1915. У Нишу су бугарски војници убили неколико свештеника СПЦ. Био је то почетак окупације Бугарске царевине моравског дела Краљевине Србије, где је терор спровђен над цивилима више од три године током Првог светског рата.

1920. У Рапалу (Италија), потписан споразум између Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и Италије, по коме су територије од Истре до Задра уступљене Италији. Овај споразум је постигнут на иницијативу и притисак Велике Британије и Француске.

1989. У Београду, на седници Председништва СР Србије, изабран Слободан Милошевићи, са 86% гласова.

1991. Европска заједница увела санкције против југославенских република: Србије и Црне Горе.

1991. У Западној Славонији, хрватске паравојне снаге, под лажним оптужбама да скривају оружје, напале два србска села: Кип код Дарувара и Клиса код Паркаца. Незаконито је ухапшено 24 Срба, цивила, који су одведени у концентрациони логор Рибарска Колиба у Марином Селу, од којих је 18 убијено, а шест је преживело са тешким психо-физичким последицама.

1991. У Босни и Херцеговини, политичко руководство у БиХ предвођено ХДЗ-ом БиХ прогласило Хрватску заједницу Босанска Посавина у коју су ушле општине: Босански Брод, Босански Шамац, Брчко, Дервента, Оџак, Орашје и делови општина Добој и Градачац. За седиште одређен Босански Брод.

1995. У Ердуту потписан споразум о Сремско-Барањској области, којим је предвиђен једногодишњи прелазни период под међународном управом, с могућношћу продужења за још 12 месеци. Ово је значило да се источи део РСК враћа у уставно-правни поредак Хрватске.

1918. У Дубровник улазе јединице Српске војске, под командом капетана Милана Ђорђевића, који су дочекани величанствено од Дубровчана.

1918. У Шопрону, односно Некенмаркту распуштен аустроугарски концентрациони логор још један у низу за мучење и убијање Срба, Руса, Италијана, Румуна... Кроз овај казамат је за три године прошло око 30.000 људи, а највише Срба, који су довођени са простора Босне, Подриња, Шумадије, Рашке, Црне Горе, Тимочке Крајине, Херцеговине, Војводине, Славоније... Преко 6.000  Срба је оставило своје кости тамо, далеко од отаџбине...

1944. У Скопљу после вишедневних борби србске партизанске јединице поразиле бугарске и немачке снаге које су држале 3.5 године град у окупацији и терору. Бугарски фашисти су уништавали све што има везе са Србима. Хиљаде људи је убијено и несталом током рата.

1965. У Београду, умро српски археолог Владимир Петковић, професор Београдског универзитета, управник Народног музеја у Београду и члан Српске академије наука и уметности, стручњак за српску средњовјековну уметност. Био је уредник специјализованог часописа "Старинар" и први директор Археолошког института САНУ. Руководио је откопавањима Стобија и Царичиног Града...

1991. У Вуковару, хрватске паравојне снаге - ЗНГ, убиле српског цивила Малецки Стеву, на Кудељари, а још три на обалама Дунава у Борову Насељу.

2001. У Загребу, Врховни суд Хрватске поништио одлуку донесену за време режима бившег хрватског председника Фрање Туђмана о одузимању станарског права Србима који су 1990-их избегли из Хрватске.

2003. У Риму, Босна и Херцеговина, Албанија, Бугарска, Хрватска, Македонија, Румунија и Србија и Црна Гора потписале низ споразума, установљавајући слободну трговинску зону за 55 милиона људи.

1918. У Барању, ушла србска војска је ослободила Бели Манастир, после чега је ово постало саставни део србског Војводства, односно Краљевине Србије.

1946. У Србију, се вратио патријарх Гаврило Дожић, из Немачке, где је био затворен у концентрационом логору Дахау, највећи нацистички логор на тлу Немачке, други по броју жртава у Европи. Патријарх СПЦ је одбио сарадњу са нацистима током Другог светског рата.

1951. У Београду, највиши званичници социјалистичке Југославије и САД потписали споразум о војној сарадњи, у јеку нетрпељивости СФРЈ и СССР-а. У име југославенске делегације је то урадио блиски Титов сарадник Коча Поповић, тадашњи министар иностраних послова.

1984. У Лос Анђелесу (САД) ухапшен хрватски ратни злочинац Андрија Артуковић, министар унутрашњих послова клеро-фашистичке Независне Државе Хрватске. Пацовском каналима преко Италије је доспео под лажним именом у САД 1948. Америчке власти су се упорно оглушивале о захтеве Југославије за екстрадицију. Артуковић је изручен тек 12. фебруара 1986. После суђења у Загребу - које је вољом тадашњег југословенског и хрватског комунистичког руководства било фарса, јер је оптужен само за нека појединачна злодела, али не и за злочин геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима. Прво је 14. маја 1986. је осуђен на смрт, али казна није извршена и умро је у затвору непуне три године касније.

1991. У Борову Насељу, у дворишту дечијег вртића, припадници хрватских паравојних снага ЗНГ доводе Србина цивила Тому Јаковљевића, инвалида без стопала, кога је из ватреног оружја убила Мира Дунатов. Јаковљевић је 7 дана раније био мучен у приватном затвору  .

1994. У Босни, на мајевичком брду Лисача, погинуо је јунак новог доба Бошко Перић - Пеша, легендарни комадант специјалне диверзантске јединице источно-босанског корпуса ВРС "Пеша", приликом борбе "прса у прса" са муслиманским војницима. У Отаџбинском рату је шест пута рањаван.

2003. У Бања Луци, делегација Савеза логораша Републике Србске у Хашком Трибуналу предала истражиоцима нову документацију о злочинима над Србима у Босни и Херцеговини.

1942. У Новом Саду, у илегалној штампарији током Другог светског рата је штампан први број "Слободне Војводине". Лист је касније штампан повремено у Сурдуку, а после слома окупатора почео је да излази као дневни лист. 1952. назив му је промењен у "Дневник".

1990. У Београду, Војна лица (ЈНА), оснивају своју странку: "Савез комуниста - покрет за Југославију“. Ова странка се сматра идеолошким и политичким наследником бившег СКЈ, јединствен случај у постккомунистичкој Европи.

1991. У Марином Селу, у логору Рибарска колиба, припадници хрватских паравојних формација убијају 24 српска цивила, највише из Дарувара.

1991. У Вуковару, у породичној кући незаконито ухапшен, а потом и убијен Иван Јагић после "саслушања", од припадника ЗНГ.

1991. У Борову Насељу, у улици Николе Демоње хрватске паравојне снаге праве етничко чишћење, те убијају породицу Мирослава Чечавца (и његовог сина Горана, стар 1.5 годину) и породицу Павловић: Нада, Зорица, Зоран... све хладним оружјем.

1991. У Сиску, на обалама Саве убијен је Србин цивил Васо Јелић (60), од хрватских паравојника, током етничког чишћења Сиска.

2001. Укинуте визе између СР Југославије и Босне и Херцеговине.

2009. У Београду, преминуо патријарх српски г. Павле, у 95. години живота. Рано је остао без родитеља, па се о њему бринула тетка у Славонији, село Кућанци. Школовао се у Тузли и Сарајеву. Брата су му убиле усташе 1942. године. Богословију је завршио у Београду, а 1957. године постао је епископ Рашко-Призренске епархије, где се трудио да обнови порушене светиње. Децембра 1990. постао је 44. поглавар СПЦ. Био је омиљен међу народом и верницима. Умео је да се нашали и сачуван је велики број анегдота из његовог живота. Сахрањен је у манастиру Раковица, а сахрани је присуствовало преко 600.000 људи.

1912. У Битољу, почела битка у Првом Балканском рату, у којој је добро утврђену турску Вардарску армију Зеки-паше, која се повукла после пораза у Кумановској бици, србска Прва армија регента Александра Карађорђевића потукла после тродневних борби, чиме је Вардарска Македонија коначно ослобођена од Турака, после скоро шест векова.

1914. На Сувобору, отпочела Колубарска битка, највећа коју је србска војска водила у Првом светском рату, на фронту широком око 200 км од Београда до Гуче, у којој је србска војска после месец дана тешких борби до ногу потукла Пету и Шесту аустроугарску армију под командом генерала Оскара Поћорека. Током битке је погинуло више од 57.000 аустроугарских војника и официра, а Срби су запленили велику количину ратног материјала и оружја. Изузетне заслуге за побједу имао је генерал Живојин Мишић, унапређен после битке у чин војводе, чија је Прва армија између 29. новембра и 2. децембра 1914. извршила одлучујући пробој на Сувобору. Србска краљевска војска је имала 22.000 мртвих војника и преко 90.000 рањених.

1991. У Борову Насељу, покрај Вуковара, хрватске паравојне снаге по налогу Мартина Сабљића код Жељезничке станице ликвидирају Ану Лукић (р. Маљевац) и Виду Јаковљевић, жене србске националности, које су изведене из склоништа Борово-Комерца, само зато што су Српкиње.  Поред њих ликивидирано је још 10 цивила србске националности.

1992. Код Фоче у Озаревини, припадници муслиманске ткз. Армије БиХ, убили три србска цивила: Стaкa Пљeвaљчић (1924), Воjо Кулић (1944) и Jaгош Крсмaновић (1936.)

1996. У Бања Луци, доношењем Закона о одбрани Републике Србске створене основе за реорганизацију ВРС, па је председница Биљана Плавшић донела Одлуку о изменама и допунама Одлуке о мирнодопској формацији Војске Републике Србске, у складу с којом се Главни штаб преименује у Генералштаб.

2000. У Београду, влада СР Југославије, одлучила да успостави дипломатске односе са САД, Великом Британијом, Немачком и Француском, које је Београд прекинуо током злочиначке акције НАТО пакта "Милосрдни анђео" 1999. године.

1943. У Дивоселу (Лика), усташке и немачке јединице извршиле су напад из правца Госпића и том приликом је убијено 20 Срба мештана овог села, док је њихова имовина спаљена и опљачкана.

1946. У Београду, почео први конгрес Удружења Књижевника Југославије. Све је протекло у знаку соцреализма. Ова институција је опстала 41 годину, тачније све до јуна 1987. када се у Вараждину распала.

1947. У Босни и Херцеговини, након савезне радне акције, предата на употребу железничка пруга Сарајево - Босански Шамац дуга 242 км.

1989. У Алексинцу, велика несрећа у руднику угља, у јами "Морава", када је живот изгубило 90 рудара, односно 132 деце је остало без очева. Солидарност је показана из целог света. Касније је утврђено да се несрећа догодила због људског фактора.

1991. У Борову Насељу, хрватске паравојне снаге, под командом Мартина Сабљића, изводе из логора "Нова обућара" 11 Срба цивила: Предрага Ћирића, Мићу пекара, Јову Маркова из Козарачке улице, Недучић Уроша, Константина Лукића, Бабић, Живковић... који су те вечери убијени од припадника ткз. Зенги.

2019. У Братунцу, на истоку Босне и Херцеговине преминула Добрина Продановић (83), жена којој су сина Живана убили припадници 28. муслиманске дивизије тзв. Армије Босне и Херцеговине у селу Ратковићи код Сребренице 21. јуна 1993. године. Она је после усликана како држи лобању сина и та слика је обишла свет. Постала је симбол босанско-херцеговачког рата.

2020. У Загребу је умро Томислав Мерчеп (68), командант специјалне полицијске јединице "Јесење Кише" и замјеник министра Ивана Векића у Влади СР Хрватске. Током 1990-их година Мерчеп је имао своју злочиначку одисеју по директиви ХДЗ-а и Фрање Туђмана. Одговоран је за убиства Срба у Вуковару, Госпићу, Кутини, Загребу, Пакрацу итд. Осуђен је на свега 7 година затвора од Врховног суда Хрватске само за неке злочине.

1915. У Качаничком теснацу на Косову и Метохији Српска војска у Првом светском рату водила жестоку борбу с бугарским трупама које су удариле с леђа и тиме онемогућиле њено повлачење према Скопљу у сусрет савезницима. Преморене и десетковане српске трупе, притиснуте немачким и аустро-угарским снагама са севера и бугарским с југа, морале су да обуставе покрет према Скопљу и убрзо је српска Врховна команда наредила повлачење преко планинског венца Проклетије, односно Албаније.

1943. У Глини, локалне усташке јединице потпомогнуте јединицама из Петриње и Загреба праве етничко чишћење српског становништва два дана у селима: Класнић, Шушњар, Драготина, Грабовац, Градац и др. Том приликом је око 200 Срба убијено (од чега 70-оро деце), а преко 150 кућа је запаљено.

1956. У Београду, умро српски глумац Добрица Милутиновић, највећи српски романтичарски позоришни глумац, изузетног гласа. Музеј позоришне уметности и Савез драмских уметника Србије су 1980. у сарадњи са Златаром у Мајданпеку установили "прстен Добрице Милутиновића", награду за глумачко животно дело.

1990. У Босни и Херцеговини, одржани први вишестраначки избори после Другог светског рата, на којима је учествовало девет странака. Власт је формирала антикомунистичка коалција: СДА, СДС и ХДЗ. Председник председништва СР БиХ постао је Алија Изетбеговић, који је добио дупло мање гласова од Фикрета Абдића, председник скупштине БиХ постао је Момчило Крајишник из СДС, а Јуре Преливан председник Владе из ХДЗ. Ова коалиција је опстала до априла 1992. када је започео босанско-херцеговачки рат.

1991. У Скопљу, Собрање Вардарске Македоније усвојило Устав који је ту бившу југословенску републику означио као независну државу у постојећим административним границама. Од 120 посланика за нови устав су гласало је 92.

1991. У Вуковару се припадници хрватских паравојних снага Збор Народне Гарде, предали војницима ЈНА, чиме је овај град после три месеца окупације постао слободан. Многи припадници ЗНГ су били ухапшени и одведени у истражне затворе, а у Београду је покренут и судски процес. Један мањи део припадника ЗНГ се пробио до Винковаца.

1992. У Брчком, припадник хрватске војске, Филиповић Златко из Жупање, из снајпера усмртио Арнаутовић Сафета.

1993. У Женеви, представници три зараћене стране (српска, хрватска и муслиманска) у бившој Босни и Херцеговини потписали декларацију о слободном пролазу хуманитарне помоћи.
 

1916. У Битољ, ушле српске и руске јединице у Првом светском рату ослободиле га од Бугара.

1946. У Паризу отворена прва конференција Унеска - специјализована агенција УН за образовање, науку и културу.

1991. У Огулину (Горски Котари), у згради МУП-а убијена су 3 српска цивила: Душан Плећар, Божо Мандић, и Никола Папић, од припадника хрватских полицијских снага - ЗНГ. Мићо Пешут је рањен, док су 23 српска цивила тешко претучени без икаквог разлога, а ухапшени су без судског налога.

2009. У Београду, у манастиру Раковица, Његова светост патријарх српски Павле сахрањен, а посљедњем испраћају присуствовало више од 600.000 људи.

1918. У Сплит улазе јединице Тимочке дивизије Војске Краљевине Србије под командом мајора Стојана Трнокоповића, које су од локалних 10.000 становника дочекани са великим одушевљењем.

1943. У Њеманици, покрај Сарајева, усташе убијају 35 становника овог српског села (мушкараца, жена и деце).

1945. У Нирнбергу пред Међународним судом правде почело суђење немачким ратним злочинцима у Другом светском рату, на којем је први пут у историји један међународни форум осудио агресију као злочин против човечанства и казнио виновнике. После десет месеци, 12 њих је осуђено на смрт, тројица на доживотну робију, четворица на затвор од 10 до 20 година, а петорица су ослобођена.

1959. У Њујорку (САД), Генерална скупштина УН усвојила Декларацију о правима деце, којом су прокламована једнака права за сву децу, без обзира на расу, вјеру, поријекло и пол.

1993. Срушио се путнички авион из Вардарске Македоније, у којем је од 116 путника и чланова посаде несрећу преживио само један члан.

2000. У Београду, влада СР Југославије донела одлуку о успостављању дипломатских односа са Словенијом.

2020. У Београду на ВМЦ Карабурма се упокојио Патријарх Иринеј (90) Архиепископ пећки и митрополит београдско-карловачки, услед заражености вирусом Ковид-19. Рођен је 28. августа 1930. године у селу Видова код Чачка, као Мирослав Гавриловић. Замонашио се 1959. у Манастиру Раковица код Београда. Шездесетих година био је професор на Призренској богословији. Постдипломске студије је завршио у Атини. Изабран је за Нишког епископа 1975. године на редовном заседању. Поглавар СПЦ постаје 22. јануара 2010. године када је изабран одлуком Изборног сабора СПЦ. Борио се за очување Косова и Метохије у саставу Републике Србије, а 2011. године је параду ЛГБТ популације назвао Парадом срама.

2021. У Загребу је умро хрватски политичар и високи функционер ХДЗ-а Славко Дегориција. Био је део Туђмановог режима који је током 1990-их година прогнао око 650.000 Срба са простора авнојевске Хрватске. Један је од оснивача Хрватске Демократске Заједнице 1989. и био предсједник Извршног одбора те странке.