Најновије вести - www.zlocininadsrbima.com

   

Јавно се извињавам свом народу (Како се прослава "Олује" из Книна преселила у Гучу)


„Олуја“ се на најстрашнији начин одигравала од 4. до 7. августа и баш у том периоду се овде организује Драгачевски сабор трубача, да вриске страдалника овог народа замени подврискивање пијаних.Јавно се извињавам свом народу и мученицима из колоне у име краја из кога долазим, јер знам да нико други неће – ваљда су им уста пуна купуса.
Објављено: 15.08.2022 .... Број посета: 251 .... Број гласова: 5

У јами Бивоље Брдо је највише Срба бачено 11. августа 1941. од стране хрватско-муслиманских фашиста


Овде је драгоцено сведочанство Срба из Клепаца и Лознице пред југославенском Државном комисијом за утврђивање ратни злочина од стране окупатора и њихових помагача. У јами Бивоље брдо Срба из Клепаца, Лознице, Гњилишта, Тасовчића, Чапљине, Почитеља и других места 11. августа 1941. извршено је најмасовније убијање Срба цивила.
Објављено: 11.08.2022 .... Број посета: 328 .... Број гласова: 5

Бeогрaдскa оптужницa зa хрвaтски злочин нa Пeтровaчкоj цeсти


Нaкон сaопштeњa обjaвљeног 8. jунa 2022. нa интeрнeтскоj стрaници Вишeг судa у Бeогрaду дa je Кривично вaнпрeтрeсно виjeћe тогa судa – Одjeљeњe зa рaтнe злочинe нa сjeдници виjeћa одржaноj 3. jунa 2022. годинe дониjeло рjeшeњe о потврђивaњу оптужницe Тужилaштвa зa рaтнe злочинe, коja je подигнутa против окр. Влaдимирa Микцa и др.
Објављено: 08.08.2022 .... Број посета: 30 .... Број гласова: 10

Чињенице о "Олуји" које треба да знате ви и ваши потомци


"Олуја" није била никаква војно-полицијска акција, како је поједини медији на Балкану преносе, јер хрватске снаге се нису бориле против шачице терориста, већ је спровден погром над читавим једним народом односно Србима у РСК.
Објављено: 06.08.2022 .... Број посета: 119 .... Број гласова: 5

Случај Кричковић: Испaдe Србин нajвeћи убицa Крajишникa


Српско тужилaштво зa рaтнe злочинe у Београду je потврдило дa je у подизaњу оптужницe одигрaло знaчajну улогу, a свe у склопу спорaзумa о сaрaдњи двa тужилaштвa. Испостaвићe сe дa je оптужeни хрвaтски воjник Кричковић српскe нaционaлности, тaко дa би сe оно чимe сe хвaли српско тужилaштво зa рaтнe злочинe могло прeвeсти.
Објављено: 06.08.2022 .... Број посета: 26 .... Број гласова: 0

Случај Кричковић: Потурицa гори од Турчинa


Виjeст дaнa у рeгиону зa 15. мaрт 2019. годинe билa je обjaвa првостeпeнe прeсудe Жупaниjског судa у Риjeци хрвaтском воjнику, српског порjeклa, Рajку Кричковићу (62), коjом je проглaшeн кривим због убиствa трочлaнe српскe породицe у сeлу Киjaни код Грaчaцa и осуђeн нa кaзну зaтворa од 10 годинa.
Објављено: 06.08.2022 .... Број посета: 35 .... Број гласова: 0

Другостепена пресуда Рајку Кричковићу: 10 година за убиство породице Совиљ у Кијанима


Врховни суд Хрвaтскe сaопштио je дaнaс дa je потврдио прeсуду коjом je бивши припaдник ХВ, Рajко Кричковић, осуђeн нa дeсeт годинa зaтворa због почињeњa рaтних злочинa нaд српским цивилимa у aугусту 1995. нaкон што je опeрaциjом „Олуja“ ХВ врaтилa тeриториjу коjу су држaли побуњeни хрвaтски Срби .
Објављено: 06.08.2022 .... Број посета: 26 .... Број гласова: 0

Олуја је геноцид


Саша Маринковић, поетски витез са Косова и Метохије је написао стихове које је посветио свим жртвама "Олује" и прогнаним Крајшницима који су деведесетих година насилно напустили своје домове услед агресије хрватских цивилних и војно-полицијских снага. Он ја "Олују" квалификовао као геноцид.
Објављено: 03.08.2022 .... Број посета: 64 .... Број гласова: 0

Досије Велебит: Судбина Васиља Гагића из Зеленграда


Један од недавно пет идентификованих посмртних остатака жртава српске националности из рата деведесетих у Заводу за судску медицину и криминалистику Медицинског факултета у Загребу припадали су Васиљу Гагићу (63) из Зеленграда, за чијим смо посмртним остацима, иако смо од почетка знали кад, где и од чије руке је страдао, трагали смо 30 година.
Објављено: 03.08.2022 .... Број посета: 32 .... Број гласова: 0

Из Травника на Велебит 1941: Напокон знам гдје почивате


Напокон сам Вас пронашла. Ваше кости почивају на Велебиту.Оној дивној планини, препуној, птица, цвијећа, а превише крви. Не знам у коју сте јаму бачени. Не знам да ли сте живи бачени, или су вас тукли до смрти. Не знам да ли су вас преклали, или затукли.
Објављено: 01.08.2022 .... Број посета: 34 .... Број гласова: 0















Све вести које смо објавили на сајту можете прочитати ОВДЕ.



КАЛЕНДАР ХОЛОКАУСТА И ДОГАЂАЊА

17. август

1908. У Београду је умро писац Радоје Домановић, највећи србски сатиричар, који је оштро, критички и духовито сликао власт огрезлу у корупцију и насиље, лажно родољубље и до сервилности послушно грађанство.

1941. У Београду, на Теразијама, немачки Гестапо је обесио пет србских родољуба и оставио да висе неколико дана. Ово је урађено у знак одмазде за наводне терористичке акције у дворишту Гестапоа.

1990. У Северној Далмацији, односно Обровцу и Бенковцу, припадници хрватских специјалних полицијских снага нападају полицијске станице које су биле под контролом Срба. Исти дан је проглашено ванредно стање преко Радио Книна, што се сматра за Дан устанка у Книнској Крајини.

2004. У Београду, посланици Скупштине Србије, усвојили тј. вратили традиционални грб Србије и заставу, химна постаје "Боже правде".



18. август

1805. Код Ћурије на Иванковцу дошло је до велике битке у којој су се Вожд Карађорђе и његових 7.000 устаника први пут сукобили са Султановом гардом, од 15.000 Турака... Ово је била веома значајна победа Срба јер су изгубили 1.000 бораца, а Турци скоро 10.000 војника и напустили бојно поље у паничном бегу. Срби су добили велики ратни плен и елан да наставе даље своју борбу.

1942. У селу Корана покрај Слуња хрватски фашисти су убили 16-оро Срба мештана овог села на Кордуну. Тиме је настављен усташки терор према православном живљу.

1947. У Љубљани је извршена смртна казна вешањем над немачким генералом Лудвигом Кублером (58), заједно са још четворицом високих официра Вермархта за учешће у инвазији на Југославију и злодела током Другог светског рата над цивилима.

2001. У Македонији, њеним западним деловима после вишемесечних борби, албански терористи уз помоћ НАТО пакта прогнали преко 115.000 Срба.



19. август

1914. На Церу, Војска Краљевине Србије победила бројнију аустроугарску војску и тако обезабедила прву победу Савезника у Првом светском рату. Због успешног командовања генерал Степа Степановић, добија чин војводе.

1942. У Срему, селима Чалма и Дивош, СС јединице (фолксдојчери) и усташе под командом Виктора Томића праве рацију, у којој је ухапшено 320 Срба, мушкараца и жена. Ухапшеници су одведени у логор у Руми, а највећи део је стрељан.

1942. У Земуну је ухапшено 250 људи од усташке полиције, од којих су 10 активиста СКОЈ наредног дана стрељани. Остали затвореници су спореведени у логоре у Сремску Митровицу и Вуковар.

1946. Код Бледа (Словенија), авиони југославенског ратног ваздухопловства, оборили по други пут за десет дана, траннспортни авион "C-47" америчке ратне авијације, који је повредио ваздушни простор Југославије.

1983. У Београду је умро Александар Лека Ранковић, дугогодишњи шеф безбедоносних служби и један од водећих људи социјалистичке Југославије. Одговоран је за послератно хапшење многих српских родољуба који су послати на Голи Оток. Смењен је са свих функција 1. јула 1966. године на чувеном Брионском пленуму.

1997. У Сплиту затворен концентрациони логор Лора, који је непрекидно радио 5.5 година. Према свједочењима преживјелих заточеника Лора је сматрана за најужаснији казамат смрти током деведесетих година 20. вијека на подручју бивше Југославије. Званично је било 1.005 Срба, мушкараца и жена утамничено, док је више од трећине убијено. Забиљежено је око 130 начина мучења, а о свему што се дешавало у сплитској Лори био је упознат државни и војно-полицијски врх Републике Хрватске.



20. август

1942. На Кордуну у селима Грабовац и Смољанац, код Слуња усташе су убиле 30 мештана Срба.

1942. У Срему усташе под командом Виктора Томића праве рацију и хапсе Србе у Доњем Товарнику код Руме, када је ухапшено 115 мештана, који су наредних недеља спреведени у логоре у Руму, па у Сремску Митровицу, где су копали раке за србске жртве. У селу Босут, код Сремске Митровице, усташе су ухапсиле 116 Срба и Рома, који су већином убијени наредних дана. 

1948. У Загребу је извршена смртна казна вјешањем за ратног злочинца Љубу Милоша (29), команданта усташког концентрационог логора Јасеновац за вријеме Другог свјетског рата. Преживјели логораши су њега упамтили као поремећеног садисту који се такмичио са осталим усташким официрима ко ће да убије више логораша. Гајио је пса кога је нахушавао на заточенике. У мају 1945. је побјегао у Аустрију са осталим усташким злотворима гдје се скривао и био члан усташке емиграције. У специјалној акцији ОЗНЕ намамљен је у Југославију када је ухапшен 20. јула 1947. и спроведен у Загреб гдје му је суђено.

2004. У Битољу, власти Вардарске Македоније, осудиле епископа Охридске архиепископије владику Јована на 1.5 година затвора због "изазивања националне и верске мржње".



21. август

1941. У селу Павићи, крај Војнића, на Кордуну, усташе убијају 24 мјештана овог села.

1941. У концентрационом логору Јасеновац, доведени први затвореници, тиме је ова фабрика смрти почела са радом. За непуне четири године усташе су у овом концентрационом логору тј. комплексу убиле преко 700.000 Срба, Јевреја и Рома.

1942. У Загребу, у усташком затвору, од посљедица тортуре и мучења, преминула је Драгица Кончар, која је после рата проглашена народним херојем.



22. август

1941. У Сремској Митровици, 32 логораша успели су да побегну уз помоћ Бошка Палковљевић Пинкија, активисте НОП.

1941. У Босанској Крајини, око Босанске Крупе , Босанске Дубице и Велике Кладуше, локалне усташе и припадници Муслиманске Милиције, праве покоље над више од 500 српских цивила у неколико села: Стaбaнџa, Збориштe, Црвaрeвaц, Чaглицa, Вaрошкa Риjeкa, Мрaзовaц, Добро Сeло, Агинци, Парнице, Хаџибар, Влашковци, Читлук...

1942. У Иригу, подно Фрушке Горе, усташе под командом Виктора Томића, праве рацију и хапсе преко 140 мештана овог села под лажном оптужбом да су помагачи НОП-а. Стрељани су наредних дана на локацијама Дудик, Касарне, Вуковар и Сремска Митровица.

1991. У Сиску, на обалама ријеке Саве хрватски паравојници су убили Миленка Ђапу (40), Србина цивила, радника Рафинерије Сисак.

1991. На Банији у селима око Сиска: Блињски Кут, Кињачка, Чакале, Блинска Греда, Трњани, Брђани и Бестрма... упадају хрватске паравојне јединице пресвучене у униформе ЈНА под командом Ђуре Бродарца и праве масакр над цивилима. Убијено је 15 Срба и десетак је рањено. Више од тридесеторо дјеце су остали сирочићи. 



23. август

1687. У Дувну на западу Херцеговине јуначки је погинуо Јанковић Стојан, вођа далматинских ускока који су се на тромеђи три царевине: Млетачка, Хазбуршка и Османска борили за србско име и опстанак. Сам Јанковић Стојан био је велики борац против Турака и истакао се у Кандијском и Морејском рату, у другој половини 17. вијека. Послије једне битке са Турцима код Обровца бива заробљен и одведен у Цариград, одакле је послије 14 мјесеци успио да се исчупа и врати у родни крај. Од Млетачке републике је 1670. године добио златну медаљу за храброст и именован је за Витеза Св. Марка. Јунаштво је показао у борбама против Турака за Лику, Крбаву и Сињ.

1942. У Сремској Каменици, код Новог Сада, усташе под командом Виктора Томића, праве рацију када су незаконито ухапсили 11 српских младића, који су наредног дана у затвору побијени.

1945. Привермена (комунистичка) Народна Скупштина Демократске Републике Југославије, донела закон о аграрној реформи и национализацији (одузимање) земљишта, фабрика, млинова које је одузето од велепоседника, цркве и др.

1991. У Вуковару, на подручију Лужац, хрватске паравојне снаге, под командом Томислава Мерчепа спроводе етничко чишћење српског становништва и пљачку њихове имовине.



24. август

1941. У Кобашу, недалеко Дервенте (Босанска Посавина), усташе под командом Винка Вулете, стрељале су 31 Србина, чије су лешеве побацали у ријеку Саву.

1942. На Фрушкој Гори (Грабово, Сусек Илочки, Сремска Рача, Баноштор, Черевић...), усташе под командом Виктора Томића и Виктора Бегића, праве рацију и масовно хапшење Срба, преко 500 мушкараца, жена и деце, које већином убијају логорима у Руми и Сремској Митровици.

1992. На Илијаш, сарајевску општину пало десетин граната испаљених са муслиманских положаја од тзв. Армије БиХ које су усмртиле за два дана 22 Срба цивила. Најмлађа жртва био је Слађан Антуновић, који је био стар свега 6 година. Муслимански и свјетски медији су ово прећутали.



25. август

1913. У Рибарској Бањи, између Крушевца и Прокупља, краљ Петар I Карађорђевић потписује Декларацију о повратку Косова и Метохије у састав Краљевине Србије. Тиме је остварен сан предака који су у деценијама након Косовске битке изгубили државу и потпали под власт Османлијске империје, поздрављали мушку новорођенчад "Добродошао осветниче Косова"... Да би  у ослободилачком Првом балканском рату октобра 1912. србске јединице под командом генерала Божидара Јанковића ослободиле Космет од Турака.

1941. У Врелој, покрај Босанског Брода, на сјеверу БиХ, усташе убијају 6 србских земљорадника.

1941.  У Шишатовцу, манастиру на Фрушкој Гори ухапшена 4 православна монаха од усташа, који су овдедени у концентрциони логор у Славонској Пожеги, а касније убијени.

1942. У Вуковару,  усташе под командом Виктора Томића хапсе 13 припадника НОП-а, који су касније убијени на стратишту Дудик. 

1991. У Сиску хрватске паравојне формације у црним униформама упадају у стан породице Трифкановић и том приликом незаконито хапсе тј. киднапују Николу (49) и његове синове Зорана (23) који је био већ ожењен и имао двоје дјеце... и сина Берислава (18).Трифкановићи су киднаповани и одведени у непознатом правцу. Тело Николе Трифкановића је после избацила Сава код села Гушће, а тела Зорана и Берислава Трифкановића до данас нису пронађена. Стоја Трифкановић, супруга од Николе је годинама касније водила спорове против Републике Хрватске, али није успела добити ништа, чак су остали и дугови. Умрла је 2019. године не дочекавши правду за своје најмилије.

 

1992. У Смолући, недалеко Тузле, јединице Војске Републике Србске: Гарда "Пантери" из Бијељине и 1. Озренска бригада са дијеловима 2. и 3. Мајевичке, које је предводио Љубиша Савић Маузер, крећу у ослобађање овог села у општини Лукавац, подно Мајевице. Ово село Смолућа је скоро три мјесеца било под опсадом и гранатирањем муслиманско-хрватских снага, да би после три дана жестоких борби србски борци су успјели да направе коридор и спасу 7.500 Срба, који су у колонама напустили своја огњишта. Ово је била једна од најхуманијих операција ВРС током Отаџбинског рата 1990-их.

1995. У Плавну, малом далматинском селу (засеок Грубори) код Книна, припадници хрватске специјалне полицијске јединице "Лучко" врше масакр над шест српских цивила, неколико дана након "Олује".




Филм "Дара из Јасеновца" је...






Ваша електронска адреса
 

Ваша лозинка


Aко желите активно да пишете
на нашем сајту, слободно се
обратите администратору на:
webmaster@zlocininadsrbima.com


   
Skip Navigation Links