1942. У Новом Саду, у илегалној штампарији током Другог светског рата је штампан први број "Слободне Војводине". Лист је касније штампан повремено у Сурдуку, а после слома окупатора почео је да излази као дневни лист. 1952. назив му је промењен у "Дневник".

1990. У Београду, Војна лица (ЈНА), оснивају своју странку: "Савез комуниста - покрет за Југославију“. Ова странка се сматра идеолошким и политичким наследником бившег СКЈ, јединствен случај у постккомунистичкој Европи.

1991. У Марином Селу, у логору Рибарска колиба, припадници хрватских паравојних формација убијају 24 српска цивила, највише из Дарувара.

1991. У Вуковару, у породичној кући незаконито ухапшен, а потом и убијен Иван Јагић после "саслушања", од припадника ЗНГ.

1991. У Борову Насељу, у улици Николе Демоње хрватске паравојне снаге праве етничко чишћење, те убијају породицу Мирослава Чечавца (и његовог сина Горана, стар 1 годину) и породицу Павловић: Нада, Зорица, Зоран... све хладним оружјем.

1991. У Сиску, на обалама Саве, убијен је српски цивил, Васо Јелић, од хрватских паравојника, током етничког чишћења Сиска.

2001. Укинуте визе између СР Југославије и Босне и Херцеговине.

2009. У Београду, преминуо патријарх српски г. Павле, у 95. години живота. Рано је остао без родитеља, па се о њему бринула тетка у Славонији, село Кућанци. Школовао се у Тузли и Сарајеву. Брата су му убиле усташе 1942. године. Богословију је завршио у Београду, а 1957. године постао је епископ Рашко-Призренске епархије, где се трудио да обнови порушене светиње. Децембра 1990. постао је 44. поглавар СПЦ. Био је омиљен међу народом и верницима. Умео је да се нашали и сачуван је велики број анегдота из његовог живота. Сахрањен је у манастиру Раковица, а сахрани је присуствовало преко 600.000 људи.

1762. У Вишевцу, крај Крагујевца рођен је Ђорђе Петровић - Карађорђе, вођа Првог србског устанка, почетком 19. века. Изабран је у Орашцу 14.02.1804. међу тристо хајдука. Показао се као храбар и вешт војсковођа, који је побеђивао далеко бројнију турску војску. Од његовог имена дрхтале су многе паше и везири. Његова борба и јунаштво остали су као светлост Србима у окупираним земљама.

1912. У Битољу, почела битка у Првом Балканском рату, у којој је добро утврђену турску Вардарску армију Зеки-паше, која се повукла после пораза у Кумановској бици, србска Прва армија регента Александра Карађорђевића потукла после тродневних борби, чиме је Вардарска Македонија коначно ослобођена од Турака, после скоро шест векова.

1914. На Сувобору, отпочела Колубарска битка, највећа коју је србска војска водила у Првом светском рату, на фронту широком око 200 км од Београда до Гуче, у којој је србска војска после месец дана тешких борби до ногу потукла Пету и Шесту аустроугарску армију под командом генерала Оскара Поћорека. Током битке је погинуло више од 57.000 аустроугарских војника и официра, а Срби су запленили велику количину ратног материјала и оружја. Изузетне заслуге за побједу имао је генерал Живојин Мишић, унапређен после битке у чин војводе, чија је Прва армија између 29. новембра и 2. децембра 1914. извршила одлучујући пробој на Сувобору. Србска краљевска војска је имала 22.000 мртвих војника и преко 90.000 рањених.

1991. У Борову Насељу, покрај Вуковара, хрватске паравојне снаге по налогу Мартина Сабљића код Жељезничке станице ликвидирају Ану Лукић (р. Маљевац) и Виду Јаковљевић, жене србске националности, које су изведене из склоништа Борово-Комерца, само зато што су Српкиње.  Поред њих ликивидирано је још 10 цивила србске националности.

1992. У Озаревини, код Фоче, припадници муслиманске Армије БиХ, убили три србска цивила: Стaкa Пљeвaљчић (1924), Воjо Кулић (1944) и Jaгош Крсмaновић (1936.)

1996. У Бања Луци, доношењем Закона о одбрани Републике Србске створене основе за реорганизацију ВРС, па је председница Биљана Плавшић донела Одлуку о изменама и допунама Одлуке о мирнодопској формацији Војске Републике Србске, у складу с којом се Главни штаб преименује у Генералштаб.

2000. У Београду, влада СР Југославије, одлучила да успостави дипломатске односе са САД, Великом Британијом, Немачком и Француском, које је Београд прекинуо током злочиначке акције НАТО пакта "Милосрдни анђео" 1999. године.

1943. У Дивоселу (Лика), усташке и немачке јединице извршиле су напад из правца Госпића и том приликом је убијено 20 мештана овог села, док је њихова имовина спаљена и опљачкана.

1946. У Београду, почео први конгрес књижевника Југославије. Све је протекло у знаку соцреализма.

1947. У Босни и Херцеговини, након савезне радне акције, предата на употребу железничка пруга Сарајево - Босански Шамац дуга 242 км.

1989. У Алексинцу, велика несрећа у руднику угља, у јами "Морава", када је живот изгубило 90 рудара.

1991. У Борову Насељу, хрватске паравојне снаге, под командом Мартина Сабљића, изводе из склоништа "Нова обућара" 11 српских цивила: Предрага Ћирића, Мићу пекара, Јову Маркова из Козарачке улице, Недучић Уроша, Константина Лукића, Бабић, Живковић... који су те вечери убијени од припадника ЗНГ.

1915. У Качаничком теснацу на Косову и Метохији Српска војска у Првом светском рату водила жестоку борбу с бугарским трупама које су удариле с леђа и тиме онемогућиле њено повлачење према Скопљу у сусрет савезницима. Преморене и десетковане српске трупе, притиснуте немачким и аустро-угарским снагама са севера и бугарским с југа, морале су да обуставе покрет према Скопљу и убрзо је српска Врховна команда наредила повлачење преко планинског венца Проклетије, односно Албаније.

1943. У Глини, локалне усташке јединице потпомогнуте јединицама из Петриње и Загреба праве етничко чишћење српског становништва два дана у селима: Класнић, Шушњар, Драготина, Грабовац, Градац и др. Том приликом је око 200 Срба убијено (од чега 70-оро деце), а преко 150 кућа је запаљено.

1956. У Београду, умро српски глумац Добрица Милутиновић, највећи српски романтичарски позоришни глумац, изузетног гласа. Музеј позоришне уметности и Савез драмских уметника Србије су 1980. у сарадњи са Златаром у Мајданпеку установили "прстен Добрице Милутиновића", награду за глумачко животно дело.

1990. У Босни и Херцеговини, одржани први вишестраначки избори после Другог светског рата, на којима је учествовало девет странака. Власт је формирала антикомунистичка коалција: СДА, СДС и ХДЗ. Председник председништва СР БиХ постао је Алија Изетбеговић, који је добио дупло мање гласова од Фикрета Абдића, председник скупштине БиХ постао је Момчило Крајишник из СДС, а Јуре Преливан председник Владе из ХДЗ. Ова коалиција је опстала до априла 1992. када је започео босанско-херцеговачки рат.

1991. У Скопљу, Собрање Вардарске Македоније усвојило Устав који је ту бившу југословенску републику означио као независну државу у постојећим административним границама. Од 120 посланика за нови устав су гласало је 92.

1991. У Вуковару се припадници хрватских паравојних снага Збор Народне Гарде, предали војницима ЈНА, чиме је овај град после три месеца окупације постао слободан. Многи припадници ЗНГ су били ухапшени и одведени у истражне затворе, а у Београду је покренут и судски процес. Један мањи део припадника ЗНГ се пробио до Винковаца.

1992. У Брчком, припадник хрватске војске, Филиповић Златко из Жупање, из снајпера усмртио Арнаутовић Сафета.

1993. У Женеви, представници три зараћене стране (српска, хрватска и муслиманска) у бившој Босни и Херцеговини потписали декларацију о слободном пролазу хуманитарне помоћи.
 

1916. У Битољ, ушле српске и руске јединице у Првом светском рату ослободиле га од Бугара.

1946. У Паризу отворена прва конференција Унеска - специјализована агенција УН за образовање, науку и културу.

1991. У Огулину (Горски Котари), у згради МУП-а убијена су 3 српска цивила: Душан Плећар, Божо Мандић, и Никола Папић, од припадника хрватских полицијских снага - ЗНГ. Мићо Пешут је рањен, док су 23 српска цивила тешко претучени без икаквог разлога, а ухапшени су без судског налога.

2009. У Београду, у манастиру Раковица, Његова светост патријарх српски Павле сахрањен, а посљедњем испраћају присуствовало више од 600.000 људи.

1918. У Сплит улазе јединице Тимочке дивизије Српске војске, под командом мајора Стојана Трнокоповића, које су од локалних 10.000 становника дочекани са великим одушевљењем.

1943. У Њеманици, покрај Сарајева, усташе убијају 35 становника овог српског села (мушкараца, жена и деце).

1945. У Нирнбергу пред Међународним судом правде почело суђење немачким ратним злочинцима у Другом светском рату, на којем је први пут у историји један међународни форум осудио агресију као злочин против човечанства и казнио виновнике. После десет месеци, 12 њих је осуђено на смрт, тројица на доживотну робију, четворица на затвор од 10 до 20 година, а петорица су ослобођена.

1959. У Њујорку (САД), Генерална скупштина УН усвојила Декларацију о правима деце, којом су прокламована једнака права за сву децу, без обзира на расу, вјеру, поријекло и пол.

1993. Срушио се путнички авион из Вардарске Македоније, у којем је од 116 путника и чланова посаде несрећу преживио само један члан.

2000. У Београду, влада СР Југославије донела одлуку о успостављању дипломатских односа са Словенијом.

1902. У Београду је рођен српски сликар Марко Челебоновић, учесник Покрета отпора у Француској у Другом светском рату. Потом је био професор Академије ликовних уметности у Београду, дипломата, генерални секретар Савеза ликовних уметника Југославије и доживотни председник Међународног удружења ликовних уметника. Био је члан ликовних група "Облик" и "Дванаесторица". Снажно је утицао на генерације млађих сликара.

1916. У Бечу је умро аустроугарски цар Франц Јозеф Први, изазивач Првог светског рата. Од доласка на престо 1848. био је вођен идејом о пан-германској улози Аустрије и проводио је политику националног угњетавања, посебно јужнославенских народа. Крваво је угушио револуцију у Мађарској 1849. и успоставио централистичко-апсолутистички систем у оквиру којег су укинуте политичке слободе и прибегавано насилној германизацији, назван "Бахов апсолутизам". Окупирао је Босну и Херцеговину 1878. после Берлинског конгреса. Искористио је атентат на престолонаследника Франца Фердинанда 1914. у Сарајеву као повод да нападне Краљевину Србију.

1918. У Бања Луку, улазе јединице српске краљевске војске, које ослобађају овај град од Аустро-Угарске царевине. Тако је овај град после 500 година туђинске власти постао слободан.

1944. У Дрежници, крај Огулина, усташке јединице праве покољ у српским селима: Локва, Селиште, Николићи, Чорта, Зрнићи и др. Том приликом је убијено на суров начин најмање 170 Срба, од чега 49 деце. Велики број жртава је заклан или спаљен у својој кући.

1944. Предсједништво АВНОЈ-а је у Другом светском рату сву имовину непријатеља прогласило државном својином.

1981. У Београду је умро српски писац и историчар умјетности и књижевности Милан Кашанин, прије Другог светског рата директор Народног музеја у Београду и Музеја кнеза Павла, а после рата Галерије фресака. Приповијеткама "Јутарња и бдења" и "Заљубљеници" у српску литературу је унио атмосферу војвођанске паланке, романом "Пијана земља" је насликао потресну причу о распадању породице.

1991. У Новској (Западна Славонија), убијени су српски цивили: Михајло Шеатовић и Љубан Вујић. Ово су извршили припадници хрватских паравојних снага: Дамир Рагуж и Жељко Шкедлар уз помоћ Дубравка Лесковара, Марјана Кумића, Бориса Тутића и Анте Перковића.

1994. У Лици, авијација НАТО-а, на захтев УНПРОФОР-а, бомбардовала аеродром Удбина, на територији Републике Српске Крајине. Авиони су бомбардовали писте за узлетање и прилазе хангарима, батерију за противавионску одбрану, као и ракете "земља - ваздух". У нападима, који су трајали 45 минута, учестовало је 39 авиона.

1995. У Дејтону (САД), потписан је споразум о окончању грађанског рата у бившој Босни и Херцеговини. Споразум су потписали: Алија Изетбеговић, вођа босанских муслимана, Фрањо Туђман, председник Републике Хрватске и вођа хрватске делегације; Слободан Милошевић, председник Републике Србије и вођа српске делегације; у присуству америчког посредника Ричарда Холбрука и генерала НАТО пакта. Весли Кларка. Овај споразум је поделио БиХ на два ентитета: МХ Федерација (51%) и Република Српска (49%), док је град Брчко стављен под посебну управу.

1992. У Јадранско море, пристигли ратни бродови НАТО пакта, како би онемогућили снабдевање нафтом СР Југославији.

1995. У Њујорку, после 1.253 дана (42 месеца) блокаде Савет Безбедности УН једногласно трајно суспендовао санкције против Савезне Републике Југославије.

2001. У Сарајеву, на гробљу ''Лав'' ексхумирано гробно место са натписпом Анђа Бошњак, чиме је, након годину дана, омогућен наставак ексхумација посмртних остатака сарајевских Срба из масовне гробнице.

2004. У Београду, председник Србије Борис Тадић и председник Републике Српске Драган Чавић апеловали на хашке оптуженике да процене колико је значајно да се добровољно предају и утичу на побољшање позиције у којој се налазе Србија и РС.

2017. У Хашком Трибуналу, некадашњи генерал Војске Републике Српске Ратко Младић осуђен пред Већем тог суда на доживотни затвор због наводног злочина почињеног у Сребреници и опсаде Сарајева, током босанско-херцеговачког рата 1992-1995.

1989. У Београду, влада СФР Југославије, донела одлуку да упостави дипломатске односе са Јужном Корејом.

1990. У Задру, под неразјашњеним околностима убијен Горан Алавања (27), полицајац српске националности у униформи МУП-а Хрватске, на једном друмском раскршћу између Обровца, Задра и Книна. Сматра се да је ово био један до начина чишћења српских кадрова у хрватској полицији.

1991. У Њујорку, Бутрос Гали из Египта постао генерални секретар УН. Овај дипломата је итекако утицао својим одлукама на распад социјалистичке Југославије, помажући сепаратистима у СР Хрватској и СР Словенији, што је довело до несагледивих последица на бившем југославенском простору.

1991. У Западној Славонији, у селу Ловска између Новске и Липика смртно је рањен Милодраг Мићо Станојевић, припадник 43. приједорске бригаде на извиђачком задатку... Рођен је 7. децембра 1970. у Аустрији, али се његова породица вратила на Козару када је он имао 6 година, у село Котурови гдје је он и одрастао. Легедна каже да је на западнославонском ратишту Мићо мјесец дана прије погибије сам стао пред непријатељску колону и заробио два хрватска тенка и један БОВ. Једна улица у Козарској Дубици носи његово име.

2001. У Задру, градско веће прогласило одбеглог хрватског генерала и ратног злочинца Анту Готовину за свог почасног грађанина.

1918. У Руми, одржан велики народни збор, на коме је одлучено да Срем (територија од Земуна до Вуковара и од Дунава до Саве присаједини се Краљевини Србији. Овај збор је окупио 700 делегата, којим је председавао др Жарко Миладиновић. Овим чином је остварен вишевековни сан Срба који су били под влашћу Бечког двора.

1941. У Ужицу, немачке снаге започеле велику онфанзиву против партизанског покрета. Одступницу је пет дана чувао раднички батаљон на брду Кадињача, погинуло је 180 Срба.

1991. У Цавтату, крај Дубровника, проглашена је Дубровачка република, која је опстала свега 4 месеца јер су се јединице ЈНА повукле, а хрватске снаге извршиле агресију.

2003. У Хашком трибуналу, главни тужилац Карла дел Понте званично затражила спајање оптужница против Милана Милутиновића, Николе Шаиновића и Драгољуба Ојданића и четворице генерала војске и полиције: Небојше Павковића, Владимира Лазаревића, Сретена Лукића и Властимира Ђорђевића.

1914. У Љубљани, је умро српски композитор словеначког порекла Даворин Јенко, аутор српске химне "Боже правде", члан Српске краљевске академије наука и уметности, хоровођа и капелник Народног позоришта у Београду. Компоновао је музику за око 90 "комада с певањем" и око 110 хорских композиција, 15 црквених композиција, соло песме.

1915. У Пећи, Врховна команда српске војске је у Првом светском рату издала заповест о одступању преко Црне Горе и Албаније, у којем је писало: - "Капитулација би била најгоре решење, јер се њоме губи држава, а наши савезници би нас сасвим напустили". У повлачењу српских војника, праћених избеглицама, јединственом у историји ратовања, живот је изгубило више од 240.000 људи. На острво Крф је стигло 135.000 војника, а у Бизерту око 12.000, од којих је поново формирана српска армија која је 1918. ослободила окупирану земљу.

1918. У Новом Саду, Велика Народна Скупштина прогласила присаједињење Бачке, Баната и Барање са Краљевином Србијом. Ова скупштина је имала 757 делегата, од чега 77% Срба, а 11 Буњеваца и 8% Словака, и 4% осталих. Одлуке скупштине у осам тачака је прочитао посланик Јаша Томић.

1941. У Босанској Градишки, усташе су извршиле масовни покољ над српским становништвом у селима: Јабланица, Милошево Брдо, Совјак и др. Том приликом је за два дана зверски убијено најмање 170 Срба, од чега је 50 жртава било млађе од 12 година.

1991. У Јасенику, поред Осијека, хрватске паравојне снаге убиле Србина, Саву Павитовића.

1991. У Ричини, покрај Задра хрватске паравојне снаге убиле Србина, Крсту Косовића.

1995. У Грбавици, покрај Сарајева, велики народни протест више од 20.000 Срба против Дејтонског споразума, по коме су пет предратних сарајевских општина: Илиџа, Илијаш, Хаџићи, Вогошћа припали муслиманско-хрватској федерацији.

1996. У Београду је демонстрирало више од 100.000 људи због судског поништења победе опозиционе коалиције "Заједно" на локалним изборима.

2001. На Космету, Полиција УН ухапсила бившег команданта Ослободилачке војске Косова Ганија Империја због ратних злочина које је починио на подручју Косова и Метохије пре и током рата 1999. године.

2003. У Београду, Савет министара Србије и Црне Горе формирао Државну комисију за нестала лица из СЦГ у оружаним сукобима на простору бивше Југославије и на Космету.

1910. У Бечу (Аустрија) је умро Лаза Костић, српски књижевник, песник, новинар, драмски писац и естетичар. За непуних десет година стварања он је сврстан у ред највећих песника и постао најпознатији представник српског романтизма. Написао је око 150 лирских и 20-ак епских песама, балада и романси, 3 драме... У Аустрији борио против клерикализма и реакције, а у Србији против бирократске стеге и династичара.

1918. У Подгорици је одржана Велика Народна Скупштина на којој је одлучено да Краљевина Црна Гора се присаједини Краљевини Србији и прихвати династију Карађорђевић. Скупштином је председавао митрополит Гаврило Дожић, а окупила је 160 посланика. Донета је одлука у шест тачака, где је једна од тачака била абдикација (збацивање) црногорског краља Николе Петровића са престола, а његова имовина конфискована у име народа.

1942. У Бихаћу (Босанска Крајина), основан је АВНОЈ, то је била нека врста владе (законодавног тела) на ослобођеним територијама. Имало је 54 делегата, а на чело је постављен др Иван Рибар. Одмах је одржано прво заседање, два дана.

2004. У Босни и Херцеговини, високи представник за БиХ Педи Ешдаун поништио Закон о помиловању зато што угрожава владавину права.

1919. У Неију (Бугарска) потписан је мировни уговор на основу којег је Добруџа припала Румунији, приморје Тракије Грчкој, а градови Струмица, Босилеград и Димитровград Србији, односно Краљевини СХС.

2006. У спомен-подручју "Јасеновац", у присуству највиших државних званичника, отворен Образовни центар и Меморијални музеј са новом поставком о жртавама усташког логора смрти.