Најновије вести - www.zlocininadsrbima.com

Парастос за жртве злочина на Корасном мосту одржан у Доњем Будачком на Кордуну 21.09.2021


Пaрaстос зa 13 убиjeних рeзeрвистa JНA с подручja Крњaкa, побиjeних нa кaрловaчком корaнском мосту, коjи су сe прeдaли полициjским спeциjaлцимa приje точно тридeсeт годинa, служeн je у православном хрaму Свeтог Пeтрa и Пaвлa, у склопу мaнaстирa Прeсвeтe Богородицe Троjeручицe у Доњeм Будaчком.
Објављено: 22.09.2021 .... Број посета: 15 .... Број гласова: 0

Исповест Радована Богојевића: Преживео сам пакао у Горажду 1993. године


Хaпшeњe Eдинa Врaњa, високог службeникa Фeдeрaлнe упрaвe полициje Боснe и Хeрцeговинe, коje je подигло политичко Сaрajeво нa ногe спрeмно дa гa брaни до послeдњeг „дипломaтског гaфa“, нит je коja би моглa дa одмотa клупко нeистрaжeних злочинa почињeних нaд Србимa у послeдњeм рaту дeвeдeсeтих.
Објављено: 18.09.2021 .... Број посета: 32 .... Број гласова: 5

Ода митрополиту Петру Дабробосанском


Врсни пјесник из србске Босне - Саша Николић (из Олова) је написао стихове и посветио Петру Зимоњићу митрополиту Дабробосанском, свештеномученику кога су хрватски фашисти (усташе) одвели из Сарајева 1941. године и убили у неком од концентрационих логора НДХ: Јасеновац или Јадовно.
Објављено: 18.09.2021 .... Број посета: 38 .... Број гласова: 10

Смиљан – мало село великог генија


Статистика каже да је на првом великом попису из 1847. године записано 1.520 православних Срба у Смиљану. Године 1941. у Смиљану и околним засеоцима живјела је 621 особа српске националности, а њих 558 на звјерски начин је убијено, међу којима је било 74 дјеце. Тада је убијена и најближа родбина Николе Тесле.
Објављено: 03.09.2021 .... Број посета: 60 .... Број гласова: 0

Мрамор на Чакору - Погибија Бранке Васојевке


Чедомир Нишавић, врсни гуслар из Црне Горе спјевао је давно стихове и посветио Бранки Васојевки коју су мучки убили два албанска крвожедника на Чакор планини. Њена погибија је седамдесетих година 20. стољећа попримила облик легенде, јер се о томе писало и ван граница бившег југославенског простора.
Објављено: 31.08.2021 .... Број посета: 57 .... Број гласова: 0

Бихаћко стратиште: Јаук са Гаравица вјечна опомена


Јаук најмилијих који су страдали на Гаравицама од усташких митраљеза и након 78 година леди крв у жилама и вјечна је опомена генерацијама које долазе да не забораве стратиште својих предака. Са сјетом на лицу, очију пуних суза, овим ријечима су мјештани села Притока код Бихаћа Раде Пашић и Лазо Ковачевић описали
Објављено: 31.08.2021 .... Број посета: 50 .... Број гласова: 0










Све вести које смо објавили на сајту можете прочитати ОВДЕ.



КАЛЕНДАР ХОЛОКАУСТА И ДОГАЂАЊА

28. септембар

1880. На Убу, у селу Руклада родио се Војислав Танкосић, србски официр и четнички војвода, учесник најважнијих догађаја на Балкану крајем 19. и почетком 20. века. Члан тајне организација "Црна Рука". За њега се зна да је био умешан у Мајски преврат 1903. када су убијени краљ Александар Обреновић и његова жена Драга, затим Видовдански атентат у Сарајеву 1914. када је убијен аустријски престолонаследник Франц Фердинанд и његова жена... побуна србског народа у Вардарској Македонији и стварање четничких одреда и касније ослобађање 1912. године у Првом балканском рату. Приликом повлачења србске војске ка Грчкој, услед Тројне инвазије... у једном селу код Деспотовца је рањен и превежен у Трстеник, где је 2. новембра 1915. издахнуо. Одликован је 1908. године златним Орденом Карађорђеве звезде са мачевима.

1914. У Скопљу, умро српски композитор и педагог Стеван Стојановић - Мокрањац, члан САНУ и Београдског Певачког друштва.

1942. У Грубишном Пољу, на локацији Трандлерова дјетелина усташе стрељале најмање 33 стараца, жена и дјеце србске националности, од чега су седам успјеле да преживе.

1944. У Србију ушле јединице Црвене Армије из Бугарске, у складу са споразумом совјестских власти и политичког руководства партизанских јединица.

1949. У Москви, донета одлука о отказивању помоћи Југославији, чиме је продубљена криза између СССР и СФРЈ.

1989. У Љубљани, Скупштина СР Словеније усвојила амандмане на републички Устав, по коме је републички Устав добио примат у односу на савезни.  Овим чином су започеле најаве изласка СР Словеније из СФРЈ.

1990. У Београду, Скупштина Србије, усвојила нови Устав, према којем је СР Србија раније била република грађана, а покрајине (Војводина и Косово и Метохија) су постају терторијалне аутономије без икаквих атрибута државности.

1995. У Книну, засеок Вариводе, општина Кистање, хрватски војници убијају 12 српских цивила, старије доби. Ово је био трећи случај да су хрватски војници након завршетка злочиначке акције "Олуја", убијали српске цивиле који су остали на својим огњиштима.

2009. У Београду, Специјално Тужилаштво за ратне злочине, донело пресуду Илији Јуришићу, на 12 година затвора, за организовање напада на војнике ЈНА у Тузли 15. маја 1992. године.



29. септембар

1991. У Бјеловару долази до обрачуна припадника ЈНА и хрватских паравојних формација, које су желеле да заузму касарну и складишта ЈНА. Том приликом долази до ратног злочина над 4 официра ЈНА и херојске погибије мајора Милана Тепића и војника Стојадина Мирковића.

2012. У Крушевцу, преминио Вељко Раденовић, генерал МУП-а Србије, комадант Посебне јединице полиције из Призрена. Прославио се ослобађањем Ораховца (Космет) 1998. године. Њему у част Гаврило Кујунџић написао је песму "Ђенерале, ђернерале", коју изводе Косовски Божури.



30. септембар

1916. На Кајмакчлану, у Грчкој, завршила се велика битка, једна од најкрвавијих у Првом светском рату. Срби су ту изгубили скоро 5.000 војника, али су добили стратешку предност у односу на Бугаре, који су имали бројна утврђења. После месец и по дана ослобођен је и град Битољ.

1991. У Ораховици (Западна Славонија), убијен је српски цивил Момчило Деврња (49), по занимању шофер, у својој породичној кући.

1991. У Вуковару, ухапшен српски цивил Недељко Турклало (33), после чега му се губи сваки траг. Његово тело је избацио Дунав, неколико дана после.

1991. У Загребу, у касарни Југославенске Народне Армије, у насељу Ракитије, убијен је војник ЈНА Марко Утржан, метком из непосредне близине од хватског паравојника Збора Народне Гарде под надимком "Ранко", албанске националности.

1998. На Косову и Метохији подно Проклетија у мучком нападу албанских терористичких група на караулу Кошаре погинуло је пет граничара, војника СР Југославије: Владимир Радоичић, Миладин Гобељић, Илија Павловић, Мирослав Јоцић и Милош Павловић... а неколико их је тешко рањено.
 



1. октобар

1941. У Златару, у хрватском Загорју, основан концентрациони логор Лоборград, за Србе и Јевреје под немачком управом. Овај сабирни логор је постојао 13 месеци, у дворцу некадашње аристократске породице Кеглевић и ту је убијено најмање 200 људи, а кроз читав логор прошло је више од 1.500 жена и деце, највише са подручија БиХ.

1990. У Србу (Лика) Српско Национално Вијеће прогласило аутономију Срба у Хрватској на основу референдума на којем се од 567.317 грађана за аутономију изјаснило 567.127 грађана.

1991. У Маринцима, општина Вуковар, хрватске паравојне снаге су минирале православну цркву Св. Ђорђа, која је подигнута 1758. године.

1991. На Иваницу, код Требиња падају прве гранате из правца Дубровника, чиме је отпочела агресија хрватских снага на Босну и Херцеговину.

2003. У Бања Луци, Народна скупштина Републике Српске усвојила декларацију којом се тражи повлачење тужбе Босне и Херцеговине против Србије и Црне Горе за геноцид пред Међународним судом правде у Хагу.



2. октобар

1990. У Книну, је дошло до блокаде жељезничког саобраћаја из Београда, Загреба, Бихаћа ка Сплиту, Шибенику, Задру. Саобраћај је блокиран како би се спречио упад специјалне хрватске полиције у Книн.

1991. У Бјеловару, у затвору из блока II који је намењен за војнике из касарне ЈНА "Божидар Аџија", хрватски паравојници: Тулић и Билак извели су 6 припадника ЈНА: Здравка Докмана, Ивана Хосјака, Милорада Ђорђевића, Радована Грдељевића, Бошка Радонића и Мирка Остојића... те су их одвели на фарму јунади у Великом Коренову, где су их стрељали, а лешеве покопали на ђубришту.

1993. У Зеници припадници муслиманске Седме бригаде тзв. Армије Босне и Херцеговине ликвидирали србску породицу Јовановић: Томислав (1945), Зорка (1952), Владимир (1973), Вања (1974), Љубомир (1974) и отели њихов стан.

2001. У Бања Луци, Народна Скупштина Републике Српске усвојила Закон о сарадњи РС са Хашким трибуналом.



3. октобар

1929. Назив Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, промењено у Краљевина Југославија. Укинуте су све нације и створена је нова нација - Југославени.

1949. У Њујорку је умро Мидхат Фрашери (69) албански политичар и публициста, који је током Другог светског рата основао фашистичку оружану јединицу Бали Комбетар односно "Народни фронт", која је одговорна за прогоне, убиства, пљачке, силовања... односно етничко чишћење Срба и неалбанаца на деловима окупиране Краљевине Југославије.

1956. У Дамаску на Бликсом Истоку далеко од домовине и правосуђа умро је Џафер-бег Куленовић у 65. години живота, министар у Влади клеро-фашистичке НДХ. Био је саучесник у геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима. Подржавао је оснивање "Муслиманске Милиције" и "Ханџар дивизије" за вријеме Другог свјетског рата. Посље бијега у Аустрију маја 1945. преко Италије и Турске настањује се у Сирији. Изјашњавао се као исламизовани Хрват. Био је велики србомрзац и заговорник јединства муслимана и Хрвата.

1991. Код Винковаца хрватске паравојне снаге прерушене у ЈНА направиле масакр Срба  на граници Источне Славоније и Западног Срема. Ово је био један од најтежих злочина на истоку СР Хрватске почетком деведесетих година 20. века.

1991. У Коренову, покрај Бјеловара, у једној шуми "Чесма" доведено је 6 припадника ЈНА из бјеловарске касарне "Божидар Аџија" и један српски цивил Саво Ковач, који су ту стрељани на једној фарми. Једнино је Саво Ковач успео да преживи.

1991. У Београду крње председништво СФРЈ (без чланова СР Словеније и СР Хрватске) прешло на рад у условима непосредне ратне опасности, оценивши да је грађански рат на помолу и да су се за такав рад стекли услови предвиђени Уставом.

1991. У Билећи основани су Билећки добровољци, под командом војводе Радована Радовића. Ово је била елитна јединица Херцеговачког корпуса ВРС за коју је доказано да није умјешана ни у један ратни злочин на простору бивше Југославије. Извршавали су и најтеже и најкомпликованије задатке. Иако ови борци нису прошли никакву посебну војну обуку, сем редовног служења војног рока у ЈНА, као младићи, они су показали невиђену храборст и пожртвованост током 1991-1995. њихова бројност никада није прешла 120 људи под оружјем. Иако су имали рањених, никада нису напуштали положаје. Њиховом заслугом одбрањено је Невесиње у два наврата 1992. и 1994. године.

2008. У Босни и Херцеговини, ухапшен Насер Орић (ратни комадант муслиманске 28. дивизије  у Сребреници) од припадника Савезне управе полиције Босне и Херцеговине, ради изнуђивања више стотина хиљада марака.
 



4. октобар

1944. У Београду, распуштен злогласни логор Бањица, који је био под надзором намачког Гестапоа. Ово је било неколико дана пре него што су почеле борбе за ослобађање Београда.

1968. У Дечанима, на западу Метохије албански бандити су пуцали на српског полицајца Марковића, који је тешко рањен и одведен је у Призрен на операцију. Извађен му је бугрег.

1991. У Вуковару, незаконито ухапшен српски цивил Саша Стоиљковић (23) од хрватских паравојника, одвден до обала Дунава и тамо убијен.

1991. У Андријевцима, код Славонског Брода, убијена три капетана ЈНА из заседе.
 

2000. У Ријеци, пред окружним тужилаштвом започет процес "Госпићкој групи", припадницима хрватске војске: Тихомир Орешковић, Мирко Норац и др, који су учествовали у етничком чишћењу Госпића и околине у октобру 1991. године.

2001. У Београду, формирано Веће за сарадњу СР Југославије и Републике Српске.



5. октобар

1912. На Балкану потписнице Балканског савеза: Србија, Бугарска, Грчка и Црна Гора предале ултимативну ноту Турској, после чега је почео Први балкански рат. Овај оружани сукоб је трајао 7.5 месеци, а завршен је Лондонским мировним споразумом у мају 1913. године. Рат је поведен из разлога што су четири чланице Балканског савеза хтеле да се ослободе вишевековног османлијског робовања које су имали више од 500 година. Резултат овог рата је био протеривање Турака у Малу Азију чиме је остварен сан предака о слободи. Турска се у Лондону одрекла балканских територија које је контролисала до 1912. године. Србски барјак слободе се тако завиорио поново у Приштини, Расу, Призрену, Скопљу, Куманову, Охриду, Скадру, Драчу и Елбасану...

1915. На Београд отпочела снажна артиљеријска ватра дуж, као и на целом фронту: на Дунаву, Сави и Дрини... Ово је био нови аустроугарски удар на Србију у Првом светском рату чиме је отпочела почела офанзива Централних сила на Краљевину Србију - Тројна инвазија. После месец дана жестоког отпора немачке и аустроугарске трупе су, уз помоћ Бугара који су ударили са леђа, окупирале Србију, а главнина Војске Краљевине Србије се повукла преко албанских планина на грчко острво Крф и Видо, француско острво Корзика... и Мензел Бургиб и Бизерта у Тунису који је био француска колонија.

1954. У Лондону потписан споразум између Италије и СФР Југославије, по коме је решена Тршћанска криза. По том споразуму Југославији је припао већи део северног дела јадранског приморја, односно све од Задра до Трста, а Италији је припао град Трст.

1973. У Београду је умрла хероина Милунка Савић, наредник у Другом Гвозденом пуку "Књаз Михаило" Моравске дивизије Војске Краљевине Србије, најодликованија жена ратник. Учесник Балканских ратова и Првог светског рата, рањавана девет пута. Французи су је прозвали "србска Јованка Орлеанка".

1991. У Карловцу у насељу Сајевац убијени Срби цивили чланови породице Рокнић: Марко (40) и Данијела (14) и рођака им Драгица Николић од припадника хрватских паравојника ткз. Збор Народне Гарде (ЗНГ). Ово злодјело се сматра једним од најтежих на Кордуну почетком 1990-их година посље оног на Коранском мосту који се десио 14 дана раније када је убијено 13 Срба резервиста ЈНА.

1991. У Цетинграду, на Кордуну, у селима Татар Варош и Бегово Брдо, убијено 5 српских цивила од припадника хрватских паравојних снага - ЗНГ.

1992. У Братунцу, у српским селима Факовићи и Бољевићи, на истоку Босне и Херцеговине, ратне јединице муслиманске Армије БиХ под комадном Насера Орића, извшиле су напад на ова села, у коме је убијено најмање 25 мештана српске националности. Села су опљачкана, спаљена, а уништена је и православна црква у Факовићима.

2000. У Београду одржане демонстрације против одлуке Изборне комисије о резултатима који су били 12 дана раније. Тиме је завршена ера владавине Слободана Милошевића и коалиције СПС-ЈУЛ-СРС, а на власт су под притиском међународних фактора доведени чланови опозиције ДОС-а, коју су предводили: Војсилав Коштуница, Зоран Ђинђић, Весна Пешић, Владан Батић и др. Ова коалција није дуго издржала на власти, али су почели велику пљачку народа преко разних намештаљки и тендера, а ништа нису учинили да раскринкају криминал из доба Милошевића. Напротив, само су га озаконили.

2004. У Београду, касарна "Караш" на Топчидеру убијени двојица гардиста Дражен Миловановић и Драган Јаковљевић.

2011. У Пећи, на Косову и Метохији, на трон поглавара СПЦ постављен патријарх српски г. Иринеј.



6. октобар

1908. У Бечу, аустријски цар, Франц Јозеф I уз подршку Немачког царства, прогласио анексију (окупацију) Босне и Херцеговине, чиме је почео хазбуршки план под називом "Продор на Исток" (Drang nach Osten).

1915. Бугарска војска, са леђа напада Српску војску која се повлачила према Албанији, чиме се Бугарска у Великом рату ставила на страну Централних сила.

1990. У Београду, умрла Марија Драженовић-Ђорђевић, прва жена која је управљала ратним војним авионом код нас.

1992. У Босански Брод, на сјеверу Босне и Херцеговине, јединице Војске Републике Србске су ослободиле овај град од муслиманско-хрватских паравојних формација, који су мјесецима раније држали србско становништво у окупацији и забрани кретања. Било је убистава, силовања и пљачки.

1994. У Сарајеву код моста "Србски јунаци" у насељу Грбавица, обављена је размјена заробљеника. Слободу посље скоро 2.5 године угледао је Слободан Мркајић, који је прошао голготу пет хрватских и муслиманских логора: Челебићи, Мусала, Силос, Мразиште...

2003. У Београду, потписан споразум Босне и Херцеговине и Србије и Црне Горе о повратку избеглих и прогнаних лица.

2004. У Хашком трибуналу, почело суђење Насеру Орићу, комаданту некадашње 28. брдске дивизије муслиманске Армије БиХ, за ратне злочине над српским народом, на подручију Сребренице и Скелана.




Филм "Дара из Јасеновца" је...






Ваша електронска адреса
 

Ваша лозинка


Aко желите активно да пишете
на нашем сајту, слободно се
обратите администратору на:
webmaster@zlocininadsrbima.com


   
Skip Navigation Links