Најновије вести - www.zlocininadsrbima.com
Колико сте пута били на Космету?


























































Све вести можете прочитати ОВДЕ.



КАЛЕНДАР ХОЛОКАУСТА И ДОГАЂАЊА

18. фебруар

1915. У Нишу, умро српски политичар, дипломата, филолог и историчар Стојан Новаковић, члан Српске краљевске академије, један од оснивача Напредне странке 1880. Био је библиотекар Народне библиотеке у Београду, професор гимназије и Велике школе у Београду, члан Државног савета, амбасадор Србије у Цариграду, Паризу и Петрограду, министар просвете, унутрашњих и спољних послова и двапут премијер. Био је шеф српске делегације која је закључила 1912. мир с Турском после Првог Балканског рата. Објавио је више од 400 научних радова, највише из историје, словенске филологије, теорије књижевности, политичке и правне историје, историјске географије. У младости је писао песме и романе и преводио, био је ученик Ђуре Даничића, а од 1865. до 1868. уређивао је и издавао часопис "Вила". Његовом заслугом штампани су "Законски споменици српских држава средњег века" и "Законик Стефана Душана, цара српског".

2003. У Београду, расписана потерница за бившим директором Радио-телевизије Србије Драгољубом Милановићем, који је осуђен на 10 година затвора због погибије 16 радника РТС-а у Абердаревој улици за време НАТО бомбардовања 1999. године.

2003. У Хашки Трибунал, пристигли Харадин Баљај, Исак Муслиу и Агим Муртези, бивши припадници албанске терористичке ОВК, које су снаге КФОР-а ухапсиле на Космету. Оптужница их терети да су 1998. године у логору бивше ОВК у селу Лапушник, код Глоговца, држали, мучили и убили најмање 23 Срба и Албанаца.

2003. У Крањској Гори, словеначка полиција ухапсила потпредседника Демократске партије Косова Фатмира Љимаја, оптуженог за злочин против човечности и кршење закона и обичаја рата.
 



19. фебруар

1940. У Београду, умро српски политичар Љуба Давидовић, један од првака Радикалне странке Србије. Завршио је Филозофски факултет у Београду и био добровољац у српско-бугарском рату 1885, а 1901. је с Јашом Продановићем основао Самосталну радикалну странку, за чијег председника је изабран 1912. Први пут министар просвете је постао 1904, на том положају је био и од 1914-1917. у влади Николе Пашића и трећи пут 1918. Један је од твораца Крфске декларације. После стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1919. постао je председник новостворене Демократске странке, исте године премијер, а владу је други пут саставио 1924. године.

1977. У Букурешту је потписан југословенско-румунски споразум о даљем заједничком коришћењу Дунава и изградњи хидроцентрале "Ђердап 2".

2004. У Липљану на Космету, Златомир Костић (27) из Угљара и Милијана Марковић (24) из села Старо Грацко убијени из заседе на транзитном путу, од стране албанских терориста.



20. фебруар

1908. У Београду, умро Симо Матавуљ, српски књижевник и педагог, један од најистакнутијих представника српског реализма.. Био је редовни члан Српске краљевске академије наука и уметности. За живота се здушно борио против унијаћења и покатоличавања Срба православаца у Далмацији. Тако да је и своје чувено дело "Пилипенда", посветио томе.

2001. Хашки трибунал потврдио пресуде муслиманским и хрватским комадантима због кршења Женевске конвенције у логору Челебићи у Херцеговини над српским цивилима. Тако су Есад Ланџо осуђен на 15, Хамза Делић на 20, Здравко Муцић на 7 година затвора, док је Зејнил Делалић ослобођен свих оптужби.



21. фебруар

1974. У Београду, Савезна Скупштина прогласила нови Устав СФР Југославије за који је речено да је "нова етапа у развитку југославенског социјалистичког самоуправљања", а заправо је СФРЈ децентрализована. СР Србија подељена на три дела, претварањем њених покрајина Косова и Метохије и Војводине у својеврсне "државе у држави". Тај устав је умногоме омогућио разбијање друге Југославије, почетком 1990-их година.

1992. У Лисабону (Португал) почела конференција о бившој Босни и Херцеговини, на којој су се представници три водеће националне странке договориле да се уређење БиХ заснива на више ентитета у постојећим границама. Наде коју је подстакла конференција убрзо су нестале, јер је муслиманска страна на наговор САД одустала од мира и грађански рат је врло брзо почео.

1996. У Сарајеву, његовим источним општинама: Вогошћа, Хаџићи, Илијаш, Грбавица, Илиџа, започело је масовно исељавање српског становништва, јер су ове општине према Дејтонском споразуму припале, муслиманској страни. Тада је око 150.000 Срба напустило источно Сарајево и отишло у избјеглиштво.

2001. У Љубљани (Словенија) без резултата одржани разговори о решавању питања поделе имовине бивше СФРЈ, уз присуство међународног представника.

2008. У Београду одржан велики народни протест против једностраног проглашења независности Косова и Метохије. У нередима који су настали након скупа запаљене амбасаде САД и Хрватске, а оштећено неколико дипломатских представништава других земаља. У амасади САД испуштен је отров, који је убио српског младића, пореклом са Космета - Зорана Вујовића (20).

2008. У Бања Луци, Народна скупштина Републике Српске усвојила Резолуцију о непризнавању једнострано проглашене независности Косова и Метохије.



22. фебруар

1935. У Суботици, рођен српски писац Данило Киш, изузетан стилиста широког образовања, у чијим је делима сажета сва горчина суровог 20. века, како га је с правом означио. Писао је негованим стилом, с модерно схваћеном фабулом. Дипломирао је светску књижевност на Београдском универзитету. Био је драматург позоришта "Атеље 212" у Београду и лектор у Стразбуру, Бордоу и Лилу.

1992. У Њујорку (САД) Савјет безбедности УН одлучио да у Српску Крајину пошаље 14.000 "плавих шлемова" с мандатом на годину дана и могућношћу продужења.

1993. У Каменици, на истоку Босне и Херцеговине сахрањено 38 Срба - жртава злочина муслиманске војске, чији су лешеви откривени у близини Зворника. Лешеви су тешко идентификовани, јер су жртве ужасно масакриране.

2001. У Београду, Јездимир Васиљевић, власник пирамидалне штедионице `Југоскандик`, који се после осам година вратио у СР Југославију, ухапшен на аеродрому.

2001. У Ријеци (Истра), спроведен у истражни затвор пензионисани хрватски генерал Мирко Норац, осумњичен за ратне злочине над српским цивилима у Госпићу 1991. године.



23. фебруар

1944. У Дрвару (БиХ) у Врховни штаб партизанскох покрета НОВЈ стигла совјетска војна мисија. То је била прва војна мисија СССР-а на тлу Југославије у Другом светском рату.

2001. У Скопљу одржан четврти самит председника држава и влада чланица Процеса за сарадњу у југоисточној Европи. Председавајући Предједништва БиХ Живко Радишић и југословенски председник Војислав Коштуница потписали декларацију о прихватању Повеље о добросусетским односима, стабилности, безбедности и сарадњи у југоисточној Европи. Југословенски предсједник Војислав Коштуница и македонски предсједник Борис Трајковски потписали у Скопљу споразум о граници двије земље, чиме је озваничена граница између Македоније и Србије из времена док су оне биле у саставу СФРЈ.

2001. Светска банка одобрила 11 милиона долара кредита за Пројекат побољшања трговине и транспорта у Босне и Херцеговине.

2004. У Београду, пред Специјалним судом почело суђење оптуженима из тзв. Земунског клана, за убиство некадашњег председника Председништва СР Србије Ивана Стамболића и за покушај атентата на лидера СПО Вука Драшковића, у Будви 2000. године.

2008. У Заплани, умро Јанез Дрновшек, бивши председник Председништва СФРЈ (1989-1990), а касније и премијер, односно председник Републике Словеније. Током крвавог распада друге Југославије, играо је значајну улогу. Иако је био члан КПЈ, радио је на отцепљењу СР Словеније од СФРЈ. Током напада словеначке полиције и Терироријалне Одбране на касарне и објекте ЈНА у СР Словенији јуна и јула 1991. имао је улогу некаквог преговарача.

 



24. фебруар

1945. У Београду, Врховни штаб НОВЈ сачинио план за ослобађање Лике и Горских Котара.

1974. У Београду, умро српски биолог Синиша Станковић, члан Српске академије наука и уметности, директор Биолошког института Србије, који је знатно допринио еколошком правцу у биологији упоредним истраживањима порекла и развитка живог света балканских језера, структуре и развоја њихових екосистема. Током немачке окупације Југославије у Другом светском рату био је члан Главног Народноослободилачког одбора Србије и већи дио рата је провео као заточеник у концентрационом логору на Бањици. После ослобођења је изабран за председника Президијума Народне скупштине Србије и успешно је заступао интересе Југославије на међународним конференцијама. У универзитетску наставу је увео екологију, цитологију, ембриологију, динамику развитка, упоредну анатомију.

1988. У Београду почео састанак министара иностраних послова балканских земаља o унапређењу мултилатералне сарадње.

1990. У Загребу, Хрватска Демократска Заједница у великој дворани „Ватрослав Линиснски“ организовала свој први оснивачки скуп. Лидер, Фрањо Туђман поручује: „НДХ није била само пука квислишка творба и фашистички злочин, већ и израз повјесних тежњи хрватског народа“. Ивица Рачан, председник Савеза Комуниста Хрватске, означава ХДЗ као странку опасних намера. Странка ХДЗ је била кључан фактор у распаду СФРЈ деведесетих година 20. века и грађанском рату на тлу исте.

2001. У Београду, ухапшен бивши начелник Службе државне безбједности /СДБ/ Србије Радомир Марковић због злочина на Ибарској магистрали, где су 1999. године погинула четири функционера странке СПО.

2003. Из Београда, председник Српске радикалне странке Војислав Шешељ добровољно отишао у Хашки трибунал, где је оптужен за ширење верске и националне мржње, као и подстрекивања ратних сукоба на подручију бивше Југославије, током 1990-их. Тамо је остао 11 година, без пресуде, када се вратио у Србију.



25. фебруар

2003. У Сарајеву, Дом народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине ратификовао Уговор о двојном држављанству између БиХ и СР Југославије.

2004. У Београду, Скупштина Србије усвојила измене Закона о избору председника републике којима је укинута одредба да на изборе у првом кругу мора изаћи 50% грађана да би они успели.



26. фебруар

1909. У Истамбулу, Османлијска царевина признала Босну и Херцеговину, као дио Аустро-Угарске монархије.

1917. У Обилићу, крај Куршумлије, у окупираној Србији у Првом светском рату је почео Топлички устанак против бугарских и аустроугарских трупа, изазван масовним терором, пљачком и паљењем српских села и присилном регрутацијом. Окупатори су узвратили суровим репресалијама: убијено је око 20.000 Срба, а у Топлици је уништено 55 села.

1960. У Београду, умро српски лингвиста Александар Белић, професор Београдског универзитета, председник Српске краљевске академије од 1937. до 1960. и члан свих славенских академија. Студирао је славенску филологију и лингвистику у Одеси и Москви. Основао је и уређивао часописе "Јужнославенски филолог" и "Наш језик". Оснивач је српске модерне дијалектологије и један од твораца научне синтаксе. Решио је сложен проблем општеславенског акценатског система. Под његовим руководством САНУ је издала прву књигу великог "Речника књижевног и народног језика". Написао је око 500 научних радова.

1965. У Приштини, родио се јунак новог доба, Зоран Радосављевић, мајор Војске Југославије. Детињство је провео широм бивше Југославије, јер му је отац био војно лице у ЈНА. Зоран је завршио Ваздухопловну академију у Пули и Задру 1986. године. Радио је у војном аеродрому Батајница, код Београда, као пилот на војним авионима МИГ-21, а касније и МИГ-29. Када је НАТО пакт почео 24. марта 1999. године агресију и бомбардовање СР Југославије, заједно са својим колегама је бранио небо изнад Србије. Херојски је погинуо 26. марта 1999. као припадник 127. ловачке ескадриле „Витезови“ при ВЈ. Постхумно је одликован медаљом за храброст, а једна улица у Батајници носи његово име.

1991. У Осијеку, Србско Национално Вијеће Славоније, Барање и Западног Срема усвојило је Декларацију о суверености и аутономији Срба, којом се Срби у Хрватској проглашавају сувереним народом који има право на аутономију.

1991. У Сарајеву, Скупштина СР Босне и Херцеговине на предлог делегата СДА и ХДЗ разматрала Декларацију о независности БиХ. Србски посланици одбили да о томе расправљају.

2004. У Хргуду (Херцеговина), подручије између Љубиња и Стоца, срушио се авион са осам чланова државног руководства Вардарске Македоније, међу којима и председник Борис Трајковсаки. Они су путовали у Мостар на Међународну конференцију о инвестирању у БиХ.

2007. Хашки Трибунал, утврдио да Србија није починила геноцид у Босни и Херцеговини, током грађанског рата 1992-1995.



27. фебруар

1905. У Београду, Велика школа реорганизована и прерасла у Београдски универзитет, којем је Скупштина Србије осигурала висок степен аутономије. Прва школа универзитетског ранга у Србији основана је 1808. одлуком вође Првог српског устанка Ђорђа Петровића Карађорђа, али је угашена пропашћу устанка 1813. Наредбом кнеза Милоша Обреновића обновљена је 1830, а 1833. је премјештена у Крагујевац, где је од 1838. радила под називом Лицеј или Велико училиште. Лицеј је 1841. враћен у Београд и 1863. указом кнеза Михаила Обреновића назван Велика школа.

1945. У Јања Гори, код Плашког, на сјеверу Лике, усташе поклале 25 мјештана српске националности.



28. фебруар

1916. У Првом свјетском рату завршено пребацивање на Крф главнине од око 140.000 српских војника. Почетком јануара прве српске јединице су доспјеле до Скадра, гдје је требало да их прихвате савезнички бродови, који се нису појавили, па су због мрцварења дуж мочварног албанског приморја, током додатне голготе од 160 километара од Скадра до Валоне, војници масовно умирали од глади и исцрпљености. Од 23. јануара до 23. марта 1916. у Крфском заливу је сахрањено 4 847 српских војника и официра.

1953. У Анкари Југославија, Грчка и Турска потписале споразум о политичкој, привредној и војној сарадњи.

1998. На Косову и Метохији, отпочели синхронизовани напади албански терориста из ОВК, на српске полицијске снаге у општинама Глоговац и Србица. Том приликом је погинуло 4 српска полицајца, а два је рањено. Припадници МУП-а Србије су убили 16 терориста, а девет заробили и пронашли већу количину оруужја.

2004. У Београду, оба већа Скупштине СР Југославије на својој последној седници усвојили Повељу о мањинским и људским правима и грађанским слободама, чиме су створени услови за формирање државне заједнице Србије и Црне Горе.



29. фебруар

1992. У Босни и Херцеговини је одржан референдум на којем се 63,4% становништва изјаснила за одвајање од СФРЈ, односно БиХ као независну државу. Срби у БиХ су бојкотовали овај референдум. Према важећим законима, овај реферндум није имао легитимност, јер је морало да изађе више од две трећине грађана са правом гласа, односно 66,66% гласача. Муслимани и Хрвати су свеједно наставили са својим сепаратистичким акцијама. Врло брзо кренуо је и рат.



1. март

1942. У Окучанима, усташе извршиле рацију над српским становништвом, где је већина похапшена и одведена у концентрационе логоре Јасеновац и Градишку.

1991. У Пакрацу, специјалне полицијске снаге МУП-а Хрватске из Бјеловара напале полицијску станицу, коју су српски полицајци држали под контролом (Јово Везмар). Није било жртава. Хрватске снаге су имале 3 рањена, а 32 српска полицајца су била заробљена.

1992. У Сарајеву, муслимански криминалац Рамиз Делалић Ћело, са групом 4 припадника Зелених Беретки, паравојне формације, убио српског старог свата Николе Гардовића на Башчаршији у СарајевуОвај догађај је довео Босну и Херцеговину до усијања, јер су муслиманске власти под контролом Алије Изетбеговића, одбиле да процесуирају овај злочин, што је био увод у крвави босанско-херцеговачки грађански рат 1992-1995. Занимљиво да је америчка ТВ станица ЦНН, приказала овај злочин да су Срби пуцали на муслиманске сватове.



2. март

1919. У Београду се састао први југословенски парламент - привремено народно представништво Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у којем је било 296 посланика, постављених указом владе. Посланици су махом били из ранијих парламената југословенских земаља, изабрани пре Првог светског рата.

1942. У Беоговом Брду, крај Цетинграда (Кордун), усташе направиле стравичан масакр над 75 српских цивила.

1942. У Чајничу од око 1.000 партизанских бораца формирана Друга пролетерска бригада са четири батаљона, у чији су састав ушли Први и Четврти батаљон Ужичког, Други батаљон Чачанског и Трећи батаљон Шумадијског одреда. На борбеном путу дугом око 24.000 км бригада је извела више од 120 већих операција широм Југославије.

1946. У Црљенцу, код Смедерева, рођен Љубиша Величковић, који је постао генерал-пуковник пилот, једини генерал који је погинуо током агресије НАТО пакта на СРЈ 1999. Обављао је све летачке и најодговорније командне дужности у Ратном ваздухопловству и Противваздушној одбрани ЈНА и ВЈ и први је Србин који је летио авионом "миг 29". Био је наставник летења, командант летачке ескадриле, пука и корпуса, секретар Савезне дирекције за контролу летења, начелник Генералштабне школе ВЈ, начелник Сектора за РВ и ПВО Генералштаба ВЈ и командант РВ и ПВО ВЈ. У тренутку погибије приликом посјете јединицама на првој линији одбране отаџбине обављао је дужност помоћника начелника Штаба Врховне команде за РВ и ПВО ВЈ.

1958. У Сплиту, умро српски вајар Тома Росандић, први ректор Академије ликовних умјетности у Београду, члан Српске академије наука и уметности. Каменорезачки занат је учио у Сплиту, а вајарство у Венецији и Бечу. Био је одличан клесар, али је најбоља дела створио у дрвету, с изванредним осећајем за његову структуру и материју. Израдио је мноштво јавних споменика, укључујући велику групу "Играли се врани коњи" испред Скупштине Југославије у Београду и скулптуру "Уморни борац" на Калемегдану.

1992. У Црној Гори на референдуму 63% грађана изјаснило се за заједничку државу са Србијом - Савезну Републику Југославију. Челници највећих политичких странака су тим поводом изјавили да народе Црне Горе и Србије повезују етничке, економске, културне, историјске и друге везе и да их оне упућују на заједнички интерес да живе у једној држави.

1993. У Босни и Херцеговини, амерички војни транспортери избацили прве товаре са храном и лековима, не територије где живе муслимани, чиме је почела "Операција падобран" у бившој БиХ.

1994. У Вашингтону (САД), после четвородневних преговора под притиском САД, представници Хрватске и босанских муслимана и Хрвата у Вашингтону потписали прелиминарни споразум о стварању муслиманско-хрватске федерације у бившој БиХ, против Срба.

2001. У Београду, југославенска влада прихватила Споразум о специјалним паралелним везама Републике Српске и СР Југославије.

2001. Хрватски представници предали Хашком трибуналу 2.700 страница материјала, у којем је образложена тужба коју је Хрватска поднела против СРЈ због наводног кршења одредаба Конвенција о геноциду.



3. март

1942. У Црнаји, општина Цазин, на северозападу Босне и Херцеговине, усташе и муслиманска милиција праве покољ над српским цивилима, где је око 80 Срба усмрћено, а њихова имовина је опљачкана и спаљена.

1992. У Босански Брод, из правца Славонског Брода, приситгла велика и добро наоружана група хрватских војника, чиме је започела агресија Републике Хрватске, на Босну и Херцеговину. Они су имали помоћ од локалних хрватских паравојника и шовиниста, па су нападали искључиво места са српским становништвом, а почињени су бројна кривична дела (убиства, пљачке, паљење имовине...) против Срба. Хрватски војници су окупирали ово подручије више од 7 месеци.

2004. Из Вашингтона (САД) Музеј "Холокауст"  доставио Министарству просвјете Републике Српске микрофилмовану јасеновачку грађу, коју је Влада Републике Српске 2000. године предала том музеју.



4. март

1942. У Драготини, покрај Глине (Банија), усташе, под командом Ивана Мрака, извршиле покољ над 50-ак мештана српске националности.

1945. У Трновцу, покрај Коренице (Лика), усташки масакр над 33 српска цивила.

1966. У Дечанима, на западу Метохије, подно Проклетија, штиптарске банде тешко претукле Србина Миливоја Лакићевића, шумара, који је чувао манастирску шуму, а поднео је кривичне пријаве против шумокрадица.



5. март

1933. У Немачкој, победила Националсоцијалистичка радничка партија Немачке Адолфа Хитлера и освојила већину у Рајхстагу (скупштини). Ова странка и њен лидер су водили шовинистичку и освајачку политику, која је довела до Другог светског рата (1939-1945). Прогонили су највише: Русе, Србе, Пољаке, Јевреје, Роме и др. Почетком априла 1941. године напали су Краљевину Југославију, поделивши њену територију. Највећи део је припао усташкој НДХ.

1998. У Лауши, покрај Дренице, на Косову и Метохији, албански терористи ОВК, које је предводио злочинац Адем Јашари, извшрили напад на патролу српске полиције. Кренула је полицијска акција и потера селу Перказ, јер су два полицајца убијена. Наредног дана Адем Јашари (један од оснивача ОВК) је опкољен са својом групом и ликвидиран, јер је одбио да се преда снагама МУП-а Србије. Поред њега ликвидирано је 66 албанских терориста, а два припадника српске полиције су погинула. Адем Јашари је касније добио споменик у центру Приштине (по доласку снага УНМИК и КФОР), али и у центру Тиране.

2006. Хашки Трибунал је објавио да је у притворској јединици у Швенингену (Холандија), Милан Бабић (50) пронађен мртав. Он је био некадашњи премијер Владе САО Крајине, почетком 1990-их година, коме се судило за ратне злочине. У вези Милана Бабића постоје бројне контраверзе. Прво, због неслагања са руководством званичног Београда, док је био политички ангажован, преко његовог наводног признања учествовања у прогонима, па до смрти у притворској ћелији, за коју ни данас не постоји неко валидно објашњење како је до тога дошло.



6. март

1941. У Београду, Крунски савет у Другом светском рату одлучио да Краљевина Југославија приступи Тројном пакту, под условом да јој Немачка и Италија гарантују неповредивост територије.

1945. У Њујорку, умрла Милена Павловић-Барили, уметница рафиниране културе, која је сликала у надреалистичком маниру, с посебним осјећањем за простор и поетичну атмосферу. Живот је провела између два света - мајке Данице и оца Бруна Барилија, италијанског композитора и музичког критичара, односно између патријархалне Србије и великих културних центара Европе. Завршила је Уметничку школу у Београду, студирала у Минхену, живела у Риму и Паризу. У САД је отишла 1939. где је посљедица пада с коња умрла је у Њујорку у 36. години живота.

1966. У Ђаковици, на југозападу Метохије шиптарски бандити су избли ножем на седам места кондуктера српске националности и ранили возача, јер су одбили да возе препун аутобус са Албанцима, који су одбили да плате карте.



8. март

1937. У Монтреу (Швајцарска) умро је Милан Прибићевић, српски официр и политичар Краљевине Југославије. Учествовао је у Балканским ратовима (1912-1913) и Првом светском рату (1914-1918), борећи се на Церу, Јадру, Гучеву и у биткама за ослобођеље Косова и Метохије и Јужне Србије. Такође, за време рата је, као ретко образован човек тога доба, посетио Северну Америку, прикупљајући добровољце за Солунски фронт. Био је носилац Карађорђеве звезде са мачевима и Медаље за храброст. Сахрањен је у Београду у Алеји великана на Новом гробљу.

1993. У Бодеришту, општина Брчко (Босанска Посавина), 15 војника Републике Српске, већином из Брчанске Грбавице, бивају зверски мучени и убијени од припадника 108. бригаде ХВО. Лешеви убијених војника су били ужасно масакрирани, да је једва тим форезничара обавио обдукцију дан касније.



9. март

1924. Италија анектирала Ријеку, после 4 године самосталности, коју је самостална државица Ријека имала Рапалским уговором из 1920. године, између Краљевине СХС и Италије. Чин анексије је остао споран будући да није био међународно-правно признат.

1991. У Београду, велике демонстрације опозиције коју предводи странка СПО и њен вођа Вук Драшковић, против режима Слободана Милошевића. Тада су погинуле две особе: један милицајац и један демонстрант средњошколац. Први пут после Другог светског рата, војска излази са тенковима.

1993. У Лондону, неуропсихијатар и професор Филозофског факултета у Београду др Милан Поповић добио је награду "20. век" Међународног института у Кембриџу за достигнућа у науци. Претходно је на конгресу Светског удружења лекара за превенцију у Бечу указао на моралну неоправданост санкција и то излагање је објавио престижни часопис "Медицина и рат".

1993. У Београду, умро србски грађевински инжењер Синиша Обрадовић, пројектант пруге Београд-Бар, брзих пруга у Србији и железничког чвора у Косову Пољу.

2001. У Лучанима, на југу Србије, албански терористи извели напад на ово село и том приликом је један припадник МУП-а Србије погинуо, а два су рањена.



10. март

2002. На Палама, код Сарајева, убијен Ристо Југовић, генерални директор СОД "Јахорина" испред породичне куће. Пре рата у БиХ, био је запослен у РО "Фамос" Коран, "Црвена застава" Крагујевац и Народној банци БиХ. Функцију генералног директора СОД "Јахорина" обављао је од 1992. године. Био је носилац Ордена Немањића и Ордена Светог Саве првог реда.

2004. У Мостару, Кантонално тужилаштво подигло оптужницу против седморице припадника муслиманских паравојних формација, који су починили ратне злочине над цивилним становништвом српске националности у Коњицу у пролеће 1992. године.

2006. У Приштини, бивши командант албанске терористичке ОВК, Агим Чеку изабран за новог премијера тзв. Републике Косово на ванредној седници парламента.

2006. Хашки трибунал одлучили да бивши командант албанске терористичке ОВК, Рамуш Харадинај, оптужен за злочине над неалбанцима на Косову, може јавно политички деловати док на слободи чека почетак суђења.






Ваша електронска адреса

Ваша лозинка















Aко желите активно да пишете на нашем сајту, слободно се обратите администратору на:
webmaster@zlocininadsrbima.com















КОЛУМНЕ
НАШИХ
АУТОРА