1942. Планина Козара, после више од месец дана пала у руке усташа и немачке војске. У борбама је погинуло 1.700 бранилаца. На више места је пробијен обруч и спашено нешто више од 15.000 цивила, али су нападачи надјачали, спалили сва села, која су била србска, побили дио становништва, укључујући 540 рањеника, а око 60.000 цивила отерали у логоре, махом у Јасеновац, одакле се нико није вратио.

1991. У Београду, Председништво СФРЈ донело одлуку о повлачењу ЈНА из СР Словеније, најзападније југославенске републике, после неуспешне интервенције.

1991.  У Кипу, крај Дарувара (Славонија), Милица Гојковић (60) је жива спаљена у својој кући од хрватских паравојника од браће Шепл: Зоран, Жељко и Дамир.

1992. У Јадранско море, упловили ратни бродови НАТО-а и ЕУ контроле санкција УН против Савезне Републике Југославије.

1999. У Сарајеву, чланови Комисије за тражење несталих лица и стручни тим Републике Српске, у сарадњи са члановима породица, идентификовали су 30 од укупно 52 ексхумирана тијела српских цивила и војника на локалитетима у општинама Горажде, Вареш и ширем подручју муслиманскох дела Сарајева.

1936. У Београду, умро српски геолог и политичар Јован Жујовић, геолог светског гласа, утемељивач геолошке науке у Србији, председник Српске краљевске академије, професор Београдског универзитета, члан многих иностраних друштава и академија. Основао је Српско геолошко друштво, Минералошко-геолошки завод и часопис "Геолошки анали Балканског полуострва". Аутор је многих књига и радова из свих области геологије и прве геолошке карте Србије и Југославије.

1937. У Београду велике демонстрације познате под називом "Крвава Литија". Тог дана је у Скупштини Краљевине Југославије требало да се изгласа споразум о сарадњи југославенске краљевине и Ватикана. Православни верници и свештенство СПЦ су били против тог Конкордата, а полиција којом је командовао Драги Јовановић је тукла хиљде демонстраната. Четири дана касније Конкордат је изгласан са 166 гласова за, а 129 против.

1956. На Брионима, одржан састанак лидера Југославије, Индије и Египта - Јосип Броз Тито, Џавахарлал Нехру и Гамал Абдел Насер потписали Брионску декларацију, којом су осудили блоковску поделу света, што је био први корак ка стварању Покрета несврстаних земаља.

1996. На Палама, председник Републике Српске, Радован Караџић услед великог притиска међународних субјеката, поднео оставку на све јавне функције и изашао из политичког живота Босне и Херцеговине.

1917. На Крфу, у Грчкој, Никола Пашић у име српске Владе и Анте Трумбић испред Југославенског одбора потписују Крфску декларацију, којом је предвиђено уједињење јужнославенских народа са Краљевином Србијом, у једну заједничку државу после Првог светског рата, на челу са српском династијом Карађорђевић.

1919. У Југославији отпочео дводневни штрајк у организацији радничких удружења, као знак солидарности са Совјетским Савезом и Мађарском.

1941. У Кореници, у личим селима Крижаново Брдо и Перушић, усташе убијају 42 Срба.

2006. У Београду, Влада Републике Србије усвојила Акциони план за сарадњу са Хашким Трибуналом.

2006. У Њујорку, на сединици међународне организације УНЕСЦО донета одлука по којој су црква Богородице Љевишке у Призрену, Пећка Патријаршија и манастир Грачаница код Приштине постали дио светске културне баштине.

1942. У кордунашком селу Раковица, на брду Машвина, крај Слуња, усташе убијају 420 Срба, од чега 20 дјеце млађе од 7 година. Српски страдалници су убијани у кућама, али и у збјегу. Овај злочин је још познат под називом "Мртво коло у Машвини".

1991. У Вуковару је минирана кафана "Точак", власника српске националности.

1941. Град Шавник је ослобођен у Другом светском рату, од италијанских окупаторских снага. Ову акцију су извели патриотских снага из Дробњака и Ускоња, њих 600.

1991. У Борову Насељу (Вуковар), убијен је српски цивил Љубан Вучинић. То су урадили хрватски паравојници, припадници Мерчепове личне гарде. Љубана су извели из куће и на обалама Дунава убили. Његово тело је после 5 дана испливало код Сремске Каменице, код Новог Сада.

1992. У Братунцу, код села Магашића, муслимански екстремисти убили осморо српских сељака док су купили сијено на пољу.

1993. У Мркоњић Граду, Народна скуштина Републике Србске на засједању прогласила је неважећим за србски народ у бившој Босни и Херцеговини све одлуке Земаљског антифашистичког вијећа народног ослобођења БиХ /ЗАВНОБиХ/ са засједања одржаног 25. новембра 1943. године у Мркоњић Граду.

2003. У Бања Луци, Секретаријат Владе РС за односе са Хашким судом упутио је Канцеларији Трибунала кривични предмет против Нијаза Чаушевића, осумњиченог за ратне злочине против српских цивила у селу Сијековац, општина Босански Брод.

2004. У Струги, крај Охрида (Вардарска Македонија) најмање 30 Срба је повређено у сукобима полиције и демонстраната због Владиног плана о давању већих права албанској мањини, која чини 25 одсто становништва.

2009. РТРС приказала јавно снимке злочина које су починиле снаге Петог корпуса Армије Босне и Херцеговине, у месту Изачић 9. јула 1994. године, на којима се види како Атиф Дудаковић, генерал муслиманске Армије БиХ наређује стрељање двојице заробљеника.

1942. У селу Раковица, на Кордуну, усташе убиле (заклале) 52 земљорадинка српске националности, код Оштарске Штале.

1992. У селу Јабука, крај Фоче (БиХ), муслиманске ратне јединице, које је предводио Расим Халилагић,  упадају у 11 српских засеока и направиле стравичан покољ над 43 Срба, међу којима је било и дјеце. Уништена је и православна црква.

1999. У Старом Грацку, на Космету, албански терористи из ОВК, починили су стравичан злочин над 14 српских жетелаца, земљорадника међу којима су жртве били: Јанаћијевићи, Живићи, Стојановић, Ђекић, Одаловић и др.

1906. У Сокобањи, умро писац Стеван Сремац, члан Србске краљевске академије, један од најистакнутијих реалиста у србској књижевности. Писао је духовите приповетке из провинцијског живота, у којем је нашао старинску атмосферу, поетску њежност, хумористичке заплете.

1991. У Вуковару је минирана кафана "Чокот бар" на Сајмишту, власништво једног Србина. Ово је био пети миринан локал, пре самих ратних дешавања у Вуковару, а све се одвијало под надзором Томислава Мерчепа и локалних хрватских власти, које су на силу запоселе градске институције.

2003. У Приштини, са аеродрома "Слатина" за Русију је отпутовало последњих 50 руских војника, чиме је завршена руска мировна мисија на Балкану.

2003. Код Рожаја, у Црној Гори, припадници црногорске полиције преузели су од Војске Србије и Црне Горе обезбеђење и контролу администритативне границе према Космету у месту Кула.

2006. У Бечу почели разговори о "коначном статусу" Космета. Представници албанске стране тражили независност, а србски тим заговарао суштинску аутономију. Разговори су завршени неуспешно.

1941. У Бихаћу усташе започеле велики покољ над српским цивилима, махом женама и дјецом, који су убијени на Гаравицама. За три недеље на најстрташније начине убијено је преко 12.000 Срба, што се сматра трећим злочином, по броју жртава у НДХ, после Јасеновца и Јадовна.

1988. У Београду, Скупштина Србије усвојила Нацрт амандманана на републички Устав - чијим је каснијим усвајањем Србија конституисана на целој својој територији - и упутила га на тромесечну јавну расправу. Покрајине Војводина и Космет задржале су аутономију, али без елемената државности.

1990. У Србу, на тромеђи Лике, Далмације и Босанске Крајине одржан велики народни митинг под називом Српски Сабор, који је окупио око 120.000 људи, а донета је и Декларација о суверености и аутономији српског народа у авнојевској Хрватској.

1990. У Загребу, хрватски Сабор је прогласио СР Хрватску политички и привредно сувереном државом, као и да шаховница постаје државни симбол Хрватске и избрисан је назив "социјалистичка" испред имена.

1991. У Госпићу, хрватски паравојници минирали су 16 локала чији су власници србске националности. Овим је настављено велико етничко чишћење Госпића, које је кулминирало средином октобра 1991. када је преко 250 Срба убијено за три дана.

2001. У Хашки Трубунал допутовао генерал Хрватске војске Рахим Адеми добровољно предао.

1817. У Радовању, село поред Велике Плане, Милош Обреновић наређује убиство Вожда Карађорђа док је био на спавању, које је извршио Вујица Вулићевић који се дубоко покајао после тога, те је саградио цркву Покајницу.  Кaрaђорђe je био прeк и чeсто суров човeк, aли тaкво je било врeмe у комe je живeо. Бaш тaкaв je био потрeбaн Србиjи нaкон вишевeковног робствa. Црни Ђорђe од чиjeг имeнa ћe Турци дрхтaти, когa ћe сaборци обожaвaти и плaшити гa сe. Нeсрeћa и смрт су гa од млaдости прaтили, многимa je смрт и сaм донeо. Али наважније од свега је то што је Србиjи je донeо толико жeљeну слободу.

1905. У Љуботињу, крај Цетиња, рођен србски сликар Петар Лубарда, члан Српске академије наука и уметности, један од наших најзначајнијих сликара 20. века. Сликарство је студирао у Београду и Паризу. Сликао је и предјеле, мртву природу, портрете, а у последњем стваралачком периоду се опробао у апстрактном сликарству, задржавајући свој стил и препознатљив снажан колорит.

1941. У Дрвару, градићу са апсолутном србском већином и србском месту Срб у Лици комунисти имају обрачун са усташама, што се сматра за почетак оружаног устанка на територији Босне и Херцеговине, авнојевске односно Хрватске.

1967. У Београду, умро српски писац Вељко Петровић, члан Србске академије наука и уметности, који је претежно писао о Војводини, њеном амбијенту и људима. Права је завршио у Пешти. У Првом балканском рату био је ратни дописник, а у Првом светском рату добровољац, потом начелник у Министарству просвете, председник Матице србске у Новом Саду и Србске књижевне задруге у Београду и управник београдског Народног музеја. Прве збирке стихова објавио је 1914. Непосредним и родољубивим стиховима жигосао је национално отуђивање, корупцију и издају, а у интимној лирици био је импресиониста. Био је и плодан прозни писац, а писао је и студије о књижевности и сликарству.

1990. У Мраковици, на Козари (БиХ), велики народни митинг у организацији чланова Савеза Комуниста, са циљем подршке опстанку СФРЈ. Присутнима се обратио тадашњи премијер Анте Марковић.

1991. У Задру је минирана кућа српске породице.

1991. У Вуковару је више десетина српских цивила под лажним оптужбама да су шпијуни или поседију оружје, ухапшени и одведени у зграду полиције, код Томислава Мерчепа. Мало ко се вратио жив.

1995. У Топуском, на Кордуну, на сједници Скупштине РС Крајине, одржаној у Топуском, Милан Бабић изабран за премијера, а истог дана Главни штаб Србске војске Крајине прогласио општу мобилизацију у јужном дијелу РСК због појачане концентрације хрватске војске.

1914.У Бечу  Аустроугарска монархија објавила Краљевини Србији рат, која није прихватила ултиматум, после Сарајевског атентата, да њихова полиција на територији Србије врши истрагу.

1941. У Топуском, на Кордуну, усташе хапсе 20 мјештана које су погубили на Велебиту. Док је у селу Бабића Обала, крај Топуског ухапшено више десетина земљорадника, који су убијени у свом селу.

1941. У Београду, немачке окупационе власти стрељале преко 120 Срба и Јевреја, као одмазду за пожар у гаражи ГЕСТАПО-а.

1941. У Доњем Лапцу (Лика) усташе су похапсиле 92 Срба, земљорадника, те их одвели на Делића јаму, крај Бихаћа (западна БиХ) и тамо погубили.

1941. На Дивчибарама, у шуми Букови, на магистралном путу Косјерић - Ваљево, немачка казнена експедиција стрељала преко 80 Срба, међу којима је било и дечака од 14-15 година. Ово је била освета за 1 убијеног немачког мотоциклисту.

1941. У Дувну (Херцеговина), усташе праве стравичан покољ 250 србских цивила. Ово је био дио пакленог плана истребљења Срба са подручија западне Херцеговине.

1944. На Чакору, припадници немачке СС јединице и муслиманских фашиста праве Покољ у селу Велика, општина Плав, на сјевероистоку Црне Горе. Тако је на најмонструознији начин су поклали више од 500 Срба, а највећи дио су били жене и дјеца.

1992. У Београду, под неразјашњеним околностима у Београду умире српски академик и неуропсихијатар Јован Рашковић из Книна, народни трибун и вођа Срба из авнојевске Хрватске.

1995. У Босанској Крајини, јединице војске Републике Хрватске, које предводи генерал Анте Готовина, врше агресију на југозападне дијелове Републике Србске, те заузимају Грахово и Гламоч. Тако се преко 20.000 Срба нашло у збјеговима. Ово је била претфаза злочиначке акције "Олуја", којом је требало окупирати Книн, са три стране света.

2004. У Бања Луци, Народна скупштина Републике Србске усвојила Закон о изменама и допунама Закона о територијалној организацији и локалној самоуправи којим се мењају називи града Србског Сарајева и 12 општина у Србској који су имали префикс "србски" и Предлог одговора Уставном суду БиХ у вези са иницијативом председавајућег Председништва БиХ Сулејмана Тихића којом се Уставном суду БиХ предлаже да одбије захтеве за оцену усаглашености са Уставом БиХ Закона о застави, грбу и химни Републике Србске и Закона о славама и светковинама.

1921. У Београду покушан атентат на регента Александра Карађорђевића, док се враћао из Скупштине у којој је озаконио Видовдански устав. Са скела недовршене зграде на углу Милошеве и Масарикове улице молерски радник Спасоје Стејић бацио је бомбу на регентову кочију, али је она запела за телефонске жице и експлодирала не погодивши циљ. Стејић је потом осуђен на смрт, али је пресуда преиначена на 20 година робије.

1922. У Грабенцу (Банат), рођен српски писац Васко Попа, члан Србске академије наука и уметности. Био је најпревођенији србски песник у другој половини 20. века. Називан је језичким чудотворцем и последњим великим оригиналним песником.

1941. У Глини (Банија), усташе праве стравичан покољ над србским цивилима у православној цркви. Тог дана је заклано 1.764 Срба уз одобравање католичких свећеника. Двије особе су преживјеле тај масакр: Љубан Једнак, који је послије рата свједочио на суду и Душан Злокас, који је отишао кући, али је издан и усташе су га убиле.

1943. У Крушевцу, немачке окупационе власти су стрељале око 600 србских цивила, укључујући жене и децу, као одмазду за убијене немачке војнике под Багдалом, на локацији "Слободиште".

1991. У Вуковару ухапшена два србска цивила: Обрад Драча и Богдан Ступар, који су одведени на излетиште Вучедол, где су убијени. Док је Србин Михајло Нађ, из вуковарског села Сотин убијен у свом селу.

1992. У Београду, Савезна Република Југославија саопштила да се одриче учешћа на самиту Конференције о европској безбједности и сарадњи 9. и 10. јула 1992. године због једностраних и произвољних оптужби КЕБС-а да су само Срби криви за рат у бившој Босни и Херцеговини.

1993. У Стоцу (Херцеговина), обављена је размена између херцеговачких Хрвата и Срба. Тако је 217 србских цивила, који су били годину дана заробљени у селу Рашћани код Дувна, угледало слободу. Сви Срби размењени су за хрватске (пара)војнике које су заробили припадници Војске Републике Србске.

1921. У Београду, Скупштина Краљевине СХС донела Закон о заштити државе, којим је Комунистичка партија Југославије као превратничка организација стављена ван закона, њени посланици лишени мандата, а пропаганда комунизма проглашена злочином.

1941. Код Топуског, у кордунашким селима: Дугачка Лука, Црни Поток, Чемерница, Старо Село, Воркапића Село, Глогиње, Кирин, Катновац, Перна, Пониква... усташе праве стравичан покољ над 256 србских цивила.

1941. У Ливањском пољу, усташе праве на православни празник Огњена Марија велике покоље све до Илиндана, када је за 4 дана убијено више стотина српских цивила. Ови страшни злочини су направљени на иницијативу и одобрење католичких свештеника, које је предводио фратар фр Срећко Перић. Лешеви Срба су побацани у крашке јаме на Динари, а кости мученика су тек пет деценија касније извађене.

1991. У Вуковару, под окриљем ноћи минирана српска кафана "Шид". Ово је иначе шести србски ресторан, а да је миниран пре ратних дешавања. На Дунавском кеју у Вуковару убијена су 3 србска цивила.

1993. У Женеви (Швајцарска), лидери босанских муслимана, Срба и Хрвата постигли споразум о стварању три ентитета у Босни и Херцеговини. Овај потписани споразум није никада заживео, јер су муслимани уз помоћ НАТО пакта и ЕУ избегавали његову примену.

2004. Хашки трибунал спојио оптужнице против хрватских генерала Мирка Норца и Рахима Адемија, оптужених за ратне злочине над србским цивилима у акцији "Медаџки џеп" у септембру 1993. године. Овај предмет је после неколико недеља пребачен хрватском Тужилаштву, које је читаво време вршило опструкцију, те довело до тога да је пресуда и казна Мирку Норцу буде изругивање правди и жртвама.