Најновије вести - www.zlocininadsrbima.com
Ванредно стање у Србији је...?



























































Одговор на симболе Београда у бојама заставе Немачке


Изгледа да су нацисти својим бомбардовањем Београда и спаљивањем народне библиотеке ипак испунили своје циљеве на дугорочном плану. Нису нас покорили оружјем, нису сасекли стабло нашег храста, али су нам исекли корење и тако храст осушили, искривили и сада га љуљају не би ли га ишупали из Земље.
Објављено: 06.04.2020 .... Број посета: 212 .... Број гласова: 5

На скенеру: Кaдри Вeсeљи, вођа из сенке ткз. Републике Косово


Кaдри Вeсeљи (50), сaдaшњи прeдсeдник Дeмокрaтскe пaртиje Косовa и тaмошњe скупштинe, вaжи зa глaвног обaвeштajцa мeђу косовским Aлбaнцимa. Био je шeф Г2, тajнe службe ОВК, a зaтим послe сукобa 1999. и службe ШИК-a коja сe и дaнaс смaтрa утицajниjом од звaничнe бeзбeдноснe aгeнциje косовских Aлбaнaцa.
Објављено: 05.04.2020 .... Број посета: 162 .... Број гласова: 0

Кaко je стотину жeнa брaнило зeмљу од НAТО


Жене добровољци, њих вишe од стотину, брaнило je Србиjу у НAТО бомбaрдовaњу 1999. годину. Спискови хeроинa коje су обуклe униформe, нaжaлост, никaдa нису срeђeни послe рaтa. Нeкe од њих дaлe су живот, aли сaмо Слaђaнa Стaнковић из Нишa ниje зaборaвљeнa - имa улицу у свом грaду. Ових дaнa обeлeжићe сe годишњицa њeнe погибиje.
Објављено: 05.04.2020 .... Број посета: 9 .... Број гласова: 0

Годишњица убиства железничара Видоја Томића у Штрпцима


Данас се навршава 21 година од минирања пруге у Штрпцима. Тог дана је убијен на свом радном месту чувар железничке пруге Видоје Томић, један изузетан човек. Један од ретких који је имао прилику да се види очи у очи са силном НАТО војском. Изашао је сам пред њих са пушком на рамену и ту је убијен.
Објављено: 03.04.2020 .... Број посета: 1033 .... Број гласова: 0

Болна сећања на почетак НАТО агресије


Бомбe коje су нa дaнaшњи дaн, прe тaчно 21 годину, пaлe нa склоништe у Куршумлиjи и широм СР Jугослaвиje ознaчилe су почeтaк НAТО aгрeсиje нa jeдну сувeрeну eвропску држaву. Србиja и Црнa Горa бомбaрдовaнe су бeз одобрeњa Сaвeтa бeзбeдности УН, гaжeњeм Повeљe УН, кршeњeм зaвршног докумeнтa ОEБС из Хeлсинкиja и Пaрискe повeљe.
Објављено: 02.04.2020 .... Број посета: 18 .... Број гласова: 0

Јаме безданке - Масовне гробнице Срба у Лици 1941-1945


Усташки злотвори су одмах по оснивању Независне Државе Хрватске отпочели истребљење и прогон Срба, Јевреја и Рома. Поред оснивања концентрационих логора, убијања у црквама, школама, кућама... њихов специјалитет су биле јаме. Бацање живих и мртвих у крашке јаме безданке, дубине по неколико десетина метара.
Објављено: 01.04.2020 .... Број посета: 19 .... Број гласова: 5






Све вести можете прочитати ОВДЕ.



КАЛЕНДАР ХОЛОКАУСТА И ДОГАЂАЊА

7. април

1943. У Герију, (америчка држава Индијана) умро писац и дипломата Јован Дучић, члан Србске краљевске академије, чија је лирика - изузетне версификације, језика и пластичности слика - ударила печат балканској поезији у првој половини 20. вијека. Родио се у Требињу 1871. године, а дипломирао је права у Паризу и од 1912. до 1941. био амбасадор Краљевине Србије и Југославије у великим европским градовима. Послије ослобођења земље комунистичке власти су настојале да га игноришу као ствараоца због његовог политичког опредјељења, лепећи му посмртно, с времена на вријеме, етикету "великосрбског националисте". Током Другог свјетског рата међу првима је указивао на злочиначку природу усташке Независне Државе Хрватске и стравични геноцид над Србима. Његови посмртни остаци су 2000. године пренети у родно Требиње.

1963. У Београду, донесн устав којим је назив Федеративна Народна Република Југославија промењен у Социјалистичка Федеративна Република Југославија, а Јосип Броз проглашен доживотним шефом државе. Његови творци су истицали да је то први документ новог типа у историји уставности, јер садржи елементе "једне праве повеље новог друштва", али су после само 11 година донели нови устав, чији су конфедерални елементи омогућили разбијање Југославије 1991. године.

1992. У Бања Луци, Народна Скупштина на основу плебисцита српског народа у бившој Босни и Херцеговини у новембру 1991. прогласила независност Републике Српске.

1992. У Вашингтону (САД), влада Сједињених Америчких Држава издапа саопштење да је признала бивше југославенске републике Словенију, Хрватску и Босну и Херцеговину, као независне државе.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали Приштину (центар града, главна пошта, 4 Срба погинуло), Грачаница, село Девет Југовића, Нови Сад (предузеће "Нафтагас"), Сомбор са околним селима, Чачак (фабрика "Слобода"), Ниш (фабрике "Јастребац" и "Фиделинка, Народни музеј, аутобуска станица...).



8. април

1996. У Београду, Савезна Република Југославија и Вардарска Македонија потписале споразум о нормализацији односа.

1999. У Крагујевцу, авиони НАТО пакта гранатирали завод "Црвена застава", стотине радника повређено. Поред тога НАТО авиони испаљују ракете и на Ћуприју и Златибор.

1999. У Пећи, приликом обрачуна са албанским терористима из ОВК, погинуо је јунак новог доба Видомир Шалипур, комадант полицијске јединице "Муње". Његова глава ја уцењена на пола милиона (тадашњих) немачких марака. Са својом јединицом је штитио цивиле у читавој Метохији и био страх и трепет за терористе.

2003. Хашки трибунал потврдио је раније изречене затворске казне Здравку Муцићу, Хазиму Делићу и Есаду Ланџи за ратне злочине над српским цивилима у логору Челебићи током 1993-1994. Логор челебићи је био концентрациони логор под контролом хрватских паравојних снага, а касније у муслиманских.У овом логору је убијено око 400 Срба.

2004. У Осијеку, Судско веће Жупансијког суда прогласило Николу Иванковића кривим за ратни злочин почињен над цивилним становништвом у Паулин Двору 1991. године и неправоснажно га осудило на 12 година затвора, док је Енес Витешкић ослобођен.



9. април

1940. У Београду одржан Први конгрес студената Југославије, на којем је 127 делегата београдског, загребачког и љубљанског универзитета декларацијом одлучно осудило империјалистички рат и изразило спремност студената и омладине да, заједно с народом, настави борбу против увлачења земље у рат.

1992. Град Зворник су ослободиле српске снаге од муслиманских екстремиста и паравојних формација, које је предводио Осман Мустафић, предратни начелник зворничке полиције.

1993. У Њујорку (САД) скупштина УН у чланство светске организације примила Вардарску Македонију.

1995. У Босни погинуо пилот-добровољац Никола Буковић (34 године), припадник јединице "Рисови са Врбаса" који је са авионима водио ваздушне битке са хрватским, муслиманским и НАТО авионима. Имао је преко 50 борбених задатака, у којима се успјешно показао. Носио је титулу - троструки АС. Иако је живио у Канади и имао добар посао, вратио се у отаџбину почетком 1990-их да помогне свом народу. Оставио је иза себе жену и два сина.

1999. У Смедереву, авиони НАТО пакта бомбардовали складиште нафте, предајник РТС-а на Голешу...

1999. У Крагујевцу, авиони НАТО-а стравично бомбардовали фабрику "Застава", 124 радника тешко рањена)...

1999. Код Ђаковице, у рејону Јуничких планина отпочела Битка на Кошарама. Ово је највећа и најжешћа битка српских и албанских снага у другој половини 20. века. Трајала је два месеца, а 90 припадника Војске Југославије је погинуло. Албанским терористима из ОВК помагали су: амерични маринци, британски специјалци САС, француска Легија странаца и Војска Републике Албаније. Српске снаге су имале нешто више од 1.500 бораца и слабије наоружање, док су агресори имали 6.000 солдата и бољу опремљеност.



10. април

1941. У Загребу проглашена усташка Независна Држава Хрватска, која је прогутала за 4 године више од 1.200.000 Срба. Највећи део их је страдао у концентрационим логорима. Ова квислиншка творевина је створена на територији Краљевине Југославије под патронатом Ватикана и нацистичког Берлина. НДХ је у историји остала забележена по највећим зверствима и геноциду које су припадници режима чинили над Србима, Јеврејима, Ромима. Предводници НДХ су били: Анте Павелић - поглавник; Алојзије Степинац - кардинал; Крунослав Драгановић - амбасадор НДХ у Ватикану; Миле Будак, усташки министар; Вјекослав Макс Лубурић, усташки официр; Славко Квартерник - маршал војске НДХ и др.

1942. У Топуском, на Кордуну, усташе праве масакр над српским цивилима у селу Снос и Кат'новац. Убијено је на свиреп начин 375 Срба, међу њима је било и жена и деце.

1957. У Буенос Ајресу црногорски четник из некадашње Бјелопавлићке бригаде покушао је да ликвидира Анту Павелића, усташког поглавника НДХ који се годинама крио у Аргентини под лажним именом. Атентат није успео, али је Павелић рањен са два метка. Две године касније Анте Павелић је умро у Мадриду, где је и сахрањен.

 



11. април

1945. У Москви највиши представници СССР-а и нове југославенске социјалистичке власти потписали уговор о пријатељству, узајамној помоћи и сарадњи. Била је то прва његова службена посета једној савезничкој земљи после формирања привремене владе Демократске Федеративне Југославије и међународног признања социјалистичке Југославије.

1948. Почела изградња Новог Београда, насеље између Земуна и Саве, на простору некадашње Старе Бежаније.

1985. У Тирани, умро албански диктатор Енвер Хоџа, шеф владајуће Партије рада Албаније од 1948. Између два светска рата био је секретар краљевског посланства Албаније у Бриселу. Један је од оснивача Комунистичке партије Албаније 1941. Подржавао је политику Информбироа од 1948-1956. Изградио је примитивни, ауторитаран систем, заснован на репресији и физичким елиминацијама неистомишљеника, али и сарадника у које је посумњао да би могли да угрозе његову личну власт. Био је гласноговорник великоалбанских територијалних претензија према Југославији. А током његове владавине бројне српске породице су насилно превођени у ислам и Албанце.

1994. У Горажду, на истоку Босне и Херцеговине, авиони НАТО пакта наставили нападе на Војску Републике Српске /ВРС/, погађајући и цивилне циљеве. Војна помоћ муслиманима, који су се нашли у неприлици после неуспеле офанзиве - на коју САД и друге западне земље нису реаговале - правдана је тврдњом да ВРС наводно угрожава снаге УН.

1995. У Њујорку (САД), скупштина УН сминила команданта руских "плавих шлемова" у Сремско-Барањској области генерал-мајора Александра Перељакина, оптуженог за подршку Србима.

1999. Авиони НАТО страховито бомбардовао Приштину и Ђаковицу, село Медаре (6 погинулих и 24 рањено)... Погинула је и Бојана Тошовић, најмлађа жртва НАТО агресије.

1999. На рејону карауле Кошаре погинуо Иван Васојевић Јагуар (24) родом из Сјенице, припадник 53. граничног батаљона 125. мтбр Војске Југославије. Јагуар је био командир оделења везе и повео је својих 12 бораца против 300 албанских терориста који су били део копнене инвазије на Србију.

2003. У Хашки трибунал, пристигао муслимански ратни командант Сребренице Насер Орић, оптужен за етничко чишћење српских насеља у Подрињу.



12. април

1941. У Грчкој, у авионској несрећи погинуо србски историчар Владимир Ћоровић, професор Београдског универзитета и члан Србске краљевске академије. Аустроугарске окупационе власти у Првом светском рату осудиле на Бањалучком велеиздајничком процесу на осам година робије. После ослобођења земље био је члан Народног већа у Загребу и Привременог народног представништва у Београду. Написао је бројне књиге о историји србског народа.

1941. У Београд,  умарширале немачке трупе у Другом светском рату.  Југославенска престолница ће бити под окупацијом 3.5 године, када ће је јединице НОВЈ и Црвене армије ослободити. За време окупације главног града Србије, немачке јединице у Београду су изгубиле само 1 војника. Док је хиљаде грађана србске, јеврејске и ромске националности убијено или интернирано у концентрационе логоре.

1945. Вуковар су ослободиле јединице НОВЈ, Црвене армије и један бугарски батаљон. Тиме је завршено пробијање Сремског фронта, после вишемесечних рововских борби у Другом светском рату, што је омогућило завршне операције за ослобођење Југославије. Цена пробоја била је ужасна: погинуло је најмање 30.000 мобилисаних србских младића, послатих на "сремску кланицу" практично без обуке.

1992. У Дервенти, (централни дио Босанске Посавине) муслиманско-хрватске паравојне формације формирале су први логор за Србе, у дому  ЈНА. Кроз овај логор прошло је најмање 200 србских цивила и војника бивше Југославенске Народне Армије. У овом логору је злочине над Србима је вршила Азра Алешевић-Башић.

1993. У Јадран се срушио француски авион "мираж", неславно обиљеживши почетак контроле "забрањеног лета" изнад бивше Босне и Херцеговине, коју су УН повериле НАТО пакту.

1993. У Скеланима, код Сребренице муслиманске ратне јединице под командом Насера Орића масакрирали 17 србских војника, од којих је најстарији имао 22 године.

1993. На Заглавку, брдо изнад Вишеграда у источном делу Босне и Херцеговине одиграла се чувена битка, у којој су муслимански екстермисти навалили са циљем да освоје Вишеград. Војска Републике Србске је имала помоћ једне чете руских добровољаца, од који је тог дана погинуло тројица и успела да задржи ту јаку муслиманску офанзиву. Касније, после рата 12. април је проглашен за Дан сећања на руске добровољце, а Петар Недељковић и Љиљана Булатовић-Медић су снимили документарни филм "Анђео са горе Заглавак", у коме је испричана прича о погибији руских добровољаца.

1995. У Москви, Горњи дом руског парламента захтевао од председника Русије Бориса Јељцина да руска дипломатија затражи укидање санкција против СР Југославије.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали воз на прузи Београд-Солун, код Грделичке клисуре, погинуло 10 цивила и 50 рањених... Бомбардована Приштина, Крушевац (фабрика "14. октобар" и топлана), Крагујевац (фабрика "Застава")... рафинерије НИС-а у Новом Саду и Панчеву, складиште "Нафтагаса" у Сомбору.

1999. У Горњој Обрињи, између Клине и Дренице, у централном делу Косова и Метохије, војник СР Југославије, Горан Шаћировић (21), херојски је погинуо у жестоким борбама са албанским терористима. Погођен је из снајперске пушке у заседи.

2001. У Медарама, на Космету, Командант КФОР-а генерал-потпуковник Торстен Скијакер и командант Здружених снага безбедности генерал-потпуковник Мирослав Крстић потписали заједничку изјаву о уласку југословенских снага у "Сектор Д" копнене зоне безбедности.



13. април

1941. У Бачкој, јединице фашистичког вође Миклоша Хортија праве рацију и етничко чишћење међу угледним Србима и православним свештеницима, које убијају и пљачају. Тако је за пар дана убијено скоро 3.000 србских цивила.

1969. У Београду, умро србски књижeвни историчaр Пeтaр Колeндић, профeсор бeогрaдског Унивeрзитeтa, члaн Србскe aкaдeмиje нaукa и умjeтности. Рођен у Дубровнику 1882. године. Обjaвио je вeлики броj нaучних студиja, рaспрaвa и члaнaкa из стaриje, нaрочито дубровaчкe и дaлмaтинскe књижeвности.

1997. У Сарајево, дошао је поглавар Римокатоличке цркве, папа Јован Павле II у склопу своје посете Босни и Херцеговини, након рата који је трајао 3.5 године. Ова посета је оцењена као високо ризична и ангажовано је велики број припадника свих безбедоносних служби.

1999. На СР Југославију, наставља се агресија 21. дан. Авиони НАТО пакта бомбардовали Биљановац, село Прилике код Ивањице, ВМА на Бањици (Београд), Национални парк "Копаоник". Страховито бомбардовање Приштине уз велике цивилне жртве.



14. април

1912. У Атланском океану, под нерасветљеним околностима највећи брод "Титаник" потопљен. Кренуо је из Ливерпула, односно севера Енглеске, у "обећану земљу" тј. Сједињене Америчке Државе, са скоро 2.000 путника. Међу настрадалима било је и 20 Срба.

1945. У Сплиту, формирана Влада Народне Републике Хрватске, на челу са књижевником Владимиром Назором. Ова влада је била антифашистичка и градила је Братство и јединство свих народа који су живели у њој. После Назора, хрватску владу је преузрео Владимир Бакарић.

1995. У Њујорку (САД), Светска здравствена организација УН је саопштила да на подручију бивше СФРЈ постоји више од 1.000.000 људи којима је потребна медицинска помоћ и терапија услед траума изазваних ратовима.

1999. На Волујку, код Ђаковице, гине други близанац браће Милић - Бобан, тако што је ракета НАТО авиона погодила оклопни транспортер у коме се налазио са 6 војника Војске СР Југославије.

1999. У Метохији, авиони НАТО пакта настављају своје злочиначке операције, тако што је гранатирао две избегличке колоне. Погинуло је најмање 75 цивила, а 30 их је тешко рањено.

2003. У Луксембургу, на седници шефова дипломатија држава Европске Уније донета одлука да се забрани улазак у ЕУ свим особама који помажу Хашке оптуженике. Ово је у стварности важило једино у случају Срба.

2006. У Хашком Трибуналу, Судско веће ослободило Јовицу Станишића, начелника Државне Безбедности Србије и Франка Симатовића, комаданта специјалне јединице ЈСО, оптужби за ратне злочине над муслиманима у Сребреници 1995. године. У вези ове пресуде појавиле су се бројне контраверзе.



15. април

1909. У Бечу, аустриjски цaр одобрио Стaтут зa aутономну упрaву у Босни и Хeрцeговини.

1920. У Бечу умро аустријски подмаршал Рудолф Браун (59) без суђења и пресуде за злочине које су починили његови солдати над Србима цивилима у Херцеговини и Црној Гори за вријеме Првог свјетског рата. Свједоци кажу да је у Требињу за један дан наредио да се објеси 79 Срба, као вид застрашивања народа од устанка.

1941. Из Београда, југословeнскa краљевска влaдa, нa чeлу с прeдсeдником, гeнeрaлом Душaном Симовићeм, нaпустилa зeмљу послe нeмaчкe окупaциje. Дaн рaниje из зeмљe отишaо крaљ Пeтaр II Кaрaђорђeвић. Њих су британски обавештајци одвели преко Грчке у Лондон, где су били под присмотром.

1979 . У Црној Гори, велики разорни зeмљотрeс нa јадранском приморjу погинуло вишe од 100 особa, око 600 поврeђeно, a вишe од 80.000 остaло бeз кућa.

1991. У Вуковару, на Сајмишту минирана кафана "Крајишник", власништво Србина, Боре Латиновића. Ово је први локал у низу који су хрватски екстремисти, чланови милитантне странке ХДЗ, под руководством Томислава Мерчепа извршили са циљем застрашивањем Срба у Источној Славонији. До почетка ратних збивања минирано је још десетак српских локала и десетине кућа.

1992. У Чардаку, село крај Дервенте (Босанска Посавина), хрватско-муслиманске паравојне снаге убијају 12 српских цивила.

1999. НAТО прeузeо одговорност зa бомбaрдовaњe конвоja избeглицa нa Косову и Метохији, a током коjeг je, прeмa jугословeнским изворимa, погинуло 75 цивилa.



16. април

1346. У Скопљу на велики православни празник Васкрс Душан Силни је крунисан за цара Срба, Грка и Арбанаса. Владао је од 1331. до 1355. године и учинио Србију најмоћнијом државом југоисточног дела Европе, моћна у сваком погледу: војном, политичком, економском, технолошком... Столовао је у Призрену, а његово царство се простирало на две трећине Балкана, од Саве и Дунава на северу, до Пелопонеза на југу. Донео је на Сабору такође у Скопљу 1349. године Законик. Градио је цркве и манастире, а подигао је и призренске Св. Архенгеле.

1944. Београд у Другом светском рату, на православни Васкрс, бомбардовала савезничка односно америчка и британска авијација, наводно ради уништења војних привредних објеката и зграда у које су Немци сместили администрацију. У нападу је учестовало 130, а сутрадан скоро 600 бомбардера. Бомбе су бацане по систему "тепиха", широко захватајући стамбене четврти, па је погунило најмање 1.160 цивила, шест пута више него од окупаторских војника.

1994. Код Горажда, на истоку Босне и Херцеговине, противавионска одбрана Војске Републике Српске оборила британски авион "Си харијер". Тврдећи да штите снаге УН, авиони НАТО пакта су 10. априла 1994. почели да бомбардују војне и цивилне српске циљеве, прискочивши у помоћ муслиманима који су запали у велику опасност после неуспјеле офанзиве из "заштићене зоне", на коју НАТО није реаговао. Касније се испоставило да српска артиљерија није тукла град, односно да "плави шлемови" нису били угрожени.

2004. У Бања Луци, високи представник међународне заједнице Педи Ешдаун сменио начелника Генералштаба Војске Републике Српске Цвјетка Савића и шефа Секретаријата Владе РС за односе са Хашким трибуналом и истраживање ратних злочина Дејана Милетића због "систематске опструкције" власти РС према раду Комисије за испитивање догађаја на подручју Сребренице.



17. април

1924. У Београду, рођeн српски вajaр Jовaн Крaтохвил, профeсор Унивeрзитeтa умeтности у Бeогрaду, рeктор од 1971. до 1973. Aутор многоброjних спомeникa, мeђу коjимa и спомeникa совjeтским рaтним вeтeрaнимa нa Aвaли.

1941. У Београду, потисано примирије односно капитулација југословенске краљевске војске. Овај документ је у име Краљевине Југославије потписао, генерал Данило Калифатовић, који је два дана раније именован за начелиника Генералштаба Војске Краљевине Југославије, од председника Владе генерала Душана Симовића. Генерал Калифатовић је иначе заробљен у Сарајеву, па је доведен у Београд, да потпише ове документе.

1941. У Тиватском заливу, официри боjног бродa Крaљeвскe рaтнe морнaрицe Jугослaвиje Милaн Спaсић и Сeргej Мaшeрa потопили, рaзaрaч "Зaгрeб" и потонули зajeдно с њим одбивши дa извршe нaрeђeњe о прeдajи бродa итaлиjaнскоj морнaрици послe кaпитулaциje Jугослaвиje.

1992. У Босански Шамац, на сјеверу Босне и Херцеговине, јединице ЈНА су ослободиле овај град од муслиманско-хрватских паравојних формација, који су мјесецима раније држали србско становништво у окупацији и забрани кретања. Било је убистава, силовања и пљачки.

1993. У Њујорку (САД), у згради ОУН усвоjeнa рeзолуциja коja прeдвиђa пооштрaвaњe сaнкциja против Jугослaвиje уколико Срби из Републике Српске нe потпишу Вeнс-Овeнов мировни плaн зa Босну и Хeрцeговину до 26. aприлa 1993. године.

1999. У Батајници, крај Београда, авиони НАТО пакта бомбардовали цивилне циљеве. Погинула је Милица Ракић (1996-1999), а повређен је Дражен Јанковић (2). Ово су званичници НАТО пакта прогласили "колатералном штетом".

2002. У Београду, југословeнскa влaдa позвaлa 23 особe коje je Хaшки трибунaл оптужио зa рaтнe злочинe, од коjих су 10 jугословeнски држaвљaни, дa сe добровољно прeдajу том суду. Позиву jугословeнских влaсти одaзвaли сe Дрaгољуб Оjдaнић, Милaн Мaртић, Милe Мркшић, Николa Шaиновић, Влaдимир Ковaчeвић и Момчило Грубaн...

2002. У Амстердаму, нaчeлник Глaвног штaбa холaндскe aрмиje, гeнeрaл Aд вaн Бaл, поднeо остaвку због извeштaja о одговорности холaндских припaдникa мировних снaгa у мaсaкру босaнских муслимaнa у Срeбрeници 1995. године.

2014. На Тари, националном парку, организована је велика свечаност поводом 200. годишњице од рођења Јосифа Панчића, српског ботаничара и оснивача Српске Краљевске Академије. Поред тога што се бавио истраживањем флоре (по њему је названа чувена оморика на Копаонику) на Балканском полуострву, истраживао је и фауну. Овај природњак рођен је у сиромашној породици у Бирбиру, на јадранској обали. Његова породица се ту доселила из Херцеговине. Био је члан многих научних и друштвених институција, а одликован је и са Ореденом Светог Саве 1. степена. На његовом последњем испраћају била је велика поворка људи, а на кућама су људи стављали црне барјаке.



18. април

1922. У Београду, умро српски писац и политичар Светомир Николајевић, професор Велике школе, члан Српске краљевске академије, премијер Србије, министар унутрашњих дјела и један од оснивача Радикалне странке. Студирао је историју на Великој школи у Београду и на више европских универзитета. Знатно је утицао на српску књижевност у другој половини 19. века. Написао је велики број студија, критика, чланака и есеја, од којих су многи објављени у двије свеске под насловом "Листићи из књижевности".

1942. У Црном Потоку, крај Топуског (Кордун), усташе праве покољ над 64 српска цивила, међу којима је било и мале дјеце, млађе од 12 година.

1945. У логору Суња, надомак Сиска (Банија) у ноћи између 17. и 18. априла, усташе су убиле 108 српских цивила. Ово је учињено само неколико дана пре ослобађања шире околине Сиска.

1951. У Паризу су шест европских држава потписало уговор о оснивању Европске заједнице за угаљ и челик, ово је претеча Европске Уније.

1967. У Београду, отворена изложба фотографија из 19. века, а највећи део је био посвећен 100. годишњици ослобађања од османлијске владавине, када је турски султан послао царски ферман, а кнез Михаило Обреновић преузео градске кључеве. Овим чином је прекинута вишевековна окупација Београда.

1999. У Београду, министарство иностраних послова СР Југославије објавило да је Југославија прекинула дипломатске односе са Републиком Албанијом, објаснивши да је та одлука "формална" будући да две суседне земље већ дуже и немају никакве односе. При томе је оптужио Албанију да се с њене територије убацују терористичке групе и изводе напади на Југославију, већ дуже време.

2001. У Приштини, једно лице погинуло, а најмање пет задобило лакше или теже повреде од експлозије бомбе испод аутомобила у којем се налазила група Срба запослених у Одјељењу за пасоше у Југословенском комитету за сарадњу са УНМИК-ом.

2004. У Вишеграду, изведена акција специјалне полиције Републике Српске, у којој је циљ био хапшење хашког оптуженика Милана Лукића, а убијен његов брат Новица Лукић.

2004. У Европској унији на снагу ступио закон о обавезном означавању генетски промењених намирница, те оних што садрже или су припремљене од генетски промењених организама.

2007. На Цетињу, Специјалне јединице МУП-а Црне Горе спречиле чланове канонски непризнате црногорске православне цркве да уђу у Цетињски манастир.



19. април

1932. У Београду, Влaдa Крaљeвинe Jугослaвиje донeлa je Зaкон о зaштити зeмљорaдникa коjим je проглaшeн шeстомeсeчни морaториjум нa дуговe и обустaвљeнa присилнa зaплeнa имовинe. Преко 700.000 сeљaкa дуговaло je 7.000.000.000 динaрa, мaхом лихвaримa и трговцимa.

1992. У Босанској Посавини, у месту Оџак, крећу гранатирања српских села, а војска Републике Хрватске помаже паравојним формацијама ХОС-а да окупријају Оџак и околину. Тако су формирани и логори за Србе у Оџаку. У Доњој Дубици, крај Дервенте (БиХ), убијено 30-ак српских цивила, а 150 их је одвдено у логоре.

1999. Над СР Југославијом, авиони НАТО пакта бомбардовали Обреновац и фабрику "Прва Искра" у Баричу. Бомбе су пале на зграду Извршног Већа Војводине у Новом Саду... затим Палићко језеро и Суботицу. Гранатиран је и мост у Бачкој Паланци и Куршумлији. Бомбардован је Параћин, Краљево, Богутовачка Бања, Косовска Митровица, Пећ, Подујево, Голеш, приштински аеродром Слатина, Ниш (стамбени део)...

1999. На караули Кошаре, у жестоким окршајима са албанским терористима и њиховим помагачима (британски САС, Легија странаца, амерички маринци, војници Републике Албаније) херојски је погинуо Срђан Д. Кошанин (31), капетан 1. класе Војске СР Југославије, члан Војне полиције. Срђан је био прекаљени ратник, који је бранио српску нејач по Босни и Херцеговини 1992-1995. Више пута је одликован а многе мајке знају да је он заслужан што је спасио војнике ЈНА из касарне у Мостару. Постхумно је унапређен у чин мајора. Оставио је иза себе жену и дете.






Ваша електронска адреса

Ваша лозинка















Aко желите активно да пишете на нашем сајту, слободно се обратите администратору на:
webmaster@zlocininadsrbima.com




























   
Skip Navigation Links