Најновије вести - www.zlocininadsrbima.com
Колико сте пута били на Космету?


























































Све вести можете прочитати ОВДЕ.



КАЛЕНДАР ХОЛОКАУСТА И ДОГАЂАЊА

23. јануар

1916. У Крфском каналу у почело сахрањивање српских војника у "Плаву гробницу". После натчовечанских напора у албанским гудурама и додатне голготе од 160 км пешачења мочварним приморјем од Скадра до Валоне, због тога што се нису појавили обећани савезнички бродови, војници су масовно умирали од тифуса, глади и исцрпљености. Како није било довољно места на Крфу и острвцу Видо, на које су пребачени тифусари, а и због опасности ширења епидемије, одлучено је да се сахрањују у море. Према званичним али непотпуним подацима, јер сви умрли нису евидентирани, до 23. марта 1916. у Крфском каналу је сахрањено 4.847 српских војника и официра. Сви наши бродови који туда пролазе заустављају се и одају почаст сахрањенима у "Плаву гробницу".

1937. Из Краљевине Југославије отишла је група око 30 Срба отишла у Шпанију да се бори против фашизма. Према незваничним подацима у републиканској армији се борило 1.200 Срба, од којих је погинуло 670.

1995. У Београду, је преминула др Љиљана Милинковић (47), светски признат научник из области акцелераторске физике. Школовала се у Вуковару, Винковцима, Осијеку и Београду... а усавршавање је имала у Милану (Италија) и Ванкуверу (Канада). Живела је у Београду, а радила у Нуклеарном институту "Винча". Докторирала је у Загребу средином маја 1991. године. Њена докторска дисертација је доживела велики успех у свету, а резултати њеног рада објављивани у реномираним светским научним часописима и нашли су примену у пракси. Сматра се зачетником акцелераторске физике у бившој Југославији. Сахрањена је у родном Бршадину.

1999. У Београду, потписан коалициони споразум на савезном нивоу између опозицоне странаке СПО и владајућег тандема СПС и ЈУЛ. Тиме је странка СПО ушла у Владу СР Југославије. Ово је једна контраверзна одлука Вука Драшковића, лидера СПО, који је годинама пре тога био оштри политички противник Слободана Милошивића, лидера СПС и председника Србије, касније СРЈ. Сарадња је потрајала месец и по дана.

2006. Код Биоче, недалеко Подгорице, десила се тешка железничка несрећа када су погинула 44 путника, а повређено 258.



24. јануар

1937. У Београду потписан споразум о вечном пријатељству између Краљевине Југославије и Бугарске. Овај споразум је проистeкaо je из новог прaвцa у бугaрскоj спољноj политици нaстaлог нaкон прeврaтa 19. мaja 1934. годинe. У нaстоjaњу дa пробиje изолaциjу коjом су je окружили сусeди, Бугaрскa je посeглa зa компромисимa у односимa сa Jугослaвиjом. Први пут послe много годинa Вардарска Мaкeдониja прeстaje дa будe приоритeт бугaрскe спољнe политикe. Потeнциjaли овог споразума нису оствaрeни у потпуности. Бугарска је почетком априла 1941. прекршила овај споразум, јер је напала заједно са Немачком и њеним савезницима југославенску територију и при томе заузела Неготинску Крајину и Вардарску Македонију. Током Другог светског рата бугарска фашистичка војска починила је стравичне злочине над српским народом.

2001. У Београду, главни хашки тужилац Карла дел Понте уручила министру правде СР Југославије Момчилу Грубачу налоге за хапшење и оптужнице подигнуте против појединих југославенских грађана које су објављене и већ раније достављене југословенским властима.

2003. У Београду, Веће република СР Југославије ратификовало већином гласова Закон о потврђивању уговора о двојном држављанству између СРЈ и Босне и Херцеговине.



25. јануар

1904. У Београду изашао први број "Политике" која је, захваљујући разноврсности, одмерености, непристрасности и информативности, постала најчитанији српски дневни лист. Лист је основао Владислав Рибникар, који је био и први уредник.

1978. У Београду умро српски писац Скендер Куленовић, члан Српске академије наука и уметности, аутор потресне поеме "Стојанка мајка Кнежепољка", која говори о усташком покољу српске деце на Козари 1942. године. После Другог светског рата био је активан у Сарајеву, Мостару и Београду као уметнички радник. 1974. постао је члан САНУ.

1987. У Београду умро српски сликар Предраг - Пеђа Милосављевић, члан Српске академије наука и уметности, истакнути представник интимизма у српском сликарству. Студирао је Правни факултет у Суботици, а затим био у дипломатској служби у Паризу, Мадриду, Лондону. Међународну репутацију је стекао 1937. на изложби у Паризу, где је добио награду "Гран при".

1991. У Скопљу, Народна скупштина бивше југословенске СР Македоније усвојило декларацију о независности.

2006. У Бриселу, Парламентарна Скупштина Савјета Европе усвојила резолуцију о неопходности осуде злочина почињених у име комунистичких режима.



26. јануар

1972. Изнад Чехословачке, после експлозије подметнуте бомбе, пао авион ЈАТ-а "ДЦ-9" на линији Копенхаген - Београд. Погинуло је 26 путника и чланова посаде, а преживела је једино стјуардеса Весна Вуловић.

1977. У Мадриду потписан споразум између СФР Југославије и Краљевине Шпаније о подизању дипломатских односа и отварању мисија на нивоу амбасада.

1993. У Њујорку (САД) Савет безбедности УН осудио напад Хрватске на Републику Српску Крајину, територију под заштитом Унпрофора, у злочиначкој акцији "Масленица '93".

1997. У Београду дошло је до великих демонстрација више од 50.000 људи, када су припадници полиције употребиле сузавац да би разбили демонстранте. Протести су били јер су поништени изборни резултати на изборима из децембра 1996. године.

1997. У Бихаћу, под притиском међународне заједнице затворен муслимански концентрациони логор у бившој касарни "27. јул". Имао је 14. мањих логора, а постојао је 20 месеци. Кроз овај логор прошло је неколико стотина Срба, углавном заробљених војника Републике Српске и Српске Крајине.

2004. У Земуну, преминуо легендарни глумац Михајло Бата Паскаљевић.

2007. У Њујорку (САД) Генерална скупштина УН усвојила резолуцију којом се осуђује негирање холокауста.



27. јануар

1924. У Риму, Краљевина Југославија и Италија, су потписале пакт о пријатељству и сарадњи којим је град Ријека предат Италији. 17 година касније Италија је прекршила овај споразум, тако што је са Немачком и савезницима напала почетком априла 1941. године југославенску територију. Том приликом италијанска војска је заузела добар део Далмације, пола Словеније, Дубровник и Црну Гору.

1942. На Јахорини, планина у Босни, кренула је главнина партизанских снага из Прве пролетерске бригаде током друге непријатељске офанзиве прешла 100 км до Фоче, преко Сарајевског поља и планине Игман. Марш више од 700 бораца, од којих 50 рањених и болесних, трајао је 18 часова кроз дубок снег, при температури минус 32'С. У маршу су промрзла 172 борца и некима су без анестезије ампутирани делови тела.

1945. Јединице Црвене Армије ослободиле нацистички концентрациони логор Аушвиц, највећи у Европи током Другог светског рата. У логору је остало 7.000 људи, које Немци нису стигли да побију. У Аушвицу је било заробљено око 25.000 Срба.

1991. На ТВ Београд емитован филм о илегалном наоружавању чланова резервног састава МУП-а Хрватске као и чланова странке ХДЗ. Филм је снимљен 19. октобра 1990. године у Гакову, крај Вировитице, на полигону Југославенске Народне Армије. Тада је Мартин Шпегељ, министар у хрватској влади причао сарадницима своје монструозне планове о наоружавању и обрачну са припадницима ЈНА и Србима у СР Хрватској. Агенти Контраобавештајне службе ЈНА су све то снимили. Аутентичност снимака је 10 година касније потврдио Стјепан Месић, председник Републике Хрватске.

1996. У Тарчину, затворен је муслимански концентрациони логор Силос, где су затварани Срби из Сарајева и околине. У логору Силос је било заворено најмање 600 српских цивила, од чега су 24 умрла као последица физичког злостављања, пребијања, тортура и мучења глађу. Ово је био један од 126 укупно муслиманских логора за Србе, на подручију града Сарајева током рата 1992-1996. Најмлађа жртва овог логора био је Лео Капетановић (14), а најстарија Васо Шаренац (85).

2003. У Сарајеву, отворен Суд и Тужулаштво у бившој касарни ЈНА "Виктор Бубањ" где су босански муслимани током рата држали заробљене српске цивиле и мучили их.

2003. У Београду, посланици Скупштине Србије усвојили већином гласова Уставну повељу будуће заједнице Србије и Црне Горе.



28. јануар

1994. У Мостару, убијена три италијанска новинара. Ово убиство није никада разјашњено, иако је највећи град на Неретви био за вријеме рата подијељен на муслиманску и хрватску страну.

2004. У Босни и Херцеговини, високи представник за БиХ Педи Ешдаун донио одлуку о новом статуту града Мостара, којом се уводи јединствено Градско Вијеће и градска управа, те укида шест постојећих општина.

2006. У Новом Саду у 73. години преминуо књижевник Душко Трифуновић. Родом је из Сијековца (Босанске Посавине). Свој стваралачки опус започео је по повратку са служења редовног војног рока, када је имао 22 године. Касније је написао 4 романа и неколико драма. Штавише, постао је омиљени сарадник сарајевских музичких група и појединаца. Награђиван је престижним наградама у земљи. На Палама, код Сарајева, њему у част се одржавају песнички сусрети "Дани Душка Трифушновића", сваког септембра месеца од 2006. године.



29. јануар

1942. У Двору на Уни (Банија), усташе са Зринске Горе, под командом Нарциса Јасзенског направиле стравичан покољ над српским цивилима у селима: Шегестин, Ораовица и Драшковац. Убијено је око 270 мушкараца, жена и деце, углавном хладним оружјем... док је њихова имовина опљачкана и спаљена. Овај догађај у историји је забележен као Ноћ крвавих ножева.

1999. У Бриселу, Контакт група позвала Србе и Албанце у СР Југославији да приступе мировним преговорима у француском замку Рамбује у близини Париза. Ово је било само по себи фарса, јер је НАТО пакт већ спремао агресију на Србију и Црну Гору, што се и десило наредни месеци.

2003. У Подгорици, Скупштина Црне Горе усвојила уставну повељу нове државне заједнице СЦГ и закон о њеном провођењу.

2007. У Паризу, шеф УНМИК-а Јоаким Рикер потписао споразум са Унеском о реализацији првог пројекта рестаурације и конзервације културног наслеђа на Косову и Метохији.



30. јануар

1933. У Берлину, дужност канцелара Немачке преузео је Адолф Хитлер, који је био из редова нацистичке социјал-демократске партије. Његова владавина је била заснована на шовинизму и геноциду. Увео је свет у Други светски рат, тако што је напао Пољску 1. септембра 1939. године. А Краљевину Југославију је напао скупа са Италијом, Мађарском, Бугарском, Албанијом и Румунијом 6. априла 1941. године. Немачке ратне јединице су у Другом светском рату убиле стотине хиљада Срба, а највећи масакри били су у Крагујевцу, Краљеву и црногорском селу селу Велика. Поред тога Немци су спроводили скупа са усташама велике офанзиве на Козару, Банију, Сутјеску, Неретву и др.

1942. На Банији, завршена усташко-домобранска офанзива, у којој је убијено најмање 100 Срба, углавном жена, дјеце и стараца. Србска села од Костајнице до Петриње су спаљена, а пре тога опљачкана.



31. јануар

1946. У Београду, уставотворна Скупштина изгласала први Устав Федеративне Народне Републике Југославије, у којем је усвојен принцип федеративног уређења земље, одређена основна права и дужности федерације и република.

2006. У Сарајеву, међународни представник у Босни и Херцеговини Педи Ешдаун (иначе шпијун британске обавештајне службе МИ6) предао дужност, свом наследнику Кристијану Шварц-Шилингу. Ешдаун је имао током четири године свог мандата, низ контраверзних одлука у току свог мандата. Забрањивао је јавно приказивање филмова који прате тематику страдања Срба у Босни и Херцеговини, у три рата (1914, 1941 и 1992).



1. фебруар

1918. У Боки Которској, на аустроугарској флоти избила је једна од највећих побуна морнара у Првом светском рату. Топовски хитац с крстарице "Санкт Георг" означио је почетак побуне више од 8.000 морнара са око 400 бродова у Јадранском мору. Побуњеници су тражили неодложно закључење мира, демобилизацију, право свих народа у Аустро-Угарској на самоопредељење, побољшање услова рада на бродовима и амнестију учесника побуне. Побуна је угушена у крви.

1950. У Београду основан Музеј Железнице, први такав у Југославији, који је отворен за јавност три године касније.

1992. У Београду, објављен Меморандум југославенске владе о злочину геноцида у Хрватској и скрнављењу спомен-подручја "Јасеновац". У Меморандуму је предложено да УН утврде чињенице и на основу тога предузму мере према хрватским властима, али је захтев игнорисан.

1992. У Книну, Влада Републике Српске Крајине /РСК/ одбацила план Сајруса Венса и остала при захтеву да мировне снаге УН буду ангажоване само на линији сукоба. Следећег дана крње Председништво СФРЈ је прихватило Венсов план, а потписао га је и председник Скупштине РСК, што је две седмице касније потврдила Скупштина РС Крајине.

2001. У Републици Српској, Анкетна комисија Народне скупштине РС за испитивање последица на околину и становништво дејства муниције са осиромашеним уранијумом одлучила да се обрати циркуларним писмом свим релевантним институцијама и појединцима у Босни и Херцеговини и свету који могу пружити податке о штетном деловању ове муниције.



2. фебруар

1901. У Херцег Новом, умро је чувени војсковођа Марко Миљанов Поповић Дрекаловић. Ратовао је са Турцима и добио чин војводе од књаза Данила I Петровића. Највећу славу је задобио у Бици на Фудини (1876.), када су његови борци победили далеко бројнију турску војску Махмуд-паше. Описменио се у 50. години, па је написао и низ значајних књижевних дела, међу којима најпознатије "Примјери чојства и јунаштва". Једно време је био и градоначелник Подгорице.

1908. У Дубровнику, умро српски писац Милован Глишић, један од зачетника реализма у српској књижевности. Студирао је у Београду технику и филозофију, затим уређивао новине и бавио се позоришном драматургијом. Написао је тридесетак приповедака, две комедије и преводио је с француског и руског језика, укључујући "Рат и мир" од Лава Толстоја. Описивао је живот српског села притиснутог бирократијом и зеленашима.

1924. У Мостару, умро српски писац Алекса Шантић, аутор антологијских песама "Остајте овдје", "Емина", "Вече на шкољу". Припадао је мостарском кругу око књижевног листа "Зора", који је покренуо с Јованом Дучићем и Светозаром Ћоровићем. Основао Српско певачко друштво "Гусле". У време анексионе кризе, изазване 1908. аустроугарском окупацијом Босне и Херцеговине, избегао је у Италију, затим је био посланик у Сабору БиХ. У Првом светском рату аустроугарске власти су га хапсиле као истакнутог српског националисту. У почетку је био под утицајем српских песника Бранка Радичевића, Јована Јовановић - Змаја и Војислава Илића, али је потом изградио властити песнички израз, карактеристичан по елегичним мотивима и родољубивим темама. Његови стихови су музикални, а песме осјећајне, пуне љубави за национално и социјално потлачене, с јаким револтом против тираније. Преводио је с њемачког и чешког језика.

1964. У Београду, умро српски писац, критичар и преводилац Милан Богдановић, професор Београдског универзитета, члан Српске академије наука и уметности. Уређивао је лист "Република" и часописе "Данас", "Српски књижевни гласник", "Књижевне новине". Био је управник Српског народног позоришта у Новом Саду и Народног позоришта у Београду и предавач на Филозофском факултету и Факултету ликовних уметности.

2004. У Косовској Митровици, Координациони центар за Косово и Метохију заузео став да запослени у српским институцијама на Космету не прихвате иницијативу УНМИК-а и привремених институција самоуправе за потписивање било каквих уговора.

2006. У Сарајеву, Ванрасправно вијеће "Одјељења један" за ратне злочине Суда Босне и Херцеговине донело решење којим се осумњиченом Драгомиру Абазовићу, тешко рањеном у акцији ЕУФОР-а, укида притвор.



3. фебруар

1906. У Београду, чувении руски писац Лав Н. Толстој постао члан Српске краљевске академије.

1915. У Сарајеву обешен српски учитељ Вељко Чубриловић, један од чланова Младе Босне, који су извршиили Видовдански атентат 1914. на аустроугарског престолонаследника надвојводу Франца Фердинанда.

1942. У Пискавици, покрај Бања Луке, усташе извшриле стравичан покољ над 54 српских цивила, од чега 23 деце. У кући Јована Милошевића спаљено је 17 чланова ове породице.

2003. Хашки Трибунал, одбацио је захтев СР Југославије за ревизију одлуке којом се овај суд 11. јула 1996. године прогласио надлежним у процесу Босне и Херцеговине против Савезне Републике Југославије због кршења конвенција о спречавању и кажњавању злочина геноцида.

2004. Пред Хашким трибуналом почело суђење бившем предсједнику Скупштине РС Момчилу Крајишнику, оптуженом за геноцид, злочин против човечности и кршења закона и обичаја ратовања у БиХ, у периоду од 1. јула 1991. до 30. децембра 1992. године.



4. фебруар

1901. У Вршцу (Банат) је умро српски адвокат, новинар и писац Светозар Милетић, народни трибун Срба у Војводини, велики борац за српска национална права у Аустро-Угарској, као и за либералне реформе и непомирљиви противник клерикализма. Био је покретач и водећа личност Уједињене омладине српске, потом оснивач и вођа Српске народне слободоумне странке. Правни факултет завршио у Бечу, где је докторирао 1854. Већ на студијама имао је значајну улогу међу панславистичком омладином. Први пут је изабран за посланика Српског црквеног сабора 1864, а за посланика у хрватском и угарском сабору 1865. Као истакнути српски националиста 1870. је осуђен на годину дана затвора, а 1876. поново је ухапшен и послије годину и по дана у истражном затвору осуђен на пет година робије за велеиздају. Мада се посветио политичкој борби, писао је и поезију - најпознатија "Већ се српска застава свуда вије јавно". Био је први уредник листа "Застава", који је окупљао најбоље српске писце и јавне раднике тог доба.

1908. У Лужницама, крај Крагујевца, рођен српски сликар Предраг - Пеђа Милосављевић, члан Српске академије наука и уметности, истакнути представник интимизма у српском сликарству. Студирао је права у Суботици, а затим био у дипломатској служби у Паризу, Мадриду, Лондону. Међународну репутацију стекао је 1937. на изложби у Паризу, на којој је добио "Гран при". Написао је есеје "Између трубе и тишине" и драму "Зопир".

1914. У Београду је рођен Владимир Дедијер, историчар и публицист, пореклом из Херцеговине. Активно је учествовао у Другом светском рату као партизански борац, где је био члан Врховног штаба НОВЈ. После рата је био представник Југославије на многим важним дешавањима у иностранству. 1954. се повукао из политичког живота и посветио се писању. Као председник Раселовог суда у САД радио је на питању злочина у логору Јасеновац (1941-1945). У ту сврху, враћа се поново у Југославију 1989. године и заједно са вишим научним сарадником Антуном Милетићем ради на писању књиге о усташком концентрационом логору Јасеновац.

1927. У Београду, умро српски војсковођа Јанко Вукотић, дивизијар црногорске, а касније и генерал југославенске краљевске војске, један од највећих војсковођа у Балканским ратовима (1912-1913) и у Првом светском рату (1914-1918). Као начелник штаба црногорске Врховне команде командовао је 1916. у кључној бици код Мојковца, када је на Бадњи дан и Божић, са 6.500 бораца спречио скоро 20.000 војника аустроугарске армије да ударе у бок српских трупа које су се повлачиле ка Албанији. Сахрањен је у Београду на Новом гробљу.

1930. У Подгорици, рођен српски писац Борислав Пекић, један од највећих у српској литератури, романсијер са изразитим смислом за суптилно нијансирање, психолошку и социолошку анализу, прожету ироничним односом према свету. Због припадности илегалној организацији Савезне демократске омладине Југославије, послије Другог светског рата је провео неколико година на робији.

1945. На Јалти (СССР), почела чувена Кримска конференција, где су совјетски вођа Јосиф В. Стаљин, председник САД Френклин Д. Рузвелт и британски премијер Винстон Черчил  осмодневне разговоре о уређењу света после Другог светског рата. Постигли су сагласност о формирању УН, разоружању Немачке и њеној подели на окупационе зоне, искорењивању нацизма и извођењу ратних злочинаца пред суд правде. Један део договора се односио и да се нова југославенска влада састави на основу споразума председника Националног комитета ослобођења Југославије Јосипа Броза Тита и председника избјегличке избегличке владе Краљевине Југославије у Лондону хрватског политичара Ивана Шубашића.

1946. У Београду, председник српске владе у окупираној Србији у Другом светском рату генерал Милан Недић, према званичној верзији, извршио самоубиство током истражног поступка. Пре рата је био начелник Генералштаба и министар војске и морнарице југославенске краљевске војске и у време инвазије нацистичке Њемачке је командовао Трећом армијом. Његова улога у време окупације контроверзна је у српској историографији. Једни сматрају да је био издајник у служби окупатора, а други у њему виде трагичну фигуру, човјека који је свјесно жртвовао углед преузевши функцију шефа владе у окупираној земљи како би колико-толико ублажио трагедију српског народа, укључујући пружање уточишта онима који су умакли од усташког ножа у тзв. Независној Држави Хрватској.

1980. У Београду, умро српски сликар Стојан Аралица, члан Српске академије наука и уметности, мајстор с изразитим осјећањем за боју. Родио се у личком Оточцу, али је дуго је живио у Паризу, а од 1948. у Београду. Најчешће је сликао предјеле и мртву природу, у почетку под утицајем минхенске школе и париске школе Андреа Лота, да би потом изградио стил на искуствима постимпресионизма, стварајући слике које одликују наглашено осјећање за боју и прозрачна атмосфера. У последњој фази се приближио лирској апстракцији.

1994. У Њујорку (САД), Савет безбедности УН осудио војно присуство Хрватске у Босни и Херцеговини, упозоравајући је да ће предузети оштре мере уколико хрватске трупе не буду повучене са тих подручја. Хрватска никада није повукла своје трупе, а УН нису спровеле радикалне санкције према Хрватској.

2003. У Београду, проглашена Уставна повеља Србије и Црне Горе и Закон о њеном провођењу на заједничкој седници Већа грађана и Већа република Савезне скупштине, чиме је Југославија престала да постоји после 74 године.



5. фебруар

1941. У Берлину, на тајном састанку шефа дипломатије Јоахима фон Рибентропа са изаслаником југословенске краљевске владе Данилом Грегорићем, Немачка извршила јак притисак на Краљевину Југославију да приступи Тројном пакту, што је она учинила 25. марта 1941. године.

1944. Врховни комадант југославенског партизанског покрета, Јосип Броз Тито, упутио је депешу британској војној мисији, у коме се захтева бомбардовање градова у Црној Гори и Србији, ради ослабљивања немачких снага. Британска и америчка авијација су беспомучно бомбардовале српске градове, где су највише страдавали цивили, а немачке снаге су претрпеле незнатне губитке.

1994. У Сарајеву, на пијаци "Маркале" погинуло 68 људи од експлозије наводно само једне минобацачке гранате, за шта су оптужени Срби да би - како се показало - било издејствовано повлачење тешког наоружања око Сарајева. Српска страна је негирала кривицу, тврдећи да је трагедију инсценирала влада у Сарајеву под контролом лидера Алије Изетбеговића. Никада није проведена независна истрага о том нападу. О томе да је ово намерно исценирано, касније су потврдили бројни муслимански извори, али и међународно војни посматрачи у БиХ.

1996.У Сарајеву су на своју руку муслиманске власти - мимо знања Међународног суда у Хагу за ратне злочине - киднаповале српског генерала Ђорђа Ђукића, пуковника Алексу Крсмановића и још шест људи, пресревши их док су ишли на заказани састанак с представницима међународних војних снага. Суд у Хагу накнадно је легализовао отмицу наводних ратних злочинаца који су пребачени у холандску престоницу, где је потом у затвору умро обољели генерал Ђукић, а пуковник Крсмановић је ослобођен оптужбе.



6. фебруар

1937. У Београду, издавачка кућа Геце Кона објављен "Лексикон страних речи и израза" Милана Вујаклије, дело значајно за српску културу.

2000. У Београду, убијен југословенски министар одбране Павле Булатовић. На њега је пуцано у ресторану фудбалског клуба "Рад" на Бањици. Ово убиство никада није разјашњено. Постоје шпекулације да је Булатовић био умешан у шверц оружја.

2001. У Београду,  влада СР Југославије, усвојила план за решавање кризе на југу Србије, чијом применом би се постигло решење мирним путем, уз укључивање представника албанске националне заједнице и сарадњу са међународном заједницом.

2003. У Њујорку (САД), Савет безбједности УН разматрао извештај генералног секретара УН Кофија Анана и шефа УНМИК-а Михаела Штајнера о ситуацији на Косову и Метохији, те закључио да услови за доношење одлуке о крајњој судбини покрајине нису сазрели и да су сви покушаји да се прејудицира та одлука илегални и неприхватљиви.



7. фебруар

1913. У Скадру, отпочеле борбе црногорске и српске војске, против Турака, у Првом Балканском рату. После скоро три месеца Велике силе су одлучиле да град припадне Албанији, па је српски Приморски одред обуставио операције, али су црногорци, упркос блокади обале коју је спровела међународна флота, продужили опсаду и 23. априла 1913. принудили Турке на капитулацију. Црногорска војска је потом, под притиском Великих сила, ипак морала да напусти Скадар у који су средином маја 1913. ушле британске, француске, италијанске, аустријске и немачке снаге.

1942. У Бања Луци, усташе из Поглавникове гарде, под командом Јосипа Мишлова и фра Мирослава Филиповића, отпочеле стравичан покољ и злочине над српским становништвом у селима: Дракулић, Шаргановац, Мотике, Раковац. За два дана убијено је око 2.300 Срба, од чега 500 деце. Овај монструозни злочин осмислио је др Виктор Гутић.



8. фебруар

1942. У манастиру Острог скупштина црногорских и бокељских патриота је у Другом светском рату позвала све родољубе на јединство у оружаној борби против фашистичких окупатора, без обзира на раније политичке и партијске поделе.

1951. У Београду, премијер СФРЈ, Јосип Броз Тито изјављује да ће Југославенска Народна Армија реаговати, ако Црвена Армија и њени савезници буду предузели "непријатељске акције", против Италије, Грчке или Немачке (чланице НАТО пакта).

1952. У Југославији, започела велика "чистка" политички и идеолошки неподобних кадрова у образовању, индустрији, па чак и трговини. Овај процес је наређен из Централног Комитета Комунистичке Партије Југославије.

2001. У Женеви (Швајцарска), Савезна Република Југославија добила статус посматрача у Светској трговинској организацији /WTO/, чиме је званично започео процес пријема СРЈ у пуноправно чланство ове организације.



9. фебруар

1917. У Обилићу, на југу Србије Збор комитских чета у Пустој Реци одлучио да подигне Топлички устанак против бугарских окупатора у Првом светском рату. До краја фебруара 1917. створена је велика слободна територија са средиштем у Топлици, на којој је живело око милион становника. Устаничка војска имала је 12.000 војника и 364 коњаника. Устанак је пропао кад је изостала помоћ са Солунског фронта. Бугари су приликом гушења устанка убили 20.000 људи, махом српских цивила, укључујући мноштво жена и деце и спалили 50.000 кућа.

1934. У Атини, Грчка, Краљевина Југославија, Румунија и Турска потписале Балкански пакт ради очувања територијалног поретка на Балкану, суоченог с ревизионистичком политиком земаља поражених у Првом светском рату, посебно Бугарске и Мађарске, које је подржавала фашистичка Италија. Пакт се распао под притиском нацистичке Немачке и практично је растурен још пре избијања Другог светског рата.

1943. У Херцеговини, у долини Неретве, Раме и Дрежнице, отпочео против напад југославенских партизана на здружене немачке, италијанске и домобранске јединице, у склопу Четврте непријатељске офанзиве, када је спашено 3.500 рањеника, јер су пребачени на леву обалу Неретве. Ово се сматра једна од најжешћих битака на Балканском ратишту у Другом светском рату, јер су губици били велики на обе стране.

1943. У Новом Саду, мађарски фашисти су обесили родољуба Светозара Марковића Тозу. Он је ухапшен 17. новембра 1942. као илегалац у Новом Саду, а потом је пребачен у затвор, где је свакодневно бивао мучен.

1949. У Софији, бугарска влада одбацила, Бледски споразум, који је потписан две године раније између ФНР Југославије и Бугарске, а тичу се њихових претензија на Вардарску Македонију.

1957. У Есторилу (Португал), умро је вођа мађарских фашиста Миклош Хорти (89). Био на челу профашистичког режима 1920-1944 с титулом "краљевски регент Мађарске". Мађарску је увео у Други светски рат на страни Сила осовине и придружио се вођи Трећег рајха - Адолфу Хитлеру у агресији на Краљевину Југославију, априла 1941. Одговоран је за истребљење Јевреја у Мађарској и на окупираним територијама и за зверства мађарске полиције и војске у Војводини и масовне ликвидације, посебно српских цивила. После збацивања с власти уточиште му је пружила фашистичка Португалија, где је и умро, избегавши судску одговорност, мада га је суд у Југославији прогласио ратним злочинцем. Касније 2012. године у Мађарској је рехабилитован, а мађарски надбискуп му је открио и освештао спомен плочу у Дебрецину.

2006. У Приједору, преминула Слађана Кобас, једина преживела беба из бањалучког породилишта 1992. године, када је, због затвореног коридора и немогућности да се из Србије допреми кисеоник за инкубаторе, умрло 12-оро новорођенчади. Живела је као дете са посебним потребама.



10. фебруар

1901. У Бечу (Аустрија), умро српски краљ Милан IV Обреновић, током чије је владавине Србија стекла међународно признање као независна држава на Берлинском конгресу 1878. Постао је кнез 1868. после убиства кнеза Михаила Обреновића у Кошутњаку. У спољној политици се испрва ослањао на Русију, а касније на Аустроугарску. Србија 1878. из рата са Турцима изашла ојачана, добивши Врањски, Нишки, Пиротски и Топлички округ. Прогласио је 1882. Србију краљевином, а себе краљем... 1883. у крви је угушио Тимочку буну. Са Бугарима је имао неуспешан рат 1885... Касније 1888. морао да прихвати либерални устав којим је Србија постала парламентарна монархија. Наследио га је син Александар Обреновић.

1947. У Паризу потписан мировни уговор земаља победница у Другом светском рату и Италије, Мађарске, Румуније, Бугарске и Финске. Југославији су враћени град Задар, полуострво Истра и острва Црес, Лошињ и Ластово, Италији је дат мањи уступак у зони Горице, а Трст и територија око њега добиле су специјални статус.

1948. У Москви (СССР), на тројном састанку у Кремљу, совјетски лидер Јосиф В. Стаљин наређује југославенским представницима (Милован Ђилас, Владимир Бакарић и Едвард Кардељ) да морају пристати на Балаканску федерацију, Југославије и Бугарске.

1993. У Београду, влада Србије донела одлику о обнављању спомен-комплекса на Опленцу, која је задужбина династије Карађорђевића, још од 1914. године. Комунистичка власт је 1945. године одузела српској монархији сву имовину и права.



11. фебруар

1945. На Јалти (СССР), завршена је чувена Кримска конференција, где су Велике силе (Совјетски Савез, Велика Британија и САД) из редова победница, договориле уређење и поделу света на интересне сфере.

1953. У Београду, умро српски сликар Урош Предић, изразити академски реалиста, члан Српске академије наука и уметности. Сликарство је учио у Бечу и Минхену, а 13 композиција из класичне митологије, које је израдио за дворану Горњег дома у згради новог бечког парламента, донела су му место асистента на бечкој Академији. Више од пола века је стварао у родном Орловату, у Банату и у Београду. Портретисао је готово све истакнутије личности политичког и културног живота у Србији крајем 19. и у првој половини 20. века. Израдио је и више од хиљаду икона и низ иконостаса. Радио је и историјске композиције - "Весела браћа", "Босански бегунци", "Косовка девојка", "Сироче на мајчином гробу".

1967. У Београду, умро српски сликар Мило Милуновић, члан Српске академије наука и уметности, професор Академије ликовних уметности у Београду. Сликарство је учио у Фиренци. После Првог светског рата, у којем је учествовао на бојиштима у Црној Гори, отишао је на студије у Париз, где је, с прекидима, остао до 1932. кад је дошао у Београд и ту 1937. постао професор Уметничке академије. Сликао је пределе и мртву природу, композиције, фигуре, портрете, монументалне фреске и мозаике. Његова дела се одликују архитектонском јасноћом композиције, префињеношћу колорита и пиктуралне форме. Снажно је утицао на млађе сликарске генерације у Београду.

1993. У Београду, умрла српска песникиња Десанка Максимовић, члан Српске академије наука и уметности, чија се поезија одликује топлином, сензибилношћу, непосредношћу, музикалношћу, родољубљем и хуманошћу. Завршила је Филозофски факултет у Београду и била професор у Обреновцу, Дубровнику и Београду. Њено најпознатије дело је "Крвава Бајка", која говори о стравичном нацистичком покољу Срба у Крагујевцу октобра 1941. године.



12. фебруар

1942. У Нишу, приликом бекства из концентрационог логора Црвени крст. , у Другом светском рату су у обрачуну с Немцима погинула 42 српска логораша, а 105 се докопало слободе. Немци су за одмазду стрељали 850 Срба. Кроз логор је током рата прошло око 30.000 људи, а више од 10.000 је стрељано на брду Бубањ.

1986. У Загреб, из Северне Америке стиже хрватски ратни злочинац Андрија Артуковић, министар унутрашњих послова усташке НДХ, кога су америчке федералне власти изручиле на основу интерполове потернице СФРЈ. У САД Артуковић је боравио скоро четири деценије, као слободан човек, јер га је штитила Католичка Црква. Суђење у Загребу претворило се у фарсу, јер му није суђено за злочин геноцида и убиство више од 1.000.000 Срба, Јевреја и Рома у Другом светском рату, већ само за појединачна недела. Умро је природном смрћу 1988. године у Загребу.






Ваша електронска адреса

Ваша лозинка















Aко желите активно да пишете на нашем сајту, слободно се обратите администратору на:
webmaster@zlocininadsrbima.com















КОЛУМНЕ
НАШИХ
АУТОРА