Најновије вести - www.zlocininadsrbima.com
Филм "Дара из Јасеновца" је...



























































Интервју са академиком Василијем Ђ. Крестићем, директором Архива САНУ


Aкадемик Василије Крестић, историчар, професор Филозофског факултета Универзитета у Београду у пензији, академик САНУ, дитректор Архива САНУ... дао је један интервју за сајт Српска историја, где је говорио о култури сећања као и пребројавању жртава протеклих ратова, актуелној геополитичкој ситуацији и националним интересима.
Објављено: 15.04.2021 .... Број посета: 6 .... Број гласова: 0

Исповест машиновође Бобана Костића из Грделичке клисуре


"Првa рaкeтa нaс je погодилa кaд je локомотивa билa нa крajу мостa. Чулa сe вeликa eксплозиja, плaмeн je био нa свe стрaнe... Послe пaузe од пaр минутa пaлa je jош jeднa рaкeтa, пa jош двe... Услeдио je ужaс коjи сe нe можe описaти", овaко почињe исповeст Бобaн Костић (52) из Нишa, мaшиновођa возa нa линиjи Бeогрaд - Тaбaновцe.
Објављено: 14.04.2021 .... Број посета: 11 .... Број гласова: 5

Исповест Јулијане Златнице: Како су нас депортовали у Бараганску пустињу 1951


Сви знамо колико је холокауст био ужасан, али то није био једини пут да је хиљадама Европљана уништен живот због власти бескичмењака који су могли да владају једино тако што су каналисали мржњу једне расе према другој. Након Другог светског рата, румунски комунистички режим, који је заменио нацистички, депортовао је етничке Немце, Србе...
Објављено: 09.04.2021 .... Број посета: 29 .... Број гласова: 0

Споменик од ријечи


Да ли су вас у сну прогониле очи, из којих сте свјетлост угасили лако, молећиви поглед дјечака у ноћи, и плач те нејачи, да ли вас је тако? Јесу ли вас руке здробљене ко стакло давиле у мраку, кад се мјесец пали, да ли вам је срце бар мало дотакло вриштање из јама, оних што сте клали?
Објављено: 02.04.2021 .... Број посета: 41 .... Број гласова: 0

Зашто смо криви


Криви што се крстимо с три прста, и српскога рода што славимо славу, носимо кроз вијекове сву тежину крста, што и кад нас кољу не спуштамо главу. Само зато што смо прадједовску земљу везали за прсте жуљевитих руку, дошли су да скину нашу главу живу, без срца и душе сад по нама туку. Отворене штале гдје су манастири...
Објављено: 02.04.2021 .... Број посета: 46 .... Број гласова: 0

80 година касније: Обележавање почетка Априлског рата у Београду


Поводом 80 година од агресије Сила Осовина на Краљевину Југославију позивамо Вас да нам се придружите у обележавању кроз културу сећања: НА ЗАБОРАВ НЕМАМО ПРАВО! Програм обележавања у Београду у недељу 4. априла 2021. године биће у Светогавриловском храму на Топчидеру, као и код Споменика пилотима браницоима Београда на Земунском Кеју.
Објављено: 31.03.2021 .... Број посета: 73 .... Број гласова: 0






Све вести можете прочитати ОВДЕ.



КАЛЕНДАР ХОЛОКАУСТА И ДОГАЂАЊА

18. април

1922. У Београду, умро српски писац и политичар Светомир Николајевић, професор Велике школе, члан Српске краљевске академије, премијер Србије, министар унутрашњих дјела и један од оснивача Радикалне странке. Студирао је историју на Великој школи у Београду и на више европских универзитета. Знатно је утицао на српску књижевност у другој половини 19. века. Написао је велики број студија, критика, чланака и есеја, од којих су многи објављени у двије свеске под насловом "Листићи из књижевности".

1942. У Црном Потоку, крај Топуског (Кордун), усташе праве покољ над 64 српска цивила, међу којима је било и мале дјеце, млађе од 12 година.

1945. У логору Суња, надомак Сиска (Банија) у ноћи између 17. и 18. априла, усташе су убиле 108 српских цивила. Ово је учињено само неколико дана пре ослобађања шире околине Сиска.

1951. У Паризу су шест европских држава потписало уговор о оснивању Европске заједнице за угаљ и челик, ово је претеча Европске Уније.

1967. У Београду, отворена изложба фотографија из 19. века, а највећи део је био посвећен 100. годишњици ослобађања од османлијске владавине, када је турски султан послао царски ферман, а кнез Михаило Обреновић преузео градске кључеве. Овим чином је прекинута вишевековна окупација Београда.

1999. У Београду, министарство иностраних послова СР Југославије објавило да је Југославија прекинула дипломатске односе са Републиком Албанијом, објаснивши да је та одлука "формална" будући да две суседне земље већ дуже и немају никакве односе. При томе је оптужио Албанију да се с њене територије убацују терористичке групе и изводе напади на Југославију, већ дуже време.

2001. У Приштини, једно лице погинуло, а најмање пет задобило лакше или теже повреде од експлозије бомбе испод аутомобила у којем се налазила група Срба запослених у Одјељењу за пасоше у Југословенском комитету за сарадњу са УНМИК-ом.

2004. У Вишеграду, изведена акција специјалне полиције Републике Српске, у којој је циљ био хапшење хашког оптуженика Милана Лукића, а убијен његов брат Новица Лукић.

2004. У Европској унији на снагу ступио закон о обавезном означавању генетски промењених намирница, те оних што садрже или су припремљене од генетски промењених организама.

2007. На Цетињу, Специјалне јединице МУП-а Црне Горе спречиле чланове канонски непризнате црногорске православне цркве да уђу у Цетињски манастир.



19. април

1932. У Београду, Влaдa Крaљeвинe Jугослaвиje донeлa je Зaкон о зaштити зeмљорaдникa коjим je проглaшeн шeстомeсeчни морaториjум нa дуговe и обустaвљeнa присилнa зaплeнa имовинe. Преко 700.000 сeљaкa дуговaло je 7.000.000.000 динaрa, мaхом лихвaримa и трговцимa.

1992. У Босанској Посавини, у месту Оџак, крећу гранатирања српских села, а војска Републике Хрватске помаже паравојним формацијама ХОС-а да окупријају Оџак и околину. Тако су формирани и логори за Србе у Оџаку. У Доњој Дубици, крај Дервенте (БиХ), убијено 30-ак српских цивила, а 150 их је одвдено у логоре.

1999. Над СР Југославијом, авиони НАТО пакта бомбардовали Обреновац и фабрику "Прва Искра" у Баричу. Бомбе су пале на зграду Извршног Већа Војводине у Новом Саду... затим Палићко језеро и Суботицу. Гранатиран је и мост у Бачкој Паланци и Куршумлији. Бомбардован је Параћин, Краљево, Богутовачка Бања, Косовска Митровица, Пећ, Подујево, Голеш, приштински аеродром Слатина, Ниш (стамбени део)...

1999. На караули Кошаре, у жестоким окршајима са албанским терористима и њиховим помагачима (британски САС, Легија странаца, амерички маринци, војници Републике Албаније) херојски је погинуо Срђан Д. Кошанин (31), капетан 1. класе Војске СР Југославије, члан Војне полиције. Срђан је био прекаљени ратник, који је бранио српску нејач по Босни и Херцеговини 1992-1995. Више пута је одликован а многе мајке знају да је он заслужан што је спасио војнике ЈНА из касарне у Мостару. Постхумно је унапређен у чин мајора. Оставио је иза себе жену и дете.



20. април

1941. У Источној Славонији, мађарски фашисти и усташе окпољавају српска села између Вуковара и Осијека, када је ухапшено 30 људи. Дан касније је њих 15 стрељано у Ласлову крај Осијека, док су остали одведени у логоре.

1970. У Београду, родио се јунак новог доба Мићо Влаховић (24), који је смештен у Дом за незбринуту децу. Са две године је отишао у Александрово, код Зрењанина, у хранитељску породицу. Био је припадник Треће сарајевске бригаде, Сарајевско-Романијског корпуса, Војске Републике Србске. Овај јунак је дошао 1992. године у Вогошћу, где је због своје доброте и храбрости врло брзо добио симпатије Сарајлија. Увек је био први испред своје јединице. Погинуо је 7. децембра 1994. године на Трескавици, у борбама са муслиманским ратним јединицама.

1999. Над СР Југославијом, авиони НАТО пакта бомбардовали нишко насеље Шљака, 12 људи повређено, а 10 кућа уништано. У ноћном нападу гађан је Липљан где је испаљена једна ракета, док су две оборене. Поново бомбардовани коп Белаћевац и аеродром Слатина код Приштине. Поново је бомбардована Батајница и Нови Пазар. Погођен је мост у Новој Вароши. Бомбардовано Краљево, погођен је Ковачин, а један пројектил пао је у близини манастира Жича. Са 7 пројектила бомбардовано Ваљево, а погођена је фабрика Крушик.

1999. Авиони НАТО пакта други пут жестоко гранатирали Куршумлију... Погођени су предузеће "Металац", зграда Дома здравља, Црвени Крст, основна школа, аутобуска станица итд.



21. април

1903. На Цетињу, умро српски војвода Пеко Павловић, један од првих официра црногорског кнеза Данила I Петровића. У устанку у Херцеговини 1875. године, предводио је 1.000 добровољаца из Црне Горе и организовао устаничку војску, сврставши 11.000 Херцеговаца у 12 батаљона. Европска штампа, која је опширно писала о устанку, посебно је истицала његово врсно командовање које је Турцима нанело велике губитке. Због сукоба с кнезом Николом I Петровићем, који му је одузео команду над устаницима, био је неко време у емиграцији у Бугарској и Србији.

1941. У Панчеву, немачке нацистичке јединице потпомогнуте фолксдојчерима убијају 36 Срба... Овај свирепи злочин је извршен под лажним оптужбама, како би се завела страховлада и покушај отпора у Панчеву.

1941. Шефови немачке дипломатиј Јоахим фон Рибентроп и италијански гроф Галеацо Ћано у Другом светском рату договорили се о подели Краљевине Југославије на немачко и италијанско подручје. Неке територије су препуштене сателитским владама Мађарске и Бугарске.

1995. У Њујорку, на инсистирање САД и Немачке, чему се противила Русија која се с Кином уздржала од гласања, Савет безбједности УН продужио дјелимичну суспензију санкција против Савезне Републике Југославије у спорту, култури, авионском и ријечном саобраћају за 75 дана, скративши ранији рок од сто дана.

1999. Авиони НАТО пакта су бомбардовали Нови Београд (ПЦ Ушће), Ваљево (фабрика "Крушик" по 4. пут), Чачак, Нови Сад (комплекс НИС-а, као и Варадински мост), Иришки венац, Бешка (мост), Ђаковица, Ковиљ, Новопазарска бања...

1999. У Атини, Војни суд у Пиреју осудио на 2,5 године затвора, условно на три године, потпоручника Ратне морнарице Грчке Мариноса Рицудиса зато што је одбио да исплови у Јадран на разарачу "Темистокле", који је као дио снага НАТО пакта учествовао у агресији на Србију и Црну Гору. Његова одбрана је била таква да је рекао како као православац не може да учествује у нападу на један православни народ.

2003. У Београду, капетан бивше ЈНА Мирослав Радић, оптужен пред Хашким трибуналом за ратне злочине у Вуковару, предао се добровољно српским властима. Касније, 27.9.2007. је ослобођен свих оптужби.

2004. У Загребу, Врховни суд Хрватске потврдио 20-годишњу затворску казну Фикрету Абдићу, бившем председнику Аутономне Покрајине Западна Босна, који је осуђен за ратни злочин почињен у Цазинској Крајини од 1993. до 1995. године.



22. април

1945. Око 1.600 логораша, заточеника концентрациони логор Јасеновац, организује пробој, чиме је овај лоор престао са радом, а где су усташе за 4 године убиле преко 700.000 Срба, 23.000 Жидова и 80.000 Рома.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардују београдско насеље Батајница, Нови Сад (Жежељев мост), Ваљево (фабрика "Крушик" по 5. пут), Остружница (мост), краљевачки Богутовац (железнички мост), Врање...

2016. У Глоговцу, у центру Космета, пронађен је мртав Бедри Цури, бивши припадник албанске терористичке ОВК. Он је требао да сведочи на специјалном суду за ратне злочине у Приштини, против лидера тзв. Ослободилачке Војске Косова.



23. април

1815. У Такову је подигнут Други србски устанак на православни празник Цвети, који је означио наставак борбе и стварање модерне србске државе, под вођством књаза Милоша Обреновића. Устаници су имали неколико значајних борби са Турцима Османлијама међу којима су битке на Љубићу, Дубљу, Палежу... Други србски устанак је довео до аутономије Срба у оквиру Османлијског царства и успостављања Кнежевине Србије 1830. године, која је имала скупштину, устав и владарску династију Обреновића.

1913. У Скадар, после вишемесечних борби са Турцима у Првом балканском рату ушла црногорска војска, која је ову победу платила са 5.000 живота својих војника који су изгинули. Само две недеље касније црногорске трупе су се повукле под притиском Великих сила, а Скадар је припао Книжевини Албанији.

1938. У Београду, на Врачару, постављен камен темељац за изградњу храма Светог Саве, највеће православне светиње на Балкану. Подигнут је на месту за које се сматра да је турски Синан-паша 1594. године спалио мошти Светог Саве, оснивача Српске православне цркве. Овај спомен-храм представља органски део савремене живописне силуете српске престолнице, чинећи једно од његових главних обележја, већ деценијама.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали Београд (зграду РТС-а у Абердаревој улици, погинуло 16 радника, а 20 рањено), подаваска села, Ниш и Нишку бању, Куршумлију, Белаћевац (копови) и Приштина (аеродром "Слатина").
 



24. април

1903. У Ријеци, умро правник и историчар Валтазар Богишић, професор универзитета у Кијеву и Одеси, академик и министар правде у Црној Гори. Славу му је донио "Општи имовински законик за књажевину Црну Гору", који је 1888. израдио на захтев црногорског кнеза Николе Првог Петровића. Законик је преведен на многе језике као пример регулисања имовинског права.

1999. Код Качаника у селу Догановић (Космет), од НАТО касетних бомби погинуло 4 дечака. Авионии НАТО пакта испалили 26 пројектила на центар Ниша. Гранатиран је и Лесковац, оштећено 500 кућа. На планину Гучево, у село Јадар испаљено 24 пројектила. У Лучанима гађана фабрика "Милан Благојевић". Гађани цивилни објекти у Новом Пазару... и рафинерије у Новом Саду.

2001. У Сарајеву, међународни арбитар за међуентитетску линију разграничења у сарајевским насељима Добриња 1 и Добриња 4 ирски судија Дијармуд Шеридан саопштио коначну одлуку, према којој је највећи дио спорне територије који је после Дејтонског споразума припао Републици Српској, ипак враћен Федерацији БиХ.

2006. У Риму, Апелационо веће суда одлучило да су испуњени сви услови за трансфер пилота бивше ЈНА Емира Шишића из Италије у затвор у Србеију и Црну Гору. Пилот Шишић је оптужен да је погодио хеликоптер ЕЕЗ 7. јануара 1992. године, који се налазио у ваздушном простору код Вараждина и том приликом је погинуло 4 Италијана и 1 Француз. Како је Хрватска међународно призната тек 8 дана после овог догађаја, то је Шишћева одлука била исправна. Међутим, суд у Италији га је осудио на 15 година затвора..



25. април

1938. У Београду, умро српски генерал и војни писац Живко Павловић, члан Српске краљевске академије, учесник оба балканска и Првог светског рата. У Првом балканском рату био је начелник Штаба Приморског кора који је опседао Скадар, а у Другом начелник Оперативног одјељења српске Врховне команде. У Првом светском рату био је један од најближих сарадника војводе Радомира Путника, а као помоћник начелника штаба Врховне команде руководио је повлачењем српске војске кроз Црну Гору и Албанију. На Солунском фронту командовао је 1916. и 1917. Шумадијском дивизијом. Пензионисан је 1923. због неслагања с краљем Александром I Карађорђевићем. Мемоаре о великим биткама у којима је учествовао, преточио је у књиге.

1945. У Сан Франциску 45 земаља антихитлеровске коалиције, укључујући социјалистичку Југославију, почело оснивачку конференцију УН.

1992. На подручију општине Коњиц (БиХ), хрватске паравојне снаге, оснивају концентрациони логор Челебићи. У њему је убијено најмање 400 српских логораша.

1992. У Дервенти (Босанска Посавина) је убијено 15 српских цивила, а 50 их је одведено у логоре.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали Авалски торањ крај Београда. Гранатирана је и село косметско Велика Добрања, крај Липљана (погинила и рањена деца). Бомбардована околина Ваљева, Лучани, Жежељев мост у Новом Саду...

2006. У Београду, Документационо-информациони центар "Веритас" објавио имена 715 Срба и бивших припадника ЈНА, против којих је загребачки Биро Интерпола до краја 2005. године расписао потернице за наводне ратне злочине у Хрватској.



26. април

1893. У Ивањици, код Чачка, рођен је Драгољуб Дража Михаиловић, генерал Југославенске Војске у Отаџбини, учесник Балканских ратова 1912-1913, Првог светског рата 1914-1914, као и Другог светског рата 1941-1945... Спада у ред наших најодликованијих официра икада. Био је издан и од самог краља за кога се борио у лето 1944. године, а од комуниста је ухапшен 13. марта 1946. године крај Вишеграда и осуђен на смртну казну стрељањем. До данас није познато место његовог погреба и то се чува као строгоповерљива тајна. Рехабилитован је одлуком Вишег суда у Београду тек 14. маја 2015. године.

1910. У Тузли, родио се Меша Селимовић, српски књижевник, професор, добитник многих награда за књижевност. Био је редован члан Српске Академије Наука и Уметности. У Другом светском рату је био једно време заробљен од усташа у родном месту, а после је прешао на слободну територију и прикључио се партизанском покрету. Умро је 11. јула 1982. у Београду.

1941. У Грубишном Пољу, усташе хапсе преко 500 западнославонских Срба и одводе их у концентрациони логор Даница, а одатле у Госпић где је такође био логор. Све те жртве су побијене после на Велебиту и острвима Слано и Паг. 

1942. У Коларићу, крај Војнића (Кордун), усташе, праве масакр над најмање 107 српских цивила, од чега је било деветеро дјеце млађе од 12 година.

1942. У Горњем Будачком, крај Карловца, неколико комуниста пале православну цркву, стару 200 година.

1992. Код Дервенте у Посавини Војска Републике Хрватске потпомогнута хрватско-муслиманским паравојним јединицама из Босни и Херцеговини праве обруч око Чардака, гдје за један сат убијају 37 српских цивила, док су остали одведени у логоре за Србе. Имовина је опљачкана и спаљена.

1999. Над СР Југославијом, авиони НАТО пакта срушили Жежељев мост у Новом Саду. Бомбардована Куршумлија, односно фабрика "Металац".



27. април

1929. У Чачку, умро српски војвода Степан - Степа Степановић, један од најистакнутијих војсковођа у Ослободилачким ратовима Краљевине Србије почетком 20. века. У Церској бици у августу 1914. Друга армија под његовом командом разбила је аустроугарске трупе, па је награђен чином војводе, а на Солунском фронту у септембру 1918. Друга армија је, нападајући на главном правцу, у садејству с Првом армијом, пробила непријатељску одбрану, потом избила на бугарску границу и принудила Бугарску на капитулацију. Учествовао је још и у српско-бугарском рату 1885. године, а неколико година касније је постао професор историје на Војној академији у Београду и помоћник начелника Главног штаба. У Првом Балканском рату је командовао Другом армијом у Кумановској бици, после чега је крајем 1912. и почетком 1913. учествовао у опсади и заузимању Једрена. У Другом балканском рату успешно је са Другом армијом одбранио правац долином Нишаве према Пироту. У Колубарској бици у другој половини новембра 1914. снаге под његовом командом водиле тешке борбе у подручју Лазаревца и спречиле аустоугарске трупе да с југа нападну српску војску и потом у децембарској контраофанзиви учествовале у избацивању аустроугарске војске из Србије. Приликом повлачења српске војске крајем 1915. и почетком 1916. успио је да с Другом армијом, у садејству с Тимочком војском, успори напредовање бугарске Прве армије.

1942. У Рогатици, усташка јединица Црна Легија коју предводи Јуре Францетић, прави покољ над 94 српских цивила (жена, дјеце и стараца) у селу Осово, у источној Босни.

1945. У Милану (Италија), ухапшен је фашистички вођа Бенито Мусолини од савезничких војника, који је дан касније погубљен. Мусолини је још 1930-их година водио антисрпску политику и отворено је помагао усташки покрет, отварајући терористичке кампове за њихову обуку. Касније у априлу 1941. заједно са Немачком и савезницима је наредио напад на Краљевину Југославију, а италијански војници су починили немали број злочина над српским цивилима у Црној Гори, Косову и Метохији и Источној Босни.

1992. У Београду делегати, бивше савезне скупштине СФРЈ, из Србије и Црне Горе, проглашавају трећу јужнословенску државу: Савезну Републику Југославију. Ова држава је опстала свега 14 година. Прво је променила име 2003. године у Србија и Црна Гора, а онда у мају 2006. године након референдума у Црној Гори, који је био препун контраверзи, проглашена је независност две републике. Захлађење у односима ове две српске републике почело је 1997. када је руководство Црне Горе које је предводио Мило Ђукановић одбило да следи политику званичног Београда, према Косову и Метохији.

1999. На Кошарама, подно Јуничких планина погинуо је Тибор Церна (21 година), припадник Војске Југославије у борби са албанским терористима из тзв. ОВК и њиховим помагачима у склопу копнене агресије на Србију под шифрованим именом "Стрела 1".

1999. Над СР Југославијом, авиони НАТО пакта стравично бомбардовали Сурдулицу (убијено 20 цивила, од тога 12 деце, а 100 људи је рањено). Уништени су мостови на реци Лаб, код Милешева, мост код Куршумлије, мост Бачка Паланка - Илок, мостови на Ибарској магистрали... Ћуприја такође претрпела страшно бомбардовање.



28. април

1804. Код Лознице у Подрињу дошло је до велике Битке на Чокешини, када је 1.500 Турака из Босне остварила пирову победу. Свих 303 србских устаника је изгинуло, које су предводили браћа Недић. Ова битка се сматра србским термопилом. Њен значај је у томе што нису дозволили да Шабац остане у османлијским рукама, већ је Шабац ослобођен три дана касније.

1918. У Терезину (Чешка), у затвору умро је Гаврило Принцип (23), припадник Младобосанаца, револуционара из Босне и Херцеговине, који су у Сараејву на Видовдан 1914. извршили атентат на аустријског надвојводу и престолонаследника Франца Фердинанда и његову жену. То је био окидач за Први свјетски рат. Гаврило није дочекао да види уједињење и слободу свог народа још шест и по мјесеци касније.

1941. У Бјеловару, усташе под командом Вјекослава Макса Лубурића и Мартина Цикоша, праве покољ у Гудовцу над 200 српских цивила, док их је 300 одведено у концентрационе логоре.

1993. У Београду, умро Момчило Гаврић (88) најмлађи учесник Првог светског рата и поднаредник српске краљевске војске, припадник Шестог артиљеријског пука Дринске дивизије. Војници Аустро-Угарске монархије су му 1914. побили читаву породицу, а он је прошао Албанску голготу са српским народом. У Другом светском рату више пута је извођен пред стрељачки вод, два пута од немачких војника, али и од југославенске тајне полиције - ОЗНЕ. На Крфу му је постављена златна плоча.

1994. У Сарајеву је убијена србска девојчица од 14 година старости Слађана Миловановић, тако што је снајпериста из муслиманске Армије Босне и Херцеговине испалио смртоносне хице ка њој док је возила бицикл у Илијашу.

1999. Авиони НАТО пакта, неколико пута у току дана бомбардовали подгорички аеродром "Голубовци", затим Бар, Тузи, Бијело Поље, Даниловград и Сутоморе.

2001. На Шарпланини код села Вејце погинула су осам припадника македонских снага безбедности: четири припадника специјалне војне јединице "Вукови" и четири припадника специјалне јединице МУП-а Битољ. Они су упали у заседу албанских терориста који су над њима по убиству извршили стравичан масакр.
 



29. април

1941. У Нишу немачки Гестапо основао концентрациони логор Црвени крст. Кроз овај логор за 3.5 године прошло је 30.000 људи, а око 10.000 је убијено.

1945. Код Минхена америчке трупе су у Другом светском рату ослободиле најстарији немачки концентрациони логор Дахау у Баварској, који су нацисти основали 1933. У њему је убијено око 70.000 људи, од чега најмање 600 Срба, иако постоје индиције да их је било далеко више.

1999. Авиони НАТО пакта срушили мост у Грделичкој клисури. Гађани су релеји широм Србије: Борча, Авала, Фрушка Гора, Црни Врх, Овчар бања и др. На Подгорицу пало 70 пројектила. У Београду бомбама срушен Авалски торањ, један од симбола српске престолнице.

2003. У Загребу, умро хрватски генерал Јанко Бобетко (84) кога је Хашки трибунал оптужио за ратне злочине над Србима у Медачком џепу 1993. године. Поред тога, Бобетко је одговоран за злочиначке акције против Срба у Сјеверној Далмацији (Масленица 1993.), као и у Херцеговини (злочиначке операције Чагаљ 1992. и Бура 1994.). Одговоран је за прогон и етничко чишћење Срба из Западне Славоније (Бљесак 1995.) и Книнске Крајине (Олуја 1995.).

2007. У Загребу, умро Ивица Рачан, бивши хрватски премијер и дугогодишњи председник Савеза Комумиста Хрватске, који су после променили име у Социјалдемократска партија. Ивица Рачан је једна од важних карика у распаду бивше Југославије 1990-1991. На изборима који су одржавани у СР Хрватској априла 1990. своје гласове је предао свом главном конкуренту Фрањи Туђману, иако је пар месеци раније оптуживао његови странку да има опасне намере... 2000. године се поново враћа на власт и постаје председник хрватске владе, али није ништа значајно учинио да раскринка Туђманов режим.



30. април

1915. У Паризу у Првом светском рату српски, хрватски и словеначки политичари, који су избегли из Аустро-Угарске, основали Југослaвенски одбор ради покретања акције на међународној сцени за ослобођење јужнославенских крајева од Хазббуршке монархије и њихово уједињење са Краљевином Србијом.

1941. У Загребу, Анте Павелић, поглавник Независне Државе Хрватске - марионетске фашистичке творевине настале у Другом светском рату, после уласка немачких нацистичких јединица у Загреб, где их је хрватско становништво масовно и одушевљено поздравило - издао је закон о расној припадности, чиме су у усташкој држави почели прогони и убијање Срба, Јевреја и Рома.

1945. У Берлину, наводно да је Адолф Хитлер, канцелар Трећег Рајха, извршио самоубиство, не желећи да чека хапшење и суђење од војника Црвене Армије. Ова информација је остала недоречена и непотврђена, јер је у његовој канцеларији нађен само спаљени леш.

1953. У Београду за посетиоце отворен Железнички музеј, први такав у СФР Југославији, основан у фебруару 1950. године.

1992. У Приједору, на сјеверозападу Босне и Херцеговине, српске снаге ушле у град и тако спријечиле етничко чишћење становништва и напад на касарну ЈНА, као што се то већ десило у Босанској Посавини и Сарајеву.

1993. У Хамбургу, на тениском терену прву звезду светског тениса Монику Селеш, тада југословенску држављанку, ножем је убо наводно умно поремећени навијач. Нападач је остао некажњен, захваљујући скандалозним пресудама немачког суда. Две године касније, Селешова је постала репрезентативка САД.

1999. Авиони НАТО пакта имали 600 полетања над СР Југославијом. Бомбардована је околина Плава село Мурино, на североистоку Црне Горе, када је убијено 6 цивила, од тога 3 деце, а 10 их је рањено. Уништен је мост на Лиму, Дом културе и фабрика текстила.

2000. У Загребу, некадашњи агент хрватске Службе за заштиту уставног покрета Рикард Павелић потврдио да је у Госпићу у току ноћи, 18. септембра 1991. године, убијено између 150 и 160 лица, углавном Срба, директно оптуживши Тихомира Орешковића и војног команданта Мирка Норца да су руководили одвођењима и убијањем српских цивила.






Ваша електронска адреса

Ваша лозинка















Aко желите активно да пишете на нашем сајту, слободно се обратите администратору на:
webmaster@zlocininadsrbima.com














































   
Skip Navigation Links