1912. У Лондону, почела мировна конфенерција поражене Османлијске царевине и држава Балканског савеза: Црне Горе, Србије, Грчке и Бугарске. На конференцији се Турска одрекла свих изгубљених територија, не пристајући једино да преда још неосвојени град Једрене. Због тога је Први балкански рат настављен почетком фебруара 1913. и после нових турских пораза мировни уговор с Турском је склопљен 30. маја 1913. опет у Лондону.

1944. На Косову и Метохији, објављен први број листа "Јединство", намијењен читаоцима Аутономне Косовско-метохијске области. Од 1945. лист излази у Приштини, најприје једном седмично, а касније је постао дневник.

1974. У Београду, умро српски вајар Ристо Стијовић, члан Српске академије наука и уметности. Студије је почео на Уметничкој школи у Београду, а после преласка преко Албаније у Првом светском рату доспио је са српском војском на Крф, одакле је отишао у Марсеј, затим у Париз, где је студирао и излагао. Аутор је многих споменика, изванредно стилизованих животиња и птица у камену, бронзи и дрвету.

1982. У Београду, умро српски композитор Милан Ристић, члан САНУ. Студирао је у Београду, Паризу и Прагу. Био је ученик Милоја Милојевића и Јосипа Славенског.

1992. У СР Југославији, на првим вишестраначким изборима бирани су посланици Савезне скупштине, председници Србије и Црне Горе, посланици републичких скупштина и органи локалне власти. У првом изборном кругу за председника Србије међу седам кандидата изабран Слободан Милошевић. У Црној Гори победио је Момир Булатовић.

1991. У Београду, Анте Марковић, председник југославенског Савезног Извршног Већа поднео оставку, јер није могао да прихвати предлог буџета за 1992. годину. Како није имао наследника на тој функцији, због политичких превирања и распада комунистичке Југославије, био је последњи премијер СФРЈ.

1995. У Босни и Херцеговини, Међународне снаге под називом ИФОР преузеле мисију провођења мира у БиХ од снага УН, у складу с мировним споразумом потписаним у Паризу шест дана раније.

2000. У Њујорку (САД), Савјет безбедности УН осудио албанске екстремистичке групе на југу Србије и позвао КФОР да предузме конкретне мере, које би онемогућиле њихове даље акције.

2000. СР Југославија примљена у чланство Међународног монетарног фонда.

2001. Председиштво БиХ, председавајући Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ и председавајући Савета министара потписали изјаву о пријему БиХ у Савет Европе.

1939. У Вуковару, донета чувена Вуковарска резолуција, на основу кога су Срби из Западног Срема (вуковарски, илочки, шидског, винковачки срез) тражили изузеће из Бановине Хрватске, а прикључење Дунавској бановини. Ово је учињено из историјских, географских, верских, саобраћајних и политичких разлога. Хрвати су имали територијалну грамзивост чак и у крајевима где нису имали већину. Ова резолуција никада није доживела своје извршење, јер југославенска влада Цветковић-Мачек, није показивала занитересованост за њу.

1941. У Вргинмосту, на Кордуну усташке јединице започињу геноцидну офанзиву према србском становништву, која је трајала 3 дана у селима Острожин, Шљивовац, Стипан, Дуго Село и Трепча. Том приликом је побијенио најмање 670 српских цивила, међу којима је било око 100 дјеце, млађе од 12 година.

1990. У Загребу, у Сабору изгласан нови устав, који је због близине католичког Божића назван Божићни Устав. Многи аналитичари сматрају да је управо овај Божићни Устав, због одузимања права Србима покренуо лавину нетрпељивости и подигао тензије, које су у наредним месецима довеле до рата у Хрватској.

2004. У Београду, Скупштинa Србије усвојила Закон којим се изједначавају права припадника партизанског и Равногорског покрета из Другог светског рата.

1941. У Коњицу (Херцеговина), злогласна усташка јединица Црна Легија, под командом Јуре Францетића, Фрање Судара и Рафаела Бобана, за два дана, прави покољ над 35 српских жена и дјеце у селима Виниште, Челебић и Доње Село.

1941. У Руду, на истоку Босне и Херцеговине, основана је Прва пролетерска бригада НОВЈ. После Другог свјетског рата, овај празник је у социјалистичкој Југославији слављен као Дан Југославенске Народне Армије.

1946. У Београду Војни суд осудио на смрт 17 високих немачких официра због ратних злочина почињених у Југославији током Другог светског рата. Сви осуђени су погубљени 24. јануара 1947. године.

2001.  У Сарајеву, на градском гробљу "Лав" ексхумирано гробно место означено именом Анђа Бошњак, чиме је, након годину дана омогућен наставак ексхумација посмртних остатака сарајевских Срба из масовне гробнице.

2001. У Задру, Градско веће прогласило за свог почасног грађанина одбеглог хрватског генерала Анту Готовину и ратног злочинца над Србима. Једног од главних спроводилаца "Олује".

2009. Влада Србије поднела кандидатуру за чланство у Европску Унију.

1917. У Гргурама, крај Блаца погинуо је Коста Војновић Косовац један од вођа Топличког устанка у Првом светском рату. Био је подфицир Краљевине Србије, који се борио у Мачви и на Дрини 1914. године. Касније је био један од покретача Устанка у Топлици у фебруару 1917. године. Након његове пропасти борио се са својом мањом групом по планинама. Да не падне жив бугарским четама у руке, извршио је самоубиство.

1941. Код Требиња у манастиру Дужи, комунистички сљедбеници, тј. партизански борци НОВЈ из Херцеговине по наређењу Саве Ковачевића ликвидирали хладним оружјем на монструозан начин тројицу руских калуђера старије доби. Манастирска имовина је похарана, а библиотека уништена.

1990. У СР Црној Гори одржани вишестраначки парламентарни и председнички избори, први пут после Другог светског рата. Председник је постао Момир Бултатовић, премијер Мило Ђукановић, а владу је формирала њихова странка Савез Комуниста Црне Горе са 66,4% гласова. Поред СР Србије, ово је јединствен случај у источној Европи да су власт освојиле посткомунистичке структуре.

1990. У Љубљани, скупштина СР Словеније прогласила независност те југославенске републике, на основу референдума који је спроведен данима раније.

1994. У Сарајеву, представници Републике Српске и муслиманских власти БиХ, после мировне мисије бившег председника САД Џимија Картера, потписале четворомесечно примирје, почев од 1. јануара 1995. године. Оружане снаге под контролом Алије Изетбеговића прекршиле су примирје 40 дана пре истека тог рока офанзивама на Влашић и Мајевицу, а државе НАТО пакта нису то чак ни вербално осудиле.

1941. У Банским Моравцима, на Кордуну, усташки зликовци побили најмање 31 српског цивила, до чега је убијено 15 дјеце, млађе од 12 година.

1991. У Ораховици, крај Доњег Михољца, хрватске паравојне снаге - ЗНГ, убијају 4 српска цивила: Тихомир Тодоровић, Миодраг Муселновић (46), полицајац у пензији и жена му Милица Муселиновић (42), као и њихов комшиница Десанка Николић (69). Сахрана је обављена дан касније, без православног свештеника, а после пуцњаве припадника ЗНГ, малобројна родбина се разбежала.

1993. Вардарска Македонија и Република Албанија успоставиле дипломатске односе.

1934. У Мађарској, у покрајини Зала код Велике Кањиже затворен је хрватски логор Јанка Пуста . Овај центар за обуку дисидената, тј. младића 18-30 година за тероризам и диверзије је постојао више од три године. Управник логора је био Густав Перчец, повјерљив сарадник Анте Павелића. У њему су прошли обуку атентатори на Краља Александра I Карађорђевића у Марсеју. Хортијев режим је био врло добро упознат са овим логором и помагао их.

1942. У Београду, специјална полиција хапси, а потом и стреља Војислава Вучковића српског композитора, диригента и музиколога. Био је професор Музичке школе "Станковић" у Београду, диригент Београдске филхармоније, сарадник многих листова и часописа. Између два светска рата учествовао је у радничком покрету, организовао студентске и радничке хорове, писао музичку критику.

2019. У Подгорици, делегати владајуће странке ДПС Мила Ђукановића, са посланицима албанске и муслиманске националне мањине усвојили споран Закон о вјероисповјести у Скупштини Црне Горе, чиме се отима имовине Српске Православне Цркве на безкрупулозан начин, али и краде историја црногорских Срба. Посланици опозиционих партија су били ухапшени од полиције у самој скупштинској сали. У више градова Црне Горе избили су протести, гдје је полиција брутално реаговала. Подршка је стигла од Срба из Фоче, Куманова, Београда...

1915. У Добоју, аустроугарске власти основале су концентрациони логор. У њему је било заточено 45.791 Срба. Од тога је било 16.673 мушкараца, 16.996 жена и 12.122 српских војника, међу њима је било и старијих грађана, жена и деце из Србије и Црне Горе. У логору је убијено више од 12.000 Срба, а само у априлу 1916. године је умрло 643 деце. Логор је затворен 5. јула 1917. године.

1941. У Софији, завршени немачко-бугарски преговори, где је потписан споразум. Бугарске окупаторске трупе су на основу тог споразума убрзо запоселе Нишки, Моравски, Крушевачки и Зајечарски округ и почеле као и у Првом светском рату - терор и геноцид над српским цивилима у име великобугарског сна о "Бугар-Морави" у саставу Бугарске. Српски народ је одговорио оружаним отпором док окупатори нису избачени из земље.

1941. У Вргинмосту, на Кордуну, усташке јединице током офанзиве и етничког чишћења српског становништва су убиле 30 цивила у селима: Голиња и Трстеница.

1958. У Њујорку је умро бивши фашистички премијер Мустафа М. Круја (71), који је током Другог светског рата био на челу ткз. Велике Албаније, која је окупирала делове Краљевине Југославије и ту спроводила геноцид према Србима и неалбанцима. Само са подручја Косова и Метохије је насилно прогнано 100.000 Срба за време његове владавине, а хиљаде их је убијено. Такође уништавана је имовина СПЦ и свештенство прогнано. У емиграцији је умро без пресуде иако је подигнута оптужница за ратна злодела и југославенске власти су тражиле изручење, али до тога никада није дошло. 

2002. У Дворовима, код Бијељине, под неразјешњеним околностима у саобраћајној несрећи погинуо је јунак новог доба - Митар Максимовић, војвода Мандо. Истакао се великом храброшћу у Отаџбинском рату 1990-их на простору РС Крајине и Републике Српске у БиХ. Носилац је и ордена Милоша Обилића.

1941. У Вргинмосту, на Кордуну, усташке јединице током офанзиве и етничког чишћења србског становништва су убиле 30 цивила, у селима: Бовић и Козарац.

1959. У Винчи код Београда пуштен у рад први нуклеарни реактор у СФР Југославији, што је омогућило домаћу производњу радиоизотопа који се користе у медицини, индустрији, пољопривреди и истраживачким институцијама.

1959. У Мадриду (Шпанија), умро хрватски поглавник Анте Павелић, где је и сахрањен. Пре Другог светског рата био је политички дисидент и вођа хрватских терористичких организација, које су умешане у Марсејски атентат на краља Александра I Карађорђевића. У Другом светском рату био је на челу НДХ, квислинсшке творевине која је "прогутала" преко 1.2 милиона Срба. После рата побегао је преко "пацовских канала" у Аргентину, уз помоћ Ватикана, одакле је руководио усташком емиграцијом. Био је рањен од црногорског четника Благоја Јововића, 10. априла 1957. У историји је остао забележен као изразито негативна појава, али и даље Павелић има респект и подршку широких народних маса у Хрватској и Римокатоличке цркве.

1992. Код Сарајева, у општини Илијаш јединице из Другог батаљона VII муслиманске бригаде ткз. Армије БиХ пробијају линију фронта и упадају у србско село Доња Биоча, када је направљен стравичан покољ, пљачка и палеж србске имовине. Неколико цивила је убијено, а међу њима и дјевојчица Мирјана Драгичевић, стара 9 година, која је силована до смрти.