Најновије вести - www.zlocininadsrbima.com
Протести у Србији 2019. су...





















































Пјер Бинел - Француз који је одбио да бомбардује Србију и Црну Гору 1999


Пјер-Анри Бинел, француски обавештајац, који је љубав према нашој земљи платио и затвором, пет година. Тврди да му је Србија друга отаџбина. Пропатио сам много због вашег народа, али се не кајем, јер сте часни и поносни. Из људских и моралних побуда је доставио нашим генералима план о могућим локацијама за бомбардовање 1999. године.
Објављено: 18.03.2019 .... Број посета: 583 .... Број гласова: 15

Српски логораши спаљивани у пећи Жељезаре Зеница


Дио српских логораша који су били заточени у Казнено-поправном заводу Зеница спаљен је у високим пећима зеничке Жељезаре, наведено је у извјештају Мисије Конференције за безбједност и сарадњу (КЕБС) за БиХ из 1992. године. Тај документ, који свједочи о монструозним злочинима над Србима током босанско-херцеговачког рата.
Објављено: 09.03.2019 .... Број посета: 615 .... Број гласова: 31

Оскрнављен споменик несталим Србима у Великој Хочи


У Великој Хочи на споменику киднапованим и убијеним Србима из општине Ораховац, на Косову и Метохији, оборен је и разбијен крст, јавио је данас РТС. Како се наводи, са истог места уклоњен је јарбол са заставом Републике Србије. Случај је пријављен полицији и њена екипа је изашла на терен. Починиоци још увек нису откривени.
Објављено: 07.03.2019 .... Број посета: 63 .... Број гласова: 0

Парастос за жртве Мартовског погрома биће 17. марта 2019


Позивамо вас да нам се прикључите у молитвеном сећању у недељу 17. марта 2019. од 10 сати у београдском Храму Светог Архангела Гаврила на Топчидерском Брду (Ул. Хумска бр. 26). Тамо ћемо запалити свеће за наше нове косметске мученике који поново пострадаше само зато што су Срби, православци, светосавци.
Објављено: 04.03.2019 .... Број посета: 95 .... Број гласова: 10

Зашто је Истра у Хрватској а не у Италији?


Мождa сe ни ja нe бих сjeтио, мождa бих и ja био у нaпaсти дa нeког Србинa гурнeм у морe дa двa дaнa нaкон дивљaчког нaпaдa нa српскe вaтeрполистe у Сплиту, прeдсjeдник eвропског пaрлaмeнтa, Тaлиjaн Aнтонио Тajaни ниje изjaвио дa су Истрa и Дaлмaциja тaлиjaнскe.
Објављено: 12.02.2019 .... Број посета: 2176 .... Број гласова: 121

Свети мученици Дракулићки наши, праштајте нам


77. година од страшног покоља над православним Србима у селима Мотике, Шарговац, Дракулић, и руднику Раковац! Без и једног испаљеног метка усташе су тог 7. фебруара 1942. године починили Покољ! Убили су најмање 2300 људи, а међу покланима и 551 дијете. Тај стравичан чин људски мозак не може да замисли у својој глави.
Објављено: 07.02.2019 .... Број посета: 76 .... Број гласова: 20






Све вести можете прочитати ОВДЕ.



КАЛЕНДАР ХОЛОКАУСТА И ДОГАЂАЊА

19. март

1945. У Лондону, влада Велике Британије (коју је предводио Винстон Черчил) признала владу нове комунистичке Југославије, на чијем челу је био Јосип Броз - Тито. Ова сарадња са Титом је била прилично чудна, с обзиром да је Винстон Черчил био тврдокорни антикомуниста... те је деценијама изазивала бројне сумње и контраверзе.

1993. У Београду,  у Народној библиотеци Србије основана "Задужбина Десанке Максимовић", неколико недеља после смрти песникиње, с циљем да помаже објављивање и превођење на стране језике њених дела и да подстиче песничко стваралаштво.

1996. У Сарајеву, насеље Грбавица прешло под контролу муслимана, односно Федерације БиХ на основу Дејтонског споразума. И Грбавицу су, као претходно остале српске дијелове града, напустили готово сви Срби, њих око 150.000, носећи и гробове својих најближих. Овај догађај је остао забиљежен као Сарајевска Голгота.



20. март

1933. У Дахау (Немачка), недалеко Минхена, нацисти основали концентрациони логор где су доводили Јевреје, Роме, Пољаке, Чехе, Словаке, Русе... Логор је непрестано радио 12 година, кроз њега је прошло 200.000 логораша, док је 35.000 убијено. У овом логору је интернирано хиљаде Срба, а међу њима најпознатији патријарх српски Гаврило, владика Николај Велимировић, генерал Михајло Недељковић, Владета Поповић, Раднован Шуменковић, Стево Жигон и др.

1993. У Јовићима, на планини Озрен, погинуо је српски херој и један од најмађих припадника ВРС - Споменко Гостић (15), приликом гранатирања његовог села у Босни и Херцеговини.

1995. У Босни, муслиманска Армија БиХ, покренула снажну офанзиву на Војску Републике Српске на планинама Мајевици и Влашићу, 40 дана пре истека четворомесечног примирја, закљученог уз посредовање бившег председника САД Џимија Картера.

1999. Са Косова и Метохије, повучена верификациона мисија ОЕБС-а од 1.300 особа, под командом Виљема Вокера, три дана пре агресије НАТО пакта на СР Југославију. Ова мисија је заправо имала шпијунско деловање, осматрања војних и полицијских објеката, као и људства у снагама безбедности.

2001. У Сарајеву, управни одбор Савета за имплементацију мира осудио и одбио "неуставну и нелегалну декларацију о тзв. хрватској самоуправи" и дао пуну подршку уставима Босне и Херцеговине и њеним ентитетима као и највишим институцијама БиХ.



21. март

1935. У Београду, умро српски геолог Владимир К. Петковић, члан Српске краљевске академије, оснивач Државног геолошког института Југославије, професор и ректор Београдског универзитета, најбољи познавалац кредне формације код нас и тектонике источне Србије. Био је и управник Геолошког завода Београдског универзитета и уредник "Геолошких анала Балканског полуострва". Написао је око 70 радова, претежно о стратиграфији и тектоници Србије.

2001. У Бања Луци, чланови Уставне комисије Народне скупштине Републике Српске усагласили амандман на Устав РС, према којем је РС "ентитет у БиХ у којој власт обављају конститутивни народи Срби, Хрвати и муслимани и остали".

2003. У Ватикану, чланове Председништва БиХ - Мирка Шаровића, Драгана Човића и Сулејмана Тихића у Риму примио папа Јован Павле Други, коме су уручили званичан позив да у јуну посети Босну и Херцеговину.

2008. У Београду, Тужилаштво за ратне злочине формирало предмет о албанској трговини органима Срба са Косова и Метохије несталих током бомбардовања Србије 1999. и након тих догађаја.

2008. У Луксембургу, Европска пливачка федерација /ЛЕН/ суспендовала најбољег српског пливача и освајача златне медаље у Ајндховену Милорада Чавића због ношења мајице са натписом "Косово је Србија".



22. март

1917. У Београду од Турака погубљен Сима Марковић, војвода Првог србског устанка, и председник Правитељствујушчег совјета сербског. Рођен је у 1768. године селу Велики Борак испод Београда. Био је учесник свих борби против Турака Османлија крајем 19. и почетком 20. столећа. Први је ушао у ослобођени Београд 1806. године.

1942. У Старом Броду, крај Вишеграда, у југоисточном делу Босне, усташка Црна Легија, под командом Јуре Францетића, отпочела је стравичан покољ над српским цивилима који су се повлачили из Рогатице, Вишеграда, Хан Пијеска, Кладња, Сокоца, Олова, Пала и Сарајева... За месец и по дана убијено је најмање 6.000 Срба, који су желели да пређу преко моста који су контролисали Италијани.

1966. У Ратишу, крај Ђаковице, подно Проклетија, један Албанац који је дошао из Републике Албаније истерао је из куће и отео је имање Српкињи Станици Пешић. Она се жалила властима у АП Косово и Метохија, али сви су ћутали и окретали главу од њене невоље.



23. март

1903. У Београду, организопване велике демонстрације око 5.000 студената, ђака и радника против апсолутистичког режима српског краља Александра Обреновића, које су организовали студенти - социјалисти Димитрије Туцовић и Триша Кецлеровић. У сукобу с полицијом погинуло пет, а рањено шест људи. Ухапшено је више од 120 демонстранта, против 27 подигнута је оптужница, а Туцовић и Кецлеровић су морали да емигрирају.

1942. У Брезовцу, крај Карловца. Усташе праве покољ, у коме је убијено је 40 жена и дјеце, од чега 14 чланова породице Поповић. Читаво село је спаљено и уништено...

1942. У Фурјану, крај Слуња, код школе, усташе убијају 52 кордунашких Срба, од чега 22 дјеце.

1953. У Београду, умро српски вајар Ђорђе Јовановић, члан Српске академије наука и уметности, професор и директор Уметничке школе у Београду. Израдио је бисте и медаље многих државника, војсковођа, научника и уметника и више јавних споменика: косовским јунацима у Крушевцу, Милошу Обреновићу у Пожаревцу, Јосифу Панчићу и војводи Живојину Мишићу у Београду, Бранку Радичевићу у Сремским Карловцима...

1999. У Београду, влада СР Југославије одбила присуство страних посматрача на Косову и Метохији. Ричард Холбрук наредио акцију бомбардовање Србије и Црне Горе. А Влада СРЈ објавила стање непосредне ратне опасности, јер је НАТО пакт најавио бомбардовање војних циљева на територији Србије и Црне Горе.



24. март

1929. У Италији, на изборима побеђује Национална Фашистичка партија, лидера Бенита Мусолинија. Ова политичка странка је била изразито милитантна, оријентисана антисрпски. Априла 1941. заједно са Немачком и савезницама из Тројног пакта, напали су Краљевину Југославију и поделили је, док су Србе прогинили и спровели геноцид.

1945. У Београду потписан споразум владе комунистичке Југославије и Управе УН за помоћ и обнову /УНРА/. Споразумом је предвиђено да УНРА помогне у храни, лековима, обући и одећи и да упути стручњаке за обнову пољопривреде, индустрије и саобраћаја.

1999. Почела агресија НАТО пакта над СР Југославијом (Србија и Црна Гора), која је трајала 78 дана. Ова агресија је један од највећих злочина над српских народом. Убијено је око 3.500 Срба, од чега 88 деце. Рањено је 12.500 Срба, порушене су бројне, куће, школе, цркве, мостови, индустријски погони... Тринаест држава чланица НАТО пакта је учествовало у овом геноциду. Однос снага је био 600:1 у корист агресора. Војска СР Југославије је имала техничко-технолошки заостатак најамање 30 година. НАТО пакт у агресији на СР Југославију је користио осиромашени уранијум што је оставило страшне последице за наредних 1.000 година у целом региону. Те последице се и данас осећају, поготово на Косову и Метохији.

2003. У Ријеци, жупанијски суд донео пресуду тзв. Госпићкој групи, па је осудио бившег хрватског генерала Мирка Норца на 12 година затвора због убиства око 50 српских цивила 1991. године. Судско веће је Тихомиру Орешковићу изрекло казну од 15 година, Стјепану Грандићу десет, а Ивица Рожић је ослобођен кривице. Широм Хрватске организовани су протести због пресуда.

2004. У Романовцима, код Куманова, на северу Вардарске Македоније, демолирана је црква Светог Јована и Свете Богородицем од албанских терориста.

2006. У Лиону (Француска), Интерпол повукао потерницу за премијером тзв. Републике Косово, Агимом Чекуом, која је расписана на захтев власти Србије.



25. март

1923. У Панчеву, отворен аеродром за међународни саобраћај. Тиме је Краљевина Југославија постала дио малобројне породице држава повезаних ваздушним саобраћајем.

1941. У Бечу (Аустрија) трочлано намесништво Краљевине Југославије је потписало споразум са Немачком и Италијом о проласку њихових трупа кроз југославенску територију. Непуна два дана потом војним ударом су оборени влада и регент - принц Павле Карађорђевић. Томе су претходиле масовне демонстрације у Београду и другим српским градовима, које су изазвале бес Берлина. Нацистичка Немачка је већ 6. априла, без објаве рата, почела напад на Југославију бомбардовањем Београда, када је погинуло на стотине невиних цивила, а причињена је огромна материјална штета.

1993. У Њујорку (САД) на преговорима није усвојен план копредсједника Међународне конференције о Југославији Сајруса Венса и лорда Дејвида Овена за бившу Босну и Херцеговину. План је прихватила Хрватска, лидер босанских муслимана Алија Изетбеговић га је потписао после дугог натезања и уз више ограда и услова. План није потписала Република Српска иако га није сасвим одбацила, али се успротивила мапама о разграничењу.

1994. У Београду, у породичној кући Ратка Младића, генерала ВРС, његова ћерка наводно је извршила самоубиство очевим пиштољем, док је ту била присутна њена мајка и брат. Ово убиство није никада расветљено јер истрага никада није завршена. Ана Младић је била иначе ведра особа и одличан студент медицине на Београдском Универзитету. Сахрањена је на Топчидерском гробљу у Београду.

1999. На Косову и Метохији, погинуо је потпуковник Живота Ђурић (36), пилот Војске Југославије, припадник 241. ловачко-бомбардерске ескадриле Ратног Ваздухопловства ВЈ. Погинуо је на борбеном задатку изнад Глоговца када је у бришућем лету уништио један камп тзв. Ослободилачке Војске Косова. Погођен је са земље. Постхумно је одликован и унапређен. Иза себе је оставио жену и двоје деце.

2001. Припадници Друге армије Војске Југославије ушли у копнену зону безбедности у Сектору А, на административној граници Црне Горе према Косову и Метохији.



26. март

1986. У Београду, српски писац Бранко Ћопић извршио самоубиство под неразјашњеним околностима. Завршио је Филозофски факултет у Београду. Учесник је Другог светског рата, као партизански борац. Његова прозна дела су прожета лириком, живописним реалистичким сликањем живота на селу, познавањем менталитета и психологије људи завичајног Грмеча и Подгрмечја, ведрином и виталношћу духа. Написао је већи број књига за децу. Његова дела су превођена на енглески, немачки, француски и руски језик. Збирком приповедака "Башта сљезове боје", добио је Његошеву награду. Био је члан Српске академије наука и умјетности, као и АНУ БиХ. Због неких својих дела као што су "Осма офанзива" и "Не тугуј бронзана стражо", пао је у немилост комунистичког режима. 

1992. Код Босанског Брода, муслиманско-хрватске паравојне снаге у Босанској Посавини са војницима Републике Хрватске, праве стравичан покољ над 70  српских цивила у Сијековцу.

1999. У ваздушном простору изнад Лознице погинуо је пилот ВЈ, мајор Зоран Радосављевић, касније одликован медаљом за храброст.



27. март

1941. Војни пуч у Београду, који су извели британски и совјетски обавештајци са са циљем напада Немачке на Краљевину Југославију, што је пар дана касније довело до Априлског рата.

1992. Из Вардарске Македоније, повлаче се последње јединице Југославенске Народне Армије. Ово је начињено у складу са споразумом владе бивше СР Македоније и руководства остатка СФРЈ.

1999. У Буђановцима, поред Руме, срушио се авион НАТО пакта Ф-117а тзв. Невидљиви. Он је погођен изнад Србије и пао у сремско село. Пилот је успео да се спасе катапултирањем, а сам пад авиона потврђен је дан касније од високих званичника Пентагона.

2013. У Осијеку, у затвору преминуо је прогнаник Рајко Милошевић из Западне Славоније, који се 1991. борио да одбрани своје огњиште. Прогнан је и после пар година потуцања у избеглиштву, скрасио се у Лаћарку. 2011. године је ухапшен у Шиду по лажираној оптужници и спроведен је у Нови Сад, а потом у Осијек, где је после 7 месеци преминуо. У затвору није имао коминикацију са породицом.



28. март

1941. У Риму, италијански фашистички диктатор Бенито Мусолини обавестио вођу нацистичке Немачке Адолфа Хитлера да су његове снаге спремне да учествују у нападу на Краљевину Југославију, после чега су почеле убрзане припреме за агресију коју су Немци и савезници започели 6. априла 1941. бомбардовањем Београда и свих већих српских градова: Сарајево, Бања Лука, Сплит, Краљево, Ниш, Ваљево, Нови Сад и др.

1942. У Дебелом Брду, крај Коренице (Лика), усташе праве покољ у личком селу Дебело Брдо, крај Коренице.

1945. У Вашингтону, влада САД признала владу коминистичке Југославије, девет дана после Велике Британије, која је то прва учинила, а дан пре СССР-а.

1989. У Београду, скупштина СР Србије усвојила амандмане на Устав СР Србије, који су умањили надлежност АП Војводине и АП Косова и Метохије, што је створило предуслове за доношење новог Устава, у септембру 1990. године, што је омогућило територијалну целовитост СР Србије.

2000. У Паризу завршен састанак Контакт-групе за бившу Југославију одлуком да се успоставе оквири за разговоре о аутономији Космета. Усвојен је и став да би на Косову требало одговорно и хитно припремити локалне изборе.



29. март

1903. У Београду, краљ Александар Обреновић забранио "Радничке новине". Повод су биле мартовске демонстрације против владавине Обреновића, а лист је у јуну 1903. после убиства краља и његове супруге Драге и пада династије Обреновић, поново почео да излази.

1945. У Москви, влада СССР званично признала владу нове социјалистичке Југославије. Пре ње владу Јосипа Броза Тита су признале Велика Британија и САД. Овим чином су Велике силе су означиле крај монархистичког уређења Југославије, а Влада Краљевине Југославије у избеглиштву се распада.

1948. У Вашингтону, амерички председник Хари Труман, постумно одликовао генерала Југославенске Војске у Отаџбини, Драгољуба Дражу Михаиловића, са орденом Легије части првог степена (највише признање за војника ван САД). Ово призанње је Михаиловићу додељено као знак захвалности за спашавање америчких пилота 1943-1944. Југославенске комунистичке власти су ово негодовале, тако да Михаиловићева породица није смела да примии овај орден.

1956. У Новом Саду основане позоришне игре "Стеријино позорје", поводом 150 година рођења и стогодишњице смрти српског комедиографа Јована Стерије Поповића. Од тада се у том граду сваког маја организује "Стеријино позорје", које је знатно допринело унапређењу позоришне уметности и развитку домаће драмске књижевности.

1994. Република Хрватска и Република Српска Крајина /РСК/ потписале споразум о прекиду ватре којим је требало да буде окончан грађански рат.

2007. У Сарајеву, Босна и Херцеговина и Република Хрватска потписале Уговор о двојном држављанству.



31. март

1904. У Вроцлаву (Пољска), рођен српски сликар Ђорђе Андрејевић - Кун, члан Српске академије наука и уметности. Сликарство је учио у Београду, Венецији, Милану, Фиренци, Риму и Паризу. У предратној Југославији највише је сликао призоре социјалне стварности и друштвеног револта, а као учесник грађанског рата у Шпанији од 1936. до 1939. и Народноослободилачке борбе од 1941, призоре из рата. Радио је велике композиције, портрете, мртве природе и фигуре, цртеже, гравире, графичке мапе: "Крваво злато", "За слободу"...

1971. У Београду, умро српски правни филозоф и стручњак за кривично право Тома Живановић, професор Београдског универзитета, члан Српске академије наука и уметности.

1991. На Плитивичким језерима дошло до размене ватре између милиције САО Крајине и припадника Специјалне полиције МУП-а Хрватске. Погинуо је Рајко Вукадиновић, месар из Коренице. Овај догађај је познат као Крвави Ускрс.

1993. У Њујорку, Савјет безбедности УН усвојио одлуку о употреби војне силе против прекршилаца у зони забрањених летова над Босном. Одлучено је да буде оборен сваки авион који се без одобрења нађе у том простору.

1995. У Њујорку, Савјет безбедности УН усвојио три засебне резолуције, којима су мировне снаге у претходној Југославији подељене на три дела - за бившу Босну и Херцеговину, за Хрватску и за Вардарску Македонију.

2000. У Брчком, супервизор УН Роберт Фаранд, читањем налога о именовању у Прелазну скупштину, владу и полицију, објавио званичан почетак функционисања највише законодавне и извршне власти у дистрикту Брчко.

2003. У Скопљу, Мисија Европске уније, под називом "Конкордија", преузела дужност НАТО операције "Савезничка хармонија" у Вардарској Македонији.

2007. У Сарајеву, Уставни суд Босне и Херцеговине верификовао коначни текст решења којим се утврђује да престају да важе чланови 1. и 2. Закона о грбу и застави Федерације БиХ и чланови 2. и 3. Уставног закона о застави, грбу и химни Републике Српске.






Ваша електронска адреса

Ваша лозинка















Aко желите активно да пишете на нашем сајту, слободно се обратите администратору на:
webmaster@zlocininadsrbima.com















КОЛУМНЕ
НАШИХ
АУТОРА
























   
Skip Navigation Links