Најновије вести - www.zlocininadsrbima.com
Пресуда за убиство Слободана Стојановића је...





















































Прeживjeли Срби огорчeни прeсудом зa злочинe у логору Виктор Бубaњ


Прeживjeлe српскe жртвe и члaнови породицa нaстрaдaлих од посљeдицa мучeњa и злостaвљaњa у воjном зaтвору и бившоj кaсaрни “Виктор Бубaњ” у Сaрajeву смaтрajу срaмном прeсуду Судa Босне и Херцеговине коjом су Рaмиз Aвдовић и Jулиjaн Николaj Винтилa зa овe злочинe осуђeни нa три, односно двиje годинe зaтворa.
Објављено: 19.05.2019 .... Број посета: 254 .... Број гласова: 5

Трибина у Ужицу: Јасеновац логор смрти - И ћутање је злочин


У понедељак, 22.априла 2019.године, Друштво историчара Ужица и Коло српских сестара Ужица обележило је Дан сећања на жртве геноцида у Јасеновцу трибином одржаном у Свечаној сали Градске куће. Трибина је симболично, одржана на исти дан, када су 22. априла 1945.
Објављено: 16.05.2019 .... Број посета: 169 .... Број гласова: 0

Ругање правди и жртвама: Елефета Весели само 10 година затвора


Елфета Весели, десет година робије због убиства дечака у Зворнику! Суд Босне и Херцеговине осудио је припадницу некадашње Армије БиХ Елфету Весели на 10 година затвора због убиства дванаестогодишњег дечака Слободана Стојановића 1992. године код Зворника. Елфети Весели је у казну урачунато и време проведено у притвору.
Објављено: 08.05.2019 .... Број посета: 646 .... Број гласова: 9

ЛЕЗИ СРПЧЕ И ГЛЕДАЈ У СУНЦЕ: Приче логораша из Јасеновца


Бројна свједочанства говоре о ужасима у јасеновачком систему логора у НДХ. Звјерске ликвидације и несхватљива тортура усташа над недужним људима, били су свакодневица заточеника „фабрике ужаса“. Слободан Грујичић и Даница Праштало успјели су да преживе јасеновачку голготу. Тешку успомену на муке из логорашких дана.
Објављено: 07.05.2019 .... Број посета: 908 .... Број гласова: 20

5. мај 1944: Дан кад су савезнички авиони сравнили Подгорицу


На Подгорицу су и нацистички и савезнички авиони истресали смртоносни терет, на њене житеље, куће, зграде, мостове, млинове, воденице, остављајући пустош. Најтеже је било оно 5. маја 1944. године када се на малени град сручило 600 бомби. Том приликом, погинуло је 600 грађана, а више од 200 теже или лакше рањено.
Објављено: 05.05.2019 .... Број посета: 213 .... Број гласова: 10

Српски крст


Шта ће остати иза Срба кад нас не буде, требало би да буде оно по чему бисмо морали живети. Не треба да остављамо иза свог народа оно што они који нас затиру желе да оставимо, већ оно што ће пркосити и њима и целом свету, као што је наш народ одувек пркосио. Мислим да је нас Срба рођено много више него било којих других народа...
Објављено: 03.05.2019 .... Број посета: 74 .... Број гласова: 20






Све вести можете прочитати ОВДЕ.



КАЛЕНДАР ХОЛОКАУСТА И ДОГАЂАЊА

21. мај

1992. У Жутици, покрај Власенице, на истоку БиХ муслиманске снаге праве покољ над 10 српских цивила...

1992. У Вродољама, општина Коњиц ( Херцеговина), хрватске паравојне формације (ХОС) заклале три српска цивила.

1998. На Косову и Метохији, на граници према Албанији, полиција је запленила велику количину наоружања и ухапсила два припадника ОВК, који су покушали да илегално на територију Србије пренесу 200 калашњикова са муницијом и 400 ручних бомби.

1999. Авиони НАТО пакта су бомбардовали затвор у Истоку, када је 20 особа погинуло и 10 рањено. Гранатирано је складиште горива у Сомбору и Радничкој улици у Београду.

1999. У Бриселу (Белгија), на Петој донаторској конференцији за Босну и Херцеговину одобрено 1,05 милијарди долара као подршка програму економске реформе и обнове БиХ у 1999. години.

2006. У Црној Гори одржан референдум за одвајање од Србије. Уз притиске и намештање, референдум је имао 55% да, а 45% не. Тако је у јуну исте године проглашена независност Црне Горе.



22. мај

1939. У Берлину, потписан тзв. Челични пакт између нацистичке Немачке и фашистичке Италије. Овај савез је имао за циљ да осујети утицај СССР-а, Велике Британије и Француске у Европи и преузме водећу улогу. Касније, се овом савезу придружио и Јапан. Тако је створен савез који је довео до Другог светског рата, јер само 3.5 месеца касније нападнута је Пољска, а почетком априла 1941. и Краљевина Југославија. Број жртава је био огроман, а штета не сагледива.

1992. У Бања Луци, умире 12 беба, док 2 преживљавају, усљед недостатала кисеоника и осталих медицинских помагала и потрепштина.

1992. У Горажду, у југоисточном дијелу Босне долазе муслиманске снаге у село Обарак, које су убиле Милу Спајић (34) у кући, мајку двоје дјеце, а потом спаљују њену кућу и читаво село... У селу Борак Брдо, убијено је 5 српских цивила.

1992. У Коњицу, хрватско-муслиманске снаге упадају у херцеговачка села: Бјеловчина, Доње Село и Џепи. Тог дана је убијено 30 српских цивила (највише Ћећеза и Лојпура).

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали Косовску Митровицу, затим ТЕ Колубара (11 повређених), затим Бајина Башта, Шабац, електро-енергетски системи у Пожаревцу, Кучево, Велико Градиште, Смедерево, Житиште, Бор, околина Суботице, ТВ торањ на Иришком венцу, складиште горива у Сомбору... 



23. мај

1911. Русија упозорила Турску да повуче трупе с граница Црне Горе.

1915. На Сочи, италијанске трупе почеле напад на аустријски положај, чиме је краљевина Италија ушла у Први светски рат на страни сила Антанте. Италија готово и није утицала на ратна збивања, али је после рата, захваљујући дипломатском погађању, постала велики добитник, припојивши Тирол, Истру, делове Далмације.

1945. У Линебургу, извршио самоубиство, немачки ратни злочинац Хајнрих Химлер, шеф злогласне нацистичке полиције Гестапо. Један од најбижих сарадника вође Трећег рајха Адолфа Хитлера убио се дан пошто су га Британци заробили.

1992. У Њујорку, Генерална скупштина УН у чланство УН примила Словенију, Хрватску и Босну и Херцеговину.

1998. У Бањској на северу Косова и Метохије из воза је киднапован полицајац Иван Булатовић родом из Пећи. Албански терористи су га спровели до логора Ликовац, општина Србица. Тамо је убијен од Сабита Геција из тзв. Јашаријеве групе ОВК, моторном тестером.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали ТЕ "Никола Тесла" у Обреновцу, дошло је до прекида снабдевања струјом у Београду и већем делу Србије.

2001. У Мостару почео истражни поступак о одговорнима за рушење Старог моста. Оптужени припадници Хрватског већа одбране - Томо Топчић, Драган Реџепи и Сенаид Чачић.



24. мај

1926. У Београду, отворена је Универзитетска библиотека, чија градња је уз помоћ Карнегијеве задужбине започета 1921, а завршена 1924. Била је то прва зграда у Србији наменски грађена за библиотеку. Назив Универзитетска библиотека "Светозар Марковић" добила је 1946. године.

1992. У Сарајеву, у насељу Касатићи, општина Хаџићи, убијена је српска породица Милошевић (Јованка, Илија, Дејан, Ацо и Срђан) и Горан Тодоровић, све су били ненаоружани цивили.

1992. У Сарајеву, касарна ЈНА "Виктор Бубањ" плански евакуисана. Припадници Југославенске Народне Армије, који су дуже време били блокирани у касарни, евакуисани су без и једног испаљеног метка. Ова касарна је одмах претворена у муслимански логор, за мучење Срба, током босанско-херцеговачког рата 1990-их.

1995. У Сарајеву, погинула Зорица Дивчић (8) у Озренској улици, на Врацама, док су две особе рањене у нападу артиљерије муслиманске Армије Босне и Херцеговине.

1995. У Букурешту, Министарство спољних послова Румуније саопштило је да су Грчка, Бугарска, Румунија, Молдавија и Украјина, у складу с чланом 50. Повеље УН, поднијеле Савету безбедности захтев за хитну надокнаду штете коју трпе услед санкција против Савезне Републике Југославије, током три године.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали електро-енергетске системе у Нишу, Новом Саду и Костолцу. Гранате су пале и на околину Урошевца, Пуново Поље, затим београдско насеље Ритопек, водовод у Сремској Митровици, што је довело да 10.000 људи остане без воде.

2001. У Медарима, Здружене снаге безбедности СР Југославије ушле у подсекторе "Југ" и "Север" Сектора "Б" копнене зоне безбедности, чиме су заузеле административну границу према Косову и Метохији.

2003. У Београду, владика Николај Велимировић уврштен је међу свеце Српске православне цркве.

2004. У Загребу, председник Србије и Црне Горе, Светозар Маровић боравио у првој посети Републици Хрватској, током које је начелно договорен трансфер српских затвореника из Лепоглаве у затовре у СЦГ.

2008. У Београду основан Српски светски конгрес дијаспоре, који се залаже за очување језика и идентитета Срба у свету.



25. мај

1944. У Дрвару, започет ваздушни десант немачких снага под шифрованим именом "Коњички скок". Град Дрвар и околина су стравично бомбардовани читав дан. Ова акција је имала за циљ хватање и ликвидацију комаданта партизанских снага НОВЈ - Јосипа Броза Тита. Спашавање Тита омогућиле су партизанске јединице из Лике и Босанске Крајине, попуњене српским кадровима.

1962. У Београду умрла Зора Петровић, професор Академије ликовних уметности у Београду, члан Српске академије наука и уметности. Њено монументално фигурално сликарство наслања се на традицију средњовјековних српских фресака и боје и облике нашег поднебља.

1992. У Брадину упадају удружене муслиманско-хрватске снаге њих око 3.000,  те праве стравичне злочине над Србима, које се могу окарактерисати као геноцид. Убијено је око 60 цивила, силовано 5 Српкиња, а преко 200 их је одведено у концентрационе логоре: Лора, Челебићи, Мусала.

1995. Код Сарајева, авиони НАТО Пакта бомбардовали српске положаје око Пала. Тако су припадници ВРС заробили 372 припадника УНПРОФОР-а, који су касније у јуну пуштени.

1996. У Београду, Свети синод Српске православне цркве оштро осудио Међународни суд у Хагу да у отужницама за ратне злочине манифестује парцијалност и једностраност.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали крагујевачку Ждраљевицу, цивилни објекти у Шапцу, бољевачка шума код Обреновца.

2000. У Београду, одржана оснивачка скупштина покрета "Отпор" у згради Скупштине општине Врачар. Овај покрет је био врло брзо забрањен, јер је финансиран од америчке службе безбедности ЦИА, а циљ је био свргавање Слободана Милошевића и његовог режима са власти. Пет месеци касније Отпораши су успели у својој намери.

2001. У Бечу парафиран Споразум о расподели имовине и наслеђа бивше СФР Југославије.

2004. Хашки трибунал објавио оптужницу против хрватског генерала Мирка Норца, која га терети за злочин против човечности и кршења закона и обичаја ратовања почињених над српским цивилима у Медачком џепу, септембра 1993. године.

2006. У Сарајеву, Савет министара БиХ формирао Државну комисију за испитивање истине о страдањима Срба, Хрвата, муслимана и осталих националности у Сарајеву у периоду од 1992. до 1995. године.



26. мај

1955. У Београд, у прву службену посету Југославији долазе дипломатски представници СССР на челу с првим секретаром Централног комитета совјетске Комунистичке партије Никитом Хрушчовом: Ова посета је била после седам година прекида односа две државе и кампање Информбироа. Разговори у Београду и на Брионима завршени су потписивањем Београдске декларације, у којој су садржани принципи односа две државе.

1992. У Јеремићима (општина Власеница) муслиманске снаге убијају 3 цивила српске националности, док је село опљачкано и спаљено.

1995. На Палама, Главни штаб Војске Републике Српске саопштио да је заробљено више стотина припадника Унпрофора због напада авиона НАТО пакта, на пожаје ВРС.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали село Радосте на Космету (општина Ораховац), када је погинуло двоје деце, а 1 тешко рањено. Гранате су пале и на мост код Велике Плане, село Раља код Београда.

2000. На Косову и Метохији, току пожара у фабрици "Трепча" у јужном - албанском делу Косовске Митровице, изгорела је "Хала ћелија" - главни погон Металургије цинка. Фабрику су обезбеђивали француски војници КФОР-а, а у обезбјеђењу су, у сменама, била ангажована и по тројица Албанаца. Овај погон "Трепче" био је трећа по величини фабрика цинка у Европи.

2003. У Бања Луци, представници Републике Српске доставили је канцеларији Хашког трибунала кривични предмет против 32 бивша припадника муслиманских (пара)војних снага, осумњичена за ратне злочине над српским становништвом на подручју Коњица.

2011. У Лазареву, код Зрењанина српска полиција је ухаписила Ратка Младића, генерала ВРС, кога је Хашки трибунал оптужио за ратне злочине над несрпским становништвом у Босни и Херцеговини. Генерал Младић није приликом хапшења пружао отпор. Ово хапшење је у Србији и Републици Српској изазвало велики талас протеста.

 



27. мај

1909. У Сремским Карловцима, рођен српски историчар уметности Светозар Радојчић, професор Филозофског факултета у Скопљу до 1941. и Београду од 1945, члан Српске академије наука и уметности. Модерним и широким схватањима и сјајним анализама, као научник и педагог, снажно је подстакао српску историографију.

1941. У Београду, немачка војна команда у Србији је у Другом светском рату објавила наредбу којом је, под претњом смрћу, забрањено слушање страних радио-станица, изузев немачких.

1943. Код Жабљака у Црној Гори, спустила се војна делегација британске врховне команде ради успостављања веза са партизанима и припреме доласка главних британских представника. Касније су ови официри британске обавештајне службе по повратку у Лондон били ухапшени и није им дозвољен контакт са медијима и после Другог светског рата.

1992. У Горажду на истоку Босне и Херцеговине, муслиманске снаге су убиле 8 Срба, породица Вукашиновић, у селу Горња Буковица.

1999. Преко 300 авиона НАТО пакта је полетело изнад Србије, стравично бомбардовање у београдском насељу Раља, када је погинуло 3 деце. Гранатирана су насеља: Макиш, Остружница и Бубањ Поток. Затим још и Забучје код Ужица, фарма "Добричево" код Ћуприје. Гранте су пале на Куршумлију, погинули цивили, Косовску Витину, Лебане...

1999. У Хашком Трибуналу, главна тужитељка Луиз Арбур, потврдила је да је Међународни кривични суд за Бившу Југославију издао налога за хапшење највишег војног и државног руководства Србије, због сумње да су учествовали у организовању и прикривању злочина на Косову и Метохији. 



28. мај

1928. У Београду, студенти Универзитета организовали велике демонстрације против намере Народне скупштине да ратификује Нетунску конвенцију закључену 1925. између Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и фашистичке Италије. Приликом интервенције полиције рањено је двадесетак студената, а два су погинула.

1976. Пуштена у редован саобраћај железничка пруга Београд - Бар, чија градња је трајала с прекидима 22 године, чиме је остварена идеја зачета још у 19. веку. Пруга је најкраћа веза панонског подручја и централне Европе са средњим Медитераном.

1987. У Београду, умро српски геолог Коста Петковић, професор Универзитета у Београду, члан Српске академије наука и уметности, управник Геолошког завода и Геолошког института, уредник "Геолошких анала Балканског полуострва", "Зборника" и "Гласника Геолошког института САНУ". Објавио је више од 200 научних радова и израдио прву геолошку карту Југославије према интернационалној норми.

1994. На Брчко и околину, у артиљеријском нападу снага Хрватског већа одбране један, а рањено 15 српских цивила, од чега четири теже. На уже градско језгро из упоришта ХВО у Вичиловцу и Видовицама, 12 км северозападно од Брчког, на град је испаљено шест ракетних и велики број хаубичких пројектила.

1995. У Сребреници, муслимански војници, који су из заштићене енклаве Сребреница несметано прошли пункт УНПРОФОР-а , у ширем подручју Руповог брда, а затим масакрирали петорицу српских цивила из Милића, који су на месту удеса, неколико километара изван "заштићене зоне", секли дрва.

1999. Авиони НАТО пакта поново бомбардовали Алексинац, околину Ужица. Гранатирани су електро-енергетски системи код Пирота, Београда, Ниша, Владичиног Хана... Бомбардован је и Црни Врх на Старој Планини.

1999. СР Југославија прихватила основне принципе Групе 8 у које спада и слање међународних мировних трупа на Косово и пристала да Савјет безбедности УН донесе одговорајућу резолуцију о томе.

2000. У Церници, општина Гњилане на окупираној јужној српској покрајини Косово и Метохија, албански терориста из ОВК Африм Зећири, испред продавнице убија три Србина, од чега један дечак: Милош Петровић (4), Војин Васић и Тихомир Трифуновић. Убица је ухапшен од снага КФОР-а, али је пуштен услед "недостатака доказа".

2003. У Беораду на ВМА умро је генерал Војске Републике Српске, Момир Талић. Он је 1992. године руководио операцијом Коридор Живота.

2004. У Подгорици, убијен главни и одговорни уредник подгоричког листа "Дан" Душко Јовановић. Он је својим текстовама јавно оптуживао власт у Црној Гори за организован криминал, те многи сматрају да управо владајућа елита стоји као наручилац његовог убиства.

2008. У Стразбуру, Европски суд за људска права пресудио да је Босна и Херцеговина крива за нехумано поступање у затвору у Зеници према осуђенима за ратне злочине.



29. мај

1943. На Сутјесци, вођене жестоке борбе партизана, углавном српске националности (око 16.000 бораца и 4.000 рањеника) који су били у обручу немачке, италијанске војске, као  и усташа (укупно 130.000 војника). Они су масакрирали 1.000 заробљених рањеника. Том приликом је јуначки погинуо комадант Треће дивизије НОВЈ, Саво Ковачевић.

1943. У Јасеновцу, концетрационом логору, усташа  је убио ножем Вукашина Мандрапу, који је пар мјесеци раније доведен из Сарајева. Вукашин Мандрапа је посједовао невјероватан душевни мир... и док му је џелат Жиле Фиргановић одсјецао дијелове тијела, он му је говорио "Само ти дјете ради свој посао". СПЦ га је канонизовала и прогласила за свеца.

1992. У Братунцу, на истоку БиХ, муслиманске снаге под командом Насера Орића, код српског села Сандићи, праве заседу. Том приликом је у унакрсној ватри погинуло 10 српских полицајаца из Братунца.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали мостове на Космету, на Бистрици и у Штрпцима... Прибој одсечен од осталих делова Србије. Гранате су пале и на грађевинску фирму у Вучитрну, Ћуприју, околину Ужица... а зграда ТВ Нови Сад је тотално разорена. Почела битка на караули Морине, на југословенско-албанској граници.

2003. У Вашингтону, амерички председник Џорџ Буш, укинуо наредбу о санкцијама према СР Југославији, донета 1992. године, на основу сумње да је званични Београд крив за рат и распад СФРЈ. 



30. мај

1912. У Лондону, потписан мировни споразум између поражене Османлијске царевине и балканских земаља: Грчке, Бугарске, Црне Горе и Србије, чиме је окончан Први балкански рат.

1917. У Јонском мору, утопио се Владислав Петковић - Дис, код Крфа кад је брод којим се враћао у отаџбину торпедовала њемачка подморница. Био је један од најталентованијих српских песника. После завршене гимназије био је учитељ у селу Прлити, потом царински чиновник у Београду, али је најмање био склон чиновничком реду - живио је боемским животом. Са писцем Симом Пандуровићем, једним од оснивача српске модерне, уређивао је часопис "Књижевна недеља". Повукао се са српском војском преко Албаније, после чега је отишао у Француску. Дјела: збирке пјесама "Утопљене душе", "Ми чекамо цара".

1945. У Фочи, на истоку Босне и Херцеговине, комунистичке власти и УДБ-а, убили су око 10.000 младих војника Југославенске краљевске војске, мобилисаних јесени 1944. у Шумадији, па су их побацали у јаму "Понор".

1992. У Новом Травнику муслиманско-хрватске формације убијају 3 српска младића: Симо, Млађан и Драган Медић.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали градић Варварин, када је погинуло 10 људи и још 17 тешко рањено. Бомбардовано је Врање, Луштица у Боки Которској, околина Пирота и Димитровград, дуванска индустрија Ниш. Бомбардовани су и Бољевац, Звечка код Обреновца, Остружница, Страживица, Јаково и Бубањ Поток. Гранате су пале и на Исток, Косовску Витину, Качаник, планина Голеш, Бијело Поље, околона Липљана...

2011. У Подгорици Александар Саша Пејановић, бивши боксерски репрезентативац СР Југославије и припадник полиције, убијен из политичких побуда од режима Мила Ђукановића. Убица Зоран Булатовић, црногорски полицајац је и поред пресуде окружног суда на  тринаестогодишње казне затвора, ослобођен одлуком Вишег Суда.



31. мај

1992. У Језеру, општина Оџак, у Босанској Посавини, муслиманско-хрватске паравојне снаге заједно са Војском Републике Хрватске убијају три српска циивла, док су остали одведени у концентрационе логоре за Србе. Ово село је опљачкано, спаљено и уништено.

1992. У СР Југославији, одржани први вишестраначки избори за Вијеће грађана Скупштине СРЈ.

1992. На Палама, влада Српске Републике БиХ одредила екипу која је са УНПРОФОР-ом требало да утврди у каквом се положају налази 4.000 Срба које су муслиманске паравојне формације држале заточене у тунелу код Брадине, у Херцеговини.

1995. У Горажду, војници муслиманске Армије БиХ  напали пункт и осматрачницу Украјинског батољона УНПРОФОР-а.

1995. На Добој пале гранате испаљене са муслиманских положаја, са Тешња. Том приликом је погинуло 7 српских цивила.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали Сурдулицу, погинуло је 20 људи. Гранате су падале на београдско насеље Булбулдер (8 тешко повређених цивила), Рипањ, околина Обреновца, Макишко поље и Миљаковачка шума код Београда, рафинерија на Панчевачком путу. Тешко бомбардовање Новог Пазара, када је погинуло 30 цивила, међу њима и дечак Марко Симић, стар 2 године.

2001. У Београду, Скупштина Србије није прихватила документ "Уставни оквир за привремену самоуправу на Косову и Метојији", "јер се њиме прејудицира коначно решење на штету државних интереса СР Југославије, Срба и осталог неалбанског становништва у покрајини".

2009. У Нишу, код Ћеле Куле, одржана прослава 200. годишњице Чеграрске битке, из Првог српског устанка. У тој бици је Стеван Синђелић предводио 16.000 Срба, против 38.000 Турака Османлија. Жртве су биле велике на обе стране.



1. јун

1944. У Лондону, југославенски краљ Петар II Карађорђевић, услед великих притисака од британског премијера Винстона Черчила, ускратио подршку генералу ЈВуО, Драгољубу Михаиловићу, док је за премијера југославенске владе у избеглиштву постављен хрватски бан Иван Шубашић. Тиме је отворен пут за рушење монархије у Југославији.

1948. У Београду, умро српски политичар и писац Јаша Продановић, члан Српске академије наука и уметности. У Краљевини Србији био је министар просвете и министар привреде, а после Другог светског рата потпредседник владе ФНРЈ. Као министар привреде изборио је 1910. у скупштини усвајање Закона о радњама, којим су створене радничке и друге коморе и уведено заштитно радно законодавство. Уређивао је више часописа.

1992. У Опарцима код Сребренице, на истоку Босне и Херцеговине, муслиманске снаге под командом Насера Орића, убијају шест српских цивила, двије српске породице: Петровић Живојин, Милорад и Дикосава, као и породицу Илић: Ратко Угљеша и Драгић...

1992. У Босанском Броду припадници паравојних снага босанских Хрвата које је предводио усташки потомак Блаженко Кљајић, су убили српску породицу Марчинко: Милева, Бранко и Славко...

1992. У Биљину, општина Горажде, на истоку БиХ, упадају јаке муслиманске снаге које убијају најмање 6 српских цивила, док је 30-ак одведено у концентрационе логоре... село је похарано и спаљено.

1992. У Бравницама, општина Јајце, у централном дијелу БиХ, десио се упад муслиманско-хрватских снага и том приликом је убијено најмање 16 Срба, док је више од 100 одведено у логоре, а имовина је опљачкана и спаљена. Један део мјештана је успио наћи спас у Шипову и Мркоњић Граду.

1993. У Београду, на иницијативу Српске Радикалне Странке, тајним гласањем смењен Добрица Ћосић, први председник СР Југославије. Исти дан поподне избијају велике демонстрације у центру Београда, које је организовао Српски Покрет Обнове, где је дошло до сукоба са полицијом.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали Нови Пазар, погинуо двогодишњи Марко Симић и још 10 цивила, док је 20 рањено. Бомбе су падале на београдска насеља Лештане и Бежанијска Коса, згог чега је дошло до великог прекида снабдевања струје. Бомбардовано је и Смедерево и погранична места према Албанији - Призрен и Ђаковица.

1999. У Панчеву, погинуо је генерал-пуковник Војске Југославије, пилот Љубиша Величковић, помоћник начелника Штаба Врховне команде Ратног ваздухопловства и Противваздушне одбране, у тренутку док је био у посјети јединицама на првој линији одбране - од напада НАТО пакта на СР Југославију.



2. јун

1955. У Београду, југословенски и совјетски лидери Јосип Броз Тито и Никита Хрушчов потписали Београдску декларацију којом су нормализовани односи Југославије и СССР, нарушени резолуцијом Информбироа из 1948. Две земље су изразиле приврженост принципима мирољубиве коегзистенције и развијању свестране сарадње на равноправним основама.

1982. У Самодрежи, крај Вучитрна, на Косову и Метохији, Албанци: Мухамед Ферат и његови рођаци, убијају из пиштоља Данила Милинчића.  Ово је само један од бројних примера шиптарског насиља над косметским Србима, који је је остао некажњен.

1992. У Метаљици, општина Милићи, на истоку Босне и Херцеговине, муслиманске снаге које предводи Ферид А. Хоџић и Бешир Б. Аљукић, нападају ово подрињско српско село... жртава није било, али је читаво село спаљено и уништено до темеља.

1992. У Липцу, општина Добој, на сјеверу БиХ, припадници 109. муслиманске бригаде из Грачанице, праве покољ над Србима. Погинуло је 12 српских бораца, који су успјели  спасити село гдје се налазио и велики број српских избјеглица из Тешња, Маглаја, Грачанце и Добоја.

1995. Код Санског Моста, противваздушна одбрана Војске Републике Српске у северозападној Босни и Херцеговини, оборила амерички ловац Ф-16, чији се пилот Скот О'Грејди спасао катапултирањем.

1998. На путу Дечани - Ђаковица шиптарски терористи су ватром из аутомата, митраљеза, ручних бацача и минобацача напали колону возила, која је превозила храну за угрожено становништво ђаковичког краја.

1999. Авиони НАТО пакта, бомбардовали су складиште горива код Сомбора и село Чонопља... Гађани су репетитори РТС-а на Бесној Кобили, код Врања, краљевачкој Борчи, јагодинском Црном Врху, брду Козарица код Димитровграда, пољопривредно добро „Добричево“ у општини Ћуприја...






Ваша електронска адреса

Ваша лозинка















Aко желите активно да пишете на нашем сајту, слободно се обратите администратору на:
webmaster@zlocininadsrbima.com















КОЛУМНЕ
НАШИХ
АУТОРА
























   
Skip Navigation Links