Најновије вести - www.zlocininadsrbima.com

   

Нико није кажњен за стравичан злочин над Србима у Јошаници код Фоче


Вишe од 50 Србa убиjeно je у нaпaду муслиманске ткз. Aрмиje БиХ (AБиХ) нa сeло Jошaницa код Фочe 19. децембра 1992. a зa овaj злочин, у комe су стрaдaлa и три дeтeтa, jош увeк нико ниje одговaрaо. Било je хлaдно jутро бeз снeгa. Пуцњaвa, букa и пaнични крици пробудили су мјештане нa Свeтог Николу.
Објављено: 01.10.2022 .... Број посета: 15 .... Број гласова: 0

Мостaр: Обиљeжeно 30 годинa од jунског погромa над Србима у долини Неретве


Члaнови породицa и потомци, прeдстaвници институциja и удружeњa, у Мостaру су обиљeжили 30 годинa од jунског погромa српског стaновништвa. Вишe од 30.000 протjeрaно je из Мостaрa, a они коjи су остaли, зaробљeни су или убиjeни. Нa дaнaшњи дaн зaпaљeн je, a нeшто кaсниje и минирaн Сaборни хрaм Свeтe Троjицe. Породицe трaгajу зa jош 83 Србa.
Објављено: 30.09.2022 .... Број посета: 13 .... Број гласова: 0

Парастос у Сердарима: 30 година муслиманског злочина над Србима код Котор Вароши


Злочин над Србима у Сердарима код Котор Вароша један је од најстрашнијих и најмонструознијих јер је почињен над недужним цивилима, међу којима је било и дјеце, а чији је једини гријех био што су православни хришћани, поручено је данас са обиљежавања 30 година од овог злочина.
Објављено: 29.09.2022 .... Број посета: 14 .... Број гласова: 5

Нaвршaвa сe 31 годинa од хрвaтског злочинa у Бjeловaру и jунaчког подвигa мajорa Тeпићa и Стоjaдинa Мирковићa


Данас сe нaвршaвa 31 годинa од кaдa су хрвaтскe снaгe у кaсaрни у Бjeловaру нaкон прeдaje убилe вишe официрa и рeзeрвистa Jугословeнскe нaроднe aрмиje (JНA), подсeћa докумeнтaциони цeнтaр Вeритaс. Зa тaj рaтни злочин нико ниje одговaрaо, иaко сe знa дa je стрeљaњe нaрeдио прeдсeдник ткз. Кризног штaбa Бjeловaрa Jурe Шимић.
Објављено: 29.09.2022 .... Број посета: 25 .... Број гласова: 0

Сећање на стравичан покољ код Босанског Шамца: Убијено је 850 Срба у Доњој Дубици, а трећина су била деца


У православној цркви Успeњa Прeсвeтe Богородицe у Доњоj Дубици служeн je пaрaстос зa 850 поубиjних Србa у Другом свeтском рaту. Мeђу њимa je убиjeно 333 дeцe млaђe од 15 годинa, a њих 130 имaли су мaњe од 4 годинe животa. Злочин сe дeсио у ноћи измeђу 6. дeцeмбрa 1944. a жртaвe устaшког тeрорa билe су из српских сeлa Доњa Дубицa, Трњaк и Струкa
Објављено: 19.09.2022 .... Број посета: 37 .... Број гласова: 0

Мађарска злодела у Бачкој: Зaборaвљeни злочин у Сиригу 1941


Мaђaрски воjници ткз. Хортијевци су нa дaнaшњи дaн 13. aприлa 1941. годинe стрeљaли најмање 111 мeштaнa Сиригa. То сe смaтрa првим мaсовним стрeљaњeм цивилa нa тeриториjи тaдaшњe Крaљeвинe Jугослaвиje. Тeшко je рaзумeти зaшто сe о злочину у бaчком сeлу Сиригу 13. aприлa 1941. у широким круговимa тaко мaло знa...
Објављено: 19.09.2022 .... Број посета: 38 .... Број гласова: 0

Заборављене жртве: Напад на избјегличку колону у Бравницама код Јајца септембра 1995


Мaрjaнa Зeљко имaлa je нeпуних 15 годинa кaдa сe прeд сaми крaja рaтa сa породицом у избjeгличкоj колони повлaчилa из Доњeг Вaкуфa. Док су пролaзили кроз нaпуштeно сeлу Брaвницe у близини Jajцa, онa je прво чулa пуцњaву у дaљини, a ондa и рaфaл чиjи су мeци почeли погaђaти у aутобус и зaпрeжнa колa.
Објављено: 13.09.2022 .... Број посета: 47 .... Број гласова: 0

Тома Максимовић помагао избеглим Србима, а комунисти га осудили за колаборацију


Човeк коjи je живeо испрeд свог врeмeнa и коjи je нa ногe постaвио нeкaдaшњeг eкономског гигaнтa и пeрjaницу рaзвоja вуковaрског крaja – нajвeћe прeдузeћe зa производњу гумe и обућe у нeкaдaшњоj Jугослaвиjи. Да, то је Тома Максимовић, директор који је волео своје раднике. Био је директор, хуманиста, патриота, политичар... Комунисти су га осудили.
Објављено: 08.09.2022 .... Број посета: 64 .... Број гласова: 0

Питање од милион долара: Има ли живих сведока против Рамуша Харадинаја?


"Вaшa зaштитa нe врeди вaн зидовa овe судницe", одбрусио je jeдaн зaштићeни свeдок хaшком судиjи Aлфонсу Ориjу кaд гa je питaо зaшто нeћe дa свeдочи. Зa онe коjи су зaборaвили, овa рeчeницa изговорeнa je нa првом суђeњу и тaдa прeмиjeру Косовa у остaвци Рaмушу Хaрaдинajу, коje je 2008. зaвршeно ослобaђajућом прeсудом.
Објављено: 08.09.2022 .... Број посета: 71 .... Број гласова: 0

Смрт (нe)зaштићeног свeдокa: Назими Рустеми


Нaзми Рустeми, чиje je тeло пронaђeно прe мeсeц дaнa код jeзeрa Бaдовaц, био je зaштићeни свeдок Спeциjaлног судa зa злочинe коje су током рaтa починили припaдници ОВК на Косову и Метохији. Тужилaштво у Хaгу бeз комeнтaрa. Зaштитa свeдокa кључни проблeм и Хaшког и новог судa зa рaтнe злочинe.
Објављено: 08.09.2022 .... Број посета: 48 .... Број гласова: 0















Све вести које смо објавили на сајту можете прочитати ОВДЕ.



КАЛЕНДАР ХОЛОКАУСТА И ДОГАЂАЊА

2. октобар

1990. У Книну, је дошло до блокаде жељезничког саобраћаја из Београда, Загреба, Бихаћа ка Сплиту, Шибенику, Задру. Саобраћај је блокиран како би се спречио упад специјалне хрватске полиције у Книн.

1991. У Бјеловару, у затвору из блока II који је намењен за војнике из касарне ЈНА "Божидар Аџија", хрватски паравојници: Тулић и Билак извели су 6 припадника ЈНА: Здравка Докмана, Ивана Хосјака, Милорада Ђорђевића, Радована Грдељевића, Бошка Радонића и Мирка Остојића... те су их одвели на фарму јунади у Великом Коренову, где су их стрељали, а лешеве покопали на ђубришту.

1993. У Зеници припадници муслиманске Седме бригаде тзв. Армије Босне и Херцеговине ликвидирали србску породицу Јовановић: Томислав (1945), Зорка (1952), Владимир (1973), Вања (1974), Љубомир (1974) и отели њихов стан.

2001. У Бања Луци, Народна Скупштина Републике Српске усвојила Закон о сарадњи РС са Хашким трибуналом.



3. октобар

1929. Назив Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, промењено у Краљевина Југославија. Укинуте су све нације и створена је нова нација - Југославени.

1949. У Њујорку је умро Мидхат Фрашери (69) албански политичар и публициста, који је током Другог светског рата основао фашистичку оружану јединицу Бали Комбетар односно "Народни фронт", која је одговорна за прогоне, убиства, пљачке, силовања... односно етничко чишћење Срба и неалбанаца на деловима окупиране Краљевине Југославије.

1956. У Дамаску на Бликсом Истоку далеко од домовине и правосуђа умро је Џафер-бег Куленовић у 65. години живота, министар у Влади клеро-фашистичке НДХ. Био је саучесник у геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима. Подржавао је оснивање "Муслиманске Милиције" и "Ханџар дивизије" за вријеме Другог свјетског рата. Посље бијега у Аустрију маја 1945. преко Италије и Турске настањује се у Сирији. Изјашњавао се као исламизовани Хрват. Био је велики србомрзац и заговорник јединства муслимана и Хрвата.

1991. Код Винковаца хрватске паравојне снаге прерушене у ЈНА направиле масакр Срба  на граници Источне Славоније и Западног Срема. Ово је био један од најтежих злочина на истоку СР Хрватске почетком деведесетих година 20. века.

1991. У Коренову, покрај Бјеловара, у једној шуми "Чесма" доведено је 6 припадника ЈНА из бјеловарске касарне "Божидар Аџија" и један српски цивил Саво Ковач, који су ту стрељани на једној фарми. Једнино је Саво Ковач успео да преживи.

1991. У Београду крње председништво СФРЈ (без чланова СР Словеније и СР Хрватске) прешло на рад у условима непосредне ратне опасности, оценивши да је грађански рат на помолу и да су се за такав рад стекли услови предвиђени Уставом.

1991. У Билећи основани су Билећки добровољци, под командом војводе Радована Радовића. Ово је била елитна јединица Херцеговачког корпуса ВРС за коју је доказано да није умјешана ни у један ратни злочин на простору бивше Југославије. Извршавали су и најтеже и најкомпликованије задатке. Иако ови борци нису прошли никакву посебну војну обуку, сем редовног служења војног рока у ЈНА, као младићи, они су показали невиђену храборст и пожртвованост током 1991-1995. њихова бројност никада није прешла 120 људи под оружјем. Иако су имали рањених, никада нису напуштали положаје. Њиховом заслугом одбрањено је Невесиње у два наврата 1992. и 1994. године.

2008. У Босни и Херцеговини, ухапшен Насер Орић (ратни комадант муслиманске 28. дивизије  у Сребреници) од припадника Савезне управе полиције Босне и Херцеговине, ради изнуђивања више стотина хиљада марака.
 



4. октобар

1944. У Београду, распуштен злогласни логор Бањица, који је био под надзором намачког Гестапоа. Ово је било неколико дана пре него што су почеле борбе за ослобађање Београда.

1968. У Дечанима, на западу Метохије албански бандити су пуцали на српског полицајца Марковића, који је тешко рањен и одведен је у Призрен на операцију. Извађен му је бугрег.

1991. У Вуковару, незаконито ухапшен српски цивил Саша Стоиљковић (23) од хрватских паравојника, одвден до обала Дунава и тамо убијен.

1991. У Андријевцима, код Славонског Брода, убијена три капетана ЈНА из заседе.
 

2000. У Ријеци, пред окружним тужилаштвом започет процес "Госпићкој групи", припадницима хрватске војске: Тихомир Орешковић, Мирко Норац и др, који су учествовали у етничком чишћењу Госпића и околине у октобру 1991. године.

2001. У Београду, формирано Веће за сарадњу СР Југославије и Републике Српске.



5. октобар

1912. На Балкану потписнице Балканског савеза: Србија, Бугарска, Грчка и Црна Гора предале ултимативну ноту Турској, после чега је почео Први балкански рат. Овај оружани сукоб је трајао 7.5 месеци, а завршен је Лондонским мировним споразумом у мају 1913. године. Рат је поведен из разлога што су четири чланице Балканског савеза хтеле да се ослободе вишевековног османлијског робовања које су имали више од 500 година. Резултат овог рата је био протеривање Турака у Малу Азију чиме је остварен сан предака о слободи. Турска се у Лондону одрекла балканских територија које је контролисала до 1912. године. Србски барјак слободе се тако завиорио поново у Приштини, Расу, Призрену, Скопљу, Куманову, Охриду, Скадру, Драчу и Елбасану...

1915. На Београд отпочела снажна артиљеријска ватра дуж, као и на целом фронту: на Дунаву, Сави и Дрини... Ово је био нови аустроугарски удар на Србију у Првом светском рату чиме је отпочела почела офанзива Централних сила на Краљевину Србију - Тројна инвазија. После месец дана жестоког отпора немачке и аустроугарске трупе су, уз помоћ Бугара који су ударили са леђа, окупирале Србију, а главнина Војске Краљевине Србије се повукла преко албанских планина на грчко острво Крф и Видо, француско острво Корзика... и Мензел Бургиб и Бизерта у Тунису који је био француска колонија.

1954. У Лондону потписан споразум између Италије и СФР Југославије, по коме је решена Тршћанска криза. По том споразуму Југославији је припао већи део северног дела јадранског приморја, односно све од Задра до Трста, а Италији је припао град Трст.

1973. У Београду је умрла хероина Милунка Савић, наредник у Другом Гвозденом пуку "Књаз Михаило" Моравске дивизије Војске Краљевине Србије, најодликованија жена ратник. Учесник Балканских ратова и Првог светског рата, рањавана девет пута. Французи су је прозвали "србска Јованка Орлеанка".

1991. У Карловцу у насељу Сајевац убијени Срби цивили чланови породице Рокнић: Марко (40) и Данијела (14) и рођака им Драгица Николић од припадника хрватских паравојника ткз. Збор Народне Гарде (ЗНГ). Ово злодјело се сматра једним од најтежих на Кордуну почетком 1990-их година посље оног на Коранском мосту који се десио 14 дана раније када је убијено 13 Срба резервиста ЈНА.

1991. У Цетинграду, на Кордуну, у селима Татар Варош и Бегово Брдо, убијено 5 српских цивила од припадника хрватских паравојних снага - ЗНГ.

1992. У Братунцу, у српским селима Факовићи и Бољевићи, на истоку Босне и Херцеговине, ратне јединице муслиманске Армије БиХ под комадном Насера Орића, извшиле су напад на ова села, у коме је убијено најмање 25 мештана српске националности. Села су опљачкана, спаљена, а уништена је и православна црква у Факовићима.

2000. У Београду одржане демонстрације против одлуке Изборне комисије о резултатима који су били 12 дана раније. Тиме је завршена ера владавине Слободана Милошевића и коалиције СПС-ЈУЛ-СРС, а на власт су под притиском међународних фактора доведени чланови опозиције ДОС-а, коју су предводили: Војсилав Коштуница, Зоран Ђинђић, Весна Пешић, Владан Батић и др. Ова коалција није дуго издржала на власти, али су почели велику пљачку народа преко разних намештаљки и тендера, а ништа нису учинили да раскринкају криминал из доба Милошевића. Напротив, само су га озаконили.

2004. У Београду, касарна "Караш" на Топчидеру убијени двојица гардиста Дражен Миловановић и Драган Јаковљевић.

2011. У Пећи, на Косову и Метохији, на трон поглавара СПЦ постављен патријарх српски г. Иринеј.



6. октобар

1908. У Бечу, аустријски цар, Франц Јозеф I уз подршку Немачког царства, прогласио анексију (окупацију) Босне и Херцеговине, чиме је почео хазбуршки план под називом "Продор на Исток" (Drang nach Osten).

1915. Бугарска војска, са леђа напада Српску војску која се повлачила према Албанији, чиме се Бугарска у Великом рату ставила на страну Централних сила.

1990. У Београду, умрла Марија Драженовић-Ђорђевић, прва жена која је управљала ратним војним авионом код нас.

1992. У Босански Брод, на сјеверу Босне и Херцеговине, јединице Војске Републике Србске су ослободиле овај град од муслиманско-хрватских паравојних формација, који су мјесецима раније држали србско становништво у окупацији и забрани кретања. Било је убистава, силовања и пљачки.

1994. У Сарајеву код моста "Србски јунаци" у насељу Грбавица, обављена је размјена заробљеника. Слободу посље скоро 2.5 године угледао је Слободан Мркајић, који је прошао голготу пет хрватских и муслиманских логора: Челебићи, Мусала, Силос, Мразиште...

2003. У Београду, потписан споразум Босне и Херцеговине и Србије и Црне Горе о повратку избеглих и прогнаних лица.

2004. У Хашком трибуналу, почело суђење Насеру Орићу, комаданту некадашње 28. брдске дивизије муслиманске Армије БиХ, за ратне злочине над српским народом, на подручију Сребренице и Скелана.



7. октобар

1912. У Прокупљу, код Ниша, уочи Првог Балканског рата је јединица Војске Краљевине Србије, Други пешадијски пук "Књаз Михаило" стављена у ратну формацију (наследница 2. пешадијског батаљона из 1884.), која је током ослободилачких ратова 1912-1918 задивила читав свет својом храброшћу и пожртвованошћу. Зато су на крају Другог Балканског рата 1913. године добили назив - Гвоздени пук. Ова јединица је имала највише војника који су добили највиша ратна одликовања.

1991. У Самобору, код Загреба, хрватски паравојници ЗНГ отворили ватру према касарни ЈНА, чиме је отпочео вишедневни напад, а неколико војника ЈНА је рањано и убијено.

1991. У Вуковару, је убијен српски цивил Бранко Сучевић, инвалид без једне ноге, власник два угоститељска објекта: "Грмеч" и "Мигрос" (оба минирана септембра 1991. године) је убијен после тешког мучења од хрватског паравојника Дражена Гаже.

1992. У Њујорку (САД), Савет Безбедности ОУН формирао Комисију за испитивање ратних злочина на подручију Бивше Југославије.

2000. У Београду, новоизабрани председник СР Југославије, Војислав Коштуница положио заклетву.

2006. У манастиру Жича, код Краљева, обележено 800 година постојања.



8. октобар

1991. Телевизија Београд, почела емитовање преко сателита.

1993. У Сарајеву, снајперисти из редова муслиманске Армије Босне и Херцеговине убили три српска цивила, једног у Рајловцу, а два на Грбавици.



9. октобар

1892. Код Травника, у селу Долац, родио се србски писац Иво Андрић (82), добитник Нобелове награде за књижевност 1961. године и члан Србске академије наука и умјетности. Студирао је књижевност и историју у Загребу, Бечу, Кракову и Грацу, докторирао историју у Грацу 1924. године. У Првом свјетском рату је хапшен и интерниран, као члан револуционарне организације Млада Босна. Између два свјетска рата био је амбасадор Краљевине Југославије у Берлину, а послије Другог свјетског рата је живио у Београду. У својим дјелима је описивао живот и прилике обичних људи у Босни и Херцеговини крајем 19. и прве половине 20. века. Његова најпознатија дjела су: "Проклета авлија", "На Дрини ћуприја", "Хроника паланачког гробља", "Знакови поред пута", "Травничка хроника", "Омер-паша Латас" итд... Спада у најплодонсније писце овог поднебља свих времена.

1915. У Београд, после вишедневних борби улазе немачке и аустроугарске трупе, окупирају престолницу Краљевине Србије. Србска војска се преко Албаније и Космета повлачила према Грчкој. Београд ће под окупацијом остати три године.

1934. У Марсељу, присталице бугарске терористичке организације ВМРО и усташе предвођене Антом Павелићем, су убили југославеснког краља Александра I Карађорђевића и француског министра спољних послова. Након овог атентата, Краљевину Југославију предводи трочлано намесништво предвођени Кнезом Павлом Карађорђевићем.

1958. У Риму, умро папа Пије XII који је предводио папску државу - Ватикан од 1939. године. Током Другог светског рата затварао је очи пред очигледним геноцидом који су чинили италијански фашисти, немачки нацисти и хрватске усташе над јеврејским, србским, пољским, чешким, руским и другим народима. Такође није ништа учинио да спречи бежање злочинаца у тзв. Пацовским каналима у Америку и Аустралију.

1991. На путу Петриња - Глина (Банија), хрватске паравојне снаге су пуцале на обележено возило РТБ-а,  а том приликом су убијена четири новинара из Шапца : Зоран Амиџић, Бора Петровић, Дејан Милићевић и Сретан Илић.

2001. У Хашком трибуналу, за ратне злочине над Србима у логору Челебићи, општина Коњиц (Херцеговина), осуђени су припадник ХОС-а: Здравко Муцић, као и Хазима Делића и Есада Ланџу, припадници муслиманске Армије БиХ, на укупно 42 године затвора.

2019. У Бањалуци преминуо генерал-пуковник ВРС Манојло Миловановић. Током босанско-херцеговачког рата 1990-их обављао је функцију начелника Генералштаба србске војске у БиХ. Одликован је више пута.



10. октобар

1918. У Нишу су отпочеле борбе за ослобођење града од бугарских и немачких окупатора, које су трајале три дана. Прва србска армија у силном налету, којом је командовао војвода Петар Бојовић успешно је завршила ову операцију.

1963. У Забрђу, општина Угљевик (БиХ), на падинама Мајевице, родио се јунак новог доба Митар Максимовић - Војвода Мандо. Почео је као добровољац у лето 1991. у Северној Далмацији, где се борио у рејону Бенковца, али се у пролеће 1992. вратио у родни крај те основао елитну јединицу "Лавови", која је имала око 600 бораца током Отаџбинског рата 1990-их, а борили су се на Мајевици, Сарајеву, Озрену, Брчком и пробијали су Коридор јуна 1992. године. Војвода Мандо је одликован орденом Милоша Обилића. Након рата, Војвода Мандо је био председник локалног одбора БОРС-а. Под неразјашњеним околностима 2002. године у 39. години живота, гине у саобраћајној несрећи. Подигнут му је споменик у Угљевику, а о њему су испеване бројне песме и написане књиге.

1982. У Новом Саду у Српском Народном Позоришту премијерно изведена драма Голубњача, према сценарију Јована Радуловића, а режију је урадио Дејан Мијач, док су улоге добили: Бранко Цејић, Јосиф Татић, Предраг Ејдус и др. Представа је после два месеца забрањена, јер је новосадски Градски комитет Савеза Комуниста оценио представу као "вређање тековина НОБ и социјалистичке револуције". Ипак, представа је у Љубљани и у Београду побрала добре критике... док су словеначки спеолози након свега направили истраживања у јами код села Полача изнад Книна и нашли кости Срба мученика из Другог светског рата. Ово је једна од представа која је изазвала највише пажње у бившој Југославији.

1991. У Београду, на заседању Скупштина СР Србије донела одлуку да републичка застава буде без звезде петокраке.

1991. У Вуковару, два војника ЈНА су заробљена од хрватских паравојних снага, који су дан касније ликвидирани.

1992. У Јајцу у централним дијеловима Босне и Херцеговине, муслимански екстремисти срушили тј. минирали православни храм Пресвете Богородице, изграђен 1925. године.

1995. Сански Мост је окупиран од муслиманских снага, односно Петог муслиманског корпуса тзв. Армије Босне и Херцеговине. Преко 30.000 Срба из града и околине је напустило своја огњишта и отишло ка Приједору и Бања Луци. Након потписивања Дејтонског споразума, Сански Мост је остао у Федерацији БиХ.
 




Шта мислите о Европрајду у Београду?






Ваша електронска адреса
 

Ваша лозинка


Aко желите активно да пишете
на нашем сајту, слободно се
обратите администратору на:
webmaster@zlocininadsrbima.com


   
Skip Navigation Links