1941. У селу Перна, покрај Вргинмоста (Кордун), усташе праве покољ над 115 српских цивила: жена, дјеце и стараца, углавном клањем. Читаво село је спаљено. Ово село је за вријеме Другог свјетског рата изгубило 68% становника, од чега 170 дјеце.

1941. У Нишу је стрељана последња група затвореника концентрационог логора Црвени крст. Гестапо је уништио документацију и побегао за Крушевац. Ниш су 15. октобра 1944. ослободиле јединице Црвене Армије и партизанске НОВЈ.

1991. У Борову Насељу, крај Вуковара, хрватске паравојне снаге убиле су српског цивила Бошка Д. Лукића (39), бацивши његово тело у Дунав.

1992. У Буквику, општина Брчко (БиХ) и околниним српским селима, муслиманско-хрватске снаге, под командом Рамиза Кљакића, праве погром српског становништва. За два дана прогнано је преко 5.500, а скоро 5.000 кућа је уништено и спаљено. Око 1.500 Срба је одведено у логоре за Србе.

1999. У Вашингтону (САД), албански лидери са Косова и Метохије, усвојили декларацију о независности од СР Југославије - "Самопредељење путем референдума". Састанком је председавала Медлин Олбајт, државна секретарка САД.

1918. Код Доброг Поља војници из 12. крушевачког пука "Кнез Лазар" изашли из ровова, после дводневне артиљеријске канонаде и јурнули на немачка и бугарска утврђења. Тиме је отпочео пробој Солунског фронта који је трајао две недеље, колико је требало да Бугарска капитулира. Јединице Војске Краљевине Србије су извели победоносни јуриш од 700 км и донели барак слободе све до Печуја, Клагенфурта и Ријеке. Тиме је ослобођена отаџбина и други јужнославенски народи док се Аустроугарска монархија распала.

1942. У Цетинграду, покрај Слуња (Кордун), усташе су убиле 38 српских цивила (од чега 18 дјеце) у засеоцима: Подцетина, Делић Пољане, Комесарца, Средњег Села...

1995. У Њујорку Савет Безбедности ОУН продужио још 6 месеци санкције против СР Југославије.

2008. Хашки Трибунал осудио Расима Делића, генерала муслиманске Армије БиХ, по командној одговорности за одред "Ел Муџахедин", који је починио стравичне злочине над ратним заробљеницима Војске Републике Српске (Озрен, Каменица, Травник...).

1908. У Бечу, окончана Анексиона криза, тако што су Аустро-Угарска и царска Русија потписале споразум, по коме је Бечки двор добио право да у потпуности анексира Босну и Херцеговину, а за узврат је на Босфору отворен пролаз за руске бродове.

1916. На Кајмакчлану, у Грчкој, отпочела је велика битка, једна од најкрвавијих у Првом светском рату, која је трајала две недеље. Срби су ту изгубили 5.000 војника, али су добили стратешку предност у односу на Бугаре, који су имали бројна утврђења.

1941. У Берлину, канцелар нацистичке Немачке издаје наредбу за гушење свих устанака у Југославији, по систему "Убити 100 Срба за 1 убијеног Немца и 50 Срба за 1 рањеног Немца". Ово је јединиствен случај у свету.

1941. У Блатуши, крај Топуског (Кордун), усташе за два дана праве покољ над 135 мјештана (углавном жена и дјеце) српске националности, а српска имовина је спаљена. У току Другог свјетског рата ово село је имало губитак 36% становништва.

1990. У Јасеновцу, припадници хрватске специјалне јединице полиције забрањују грађанима из СР Босне и Херцеговине да уђу у меморијални комплекс, како би одали пошту и одржали парастос за жртве усташког геноцида у НДХ.

1991. У Ђакову (Источна Славонија), Владимир Ђурђевић, српски цивил, убијен у својој породичној кући у Личкој улици од припадника хрватских паравојних снага ЗНГ: Анте Кортело и Винко Тадић...

1991. У Сиску, из снајпера у кући свог вереника убијена Љубица Солар (19), а праве мета је био њен будући муж, кога су Хрвати лажно оптуживали да је сарадник КОС ЈНА.

1991. Из Славонског Брода, повлаче се последње јединице ЈНА, које су биле изложене вишемесечној окупацији и гранатирању касарне, од стране хрватских паравојника.

1992. У Винској, крај Босанског Брода од артиљеријских дејстава са подручја Хрватске погинуо на радном месту (циглана "Грамат") Србин Војислав Горановић, првa жртвa рата на подручју Босанске Посавине.

1995. У Санском Мосту, у западним дијеловима БиХ, током злочиначке акције "Маестрал" хрватско-муслиманских снага на Републику Српску, на зверски начин је убијен Раде Рогић, припадник ВРС.

2000. СР Југославија је затражила од Савета Безбедности ОУН да се један део припадника војске и полиције врати на окупирани део Косова и Метохије, према Резолуцији 1244 СБ УН.

1905. У Задру, рођен писац Владан Десница. Писао је сугестивно о наравима људи завичајне Далмације. Директни је потомак легендарног србског ускока Стојана Јанковића. Написао је: "Зимско љетовање", "Прољећа Ивана Галеба", "Олупине на сунцу", "Прољеће у Бадровцу", "Ту одмах покрај нас", "Слијепац на жалу" и др.

1991. У Јасеновцу, крај Новске, из породичне куће незаконито ухапшен и одведен Душан Тривунчић (55), Србин цивил и народни посланик у Сабору СР Хрватске. Убијен је током ноћи, а његово беживотно тијело пронађено је у мјесту Мокро Поље. Овај злочин су извршили хрватски паравојници из ХОС-а, под командом Ивице Ђурђевића зв. Прајда. У Хрватској је проглашен мртвим тек послије 8 година.

1991. У Вуковару, хрватски паравојници ЗНГ, заробљавају резервисте ЈНА: Сандић Стевана и Недељка Танацковића. Те их убијају у приватном затвору у насељу Митница.

1992. Код Котор Вароши у Босни око 20 припадника муслиманске ткз. Армије БиХ из которварошких села су направили стравичан покољ у селу Сердари над малобројним српским цивилима, а читаво село је спаљено и уништено. Двоје их је заробљено и одведено у логор.

2004. У Сарајеву, Суд Босне и Херцеговине потврдио оптужницу за ратни злочин против Абдуладхима Мактуфа, држављанина БиХ, ирачког порекла за злочине над немуслиманским становништвом у рату 1990-их.

1946. У Загребу, ухапшен по други пут загребачки надбискуп и кардинал Алојзије Степинац. Од првих дана Другог светског рата здушно благословио стварање „нове католичке државе“ - НДХ и организовао масовно покрштавање православних Срба на територији НДХ. У рату се више пута састајао са усташким главешинама, укључујћи и Анту Павелића. А после првог хапшења у мају 1946. састајао са и са Јосипом Брозом Титом.

1988. На Цетињу одржан митинг солидарности и подршке Србима на Косову и Метохији од стране грађана СР Црне Горе на коме је било присутно преко 20.000 људи. Овом митингу се противило тадашње црногорско руководство. Циљ је био да се пробуди успавана југославенска јавност, због жестоке агресије коју су косовско-метохијски Албанци спроводили годинама над неалбанским становништвом, највише према Србима и православним свештеницима.

1991. У Трешњевици, општина Ђурђево (Славонија), припадници хрватских паравојних снага ЗНГ, испалили су троблонску мину на породичну кућу Вучковића, у којој је страдала Љиљана Гашпарова.

1991. У Вуковару, припадници хрватских паравојних снага, одводе ноћу српске цивиле: Стеву Рокнића и Премила Недића до одбала Дунава, где су их убили и бацили у реку.

1991. Код Посушја у западним дијеловима Херцеговине погинуо је Лудвиг Павловић (40) припадник хрватских паравојних формација и бивши члан ткз. Хрватског Револуционарног Братства, са којим је још 1972. године имао терористичко-диверзантску акцију "Радуша" у околини Бугојна.

1991. Код Шибеника у Јадранском мору завршена битка од 36 сати. Водник ЈНА Саво Војновић је успео са петорицом војника да спаси фрегату и посаду из шибенске луке Кулине која је била под опсадом хрватских паравојника, дојучерашњих колега. Дошли су на острво Вис, где нико није очекивао да ће се извући.

2019. У Вишеграду је преминула Олга Драшко жртва рата и свједок ужаса који су се дешавали на простору Херцеговине током 1990-их година када је у БиХ вођен крвави етнички и вjерски рат. Од припадника ХОС у Чапљини је одведена са радног мјеста у логор Дретељ гдје је утамничена 3.5 мјесеца, прошавши стравичну психо-физичку тортуру и сексуално иживљавање од стражара умоболних паћеника. Сахрањена је 20.09.2019. у родним Тасовчићима. Иза ње је остало троје дјеце.

1914. У Мачви, на планини Јагодња, код Мачковог камена, отпочела нова битка "прса у прса" аустроугарске војске и Војске Краљевине Србије у Првом светском рату, која је трајала 4 дана, а завршила се пировом победом аустроугарске војске.

1941. У Струганику (Шумадија), код Ваљева одржан састанак југославенских комуниста, које је предводио Јосип Броз Тито и официра Војске Краљевине Југославије, које је предводио пуковник Драгољуб Дража Михаиловић, ради заједничке борбе против окупатора. Али није дошло до сарадње.

1944. У Шабцу, затворен логор у Мачванском крају - Бараке на Сави. Ово је иначе био један у низу казамата које су основале немачке окупационе власти у Србији током Другог светског рата, а управу и стражу су обављале СС јединице. Кроз њега је прошло за 3 године око 30.000 Срба, Јевреја и Рома... а имао је око 2.500 жртава.

1991. У Бјеловару (Славонија), у градску болницу довежен је Србин Веселко Верић, који је рањен у нападу хрватских паравојних снага на Иваново Село. Одатле му се губи сваки траг. Основано се сумња да је убијен.

1991. У Сиску (Банија), у породичној кући је без судског налога од хрватских паравојних снага ЗНГ, ухапшен тј. киднапован Србин Милан Цветојевић цивил, радник "Жељезаре", одведен до обала Саве, гдје је убијен и бачен у ријеку.

1992. У Њујорку, Савет безбедности ОУН, донео резолуцију о искључењу представника Савезне Републике Југославије из Генералне Скупштине ОУН и оспорио њено право да наследи СФРЈ.
 

1810. Код Варварина завршена велика битка србском победом, где су се сукобили руско-србске снаге против Турака и Арнаута. Битка је трајала неколико дана, а Турци су имали близу 30.000 бораца и 15 топова којима је командовао Хуршид-паша, док је вожд Карађорђе предводио око 8.000 устаника и још помоћ 4.500 руских бораца из Дунавске војске. И руско-србске снаге су имале 15 топова. У овом боју су се истакли Хајдук Вељко Петровић и Јован Курсула на мегдану.

1945. У Загребу, врх римокатоличке цркве у Хрватској објавио "Пастирско писмо", чији је духовни творац био ратни злочинац загребачки надбискуп Алојзије Степинац. У писму је жестоко нападнута нова власт у СФР Југославији због пресуда "католичким вјерницима и свећеницима", због одвајања цркве од државе и због аграрне реформе.

1991. У Вуковару, на обалама дунава убијен српски цивил Божо Шкорић звани Вукман, од стране хрватских паравојника.

1991. У Карловцу, код Коранског моста, хрватске паравојне снаге, које је предводио Михајло Храстов, починиле стравичан маскр над 13 српских резервиста.

1991. Код Пакраца у селу Омановац (Западна Славонија), хрватске паравојне снаге убијају поштара српске националности Гојка Буничића.

1991. У Сиску на Банији убијени радници Жељезаре: Петар Пајагић и Бранко Лукач.

2000. У Београду, Окружни суд прогласио кривим и осудио на 20 година затвора западне лидере и чланице НАТО-а због кривичних дела против човечности и међународног права, које су починили нападе на СР Југославије током пролећа 1999. године у агресији названој "Милосрдни Анђео".

2004. У Скопљу, власти БЈР Македоније, донеле одлуку по којој је забрањен рад и кретање свештеницима Српске Православне Цркве

1914. На Мачковом камену на планини Јагодња између Крупња и Лознице последњег дана жестоке битке са аустроугарском војском гине потпуковник Душан Пурић, легендарни командант 4. пука "Стеван Немања" из Дринске дивизије Треће србске армије.

1990. У Сремским Карловцима, одржана централна прослава поводом 300 година од сеобе Срба, под Арсенијем III Чарнојевићем. Присутно преко 100.000 људи.