацију о прихватању Повеље о добросусетским односима, стабилности, безбедности и сарадњи у југоисточној Европи. Југословенски предсједник Војислав Коштуница и македонски предсједник Борис Трајковски потписали у Скопљу споразум о граници двије земље, чиме је озваничена граница између Македоније и Србије из времена док су оне биле у саставу СФРЈ.

2001. У Њујорку (САД) Светска банка одобрила 11 милиона долара кредита за Пројекат побољшања трговине и транспорта у Босне и Херцеговине.

2004. У Београду, пред Специјалним судом почело суђење оптуженима из тзв. Земунског клана, за убиство некадашњег председника Председништва СР Србије Ивана Стамболића и за покушај атентата на лидера СПО Вука Драшковића, у Будви 2000. године.

2008. У Заплани, умро Јанез Дрновшек, бивши председник Председништва СФРЈ (1989-1990), а касније и премијер, односно председник Републике Словеније. Током крвавог разбијања друге Југославије, играо је значајну улогу. Иако је Дрновшек био члан Савеза комуниста Југославије, радио је на отцепљењу "дежеле" од СФРЈ. Током напада словеначке полиције и Терироријалне Одбране на касарне и објекте ЈНА у СР Словенији јуна и јула 1991. имао је улогу некаквог преговарача.

1945. У Београду, Врховни штаб НОВЈ сачинио план за ослобађање Лике и Горских Котара.

1974. У Београду, умро српски биолог Синиша Станковић, члан Српске академије наука и уметности, директор Биолошког института Србије, који је знатно допринио еколошком правцу у биологији упоредним истраживањима порекла и развитка живог света балканских језера, структуре и развоја њихових екосистема. Током немачке окупације Југославије у Другом светском рату био је члан Главног Народноослободилачког одбора Србије и већи дио рата је провео као заточеник у концентрационом логору на Бањици. После ослобођења је изабран за председника Президијума Народне скупштине Србије и успешно је заступао интересе Југославије на међународним конференцијама. У универзитетску наставу је увео екологију, цитологију, ембриологију, динамику развитка, упоредну анатомију.

1988. У Београду почео састанак министара иностраних послова балканских земаља o унапређењу мултилатералне сарадње.

1990. У Загребу, Хрватска Демократска Заједница у великој дворани „Ватрослав Линиснски“ организовала свој први оснивачки скуп. Лидер, Фрањо Туђман поручује: „НДХ није била само пука квислишка творба и фашистички злочин, већ и израз повјесних тежњи хрватског народа“. Ивица Рачан, председник Савеза Комуниста Хрватске, означава ХДЗ као странку опасних намера. Странка ХДЗ је била кључан фактор у распаду СФРЈ деведесетих година 20. века и грађанском рату на тлу исте.

2001. У Београду, ухапшен бивши начелник Службе државне безбједности /СДБ/ Србије Радомир Марковић због злочина на Ибарској магистрали, где су 1999. године погинула четири функционера странке СПО.

2003. Из Београда, председник Српске радикалне странке Војислав Шешељ добровољно отишао у Хашки трибунал, где је оптужен за ширење верске и националне мржње, као и подстрекивања ратних сукоба на подручију бивше Југославије, током 1990-их. Тамо је остао 11 година, без пресуде, када се вратио у Србију.

1992. У Дарувару, припадник хрватске војске Јожица Мудри (стар 21 годину) долази у породичну кућу Радосављевића где убија из ватреног оружја Раду (40), његову супругу Јованку (32), и њихове малољетне синове: Дејана (14) и Ненада (9)... потом је пластичним експлозивом велике разорне моћи унаказио лешеве и добар дио куће.

2003. У Сарајеву, Дом народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине ратификовао Уговор о двојном држављанству између БиХ и СР Југославије.

2004. У Београду, Скупштина Србије усвојила измене Закона о избору председника републике којима је укинута одредба да на изборе у првом кругу мора изаћи 50% грађана да би они успели.

1909. У Истамбулу, Османлијска царевина признала Босну и Херцеговину, као дио Аустро-Угарске монархије.

1917. У Обилићу, крај Куршумлије, у окупираној Србији у Првом светском рату је почео Топлички устанак против бугарских и аустроугарских трупа, изазван масовним терором, пљачком и паљењем српских села и присилном регрутацијом. Окупатори су узвратили суровим репресалијама: убијено је око 20.000 Срба, а у Топлици је уништено 55 села.

1935. У Грацу је умро аустроугарски генерал Либоријус Франк (87) бивши командант Пете армије Војске Хабзуршке монархије са којом је учествовао у нападима на Краљевину Србију 1914. године. Имао је преко 105.000 војника под командом... а многи од њих су вршили стравичне покоље над Србима у Подрињу, Мачви, јадарско-колубарском региону, Посавини...

1960. У Београду, умро српски лингвиста Александар Белић, професор Београдског универзитета, председник Српске краљевске академије од 1937. до 1960. и члан свих славенских академија. Студирао је славенску филологију и лингвистику у Одеси и Москви. Основао је и уређивао часописе "Јужнославенски филолог" и "Наш језик". Оснивач је српске модерне дијалектологије и један од твораца научне синтаксе. Решио је сложен проблем општеславенског акценатског система. Под његовим руководством САНУ је издала прву књигу великог "Речника књижевног и народног језика". Написао је око 500 научних радова.

1947. У Београду, је стрељан по пресуди југославенског Војног суда нацистички генерал Александар Лер, комадант армијске Групе Е, која је била задужена за југоисток Европе, односно јединице на Балкану које су се извлачиле из Албаније и Грчке. Руководио је бомбардовањем Београда и других србских градова априла 1941. као и операцијама "Шварц" и "Вајс" 1943. године...

1965. У Приштини, родио се јунак новог доба, Зоран Радосављевић, мајор Војске Југославије. Детињство је провео широм бивше Југославије, јер му је отац био војно лице у ЈНА. Зоран је завршио Ваздухопловну академију у Пули и Задру 1986. године. Радио је у војном аеродрому Батајница, код Београда, као пилот на војним авионима МИГ-21, а касније и МИГ-29. Када је НАТО пакт почео 24. марта 1999. године агресију и бомбардовање СР Југославије, заједно са својим колегама је бранио небо изнад Србије. Херојски је погинуо 26. марта 1999. као припадник 127. ловачке ескадриле „Витезови“ при ВЈ. Постхумно је одликован медаљом за храброст, а једна улица у Батајници носи његово име.

1991. У Осијеку, Србско Национално Вијеће Славоније, Барање и Западног Срема усвојило је Декларацију о суверености и аутономији Срба, којом се Срби у Хрватској проглашавају сувереним народом који има право на аутономију.

1991. У Сарајеву, Скупштина СР Босне и Херцеговине на предлог делегата СДА и ХДЗ разматрала Декларацију о независности БиХ. Србски посланици одбили да о томе расправљају.

2004. У Хргуду (Херцеговина), подручије између Љубиња и Стоца, срушио се авион са осам чланова државног руководства Вардарске Македоније, међу којима и председник Борис Трајковсаки. Они су путовали у Мостар на Међународну конференцију о инвестирању у БиХ.

2007. Хашки Трибунал, утврдио да Србија није починила геноцид у Босни и Херцеговини, током грађанског рата 1992-1995.

1907. У Ковачићу, код Книна родио се војвода Момчило Ђујић, комаднант Динарске четничке дивизије у Другом свјетском рату. Прије рата је био свештеник СПЦ, али је у рату скинуо мантију и стао на чело свог народа да их брани од усташког ножа. Након рата је емигрирао у Чикаго (САД) гдје се доста бавио хуманитарним радом. Умро је у 92. години живота далеко од завичаја. У народу је остао опјеван бројним пјесмама који су га славили као хероја јер је пуно људи спашавао.

1905. У Београду, Велика школа реорганизована и прерасла у Београдски универзитет, којем је Скупштина Србије осигурала висок степен аутономије. Прва школа универзитетског ранга у Србији основана је 1808. одлуком вође Првог српског устанка Ђорђа Петровића Карађорђа, али је угашена пропашћу устанка 1813. Наредбом кнеза Милоша Обреновића обновљена је 1830, а 1833. је премјештена у Крагујевац, где је од 1838. радила под називом Лицеј или Велико училиште. Лицеј је 1841. враћен у Београд и 1863. указом кнеза Михаила Обреновића назван Велика школа.

1945. У Јања Гори, код Плашког, на сјеверу Лике, усташе поклале 25 Срба мјештана планинског села.

1916. У Грчкој, током Првог свјетског рата завршено пребацивање на Крф главнине од око 140.000 српских војника. Почетком јануара прве српске јединице су доспјеле до Скадра, гдје је требало да их прихвате савезнички бродови, који се нису појавили, па су због мрцварења дуж мочварног албанског приморја, током додатне голготе од 160 километара од Скадра до Валоне, војници масовно умирали од глади и исцрпљености. Од 23. јануара до 23. марта 1916. у Крфском заливу је сахрањено 4 847 српских војника и официра.

1953. У Анкари Југославија, Грчка и Турска потписале споразум о политичкој, привредној и војној сарадњи.

1989. У Книну је дошло до демонстрација више стотина мјештана и радника фабрике "ТВИК", "Агропрерада", "Динара"... на коме су дошли и средњошколци. Циљ је био пружити подршку сународницима на Косову и Метохији који су се деценијама налазили на удару албанских екстремиста, уз истовремени апел савезним и републичким органима власти да заштите грађане неалбанске националности. Говорили су: браћа Доброта, Јово Опачић, Драган Бурсаћ... који су одмах приведени у канцеларију УДБЕ (тајне полиције). Тог дана је по први пут посље 4.5 деценије виђена су обиљежја србске националне тробојке (без петокраке). Хрватској пропаганди и медијима је ово послужило да скуп представи као "антихрватски" односно "прочетнички".

1998. На Косову и Метохији, отпочели синхронизовани напади албански терориста из ОВК, на српске полицијске снаге у општинама Глоговац и Србица. Том приликом је погинуло 4 српска полицајца, а два је рањено. Припадници МУП-а Србије су убили 16 терориста, а девет заробили и пронашли већу количину оруужја.

2004. У Београду, оба већа Скупштине СР Југославије на својој последној седници усвојили Повељу о мањинским и људским правима и грађанским слободама, чиме су створени услови за формирање државне заједнице Србије и Црне Горе.

1992. У Босни и Херцеговини је одржан референдум на којем се 63,40% становништва изјаснилo за одвајање од СФРЈ, односно БиХ као независну државу. Срби у БиХ су бојкотовали овај референдум. Према важећим законима, овај реферндум није имао легитимност, јер је морало да изађе више од двије трећине грађана са правом гласа, односно 66,67% гласача. Хрвати и муслимани су свеједно наставили са својим сепаратистичким акцијама, јер су имали подршку НАТО пакта и држава арабског свијета. Врло брзо кренуо је и рат.

1942. У Окучанима, усташе извршиле рацију над српским становништвом, где је већина похапшена и одведена у концентрационе логоре Јасеновац и Градишку.

1991. У Пакрацу, специјалне полицијске снаге МУП-а Хрватске из Бјеловара напале полицијску станицу, коју су српски полицајци држали под контролом (Јово Везмар). Није било жртава. Хрватске снаге су имале 3 рањена, а 32 српска полицајца су била заробљена.

1992. У Сарајеву, муслимански криминалац Рамиз Делалић Ћело, са групом 4 припадника Зелених Беретки, паравојне формације, убио српског старог свата Николе Гардовића на Башчаршији у Сарајеву.  Овај догађај је довео Босну и Херцеговину до усијања, јер су муслиманске власти под контролом Алије Изетбеговића, одбиле да процесуирају овај злочин, што је био увод у крвави босанско-херцеговачки грађански рат 1992-1995. Занимљиво да је америчка ТВ станица ЦНН, приказала овај злочин да су Срби пуцали на муслиманске сватове.

1919. У Београду се састао први југословенски парламент - привремено народно представништво Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у којем је било 296 посланика, постављених указом владе. Посланици су махом били из ранијих парламената југословенских земаља, изабрани пре Првог светског рата.

1942. У Беоговом Брду, крај Цетинграда (Кордун), усташе направиле стравичан масакр над 75 српских цивила.

1942. У Чајничу од око 1.000 партизанских бораца формирана Друга пролетерска бригада са четири батаљона, у чији су састав ушли Први и Четврти батаљон Ужичког, Други батаљон Чачанског и Трећи батаљон Шумадијског одреда. На борбеном путу дугом око 24.000 км бригада је извела више од 120 већих операција широм Југославије.

1946. У Црљенцу, код Смедерева, рођен Љубиша Величковић, који је постао генерал-пуковник пилот, једини генерал који је погинуо током агресије НАТО пакта на СРЈ 1999. Обављао је све летачке и најодговорније командне дужности у Ратном ваздухопловству и Противваздушној одбрани ЈНА и ВЈ и први је Србин који је летио авионом "миг 29". Био је наставник летења, командант летачке ескадриле, пука и корпуса, секретар Савезне дирекције за контролу летења, начелник Генералштабне школе ВЈ, начелник Сектора за РВ и ПВО Генералштаба ВЈ и командант РВ и ПВО ВЈ. У тренутку погибије приликом посјете јединицама на првој линији одбране отаџбине обављао је дужност помоћника начелника Штаба Врховне команде за РВ и ПВО ВЈ.

1958. У Сплиту, умро српски вајар Тома Росандић, први ректор Академије ликовних умјетности у Београду, члан Српске академије наука и уметности. Каменорезачки занат је учио у Сплиту, а вајарство у Венецији и Бечу. Био је одличан клесар, али је најбоља дела створио у дрвету, с изванредним осећајем за његову структуру и материју. Израдио је мноштво јавних споменика, укључујући велику групу "Играли се врани коњи" испред Скупштине Југославије у Београду и скулптуру "Уморни борац" на Калемегдану.

1992. У Црној Гори на референдуму 63% грађана изјаснило се за заједничку државу са Србијом - Савезну Републику Југославију. Челници највећих политичких странака су тим поводом изјавили да народе Црне Горе и Србије повезују етничке, економске, културне, историјске и друге везе и да их оне упућују на заједнички интерес да живе у једној држави.

1992. Код Дрниша хрватске снаге извршиле агресију на Нос Калик. Село је бранило 24 мјештана тј. бораца СВК и два припадника ЈНА. Двојица су погинула, а остали су киднаповани и одведени у хрватске логоре гдје су мучени у психо-физичким тортурама.

1993. У Босни и Херцеговини, амерички војни транспортери избацили прве товаре са храном и лековима, не територије где живе муслимани, чиме је почела "Операција Падобран" у бившој БиХ.

1994. У Вашингтону (САД), после четвородневних преговора под притиском САД, представници Хрватске и босанских муслимана и Хрвата у Вашингтону потписали прелиминарни споразум о стварању муслиманско-хрватске федерације у бившој БиХ, против Срба.

2001. У Београду, југославенска влада прихватила Споразум о специјалним паралелним везама Републике Српске и СР Југославије.

2001. Хрватски представници предали Хашком трибуналу 2.700 страница материјала, у којем је образложена тужба коју је Хрватска поднела против СР Југославије због наводног кршења одредаба Конвенција о геноциду.