1912. Србија и Бугарска објавиле рат Турској, девет дана после Црне Горе, а дан касније и Грчка. Тако је почео Први Балкански рат, односно ослобађање балканских народа од вишевековног ропства. До средине новембра 1912. ослобођен је готово цео Балкан.

1972. У Београду, умро Ђорђе Карађорђевић, син Петра I Карађорђевића. Одрекао се права на престол и био посвећен војничкој каријери. Школовао се у Русији, учествовао у Балкански ратовима и Првом светском рату. У бици на Мачковом камену, септембра 1914. је тешко рањен. Одбио је да се 1941. године придружи влади и краљу у избеглиштву, а потом и немачку понуду да се настани у Белом двору.

2003. Хашки трибунал изрекао затворске казне Србима из БиХ: Благоју Симићу, 17 година бившем председнику општине Шамац; Мирославу Тадићу, 8 година бившем шефу локалне комисије за размену и Сими Зарићу, 6 година бившем шефу службе безбедности за Босански Шамац .

2004. У Мостару освештана црква Рођења пресвете Богородице, први православни храм у долини Неретве који је у потпуности обновљен након рушења у посљедњем рату 1990-их.

1991. У Госпићу, на локацији Кукин До, припадници хрватских паравојних снага убили су најмање 24 српска цивила из околине Госпића.

1918. У Загребу, Народно Вијеће Срба, Хрвата и Словенаца донило Декларацију о уједињењу са Краљевином Србијом, у једну заједничку државу. Четрдесет дана касније регент Александар Карађорђевић је 1. децембра 1918. прогласио Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца.

1932. У Београду отворен Народни универзитет, задужбина Илије Милосављевића - Коларца, који је у ту сврху тестаментом завештао огромну своту - од око 50.000 дуката. Здање Коларчевог универзитета је пројектовао српски архитекта Петар Бајаловић.

1957. Западна Немачка (под надзором НАТО-а) прекинула дипломатске односе са социјалистичком Југославијом зато што је Београд признао Источну Немачку (под надзором СССР-а). Односи су обновљени 11 година касније.

2003. У Сарајеву, умро Алија Изетбеговић, председник и ратни вођа босанских муслимана 1990-их, одговоран за распад СФРЈ и ратне злочине над Србима, који су починили његови борци у Босни и Херцеговини.

2007.  У Подгорици, посланици Скупштине Црне Горе усвојили нови Устав Црне Горе, као и Уставни закон.

1918. Немачка прихватила услове савезника за капитулацију у Првом светском рату.

1935. Алијанса женских покрета Краљевине Југославије у више градова организовала зборове, захтевајући једнако, опште, тајно, активно и пасивно право гласа за све грађане оба пола.

1936. У Београду, зграда Скупштине Југославије примила прве посланике. Камен темељац те импресивне грађевине је 1907. положио краљ Србије Петар I Карађорђевић, а зграду је пројектовао српски архитекта Јован Илкић.

1943. Британски ратни авиони бомбардовали град Ниш и тако усмтрили најмање 250 српских цивила, од тога најмање 70-оро деце. Немачке снаге су претрпеле незнатна оштећења, док су бомбе падале на железничу станицу, затим Шумадијску, Дринску, Призренску, Кајмакчаланску, Шиптарску, Гвоздену и Бањалучку улицу. Ово је био почетак англо-америчке ваздушне кампање над Србијом, где су савезници "истеривали Немце".

1944. Партизанске јединице НОВЈ и Црвена Армија ослобађају Београд. Борци НОВЈ су имали око 3.000 погинулих, а црвеноармејци око 1.000, док је немачких војника погинуло око 16.800.

1992. Јединице ЈНА напуштају Дубровачко ратиште, у складу са договором Хрватском и Унпрофором, а полуострво Превлака на улазу у Боку Которску стављено под контролу посматрача ОУН.

2003. Хашки трибунал отпечатио оптужницу против начелника Службе јавне безбједности МУП-а Србије Сретена Лукића, његовог претходника полицијског генерала Властимира Ђурђевића, бившег начелника Генералштаба ВЈ Небојше Павковића и бившег команданта Треће армије ВЈ Владимира Лазаревића.

2006. У Осијеку, хрватска полиција ухапсила шест некадашњих припадника хрватске војске, осумњичених да су починили ратне злочине над Србима у Осијеку - реч је о ликвидацији Срба на обали реке Драве, познатој као случај "Селотејп".

1941. У Крагујевцу, припадници немачких ратних јединица у Србији, хапсе 2.800 српских цивила, где је било пуно ђака, млађе од 14 година, те их одводи у шуму на стрељање. Ово је извшрено као одмазда и застрашивање српског народа у Шумадији.

1991. Из Копра су испловили ратни бродови Југославенске Народне Армије "Галеб" и "Свети Стефан" са 1.135 војника и официра ЈНА. Овим чином су последње трупе ЈНА напустиле СР Словенију.

1994. У Њујорку (САД), Савет Безбедности ОУН позвао муслиманску Армију БиХ да безусловно повуче своје трупе из демилитаризоване зоне на Игману, код Сарајева, у складу са споразумом који је потписан још 14. августа 1993. што они нису учинили.

1995. У Сарајеву, код аеродрома је ослобођено десет Срба из муслиманских логора "Силос" у Тарчину, централни затвор у Сарајеву и логор у Тузли.

1912. Јединице Треће српске армије које предводи генерал Божидар Јанковић, разбијају турске снаге у Приштини, чиме је овај град постао слободан после више векова.

1927. У Београду је умро Борислав Станковић, приповедач, романсијер, драматичар и један од најзначајнијих писаца српског реализма. Написао је драму "Коштана" 1902. године, а роман "Нечиста крв" 1910. године. У Првом светском рату је ухапшен и одведен у концентрациони логор Дервента. После рата радио је у Министарству просвете Краљевине СХС.

1942. У Великом Паланчишту, код Приједора (Босанска Крајина), усташе под командом Батинића из Осмог усташког батаљона, су хладим оружјем убиле 342 српска цивила, од чега 226 деце.

1991. У Задру, у згради паравојне полиције, припадник ЗНГ Давор Вукић, из поштоља убија три српска цивила из места Шибуљина: Драган Пољак (33), Марко Штрбо (25) и Жељко Штрбо (32).

2000. У Требиње су допремљени земни остаци Јована Дучића, после 57 година и положени у херцеговачку Грачаницу, на брду Црквина.

1912. У Куманову, турске снаге су силовито напале Прву српску армију, где је Дунавска дивизија претрпела велике губитке у Кумановској бици. Овде је била лоша процена Врховне команде Српске војске, која је сматрала да је реч о претходници и извидници турских снага, уствари су јединице Вардарске армије Зеки паше извршиле напад.

1995. У Вашингтону, после посете САД, руски председник Борис Јељцин, изјавио да ће Русија послати своје трупе у Босну и Херцеговину, у склопу мировне мисије ОУН.

2004. На Косову и Метохији одржани избори, а одизв српског становништва је био занемарив.

2006. У Подгорици, пред Основним судом почело је суђење 11 оптужених за железничку несрећу код Биоче 23. јануара 2006. када је 47 људи погинуло, а 200 је тешко рањено.

1907. У Београду, је умро Пера Тодоровић, српски новинар, писац, политичар (оснивач Народне Радикалне Странке) и учесник српско-турског рата 1876-1877, када је био и рањен. Због Тимочке буне 1883. године био је чак осуђен на смрт, али је преиначено у затворску казну.

1912. Код Куманова, у Првом Балканском рату, јединице Прве српске армије, под командом ренгента Александра Карађорђевића поразиле турску Вардарску армију, од Зеки-паше, после два дана жестоких борби. Највеће губитке и заслуге припале су Дунавској дивизији, комаданта Милоша Божановића. Турске елитне чете су побегле према Битољу.

1945. Повеља ОУН ступила на снагу, коју је 3 месеца раније потписала 51 држава, међу којима и комунистичка Југославија.

1991. У Великој Горици, код Загреба, убијен Стево Влаисављевић, српски цивил, на свом радном месту, бензинска пумпа, из ватреног оружја, од хрватских паравојних снага.
У Сарајеву, први пут се састала прва Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини. Усвојена је Декларација о конституцији скупштине и именована је комисија за плебисцит српског народа у БиХ о останку у СФРЈ, који је одржан 10. новембра 1991. За првог предсједника скупштине је изабран Момчило Крајишник.

1949. У Москви, влада СССР-а отказала гостопримство југославенском амбасадору, што су униниле наредних дана и остале владе земаља Варшавског пакта учиниле. Чиме је продубљена криза између ФНРЈ и држава Источног блока.

2000. У Будимпешти, СР Југославија је примљена у Централноевропску иницијативу.

2001. У Стразбуру (Француска), НАТО пакт блокирао тужбу породица чији су чланови настрадали у бомбардовању зграде РТС-а у Абердаревој улици у Београду, 23. априла 1999. под изговором да су је "поднели грађани земље која није чланица Савета Европе и на коју се не односи Европска конвенција о људским правима".

2007. У Ватикану ратификован Основни уговор између Ватикана и Босне и Херцеговине, као и Додатни протокол на тај уговор, чиме је Католичка црква стекла правни статус у БиХ.

1941. Из Сарајева и околине, усташе у року за два дана ухапсиле око 1.400 Срба и Јевреја, који су послати возом у концентрациони логор Јасеновац. Андрић је у овом делу описао историју Вишеграда и изградњом чувеног моста који је заправо главни лик. Описује прилике босанске касабе кроз период турске окупације и преживљавања православног живља.

1961. Акадмија Краљевине Шведске, доделила Иви Андрићу, најпрестижније признање у књижевности - Нобелову награду, за дело "На Дрини ћуприја".

2000. СР Југославија се прикључила Пакту за стабилност Балкана.

1935. Пуштен у рад "мост краља Петра Другог", који повезује Београд и Панчево. Након Другог светског рата, овај мост је променио име у "Панчевачки мост".

1941. У Дудику, крај Вуковара, стрељано је 12 Срба, активиста НОП, из Петроварадина и Сремске Митровице. За овај злочин одговорни су: Јосип Рукавина, Отмар Шилд и Стјепан Блажековић.

2009. У Хилсенбергу (Шведска), пуштена из затвора Биљана Плавшић, бивша председница Републике Српске, након одслужења две трећине казне.

1923. У Београду умро Стојан Протић, публициста и политичар (један од оснивача Радикалне Странке), који је био први премијер владе Краљевине СХС. 

1991. У Борову Насељу, код Вуковара, припадници хрватских паравојних снага, које предводи Зоран Шипош, комадант једне чете ЗНГ хапсе 10 српских цивила, које терају да копају ровове док траје гранатирање. Касније су из те групе Срба, Младен Јовић и Воја Ђекић убијени.

1992. У Женеви (Швајцарска), међународни копредседници, Сајрус Венс и Лорд Овен, објавили план решења за Босну и Херцеговину, који је предвиђао децентрализацију и поделу на 10 региона.

2004. У Бања Луци, влада Републике Српске прихватила коначни извјештај Комисије за истраживање догађаја на подручју Сребренице од 10. до 19. јула 1995. године.

2006. Грађани Републике Србије, на референдуму, потврдили нови Устав.

1918. У Загребу, хрватски Сабор, прогласио отцепљење Хрватске, Славоније и Далмације од Аустро-Угарске монархије ради каснијег прикључења Краљевини СХС.

1991. У Славонскоj Пожеги, тзв. Кризни Штаб, којим је председавао Анте Багрић, издаје наредбу о евакуацији 26 српских села подно Папука и Псуња у Западној Славонији. То је значио "незванични прогон" преко 2.100 Срба са њихових вековних огњишта. Убрзо након еваукације кренула је пљачка, а потом рушење и паљење српске имовине од хрватских паравојних снага - ЗНГ.

1991. У Богдановцима, крај Вуковара, заробљен је водник ЈНА, од припадника ЗНГ, који је одмах потом стрељан.

1994. У Бихаћу, на ратишту погинула су браћа Орељ: Горан (20) и Зоран (20), из Славонског Брода.

2017. У Требињу откривен споменик најмлађем борцу Требињске бригаде Војске Републике Српске - Александру Маслеши. Био је припадик чувене Бобанске чете, комаданта Недељка Видаковића и извршавао је своје задатке успешно, иако је био дете од непуних 15 година када је погинуо.