1810. Код Варварина завршена велика битка србском победом, где су се сукобили руско-србске снаге против Турака и Арнаута. Битка је трајала неколико дана, а Турци су имали близу 30.000 бораца и 15 топова којима је командовао Хуршид-паша, док је вожд Карађорђе предводио око 8.000 устаника и још помоћ 4.500 руских бораца из Дунавске војске. И руско-србске снаге су имале 15 топова. У овом боју су се истакли Хајдук Вељко Петровић и Јован Курсула на мегдану.

1945. У Загребу, врх римокатоличке цркве у Хрватској објавио "Пастирско писмо", чији је духовни творац био ратни злочинац загребачки надбискуп Алојзије Степинац. У писму је жестоко нападнута нова власт у СФР Југославији због пресуда "католичким вјерницима и свећеницима", због одвајања цркве од државе и због аграрне реформе.

1991. У Вуковару, на обалама дунава убијен српски цивил Божо Шкорић звани Вукман, од стране хрватских паравојника.

1991. У Карловцу, код Коранског моста, хрватске паравојне снаге, које је предводио Михајло Храстов, починиле стравичан маскр над 13 српских резервиста.

1991. Код Пакраца у селу Омановац (Западна Славонија), хрватске паравојне снаге убијају поштара српске националности Гојка Буничића.

1991. У Сиску на Банији убијени радници Жељезаре: Петар Пајагић и Бранко Лукач.

2000. У Београду, Окружни суд прогласио кривим и осудио на 20 година затвора западне лидере и чланице НАТО-а због кривичних дела против човечности и међународног права, које су починили нападе на СР Југославије током пролећа 1999. године у агресији названој "Милосрдни Анђео".

2004. У Скопљу, власти БЈР Македоније, донеле одлуку по којој је забрањен рад и кретање свештеницима Српске Православне Цркве

1914. На Мачковом камену на планини Јагодња између Крупња и Лознице последњег дана жестоке битке са аустроугарском војском гине потпуковник Душан Пурић, легендарни командант 4. пука "Стеван Немања" из Дринске дивизије Треће србске армије.

1990. У Сремским Карловцима, одржана централна прослава поводом 300 година од сеобе Срба, под Арсенијем III Чарнојевићем. Присутно преко 100.000 људи.

1866. На Цетињу, Кнежевина Србија и Црна Гора потписују уговор о заједничкој борби против Турака и каснијем уједињењу свих србских земаља, с тим да би се Кнежевина Црна Гора присајединила Србији и признала врховну власт Обреновића. У име србске стране споразум је потписао Милан Пироћанац изасланик кнеза Михаила Обреновића, а у име црногорске стране књаз Никола I Петровић.

1987. У Београду, почела чувена Осма седница ЦК Комунистичке партије Србије, трала је два дана, на којој је Слободан Милошевић изабран за њеног председника. Због албанског иредентизма на Космету, ова седница је одржана уз велике тензије, где је Милошевић победио своје конкуренте Драгишу Павловића и Ивана Стамболића.

2003. У Њујорку (САД), чланови Контакт групе дали сагласност да у Бечу почну преговори званичног Београда и Приштине о будућем статусу Косова и Метохије.

1227. У Србији се упокојио Стефан Немањић Првовенчани, први крунисани краљ из светородне династије Немањића у средњовековној Србији. Био је други син Ане и великог жупана Стефана Немање, који је поред њега имао сина Вукана и Растка. Престол је наследио на државном сабору код Петрове цркве у Расу 25. марта 1196. године, а за краља је крунисан 1217. године. Са братом Растком (замонашено Свети Сава) издејствовао је самосталнлост СПЦ у Никеји 1219. године. Пред крај живота Стефан Првовенчани се замонашио и данас га СПЦ слави као Светог Симеона.

1941. У Ужице улазе партизанске јединице НОВЈ, које су ту биле два месеца, а политичко руководство КПЈ је ту прогласило Ужичку републику, која је постојала до краја новембра 1941. тада је пала у немачке руке.

1941. У Лондону одржана Атланска повеља између влада СССР, Велике Британије, Аустралије, Новог Зеланда, Канаде, Грчке, Белгије, Луксембурга, Холандије, Норвешке, Пољске, Француске, Чехословачке и Југославије, у осам тачака, која је предвиђала борбу против Сила осовине. Касније је та повеља послужила за Повељу ОУН.

1944. Немачки авион страховито бомбардовао Свилајнац.

1987. У Београду, одржана чувена Осма седница ЦК Савеза Комуниста Србије, у којој је дошло до смене дотадашњег руководиоца Драшише Павловића већином гласова, а главну улогу преузима Слободан Милошевић. Ту је уствари дошло до разлаза Милошевића и Ивана Стамболића. Многи сматрају да је ту дошло до преломних момената који су се касније одразили на политичке потресе почетком 1990-их година, када се СФРЈ распала.

2000. У СР Југославији, одржани вишестраначки избори, који су касније довели до насилне промене власти 5. октобра 2000. године. Све је то приказано као револуционаран чин и воља народа. А уствари све је било дело страних обавештајних служби које су финансирале НВО сектор у Србији.

2001. У Зеници, у Кантоналном Суду (први пут) отпочео процес против 15 осумњичених са територије Федерације БиХ, који су осумњичени за ратне злочине, кршење међународног права и обичаја ратовања.

2001. СР Југославија поново примљена (враћена) у Интерпол.
 

1991. У Њујорку (САД), Савет Безбедности УН увео забрану увоза оружја за територију СФР Југославије, односно свим југославенским републикама.

1992. У Милићима, на истоку Босне и Херцеговине, у селима Рогосије и Нетиришта, припадници муслиманске Армије Босне и Херцеговине починили стравичан масакр над најмање 25 Срба. Већина жртава је настрадала хладним оружјем.

2001. У Сарајеву некадаши генерал муслиманске тзв. Армије БиХ Сефер Халиловић се предао Хашком Трибуналу, који га је оптужио за ратне злочине током 1993. на подручију централних дијелова БиХ. У оптужницу нису ушли злочини и етничко чишћење србског становништва, већ само хрватског. Касније 2005. године је чак и ослобођен.

1990. У Сплиту, на стадиону "Пољуд" прекинута утакмица између домаћег Хајдука и београдског Партизана, док је југославенска застава запаљена од стране хрватских навијача, гостујућих навијача није било.

1991. У Сиску, код Одранског моста, хрватске паравојне снаге убиле су српског цивила Владу Дрљачу.

2006. У Бања Луци, највиши представници Републике Српске и Републике Србије су потписали договор о специјалним односима.

1994. Код Коњица, на брду Кисер изнад Борачког језера погинула су три припадника легендарне Бобанске чете: Драган Слијепчевић, војвода Недељко Видаковић и Љубиша Поповић, док је Александар Маслеша тешко рањен.

1988. У Грацама, у централном делу Косова и Метохије, петорица Албанаца, откопавају гробове две српске бебе, породице Радојка и Драгице Петровић, те их комадају и бацају по гробљу. Овај монструозни злочин остао је као један незабележен у историји човечанства. Најтрагичније је то што српске комунистичке власти на КиМ нису процесуирале починиоце.

1990. На Банији, у Двору на Уни, Глини и Петрињи, грађани обарају дрвећа на путеве, бојећи се изненадних упада хрватске специјалне полиције. Траже од ЈНА и Председништва СФРЈ да их заштити.

2000. У Залазјама, код Сребренице, Комисија за нестала лица Републике Српске, пронашла остатке од 23 леша српске националности, који су нестали још на Петровдан 1992. године, током напада муслиманских снага, које је предводио Насер Орић, на ово село.

1880. На Убу, у селу Руклада родио се Војислав Танкосић, србски официр и четнички војвода, учесник најважнијих догађаја на Балкану крајем 19. и почетком 20. века. Члан тајне организација "Црна Рука". За њега се зна да је био умешан у Мајски преврат 1903. када су убијени краљ Александар Обреновић и његова жена Драга, затим Видовдански атентат у Сарајеву 1914. када је убијен аустријски престолонаследник Франц Фердинанд и његова жена... побуна србског народа у Вардарској Македонији и стварање четничких одреда и касније ослобађање 1912. године у Првом балканском рату. Приликом повлачења србске војске ка Грчкој, услед Тројне инвазије... у једном селу код Деспотовца је рањен и превежен у Трстеник, где је 2. новембра 1915. издахнуо. Одликован је 1908. године златним Орденом Карађорђеве звезде са мачевима.

1914. У Скопљу, умро српски композитор и педагог Стеван Стојановић - Мокрањац, члан САНУ и Београдског Певачког друштва.

1942. У Грубишном Пољу, на локацији Трандлерова дјетелина усташе стрељале најмање 33 стараца, жена и дјеце србске националности, од чега су седам успјеле да преживе.

1944. У Србију ушле јединице Црвене Армије из Бугарске, у складу са споразумом совјестских власти и политичког руководства партизанских јединица.

1949. У Москви, донета одлука о отказивању помоћи Југославији, чиме је продубљена криза између СССР и СФРЈ.

1989. У Љубљани, Скупштина СР Словеније усвојила амандмане на републички Устав, по коме је републички Устав добио примат у односу на савезни.  Овим чином су започеле најаве изласка СР Словеније из СФРЈ.

1990. У Београду, Скупштина Србије, усвојила нови Устав, према којем је СР Србија раније била република грађана, а покрајине (Војводина и Косово и Метохија) су постају терторијалне аутономије без икаквих атрибута државности.

1995. У Книну, засеок Вариводе, општина Кистање, хрватски војници убијају 12 српских цивила, старије доби. Ово је био трећи случај да су хрватски војници након завршетка злочиначке акције "Олуја", убијали српске цивиле који су остали на својим огњиштима.

2009. У Београду, Специјално Тужилаштво за ратне злочине, донело пресуду Илији Јуришићу, на 12 година затвора, за организовање напада на војнике ЈНА у Тузли 15. маја 1992. године.

1991. У Бјеловару долази до обрачуна припадника ЈНА и хрватских паравојних формација, које су желеле да заузму касарну и складишта ЈНА. Том приликом долази до ратног злочина над 4 официра ЈНА и херојске погибије мајора Милана Тепића и војника Стојадина Мирковића.

2012. У Крушевцу, преминио Вељко Раденовић, генерал МУП-а Србије, комадант Посебне јединице полиције из Призрена. Прославио се ослобађањем Ораховца (Космет) 1998. године. Њему у част Гаврило Кујунџић написао је песму "Ђенерале, ђернерале", коју изводе Косовски Божури.

1916. На Кајмакчлану, у Грчкој, завршила се велика битка, једна од најкрвавијих у Првом светском рату. Срби су ту изгубили скоро 5.000 војника, али су добили стратешку предност у односу на Бугаре, који су имали бројна утврђења. После месец и по дана ослобођен је и град Битољ.

1991. У Ораховици (Западна Славонија), убијен је српски цивил Момчило Деврња (49), по занимању шофер, у својој породичној кући.

1991. У Вуковару, ухапшен српски цивил Недељко Турклало (33), после чега му се губи сваки траг. Његово тело је избацио Дунав, неколико дана после.

1991. У Загребу, у касарни Југославенске Народне Армије, у насељу Ракитије, убијен је војник ЈНА Марко Утржан, метком из непосредне близине од хватског паравојника Збора Народне Гарде под надимком "Ранко", албанске националности.

1998. На Косову и Метохији подно Проклетија у мучком нападу албанских терористичких група на караулу Кошаре погинуло је пет граничара, војника СР Југославије: Владимир Радоичић, Миладин Гобељић, Илија Павловић, Мирослав Јоцић и Милош Павловић... а неколико их је тешко рањено.
 

1941. У месту Златар, у хрватском Загорју, основан концентрациони логор Лоборград, за Србе и Јевреје под немачком управом. Овај сабирни логор је постојао 13 месеци, у дворцу некадашње аристократске породице Кеглевић и ту је убијено најмање 200 људи, а кроз читав логор прошло је више од 1.500 жена и деце, највише са подручија БиХ.

1990. У Србу (Лика) Српско Национално Вијеће прогласило аутономију Срба у Хрватској на основу референдума на којем се од 567.317 грађана за аутономију изјаснило 567.127 грађана.

1991. У Маринцима, општина Вуковар, хрватске паравојне снаге су минирале православну цркву Св. Ђорђа, која је подигнута 1758. године.

1991. На Иваницу, код Требиња падају прве гранате из правца Дубровника, чиме је отпочела агресија хрватских снага на Босну и Херцеговину.

2003. У Бања Луци, Народна скупштина Републике Српске усвојила декларацију којом се тражи повлачење тужбе Босне и Херцеговине против Србије и Црне Горе за геноцид пред Међународним судом правде у Хагу.

1990. У Книну, је дошло до блокаде жељезничког саобраћаја из Београда, Загреба, Бихаћа ка Сплиту, Шибенику, Задру. Саобраћај је блокиран како би се спречио упад специјалне хрватске полиције у Книн.

1991. У Бјеловару, у затвору из блока II који је намењен за војнике из касарне ЈНА "Божидар Аџија", хрватски паравојници: Тулић и Билак извели су 6 припадника ЈНА: Здравка Докмана, Ивана Хосјака, Милорада Ђорђевића, Радована Грдељевића, Бошка Радонића и Мирка Остојића... те су их одвели на фарму јунади у Великом Коренову, где су их стрељали, а лешеве покопали на ђубришту.

1993. У Зеници припадници муслиманске Седме бригаде тзв. Армије Босне и Херцеговине ликвидирали србску породицу Јовановић: Томислав (1945), Зорка (1952), Владимир (1973), Вања (1974), Љубомир (1974) и отели њихов стан.

2001. У Бања Луци, Народна Скупштина Републике Српске усвојила Закон о сарадњи РС са Хашким трибуналом.