Најновије вести - www.zlocininadsrbima.com
Ванредно стање у Србији је...?



























































Годишњица убиства железничара Видоја Томића у Штрпцима


Данас се навршава 21 година од минирања пруге у Штрпцима. Тог дана је убијен на свом радном месту чувар железничке пруге Видоје Томић, један изузетан човек. Један од ретких који је имао прилику да се види очи у очи са силном НАТО војском. Изашао је сам пред њих са пушком на рамену и ту је убијен.
Објављено: 03.04.2020 .... Број посета: 922 .... Број гласова: 0

Болна сећања на почетак НАТО агресије


Бомбe коje су нa дaнaшњи дaн, прe тaчно 21 годину, пaлe нa склоништe у Куршумлиjи и широм СР Jугослaвиje ознaчилe су почeтaк НAТО aгрeсиje нa jeдну сувeрeну eвропску држaву. Србиja и Црнa Горa бомбaрдовaнe су бeз одобрeњa Сaвeтa бeзбeдности УН, гaжeњeм Повeљe УН, кршeњeм зaвршног докумeнтa ОEБС из Хeлсинкиja и Пaрискe повeљe.
Објављено: 02.04.2020 .... Број посета: 12 .... Број гласова: 0

Јаме безданке - Масовне гробнице Срба у Лици 1941-1945


Усташки злотвори су одмах по оснивању Независне Државе Хрватске отпочели истребљење и прогон Срба, Јевреја и Рома. Поред оснивања концентрационих логора, убијања у црквама, школама, кућама... њихов специјалитет су биле јаме. Бацање живих и мртвих у крашке јаме безданке, дубине по неколико десетина метара.
Објављено: 01.04.2020 .... Број посета: 10 .... Број гласова: 5

Oперација Викинг: Крвави пут изнад Поларног круга


Јуна 2017. године навршава се 75 година откако је у Норвешку стигао први транспорт југословенских заробљеника са задатком да граде путеве и пруге на северу ове земље. Међу њима, највише је било Срба. Био је то пут у логоре истребљења. Затвореници су послати да раде тешке физичке послове и предвиђени су да умру.
Објављено: 01.04.2020 .... Број посета: 12 .... Број гласова: 0

Интервју са Оцем Миланом, сином убијеног Николе Гардовића на Башчаришији


Дуго годинa избeгaвaо je дa jaвно говори о овоj породичноj трaгeдиjи коja je у jaвности ознaчeнa кaо историjски догaђaj, jeр je, кaко су хроничaри зaписaли, “Послe убиствa српског свaтa 1992. годинe зaпочeо рaт у Босни”. Његови родитeљи: отaц Николa и мajкa Jeлeнa тe 1992. годинe били су у пeнзиjи. Било нaс je пeторо дeцe...
Објављено: 31.03.2020 .... Број посета: 965 .... Број гласова: 10

Исповест Вeлимира Пaвловића: Нajгори je био дaн коjи свaнe


Вeлимир Пaвловић (96) послeдњи je у Бeогрaду из тог строja мучeникa. У свом стaну нa Пeтловом брду окружeн je сликaмa норвeшких пejзaжa, коjи гa подeћajу нa дaнe провeдeнe у тоj зeмљи. Дaнaс нe знa имa ли jош живих њeгових сaпaтникa. Нa питaњe кaдa je било нajгорe у ропству, одговорa: - Нajгори je био дaн коjи свaнe!
Објављено: 30.03.2020 .... Број посета: 24 .... Број гласова: 5






Све вести можете прочитати ОВДЕ.



КАЛЕНДАР ХОЛОКАУСТА И ДОГАЂАЊА

4. април

1936. У Краљевини Југославији, првог дана генералног штрајка студената Београда, Загреба, Љубљане, Скопља и Суботице против фашизације земље и владе Милана Стојадиновића полиција на Медицинском факултету у Београду убила студента права Жарка Мариновића. Као знак сјећања на тај догађај 4. април се обиљежава као Дан студената Београдског универзитета.

1945. У Лијевча Пољу, на сјеверу Босне и Херцеговине, усташке јединице под командом генерала Владимира Метикоша нападају четничке јединице из Рашке, Црне Горе и источне Херцеговине, под комадном Павла Ђуришића, који је одбио предају. Ова Лијевчанска битка је трајала два дана, а сматра једном од најкрвавијих у Другом свјетском рату. Пред крај битке, четнике су напали и партизани. Четничке јединице су разбијене, а сам Павле Ђуришић је одведен у логор Стара Градишка, са својим блиским сарадницима, где је убијен.

1949. У Вашингтону уговор о стварању НАТО савеза потписали шефови дипломатија САД, Канаде, Велике Британије, Француске, Италије, Холандије, Белгије, Данске, Исланда, Норвешке, Луксембурга и Португалије. Касније су у западни војно-политички савез укључене Немачка, Грчка, Турска и Шпанија. Међутим, НАТО се са својим војним снагама мешао у сувереност других држава. На Балкану је 1990-их имао више злочиначких акција: Удбина 1994, Република Српска 1995, Милосрдни Анђео 1999.

1969. У Девичу, на капији поред манастира, Албанац син Азема Дељевића из Резала, насрнуо је са дебелим штапом на игуманију мати Параскеву и почео је бесомучно да је удара док је она лежала на земљи од првог ударца. Игуманији је прискочио у помоћ један комшија Србин из Војводића који је успео да прекине нападача у својој умоболној замисли. Случај је пријављен милицији, али није донео резултат, иако је ово био други пут да је мати Параскева нападнута од истог лица.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали Београд: срушена је топлана у новобеоградском Блоку 70А, Полицијска Академија на Бањици, складиште Југопетрола у Раковици... погинило је неколико цивила. Бомбардовани су још и Панчево (погођена је Енергана, а 2 цивила је убијено), Чачак (погођени привредни објекти), Нови Сад (ТВ НС), Куршумлија (дрвни комбинат), Краљево (складиште "Беопетрола"), Смедерево.

1999. Код Пећи на западу Метохије у околони села Гребник погинуо је војник Дејан Манчић из Ниша заједно са својим саборцима из 230. самоходног пука Противваздушне одбране Војске Југославије: војник Драган Николов и мајор Шандор Нађ. Погинули су од дејства касетних бомби НАТО авиона, што је иначе забрањено према међународим Женевским конвенцијама.

2000. Република Српска хашким истражитељима поднела 440 пријава, документованих на 12.000 страница, против припадника (пара)војних формација босанских муслимана и Хрвата који су за време босанско-херцеговачког рата починили злочине над српским народом.

2000. У Севчу, покрај Штрпца, у сукобима Срба и војника НАТО у на Космету повређено 14 Срба, 11 америчких војника, један Пољак и један преводилац. До сукоба је дошло после хапшења једног Србина због нелегалног поседовања оружја.

2006. У Сарајеву, Апелационо веће Суда Босне и Херцеговине прогласило је Абдуладхима Мактоуфа кривим за ратни злочин против цивилног становништва у Травнику и потврдило му петогодишњу казну затвора, коју је изрекло првостепено веће.



5. април

1915. У Шопрону, односно Некенмаркту аустроугарске власти формирале концентрациони логор још један у низу за мучење и убијање Срба, Руса, Италијана, Румуна... Кроз овај казамат је за три године прошло око 30.000 људи, а највише Срба, који су довођени са простора Босне, Подриња, Шумадије, Рашке, Црне Горе, Тимочке Крајине, Херцеговине, Војводине, Славоније... Преко 6.000  Срба је оставило своје кости тамо, далеко од отаџбине...

1941. У Београду, потписан југословенско-совјетски пакт о пријатељству, али то није имало практичан значај, јер СССР у том тренутку није могао да брани Краљевину Југославију, која је после пуча од 27. марта - којим је оборен регент принц Павле Карађорђевић и влада Драгише Цветковића и Влатка Мачека - ушла у британски блок, подједнако немоћан да јој притекне у помоћ.

1942. У Москви представници СССР, Пољске, Чехословачке, Југославије и Бугарске у Другом светском рату одржали свеславенски конгрес, с којег је свим Славенима упућен позив да се боре против фашистичког окупатора.

1942. У Бијелом Потоку, крај Бања Луке,  Усташе праве покољ српских цивила. Овај злочин су учиниле усташе из суседног села Дебељак, тако што су побиле 54-оро Срба.

1944. У Нишу, падале савезничке бомбе америчких и британских авиона бомбардера. Ово је урађено у склопу кампање сламања немачке армије из "групе Е". Том приликом је причињена велиак материјална штета, а 100 српских цивила је убијено. Немачка војска претпрела је мање губитке.

1955. У Новом Саду, преминуо епископ бачки, Иринеј Ћирић, свештеник Српске Православне Цркве, од последница батинања комунитичке тајне полиције ОЗНЕ. Био је оптужен за наводу сарадњу са окупатором, односно мађарским фашистима. Иначе епископ Ћирић се бавио поезијом и иконографијом. Преводио је многа дела, са руског, латинског, грчког, немачког и мађарског језика.

1958. У Београду, преминула је Исидора Секулић, српска књижевница и прва жена члан Српске Академије Наука и Уметности. Била је зналац многих језика и изврстан преводилац. Имала је широко образовање и висок степен културе, танан посматрач људских живота и судбина, писац високе духовности и префињеног духа.

1989. У Београду, умро српски лекар Војислав Арновљевић, оснивач кардиолошке школе у Југославији, професор Медицинског факултета у Београду и члан Српске академије наука и уметности. Школовао се у Београду и у Француској, у коју је упућен пошто је прешао Албанију са српском војском у Првом светском рату.

1991. У Лесковцу, обележено 150 година од Милојеве и Срндакове буне. Ово је био устанак српског народа у Нишу, Лесковцу, Пироту, Врању, против турског терора и страховладе. Устанак је у крви угушен.

1999. У Алексинцу, авиони НАТО пакта гранатирали овај градић, када је 90% града разорено. Бомардована је Грачаница, Лепосавић, Врање, приштински аеродром, Ниш, Земун, Сомбор...

2001. У Београду, министар правде Србије Владан Батић затражио од главног тужиоца Хашког трибунала Карле дел Понте да подигне оптужнице и против лидера босанских муслимана, Хрвата и косовских албанаца.

2004. У Холандију, у Хашки трибунал отпутовала шесторица бивших војних и политичких функционера хрватске парадржаве Херцег-Босне, оптужена за ратне злочине: Јадранко Прлић, Бруно Стојић, Слободан Праљак, Миливој Петковић, Валентин Ћорић и Берислав Пушић.

2015. У Прокупљу, обележено 150 година од смрти Корнелија Станковића, српског композитора, пијанисте и диригента. Свој кратак живот и рад је провео у Угарској. Преминуо је од туберкулозе у 33. години.



6. април

1910. У Београду, на иницијативу српског научника Јована Цвијића, основано Српско географско друштво. Циљ друштва било је ширење научно-стручног рада и популарисање знања из географије и њој сродних наука.

1941. Напад Сила Осовине (Немачка, Италија, Албанија, Мађарска, Бугарска и Румунија) на Краљевину Југославију, на Васкрс. Том приликом су српски градови страховито бомбардовани: Београд, Сарајево, Сплит, Приједор, Ниш, Бања Лука, Нови Сад, Подгорица, Ваљево и др. Тако је почео Априлски рат. а југославенска територија је подељена, највећи део је припао НДХ. Током Априлског рата погинуло је на десетине хиљада српских цивила, што од бомбардовања, што од агресорских војника.

1945. У Сарајево, су ушле јединице НОВЈ и ослободиле град од усташких и немачких окупатора. Приликом борби за ослобођење, чувајући електричну централу коју су усташе хтеле да униште, погинуо је Владимир Перић - Валтер. Тиме је овај град постао слободан после четири године. У њему су усташе побиле на хиљаде српских цивила, као и јеврејских и ромских. Направљен је велики број концентрационих логора, а немали број је одведен у Стару Градишку, Јасеновац и Јадовно.

1973. У Београду отворена нова зграда Народне библиотеке Србије. Стара зграда изгорела је у пожару током априла 1941. који су подметнули британски обавештајци, иако се после Другог светског рата тврдило да је Народна библиотека Србије страдала од немачких бомби

1992. У Бриселу, Министарски савет Европске заједнице одлучио да њене чланице признају бившу југославенску републику Босну и Херцеговину као самосталну државу. Истог дана избили су сукоби у Сарајеву и тај преурањени чин још више је разбуктао грађански рат. Уследило је проглашење независности Републике Српске и Хрватске Републике Херцег-Босне. Влада Србије је саопштила да једино споразум три конститутивна народа у БиХ може да донесе мир.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали трећи мост у Новом Саду. Гранатирање Приштине, Витановца, Врања, Призрена, Лознице, Чачка, Лучана и Сурдулице...

2000. На локалитету Трновац, недалеко од тузланске болнице, чланови комисије за тражење погинулих и несталих ексхумирали су 30 угљенисаних скелета цивила и резервиста тадашње ЈНА који су приликом напуштања Тузле 15. маја 1992. године спаљени у цивилним возилима.

2006. У Букурешту, шефови влада и држава југоисточне Европи усвојили на самиту заједничку декларацију о слободној трговини између земаља југоисточне Европе.

2008. -У Подгорици, Филип Вујановић изабран за председника Црне Горе, првог од стицања независности.



7. април

1943. У Герију, (америчка држава Индијана) умро писац и дипломата Јован Дучић, члан Србске краљевске академије, чија је лирика - изузетне версификације, језика и пластичности слика - ударила печат балканској поезији у првој половини 20. вијека. Родио се у Требињу 1871. године, а дипломирао је права у Паризу и од 1912. до 1941. био амбасадор Краљевине Србије и Југославије у великим европским градовима. Послије ослобођења земље комунистичке власти су настојале да га игноришу као ствараоца због његовог политичког опредјељења, лепећи му посмртно, с времена на вријеме, етикету "великосрбског националисте". Током Другог свјетског рата међу првима је указивао на злочиначку природу усташке Независне Државе Хрватске и стравични геноцид над Србима. Његови посмртни остаци су 2000. године пренети у родно Требиње.

1963. У Београду, донесн устав којим је назив Федеративна Народна Република Југославија промењен у Социјалистичка Федеративна Република Југославија, а Јосип Броз проглашен доживотним шефом државе. Његови творци су истицали да је то први документ новог типа у историји уставности, јер садржи елементе "једне праве повеље новог друштва", али су после само 11 година донели нови устав, чији су конфедерални елементи омогућили разбијање Југославије 1991. године.

1992. У Бања Луци, Народна Скупштина на основу плебисцита српског народа у бившој Босни и Херцеговини у новембру 1991. прогласила независност Републике Српске.

1992. У Вашингтону (САД), влада Сједињених Америчких Држава издапа саопштење да је признала бивше југославенске републике Словенију, Хрватску и Босну и Херцеговину, као независне државе.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали Приштину (центар града, главна пошта, 4 Срба погинуло), Грачаница, село Девет Југовића, Нови Сад (предузеће "Нафтагас"), Сомбор са околним селима, Чачак (фабрика "Слобода"), Ниш (фабрике "Јастребац" и "Фиделинка, Народни музеј, аутобуска станица...).



8. април

1996. У Београду, Савезна Република Југославија и Вардарска Македонија потписале споразум о нормализацији односа.

1999. У Крагујевцу, авиони НАТО пакта гранатирали завод "Црвена застава", стотине радника повређено. Поред тога НАТО авиони испаљују ракете и на Ћуприју и Златибор.

1999. У Пећи, приликом обрачуна са албанским терористима из ОВК, погинуо је јунак новог доба Видомир Шалипур, комадант полицијске јединице "Муње". Његова глава ја уцењена на пола милиона (тадашњих) немачких марака. Са својом јединицом је штитио цивиле у читавој Метохији и био страх и трепет за терористе.

2003. Хашки трибунал потврдио је раније изречене затворске казне Здравку Муцићу, Хазиму Делићу и Есаду Ланџи за ратне злочине над српским цивилима у логору Челебићи током 1993-1994. Логор челебићи је био концентрациони логор под контролом хрватских паравојних снага, а касније у муслиманских.У овом логору је убијено око 400 Срба.

2004. У Осијеку, Судско веће Жупансијког суда прогласило Николу Иванковића кривим за ратни злочин почињен над цивилним становништвом у Паулин Двору 1991. године и неправоснажно га осудило на 12 година затвора, док је Енес Витешкић ослобођен.



9. април

1940. У Београду одржан Први конгрес студената Југославије, на којем је 127 делегата београдског, загребачког и љубљанског универзитета декларацијом одлучно осудило империјалистички рат и изразило спремност студената и омладине да, заједно с народом, настави борбу против увлачења земље у рат.

1992. Град Зворник су ослободиле српске снаге од муслиманских екстремиста и паравојних формација, које је предводио Осман Мустафић, предратни начелник зворничке полиције.

1993. У Њујорку (САД) скупштина УН у чланство светске организације примила Вардарску Македонију.

1995. У Босни погинуо пилот-добровољац Никола Буковић (34 године), припадник јединице "Рисови са Врбаса" који је са авионима водио ваздушне битке са хрватским, муслиманским и НАТО авионима. Имао је преко 50 борбених задатака, у којима се успјешно показао. Носио је титулу - троструки АС. Иако је живио у Канади и имао добар посао, вратио се у отаџбину почетком 1990-их да помогне свом народу. Оставио је иза себе жену и два сина.

1999. У Смедереву, авиони НАТО пакта бомбардовали складиште нафте, предајник РТС-а на Голешу...

1999. У Крагујевцу, авиони НАТО-а стравично бомбардовали фабрику "Застава", 124 радника тешко рањена)...

1999. Код Ђаковице, у рејону Јуничких планина отпочела Битка на Кошарама. Ово је највећа и најжешћа битка српских и албанских снага у другој половини 20. века. Трајала је два месеца, а 90 припадника Војске Југославије је погинуло. Албанским терористима из ОВК помагали су: амерични маринци, британски специјалци САС, француска Легија странаца и Војска Републике Албаније. Српске снаге су имале нешто више од 1.500 бораца и слабије наоружање, док су агресори имали 6.000 солдата и бољу опремљеност.



10. април

1941. У Загребу проглашена усташка Независна Држава Хрватска, која је прогутала за 4 године више од 1.200.000 Срба. Највећи део их је страдао у концентрационим логорима. Ова квислиншка творевина је створена на територији Краљевине Југославије под патронатом Ватикана и нацистичког Берлина. НДХ је у историји остала забележена по највећим зверствима и геноциду које су припадници режима чинили над Србима, Јеврејима, Ромима. Предводници НДХ су били: Анте Павелић - поглавник; Алојзије Степинац - кардинал; Крунослав Драгановић - амбасадор НДХ у Ватикану; Миле Будак, усташки министар; Вјекослав Макс Лубурић, усташки официр; Славко Квартерник - маршал војске НДХ и др.

1942. У Топуском, на Кордуну, усташе праве масакр над српским цивилима у селу Снос и Кат'новац. Убијено је на свиреп начин 375 Срба, међу њима је било и жена и деце.

1957. У Буенос Ајресу црногорски четник из некадашње Бјелопавлићке бригаде покушао је да ликвидира Анту Павелића, усташког поглавника НДХ који се годинама крио у Аргентини под лажним именом. Атентат није успео, али је Павелић рањен са два метка. Две године касније Анте Павелић је умро у Мадриду, где је и сахрањен.

 



11. април

1945. У Москви највиши представници СССР-а и нове југославенске социјалистичке власти потписали уговор о пријатељству, узајамној помоћи и сарадњи. Била је то прва његова службена посета једној савезничкој земљи после формирања привремене владе Демократске Федеративне Југославије и међународног признања социјалистичке Југославије.

1948. Почела изградња Новог Београда, насеље између Земуна и Саве, на простору некадашње Старе Бежаније.

1985. У Тирани, умро албански диктатор Енвер Хоџа, шеф владајуће Партије рада Албаније од 1948. Између два светска рата био је секретар краљевског посланства Албаније у Бриселу. Један је од оснивача Комунистичке партије Албаније 1941. Подржавао је политику Информбироа од 1948-1956. Изградио је примитивни, ауторитаран систем, заснован на репресији и физичким елиминацијама неистомишљеника, али и сарадника у које је посумњао да би могли да угрозе његову личну власт. Био је гласноговорник великоалбанских територијалних претензија према Југославији. А током његове владавине бројне српске породице су насилно превођени у ислам и Албанце.

1994. У Горажду, на истоку Босне и Херцеговине, авиони НАТО пакта наставили нападе на Војску Републике Српске /ВРС/, погађајући и цивилне циљеве. Војна помоћ муслиманима, који су се нашли у неприлици после неуспеле офанзиве - на коју САД и друге западне земље нису реаговале - правдана је тврдњом да ВРС наводно угрожава снаге УН.

1995. У Њујорку (САД), скупштина УН сминила команданта руских "плавих шлемова" у Сремско-Барањској области генерал-мајора Александра Перељакина, оптуженог за подршку Србима.

1999. Авиони НАТО страховито бомбардовао Приштину и Ђаковицу, село Медаре (6 погинулих и 24 рањено)... Погинула је и Бојана Тошовић, најмлађа жртва НАТО агресије.

1999. На рејону карауле Кошаре погинуо Иван Васојевић Јагуар (24) родом из Сјенице, припадник 53. граничног батаљона 125. мтбр Војске Југославије. Јагуар је био командир оделења везе и повео је својих 12 бораца против 300 албанских терориста који су били део копнене инвазије на Србију.

2003. У Хашки трибунал, пристигао муслимански ратни командант Сребренице Насер Орић, оптужен за етничко чишћење српских насеља у Подрињу.



12. април

1941. У Грчкој, у авионској несрећи погинуо србски историчар Владимир Ћоровић, професор Београдског универзитета и члан Србске краљевске академије. Аустроугарске окупационе власти у Првом светском рату осудиле на Бањалучком велеиздајничком процесу на осам година робије. После ослобођења земље био је члан Народног већа у Загребу и Привременог народног представништва у Београду. Написао је бројне књиге о историји србског народа.

1941. У Београд,  умарширале немачке трупе у Другом светском рату.  Југославенска престолница ће бити под окупацијом 3.5 године, када ће је јединице НОВЈ и Црвене армије ослободити. За време окупације главног града Србије, немачке јединице у Београду су изгубиле само 1 војника. Док је хиљаде грађана србске, јеврејске и ромске националности убијено или интернирано у концентрационе логоре.

1945. Вуковар су ослободиле јединице НОВЈ, Црвене армије и један бугарски батаљон. Тиме је завршено пробијање Сремског фронта, после вишемесечних рововских борби у Другом светском рату, што је омогућило завршне операције за ослобођење Југославије. Цена пробоја била је ужасна: погинуло је најмање 30.000 мобилисаних србских младића, послатих на "сремску кланицу" практично без обуке.

1992. У Дервенти, (централни дио Босанске Посавине) муслиманско-хрватске паравојне формације формирале су први логор за Србе, у дому  ЈНА. Кроз овај логор прошло је најмање 200 србских цивила и војника бивше Југославенске Народне Армије. У овом логору је злочине над Србима је вршила Азра Алешевић-Башић.

1993. У Јадран се срушио француски авион "мираж", неславно обиљеживши почетак контроле "забрањеног лета" изнад бивше Босне и Херцеговине, коју су УН повериле НАТО пакту.

1993. У Скеланима, код Сребренице муслиманске ратне јединице под командом Насера Орића масакрирали 17 србских војника, од којих је најстарији имао 22 године.

1993. На Заглавку, брдо изнад Вишеграда у источном делу Босне и Херцеговине одиграла се чувена битка, у којој су муслимански екстермисти навалили са циљем да освоје Вишеград. Војска Републике Србске је имала помоћ једне чете руских добровољаца, од који је тог дана погинуло тројица и успела да задржи ту јаку муслиманску офанзиву. Касније, после рата 12. април је проглашен за Дан сећања на руске добровољце, а Петар Недељковић и Љиљана Булатовић-Медић су снимили документарни филм "Анђео са горе Заглавак", у коме је испричана прича о погибији руских добровољаца.

1995. У Москви, Горњи дом руског парламента захтевао од председника Русије Бориса Јељцина да руска дипломатија затражи укидање санкција против СР Југославије.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали воз на прузи Београд-Солун, код Грделичке клисуре, погинуло 10 цивила и 50 рањених... Бомбардована Приштина, Крушевац (фабрика "14. октобар" и топлана), Крагујевац (фабрика "Застава")... рафинерије НИС-а у Новом Саду и Панчеву, складиште "Нафтагаса" у Сомбору.

1999. У Горњој Обрињи, између Клине и Дренице, у централном делу Косова и Метохије, војник СР Југославије, Горан Шаћировић (21), херојски је погинуо у жестоким борбама са албанским терористима. Погођен је из снајперске пушке у заседи.

2001. У Медарама, на Космету, Командант КФОР-а генерал-потпуковник Торстен Скијакер и командант Здружених снага безбедности генерал-потпуковник Мирослав Крстић потписали заједничку изјаву о уласку југословенских снага у "Сектор Д" копнене зоне безбедности.



13. април

1941. У Бачкој, јединице фашистичког вође Миклоша Хортија праве рацију и етничко чишћење међу угледним Србима и православним свештеницима, које убијају и пљачају. Тако је за пар дана убијено скоро 3.000 србских цивила.

1969. У Београду, умро србски књижeвни историчaр Пeтaр Колeндић, профeсор бeогрaдског Унивeрзитeтa, члaн Србскe aкaдeмиje нaукa и умjeтности. Рођен у Дубровнику 1882. године. Обjaвио je вeлики броj нaучних студиja, рaспрaвa и члaнaкa из стaриje, нaрочито дубровaчкe и дaлмaтинскe књижeвности.

1997. У Сарајево, дошао је поглавар Римокатоличке цркве, папа Јован Павле II у склопу своје посете Босни и Херцеговини, након рата који је трајао 3.5 године. Ова посета је оцењена као високо ризична и ангажовано је велики број припадника свих безбедоносних служби.

1999. На СР Југославију, наставља се агресија 21. дан. Авиони НАТО пакта бомбардовали Биљановац, село Прилике код Ивањице, ВМА на Бањици (Београд), Национални парк "Копаоник". Страховито бомбардовање Приштине уз велике цивилне жртве.



14. април

1912. У Атланском океану, под нерасветљеним околностима највећи брод "Титаник" потопљен. Кренуо је из Ливерпула, односно севера Енглеске, у "обећану земљу" тј. Сједињене Америчке Државе, са скоро 2.000 путника. Међу настрадалима било је и 20 Срба.

1945. У Сплиту, формирана Влада Народне Републике Хрватске, на челу са књижевником Владимиром Назором. Ова влада је била антифашистичка и градила је Братство и јединство свих народа који су живели у њој. После Назора, хрватску владу је преузрео Владимир Бакарић.

1995. У Њујорку (САД), Светска здравствена организација УН је саопштила да на подручију бивше СФРЈ постоји више од 1.000.000 људи којима је потребна медицинска помоћ и терапија услед траума изазваних ратовима.

1999. На Волујку, код Ђаковице, гине други близанац браће Милић - Бобан, тако што је ракета НАТО авиона погодила оклопни транспортер у коме се налазио са 6 војника Војске СР Југославије.

1999. У Метохији, авиони НАТО пакта настављају своје злочиначке операције, тако што је гранатирао две избегличке колоне. Погинуло је најмање 75 цивила, а 30 их је тешко рањено.

2003. У Луксембургу, на седници шефова дипломатија држава Европске Уније донета одлука да се забрани улазак у ЕУ свим особама који помажу Хашке оптуженике. Ово је у стварности важило једино у случају Срба.

2006. У Хашком Трибуналу, Судско веће ослободило Јовицу Станишића, начелника Државне Безбедности Србије и Франка Симатовића, комаданта специјалне јединице ЈСО, оптужби за ратне злочине над муслиманима у Сребреници 1995. године. У вези ове пресуде појавиле су се бројне контраверзе.



15. април

1909. У Бечу, аустриjски цaр одобрио Стaтут зa aутономну упрaву у Босни и Хeрцeговини.

1920. У Бечу умро аустријски подмаршал Рудолф Браун (59) без суђења и пресуде за злочине које су починили његови солдати над Србима цивилима у Херцеговини и Црној Гори за вријеме Првог свјетског рата. Свједоци кажу да је у Требињу за један дан наредио да се објеси 79 Срба, као вид застрашивања народа од устанка.

1941. Из Београда, југословeнскa краљевска влaдa, нa чeлу с прeдсeдником, гeнeрaлом Душaном Симовићeм, нaпустилa зeмљу послe нeмaчкe окупaциje. Дaн рaниje из зeмљe отишaо крaљ Пeтaр II Кaрaђорђeвић. Њих су британски обавештајци одвели преко Грчке у Лондон, где су били под присмотром.

1979 . У Црној Гори, велики разорни зeмљотрeс нa јадранском приморjу погинуло вишe од 100 особa, око 600 поврeђeно, a вишe од 80.000 остaло бeз кућa.

1991. У Вуковару, на Сајмишту минирана кафана "Крајишник", власништво Србина, Боре Латиновића. Ово је први локал у низу који су хрватски екстремисти, чланови милитантне странке ХДЗ, под руководством Томислава Мерчепа извршили са циљем застрашивањем Срба у Источној Славонији. До почетка ратних збивања минирано је још десетак српских локала и десетине кућа.

1992. У Чардаку, село крај Дервенте (Босанска Посавина), хрватско-муслиманске паравојне снаге убијају 12 српских цивила.

1999. НAТО прeузeо одговорност зa бомбaрдовaњe конвоja избeглицa нa Косову и Метохији, a током коjeг je, прeмa jугословeнским изворимa, погинуло 75 цивилa.



16. април

1346. У Скопљу на велики православни празник Васкрс Душан Силни је крунисан за цара Срба, Грка и Арбанаса. Владао је од 1331. до 1355. године и учинио Србију најмоћнијом државом југоисточног дела Европе, моћна у сваком погледу: војном, политичком, економском, технолошком... Столовао је у Призрену, а његово царство се простирало на две трећине Балкана, од Саве и Дунава на северу, до Пелопонеза на југу. Донео је на Сабору такође у Скопљу 1349. године Законик. Градио је цркве и манастире, а подигао је и призренске Св. Архенгеле.

1944. Београд у Другом светском рату, на православни Васкрс, бомбардовала савезничка односно америчка и британска авијација, наводно ради уништења војних привредних објеката и зграда у које су Немци сместили администрацију. У нападу је учестовало 130, а сутрадан скоро 600 бомбардера. Бомбе су бацане по систему "тепиха", широко захватајући стамбене четврти, па је погунило најмање 1.160 цивила, шест пута више него од окупаторских војника.

1994. Код Горажда, на истоку Босне и Херцеговине, противавионска одбрана Војске Републике Српске оборила британски авион "Си харијер". Тврдећи да штите снаге УН, авиони НАТО пакта су 10. априла 1994. почели да бомбардују војне и цивилне српске циљеве, прискочивши у помоћ муслиманима који су запали у велику опасност после неуспјеле офанзиве из "заштићене зоне", на коју НАТО није реаговао. Касније се испоставило да српска артиљерија није тукла град, односно да "плави шлемови" нису били угрожени.

2004. У Бања Луци, високи представник међународне заједнице Педи Ешдаун сменио начелника Генералштаба Војске Републике Српске Цвјетка Савића и шефа Секретаријата Владе РС за односе са Хашким трибуналом и истраживање ратних злочина Дејана Милетића због "систематске опструкције" власти РС према раду Комисије за испитивање догађаја на подручју Сребренице.






Ваша електронска адреса

Ваша лозинка















Aко желите активно да пишете на нашем сајту, слободно се обратите администратору на:
webmaster@zlocininadsrbima.com















КОЛУМНЕ
НАШИХ
АУТОРА
























   
Skip Navigation Links