1902. У Београду је рођен српски сликар Марко Челебоновић, учесник Покрета отпора у Француској у Другом светском рату. Потом је био професор Академије ликовних уметности у Београду, дипломата, генерални секретар Савеза ликовних уметника Југославије и доживотни председник Међународног удружења ликовних уметника. Био је члан ликовних група "Облик" и "Дванаесторица". Снажно је утицао на генерације млађих сликара.

1916. У Бечу је умро аустроугарски цар Франц Јозеф Први, изазивач Првог светског рата. Од доласка на престо 1848. био је вођен идејом о пан-германској улози Аустрије и проводио је политику националног угњетавања, посебно јужнославенских народа. Крваво је угушио револуцију у Мађарској 1849. и успоставио централистичко-апсолутистички систем у оквиру којег су укинуте политичке слободе и прибегавано насилној германизацији, назван "Бахов апсолутизам". Окупирао је Босну и Херцеговину 1878. после Берлинског конгреса. Искористио је атентат на престолонаследника Франца Фердинанда 1914. у Сарајеву као повод да нападне Краљевину Србију.

1918. У Бања Луку, улазе јединице српске краљевске војске, које ослобађају овај град од Аустро-Угарске царевине. Тако је овај град после 500 година туђинске власти постао слободан.

1944. У Дрежници, крај Огулина, усташке јединице праве покољ у српским селима: Локва, Селиште, Николићи, Чорта, Зрнићи и др. Том приликом је убијено на суров начин најмање 170 Срба, од чега 49 деце. Велики број жртава је заклан или спаљен у својој кући.

1944. Предсједништво АВНОЈ-а је у Другом светском рату сву имовину непријатеља прогласило државном својином.

1981. У Београду је умро српски писац и историчар умјетности и књижевности Милан Кашанин, прије Другог светског рата директор Народног музеја у Београду и Музеја кнеза Павла, а после рата Галерије фресака. Приповијеткама "Јутарња и бдења" и "Заљубљеници" у српску литературу је унио атмосферу војвођанске паланке, романом "Пијана земља" је насликао потресну причу о распадању породице.

1991. У Новској (Западна Славонија), убијени су српски цивили: Михајло Шеатовић и Љубан Вујић. Ово су извршили припадници хрватских паравојних снага: Дамир Рагуж и Жељко Шкедлар уз помоћ Дубравка Лесковара, Марјана Кумића, Бориса Тутића и Анте Перковића.

1994. У Лици, авијација НАТО-а, на захтев УНПРОФОР-а, бомбардовала аеродром Удбина, на територији Републике Српске Крајине. Авиони су бомбардовали писте за узлетање и прилазе хангарима, батерију за противавионску одбрану, као и ракете "земља - ваздух". У нападима, који су трајали 45 минута, учестовало је 39 авиона.

1995. У Дејтону (САД), потписан је споразум о окончању грађанског рата у бившој Босни и Херцеговини. Споразум су потписали: Алија Изетбеговић, вођа босанских муслимана, Фрањо Туђман, председник Републике Хрватске и вођа хрватске делегације; Слободан Милошевић, председник Републике Србије и вођа српске делегације; у присуству америчког посредника Ричарда Холбрука и генерала НАТО пакта. Весли Кларка. Овај споразум је поделио БиХ на два ентитета: МХ Федерација (51%) и Република Српска (49%), док је град Брчко стављен под посебну управу.

1992. У Јадранско море, пристигли ратни бродови НАТО пакта, како би онемогућили снабдевање нафтом СР Југославији.

1995. У Њујорку, после 1.253 дана (42 месеца) блокаде Савет Безбедности УН једногласно трајно суспендовао санкције против Савезне Републике Југославије.

2001. У Сарајеву, на гробљу ''Лав'' ексхумирано гробно место са натписпом Анђа Бошњак, чиме је, након годину дана, омогућен наставак ексхумација посмртних остатака сарајевских Срба из масовне гробнице.

2004. У Београду, председник Србије Борис Тадић и председник Републике Српске Драган Чавић апеловали на хашке оптуженике да процене колико је значајно да се добровољно предају и утичу на побољшање позиције у којој се налазе Србија и РС.

2006. У Хашком Трибуналу, некадашњи генерал Војске Републике Српске Ратко Младић осуђен пред Већем тог суда на доживотни затвор због наводног злочина почињеног у Сребреници, и опсаде Сарајева, током босанско-херцеговачког рата 1992-1995.

1989. У Београду, влада СФР Југославије, донела одлуку да упостави дипломатске односе са Јужном Корејом.

1990. У Задру, под неразјашњеним околностима убијен Горан Алавања (27), полицајац српске националности у униформи МУП-а Хрватске, на једном друмском раскршћу између Обровца, Задра и Книна. Сматра се да је ово био један до начина чишћења српских кадрова у хрватској полицији.

1991. У Њујорку, Бутрос Гали из Египта постао генерални секретар УН. Овај дипломата је итекако утицао својим одлукама на распад социјалистичке Југославије, помажући сепаратистима у СР Хрватској и СР Словенији, што је довело до несагледивих последица на бившем југославенском простору.

1992. У Јадранско море, ратни бродови НАТО пакта и Западноевропске уније почели поморску блокаду да би Србији и Црној Гори онемогућили снабдијевање нафтом и другим стратешким материјалима.

1995. У Њујорку, после 1.253 дана блокаде Савет Безбедности УН једногласно трајно суспендовао санкције против Савезне Републике Југославије.

2001. У Сарајеву, на гробљу ''Лав'' ексхумирано гробно место са натписпом Анђа Бошњак, чиме је, након годину дана, омогућен наставак ексхумација посмртних остатака сарајевских Срба из масовне гробнице.

2001. У Задру, градско веће прогласило одбеглог хрватског генерала и ратног злочинца Анту Готовину за свог почасног грађанина.

1918. У Руми, одржан велики народни збор, на коме је одлучено да Срем (територија од Земуна до Вуковара и од Дунава до Саве присаједини се Краљевини Србији. Овај збор је окупио 700 делегата, којим је председавао др Жарко Миладиновић. Овим чином је остварен вишевековни сан Срба који су били под влашћу Бечког двора.

1941. У Ужицу, немачке снаге започеле велику онфанзиву против партизанског покрета. Одступницу је пет дана чувао раднички батаљон на брду Кадињача, погинуло је 180 Срба.

1991. У Цавтату, крај Дубровника, проглашена је Дубровачка република, која је опстала свега 4 месеца јер су се јединице ЈНА повукле, а хрватске снаге извршиле агресију.

2003. У Хашком трибуналу, главни тужилац Карла дел Понте званично затражила спајање оптужница против Милана Милутиновића, Николе Шаиновића и Драгољуба Ојданића и четворице генерала војске и полиције: Небојше Павковића, Владимира Лазаревића, Сретена Лукића и Властимира Ђорђевића.

1914. У Љубљани, је умро српски композитор словеначког порекла Даворин Јенко, аутор српске химне "Боже правде", члан Српске краљевске академије наука и уметности, хоровођа и капелник Народног позоришта у Београду. Компоновао је музику за око 90 "комада с певањем" и око 110 хорских композиција, 15 црквених композиција, соло песме.

1915. У Пећи, Врховна команда српске војске је у Првом светском рату издала заповест о одступању преко Црне Горе и Албаније, у којем је писало: - "Капитулација би била најгоре решење, јер се њоме губи држава, а наши савезници би нас сасвим напустили". У повлачењу српских војника, праћених избеглицама, јединственом у историји ратовања, живот је изгубило више од 240.000 људи. На острво Крф је стигло 135.000 војника, а у Бизерту око 12.000, од којих је поново формирана српска армија која је 1918. ослободила окупирану земљу.

1918. У Новом Саду, Велика Народна Скупштина прогласила присаједињење Бачке, Баната и Барање са Краљевином Србијом. Ова скупштина је имала 757 делегата, од чега 77% Срба, а 11 Буњеваца и 8% Словака, и 4% осталих. Одлуке скупштине у осам тачака је прочитао посланик Јаша Томић.

1941. У Босанској Градишки, усташе су извршиле масовни покољ над српским становништвом у селима: Јабланица, Милошево Брдо, Совјак и др. Том приликом је за два дана зверски убијено најмање 170 Срба, од чега је 50 жртава било млађе од 12 година.

1991. У Јасенику, поред Осијека, хрватске паравојне снаге убиле Србина, Саву Павитовића.

1991. У Ричини, покрај Задра хрватске паравојне снаге убиле Србина, Крсту Косовића.

1995. У Грбавици, покрај Сарајева, велики народни протест више од 20.000 Срба против Дејтонског споразума, по коме су пет предратних сарајевских општина: Илиџа, Илијаш, Хаџићи, Вогошћа припали муслиманско-хрватској федерацији.

1996. У Београду је демонстрирало више од 100.000 људи због судског поништења победе опозиционе коалиције "Заједно" на локалним изборима.

2001. На Космету, Полиција УН ухапсила бившег команданта Ослободилачке војске Косова Ганија Империја због ратних злочина које је починио на подручју Косова и Метохије пре и током рата 1999. године.

2003. У Београду, Савет министара Србије и Црне Горе формирао Државну комисију за нестала лица из СЦГ у оружаним сукобима на простору бивше Југославије и на Космету.

1910. У Бечу (Аустрија) је умро Лаза Костић, српски књижевник, песник, новинар, драмски писац и естетичар. За непуних десет година стварања он је сврстан у ред највећих песника и постао најпознатији представник српског романтизма. Написао је око 150 лирских и 20-ак епских песама, балада и романси, 3 драме... У Аустрији борио против клерикализма и реакције, а у Србији против бирократске стеге и династичара.

1918. У Подгорици је одржана Велика Народна Скупштина на којој је одлучено да Краљевина Црна Гора се присаједини Краљевини Србији и прихвати династију Карађорђевић. Скупштином је председавао митрополит Гаврило Дожић, а окупила је 160 посланика. Донета је одлука у шест тачака, где је једна од тачака била абдикација (збацивање) црногорског краља Николе Петровића са престола, а његова имовина конфискована у име народа.

1942. У Бихаћу (Босанска Крајина), основан је АВНОЈ, то је била нека врста владе (законодавног тела) на ослобођеним територијама. Имало је 54 делегата, а на чело је постављен др Иван Рибар. Одмах је одржано прво заседање, два дана.

2004. У Босни и Херцеговини, високи представник за БиХ Педи Ешдаун поништио Закон о помиловању зато што угрожава владавину права.

1919. У Неију (Бугарска) потписан је мировни уговор на основу којег је Добруџа припала Румунији, приморје Тракије Грчкој, а градови Струмица, Босилеград и Димитровград Србији, односно Краљевини СХС.

2006. У спомен-подручју "Јасеновац", у присуству највиших државних званичника, отворен Образовни центар и Меморијални музеј са новом поставком о жртавама усташког логора смрти.

1943. У Техерану (Иран), одржана конференција Великих сила (САД, СССР и Велике Британија), где је једна од тачака споразума престанак помагања Југославенске Војске у Отаџбини под командом генерала Драгољуба Драже Михаиловића, а да та помоћ буде преусмерена на партизански покрет под руководством комуниста. Такође одлучено је и то да Југославија остане у свом територијалном интегритету, а да питање граница буде решено после рата.

1975. Отворена пруга Београд - Бар. Више од сто година она је била у стратешком, економском и градитељском програму Србије и Црне Горе. Градња почела 1952. а радови су интензивирани тек 1968. Пруга која има 254 тунела и 234 моста већим делом (301 км) пролази кроз Србију, а 175 км кроз Црну Гору.

2001. У Вашингтону (САД), представници хрватске амбасаде преузели званично оригиналну Збирку и архив Музеја усташког логора "Јасеновац" која је касније, запакована у неколико металних кутија, авионом из Њујорка превезена у Загреб.

1918. На Цетињу краљ Црне Горе Никола I Петровић свргнут с престола, од завереничке групе те се црногорска краљевина се ујединила са Краљевином Србијом.

1922. У Нишу се родио Душан Радовић, јединствена медијска личност српске културе и врстан дечји писац. Радио је у листовима "Змај", "Пионир", "Кекец" и "Полетарац" и био уредник дечјих редакција РТВ Београд.

1943. У Јајцу одржано друго заседање АВНОЈ-а, законодавног тела комуниста на слободним територијама. Ту су делегати из свих крајева Југославије донели три важне одлуке: Забрана повратка краљу и избегличкој влади у земљу као и поништавање уговора које су они потписали; право на самоопредељење пет јужнославенских народа, као и стварање федерације шест република; АВНОЈ има статус народне владе.

1945. У Београду, Народна скупштина је усвојила Декларацију о проглашењу републике, према којој је Југославија "савезна држава републиканског облика од шест равноправних република, заједница равноправних народа који су слободно изразили своју вољу да остану у Југославији".

1990. У Двору на Уни (Банија), ухапшен је Жељко Ражнатовић Аркан, комадант паравојне формације СДГ, од припадника МУП-а Хрватске и спроведен у Загреб, а затим у затвор Лепоглава, где је провео 6 месеци, иако је осуђен на 5 година робије. Пуштен на слободу под неразјашњеним околностима.

1993. У Женеви, на иницијативу Европске уније поново отпочели мировни преговори о бившој Југославији. Четвородневној конференцији су уз 12 шефова дипломатије земаља ЕУ, присуствовали председници - Србије, Црне Горе и Хрватске и представници зараћених страна у бившој Босни и Херцеговини.

2001. У Сарајеву представници Босне и Херцеговине, СР Југославије, Словеније и Хрватске потписали писмо намере о давању међународног статуса реци Сави.

2003. У Бања Луци, Народна скупштина Републике Српске прогласила осам амандмана на Устав РС, који се тичу одбране и војске, а којима се, између осталог, надлежност командовања Војском РС са председника РС преноси на Председништво БиХ у Сарајеву.

2004. У Реметинцу, пуштен из Окружног затвора београдски студент Стеван Вранешевић након што је "одслужио" казну 10 дана због фотографисања са сликом Драже Михаиловића на Јелачића тргу у Загребу.

1957. У Бечу (Аустрија), умро српски сликар Паја Јовановић, представник академског реализма. Највећи дио живота провео је у Бечу, где је и умро. Изузетно је владао сликарским занатом и инспирисао се српском историјом. Насликао је велике иконостасе у Саборној цркви у Новом Саду и у цркви у Долову. Портретисао више владара и црквених достојанственика. Радио је и историјске и фолклорне композиције, међу којима се посебно истичу "Сеоба Срба", "Проглашење Душановог законика", "Таковски устанак", "Мачевање", "Кићење невесте".

1977. У Београду, умро српски писац Милош Црњански, један од највећих писаца у нашој књижевности. Радио је као професор и новинар, а од 1928. је био у дипломатској служби Краљевине Југославије, у којој га је у Риму затекао Други светски рат. У свом култном роману "Сеобе", чији је први део написао 1929. а други 1962. успео је да поетизује историјску визију инспирисану трагичним расејањем Срба, а да је не лиши чињеничне основе.

1990. У Бостону (САД), умро Владимир Дедијер, историчар и публицист, пореклом из Херцеговине. Активно је учествовао у Другом светском рату као партизански борац, где је био члан Врховног штаба НОВЈ. После рата је био представник Југославије на многим важним дешавањима у иностранству. 1954. се повукао из политичког живота и посветио се писању. Као председник Раселовог суда у САД радио је на питању злочина у логору Јасеновац (1941-1945). У ту сврху, враћа се поново у Југославију 1989. године и заједно са вишим научним сарадником Антуном Милетићем радио на писању књиге о усташком концентрационом логору Јасеновац. Смрт га је омела у тој намери да заврши књигу.

2004. У Хрватској, Давор Банић, бивши хрватски војни полицајац и један од осморице оптужених за ратни злочин почињен у сплитском затвору Лора 1990-их година, добровољно се предао хрватским правосудним органима.

2006. У Хашком Трибуналу, некадашњи командант Сарајевско-романијског корпуса Војске РС генерал Станислав Галић осуђен пред Већем тог суда на доживотни затвор због "гранатирања и опсаде Сарајева".

1918. У Београду проглашена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, с принцем Александром I Карађорђевићем као регентом на челу. 1929. ова држава је променила име у Југославија. Уједињење југословенских земаља омогућила је победа српске војске у Првом светском рату и у нову државу је укључена Краљевина Србија која је обухватала (Јужну Србију, Косово и Метохију, Рашку, Шумадију, Војводину, Црну Гору и Тимочку Крајину) као и територије у саставу поражене Аустро-Угарске (Хрватска, Далмација, Славонија, Словенија, Босна и Херцеговина).

1971. У Карађорђеву, крај Бачке Паланке, на седници Председништва Савеза комуниста Југославије смењен део руководства Савеза комуниста Хрватске - носилаца политике тзв. МАСПОК-а. Оцењено је да и у другим републикама има појава супротних политици руководства СКЈ, па су уследиле чистке у Србији, Словенији и Македонији.

1981. На Корзици (Француска), догодила се највећа несрећа у историји југославенског ваздухопловства. У авиону "ДЦ-9 супер 80" љубљанске авио компаније, који је ударио у планину у близини Ајачија, погинуло свих 178 путника и чланова посаде.

1989. У Љубљани, забрањен митинг истине које је организовало удружење Срба са АП Косова и Метохије "Божур".

1994. У Гламочу, на југу Босанске Крајине, припадници Хрватског Већа одбране и регуларних јединица Хрватске војске извршили жесток напад на српска насеља када су погинула три српска борца и две жене. У борбама је нестало 13 српских цивила, а уништено је 11 објеката.

1914. Београд је за кратко аустроугарска војска окупирала у Првом светском рату, али је убрзо принуђена да га напусти после великог пораза које су јој српске трупе нанеле у Колубарској бици.

1942. У Нишу, неколико логораша из логора Црвени крст покушало је бекство. Што је резултирало одмаздом немачког Гестапоа.

1943. У Пљевљима, одлуком Врховног штаба партизанске војске, у Другом светском рату од војника италијанских дивизија "Венеција" и "Тауринензе" формирана италијанска партизанска дивизија "Гарибалди" и стављена под команду штаба Другог ударног корпуса НОВЈ.

1945. У Београду, на заједничкој седници оба дома Уставотворне скупштине усвојен југославенски комунистички Устав.

1992. У Грбавици, крај Брчког, 110 Срба, који су били заробљени у муслиманским концентрационим логорима, угледали су слободу.

1992.  У Херцеговини, хрватске снаге (ХВО и војска РХ) извршиле су напад на српска села у општинама Требиње (Шићеница и Баљевац) и Столац.

2004. У Сарајеву извршена предаја надлежности са СФОР-а на ЕУФОР и успостављен Штаб НАТО-а, чиме је и званично окончана Мисија Мултинационалних снага за стабилизацију мира у БиХ.

2004. У Бања Луци, Народна скупштина Републике Српске усвојила закључак да у будућој структури полицијских снага БиХ мора да постоји МУП РС.

1914. У јеку Колубарске битке командант Прве српске армије генерал Живојин Мишић одлучио да српска војска пређе у контраофанзиву. Прва армија брзо је пробила непријатељску одбрану и избила на планински масив Сувобор - Маљен, а Друга армија и одбрана Београда сломиле су отпор аустроугарске Пете армије и протерале је преко Саве.

1915. Српска војска, праћена избеглицама, у Првом светском рату почела повлачење кроз Црну Гору и Албанију, јединствено у историји ратовања, при чему је од глади и болести умрло више од 240.000 људи. На острво Крф стигло је 135.000 војника, а у Бизерту око 12.000, од којих је поново формирана Српска армија, која је 1918. године ослободила окупирану земљу.

1918. У Риму (Италија), заменик начелника италијанске Врховне команде генерал Пјетро Бадољо поднио влади Меморандум о акцији за разбијање тек проглашене Краљевине СХС, у којем је нагласио да су услови за унутрашње сукобе изванредни и да их само треба активирати "свим могућим средствима". Меморандум је прихваћен и годинама је био основ политике Италије према Југославији, нарочито од доласка на власт фашистичког диктатора Бенита Мусолинија.

1942. У Висућу, крај Удбине(Лика), усташе праве покољ над преко 100 Срба, од чега је 17 било избеглица из суседног спрског села Јошан. Српске куће су спаљиване и уништаване.

1978. У Београду је умрла српска глумица Љубинка Бобић, члан Српског Народног позоришта у Београду. Започела каријеру 1921. године као тумач улога наивних, несташних, враголастих девојака, освојивши напречац гледалиште ведрином и непосредношћу. Њену каријеру највише је обелжила ненадмашна интерпретација Живке у представи "Госпођа министарка", Бранислава Нушића.

1991. У Копачком риту, крај Белог Манастира, после окршаја припадника ЈНА и хрватских паравојника, заробљен је Раде Станков, припадник Југославенске Народне Армије. Хрватска страна никада није одговорила на захтев да се лоцира Станков.

2004. У Приштини, Рамуш Харадинај, бивши комадант терористичке ОВК и починилац ратних злочина над Србима 1990-их на Косову и Метохији, изабран је за премијера тзв. Републике Косово, а за председника је изабран Ибрахим Ругова.