1972. Изнад Чехословачке, после експлозије подметнуте бомбе, пао авион ЈАТ-а "ДЦ-9" на линији Копенхаген - Београд. Погинуло је 26 путника и чланова посаде, а преживела је једино стјуардеса Весна Вуловић.

1977. У Мадриду потписан споразум између СФР Југославије и Краљевине Шпаније о подизању дипломатских односа и отварању мисија на нивоу амбасада.

1993. У Њујорку (САД) Савет безбедности УН осудио напад Хрватске на Републику Српску Крајину, територију под заштитом Унпрофора, у злочиначкој акцији "Масленица '93". Тада је за неколико дана убијено 350 Срба, а 10.000 их је прогнано из Равних Котара.

1996. У Бихаћу, под притиском међународне заједнице затворен муслимански концентрациони логор у бившој касарни "27. јул". Имао је 14. мањих логора, а постојао је 20 месеци. Кроз овај логор прошло је неколико стотина Срба, углавном заробљених војника Републике Српске и РСК.

1997. У Београду дошло је до великих демонстрација више од 50.000 људи, када су припадници полиције употребиле сузавац да би разбили демонстранте. Протести су били јер су поништени изборни резултати на изборима из децембра 1996. године.

2004. У Земуну, преминуо легендарни глумац Михајло Бата Паскаљевић.

2007. У Њујорку (САД) Генерална скупштина УН усвојила резолуцију којом се осуђује негирање холокауста.

1924. У Риму, Краљевина Југославија и Италија, су потписале пакт о пријатељству и сарадњи којим је град Ријека предат Италији. 17 година касније Италија је прекршила овај споразум, тако што је са Немачком и савезницима напала почетком априла 1941. године југославенску територију. Том приликом италијанска војска је заузела добар део Далмације, пола Словеније, Дубровник и Црну Гору.

1942. На Јахорини, планина у Босни, кренула је главнина партизанских снага из Прве пролетерске бригаде током друге непријатељске офанзиве прешла 100 км до Фоче, преко Сарајевског поља и планине Игман. Марш више од 700 бораца, од којих 50 рањених и болесних, трајао је 18 часова кроз дубок снег, при температури минус 32'С. У маршу су промрзла 172 борца и некима су без анестезије ампутирани делови тела.

1945. Јединице Црвене Армије ослободиле нацистички концентрациони логор Аушвиц, највећи у Европи током Другог светског рата. У логору је остало 7.000 људи, које Немци нису стигли да побију. У Аушвицу је било заробљено око 25.000 Срба.

1991. На ТВ Београд емитован филм о илегалном наоружавању чланова резервног састава МУП-а Хрватске као и чланова странке ХДЗ. Филм је снимљен 19. октобра 1990. године у Гакову, крај Вировитице, на полигону Југославенске Народне Армије. Тада је Мартин Шпегељ, министар у хрватској влади причао сарадницима своје монструозне планове о наоружавању и обрачну са припадницима ЈНА и Србима у СР Хрватској. Агенти Контраобавештајне службе ЈНА су све то снимили. Аутентичност снимака је 10 година касније потврдио Стјепан Месић, председник Републике Хрватске.

1996. У Тарчину, затворен је муслимански концентрациони логор Силос, где су затварани Срби из Сарајева и околине. У логору Силос је било заворено најмање 600 српских цивила, од чега су 24 умрла као последица физичког злостављања, пребијања, тортура и мучења глађу. Ово је био један од 126 укупно муслиманских логора за Србе, на подручију града Сарајева током рата 1992-1996. Најмлађа жртва овог логора био је Лео Капетановић (14), а најстарија Васо Шаренац (85).

2003. У Сарајеву, отворен Суд и Тужулаштво у бившој касарни ЈНА "Виктор Бубањ" где су босански муслимани током рата држали заробљене српске цивиле и мучили их.

2003. У Београду, посланици Скупштине Србије усвојили већином гласова Уставну повељу будуће заједнице Србије и Црне Горе.

1994. У Мостару, убијена три италијанска новинара. Ово убиство није никада разјашњено, иако је највећи град на Неретви био за вријеме рата подијељен на муслиманску и хрватску страну.

2004. У Босни и Херцеговини, високи представник за БиХ Педи Ешдаун донио одлуку о новом статуту града Мостара, којом се уводи јединствено Градско Вијеће и градска управа, те укида шест постојећих општина.

2006. У Новом Саду у 73. години преминуо књижевник Душко Трифуновић. Родом је из Сијековца (Босанске Посавине). Свој стваралачки опус започео је по повратку са служења редовног војног рока, када је имао 22 године. Касније је написао 4 романа и неколико драма. Штавише, постао је омиљени сарадник сарајевских музичких група и појединаца. Награђиван је престижним наградама у земљи. На Палама, код Сарајева, њему у част се одржавају песнички сусрети "Дани Душка Трифушновића", сваког септембра месеца од 2006. године.

1942. У Двору на Уни (Банија), усташе са Зринске Горе, под командом Нарциса Јасзенског направиле стравичан покољ над српским цивилима у селима: Шегестин, Ораовица и Драшковац. Убијено је око 270 мушкараца, жена и деце, углавном хладним оружјем... док је њихова имовина опљачкана и спаљена. Овај догађај у историји је забележен као Ноћ крвавих ножева.

1999. У Бриселу, Контакт група позвала Србе и Албанце у СР Југославији да приступе мировним преговорима у француском замку Рамбује у близини Париза. Ово је било само по себи фарса, јер је НАТО пакт већ спремао агресију на Србију и Црну Гору, што се и десило наредни месеци.

2003. У Подгорици, Скупштина Црне Горе усвојила уставну повељу нове државне заједнице СЦГ и закон о њеном провођењу.

2007. У Паризу, шеф УНМИК-а Јоаким Рикер потписао споразум са Унеском о реализацији првог пројекта рестаурације и конзервације културног наслеђа на Косову и Метохији.

1933. У Берлину, дужност канцелара Немачке преузео је Адолф Хитлер, који је био из редова нацистичке социјал-демократске партије. Његова владавина је била заснована на шовинизму и геноциду. Увео је свет у Други светски рат, тако што је напао Пољску 1. септембра 1939. године. А Краљевину Југославију је напао скупа са Италијом, Мађарском, Бугарском, Албанијом и Румунијом 6. априла 1941. године. Немачке ратне јединице су у Другом светском рату убиле стотине хиљада Срба, а највећи масакри били су у Крагујевцу, Краљеву и црногорском селу селу Велика. Поред тога Немци су спроводили скупа са усташама велике офанзиве на Козару, Банију, Сутјеску, Неретву и др.

1942. На Банији, завршена усташко-домобранска офанзива, у којој је убијено најмање 100 Срба, углавном жена, дјеце и стараца. Србска села од Костајнице до Петриње су спаљена, а пре тога опљачкана.

1946. У Београду, уставотворна Скупштина изгласала први Устав Федеративне Народне Републике Југославије, у којем је усвојен принцип федеративног уређења земље, одређена основна права и дужности федерације и република.

2006. У Сарајеву, међународни представник у Босни и Херцеговини Педи Ешдаун (иначе шпијун британске обавештајне службе МИ6) предао дужност, свом наследнику Кристијану Шварц-Шилингу. Ешдаун је имао током четири године свог мандата, низ контраверзних одлука у току свог мандата. Забрањивао је јавно приказивање филмова који прате тематику страдања Срба у Босни и Херцеговини, у три рата (1914, 1941 и 1992).

2021. У Загребу је умро хрватски социолог, професор, писац Мирослав Туђман (75). Утемељио је обавјештајно-сигурносни систем Републике Хрватске почетком 1990-их године који је био главно оружје у етничком чишћењу и прогону Срба у посљедњој деценији 20. вијека када је преко 650.000 Срба напустило своје домове са подручја авнојевске Хрватске. Његов отац је Фрањо Туђман, хрватски предсједник и врховну командант оружаних снага РХ током деведесетих година.

1915. У Срему умире аустроугарски генерал Михаило Апел (59) који је на почетку Првог свјетског рата учествовао у инвазији на Србију преко Дрине. Имао је команду над босанско-херцеговачким XV корпусом у оквиру Шесте армије Војске Аустроугарске монархије.

1918. У Боки Которској, на аустроугарској флоти избила је једна од највећих побуна морнара у Првом светском рату. Топовски хитац с крстарице "Санкт Георг" означио је почетак побуне више од 8.000 морнара са око 400 бродова у Јадранском мору. Побуњеници су тражили неодложно закључење мира, демобилизацију, право свих народа у Аустро-Угарској на самоопредељење, побољшање услова рада на бродовима и амнестију учесника побуне. Побуна је угушена у крви.

1945. У Софији је осуђен на смрт и истог дана стрељан генерал Никола Михов (54), који је био за време Другог светског рата заповедник свих бугарских фашистичких јединица на подручју Краљевине Југославије: источна и јужна Србија. Командовао је Петом, касније и Првом армијом... да би 1942. постао и министар одбране у Влади Бугарске. Чак је био и члан Регентског савета 1943. године, након сумњиве смрти цара Бориса III по повратку из Берлина.

1950. У Београду основан Музеј Железнице, први такав у Југославији, који је отворен за јавност три године касније.

1992. У Београду, објављен Меморандум југославенске владе о злочину геноцида у Хрватској и скрнављењу спомен-подручја "Јасеновац". У Меморандуму је предложено да УН утврде чињенице и на основу тога предузму мере према хрватским властима, али је захтев игнорисан.

1992. У Книну, Влада Републике Српске Крајине /РСК/ одбацила план Сајруса Венса и остала при захтеву да мировне снаге УН буду ангажоване само на линији сукоба. Следећег дана крње Председништво СФРЈ је прихватило Венсов план, а потписао га је и председник Скупштине РСК, што је две седмице касније потврдила Скупштина РС Крајине.

2001. У Републици Српској, Анкетна комисија Народне скупштине РС за испитивање последица на околину и становништво дејства муниције са осиромашеним уранијумом одлучила да се обрати циркуларним писмом свим релевантним институцијама и појединцима у Босни и Херцеговини и свету који могу пружити податке о штетном деловању ове муниције.

1901. У Херцег Новом, умро је чувени војсковођа Марко Миљанов Поповић Дрекаловић. Ратовао је са Турцима и добио чин војводе од књаза Данила I Петровића. Највећу славу је задобио у Бици на Фудини (1876.), када су његови борци победили далеко бројнију турску војску Махмуд-паше. Описменио се у 50. години, па је написао и низ значајних књижевних дела, међу којима најпознатије "Примјери чојства и јунаштва". Једно време је био и градоначелник Подгорице.

1908. У Дубровнику, умро српски писац Милован Глишић, један од зачетника реализма у српској књижевности. Студирао је у Београду технику и филозофију, затим уређивао новине и бавио се позоришном драматургијом. Написао је тридесетак приповедака, две комедије и преводио је с француског и руског језика, укључујући "Рат и мир" од Лава Толстоја. Описивао је живот српског села притиснутог бирократијом и зеленашима.

1924. У Мостару, умро српски писац Алекса Шантић, аутор антологијских песама "Остајте овдје", "Емина", "Вече на шкољу". Припадао је мостарском кругу око књижевног листа "Зора", који је покренуо с Јованом Дучићем и Светозаром Ћоровићем. Основао Српско певачко друштво "Гусле". У време анексионе кризе, изазване 1908. аустроугарском окупацијом Босне и Херцеговине, избегао је у Италију, затим је био посланик у Сабору БиХ. У Првом светском рату аустроугарске власти су га хапсиле као истакнутог српског националисту. У почетку је био под утицајем српских песника Бранка Радичевића, Јована Јовановић - Змаја и Војислава Илића, али је потом изградио властити песнички израз, карактеристичан по елегичним мотивима и родољубивим темама. Његови стихови су музикални, а песме осјећајне, пуне љубави за национално и социјално потлачене, с јаким револтом против тираније. Преводио је с њемачког и чешког језика.

1945. У Софији је осуђен на смртну казну фашистички премијер Богдан Филов (62), који је водио Бугарску током 1940-1944, када је спровођена геноцидна политика према Србима на подручју окупиране Краљевине Југославије (вардарски, нишавски, тимочки и јужноморавски део). Убијено је преко 80.000 Срба у источној и јужној Србији. Стрељан је после 13 дана на градском гробљу и покопан у масовну гробницу.

1964. У Београду, умро српски писац, критичар и преводилац Милан Богдановић, професор Београдског универзитета, члан Српске академије наука и уметности. Уређивао је лист "Република" и часописе "Данас", "Српски књижевни гласник", "Књижевне новине". Био је управник Српског народног позоришта у Новом Саду и Народног позоришта у Београду и предавач на Филозофском факултету и Факултету ликовних уметности.

2004. У Косовској Митровици, Координациони центар за Косово и Метохију заузео став да запослени у српским институцијама на Космету не прихвате иницијативу УНМИК-а и привремених институција самоуправе за потписивање било каквих уговора.

2006. У Сарајеву, Ванрасправно вијеће "Одјељења један" за ратне злочине Суда Босне и Херцеговине донело решење којим се осумњиченом Драгомиру Абазовићу, тешко рањеном у акцији ЕУФОР-а, укида притвор.

1906. У Београду, чувении руски писац Лав Н. Толстој постао члан Српске краљевске академије.

1915. У Сарајеву обешен српски учитељ Вељко Чубриловић, један од чланова Младе Босне, који су извршиили Видовдански атентат 1914. на аустроугарског престолонаследника надвојводу Франца Фердинанда.

2003. Хашки Трибунал, одбацио је захтев СР Југославије за ревизију одлуке којом се овај суд 11. јула 1996. године прогласио надлежним у процесу Босне и Херцеговине против Савезне Републике Југославије због кршења конвенција о спречавању и кажњавању злочина геноцида.

2004. Пред Хашким трибуналом почело суђење бившем предсједнику Скупштине РС Момчилу Крајишнику, оптуженом за геноцид, злочин против човечности и кршења закона и обичаја ратовања у БиХ, у периоду од 1. јула 1991. до 30. децембра 1992. године.