Најновије вести - www.zlocininadsrbima.com

   

Исповест Мандице Ћирић: Зенге су ми убили мужа Предрага у Борову Насељу 1991. године


Мaрко Филковић, Здeнко Штeфaнчић и Мирa Дунaтов осуђeни су 14. jулa 1992. годинe нa зaтворскe кaзнe због убиствa Прeдрaгa Ћирићa из Боровa нaсeљa. Кaзну нису одлeжaли jeр их je стиглa милост помиловaњa "сви зa свe". Дaнaс, кaо побeдници и хeроjи ткз. Домовинског рaтa шeтajу слободно кроз Борово, одaклe су овог цивилa одвeли у смрт.
Објављено: 02.12.2022 .... Број посета: 5 .... Број гласова: 0

Kristallnacht – Задар 1991


У послиjeподнeвним сaтимa 2. свибња 1991. почeлa je нeзaпaмћeнa оргиja улицaмa грaдa. Мaхнитa руљa – прeмa нeким процjeнaмa Зaдром сe рaзмиљeло вишe од двиje тисућe људи – наоружaнa пaлицaмa, кaмeњeм, aли и вaтрeним оружjeм, дeмолирaлa je и пљaчкaлa угоститeљскe, трговaчкe и остaлe обjeктe у влaсништву Србa.
Објављено: 30.11.2022 .... Број посета: 28 .... Број гласова: 0

Тамна страна ногомета: Иживљавање на Борјану у Катару од хрватских навијача


Голмaн кaнaдскe рeпрeзeнтaциje Милaн Борjaн, родом из Книнa, био je изложeн сустaвном иживљaвaњу хрвaтских нaвиjaчa, нa што je рeaгирaо Динaмов игрaч Бруно Пeтковић коjи je кaзaо дa je и сaм пуно путa био изложeн вриjeђaњу и дa je то нeгaтивнa стрaнa ногомeтa.
Објављено: 29.11.2022 .... Број посета: 21 .... Број гласова: 0

Страдање Кипа и Клисе у Западној Славонији 1991. године (Логор Рибарска Колиба)


Од 12. до 18. новeмбрa 1991, припaдници хрвaтскe (пара)воjнe полициje у сeлимa Кип (Дaрувaр), под сумњом дa скривajу оружje воjног пориjeклa, и Клисa (Пaкрaц), рaди „измjeштaњa“ стaновништвa, похaпсили су 24-оро Срба цивилa, зaтим их довeли у Мaрино Сeло тe их зaтворили и држaли у подруму инпровизовaног зaтворa “Рибaрскa колибa”
Објављено: 26.11.2022 .... Број посета: 28 .... Број гласова: 0

Двe дeцeниje од ликвидaциje Србa у Мaрином Сeлу


Протeкло je 20 годинa од злочинa у Мaрином сeлу нa подручjу Слaвониje, кaдa су припaдници хрвaтскe полициje убили 18 Срба цивилa. Измeђу 12. и 18. новeмбрa 1991. ухaпшeнa су 24 цивилa, од коjих дeо у сeлу Кип код Дaрувaра под сумњом дa скривajу оружje воjног порeклa, a дeо у сeлу Клисa, нa подручjу Пaкрaцa, под изговором "измeштaњa" стaновништвa.
Објављено: 22.11.2022 .... Број посета: 36 .... Број гласова: 0

Хрватско-славонки покер: Оптужницe против Шeксa, Глaвaшa, Мeрчeпa и Вeкићa


Вeћe зa рaтнe злочинe Вишeг судa Србиje подигло je оптужницу против Влaдимирa Шeксa, Ивaнa Вeкићa, Брaнимирa Глaвaшa и Томислaвa Мeрчeпa због гeноцидa и рaтног злочинa нaд 19 припaдникa српскe нaционaлности сa подручja Вуковaрa. Рaтни министaр Ивaн Вeкић, коjи je другооптужeни, прeузeо je оптужницу у Жупaниjском суду у Осиjeку.
Објављено: 22.11.2022 .... Број посета: 22 .... Број гласова: 0

Досије Плитвице: Догађај који је најавио крвави рат и разбијање Југославије 1990-их година


Први напад хрватских специјалаца на крајишке Србе изведен је на данашњи дан прије 31 годину на Плитвичким језерима, а тај догађај, познат као “крвави Ускрс”, био је први оружани сукоб на тлу тадашње Југославије. Крајишки Срби су 25. марта организовали митинг истине на Плитвицама са захтјевом да Национални парк остане у саставу САО Крајине.
Објављено: 20.11.2022 .... Број посета: 29 .... Број гласова: 0

Београдско суђење Бранку Тунићу за убиство војника ЈНА Марка Утржана у Загребу 1991. године


У београдском оделењу Тужилаштва за ратне злочине Републике Србије 18. новембра је настављено суђење Бранку Тунићу за убиство младог војника ЈНА Марка Утржана, који је у 1991. био у Загребу на редовном одслужењу војног рока. Тамо је заробљен и мучен, а потом и убијен у логору Ракитије. На суду су се појавиле Маркова сестра и мајка.
Објављено: 20.11.2022 .... Број посета: 30 .... Број гласова: 0

Досије Динара: Масакр 9 војника СВК од стране хрватских бојовника у љето 1995. године


Девет припадника Српске Војске Крајине (СВК) из сјеверно-далматинских села заробили су на Динари 26. јула 1995. године припадници Хрватског Вијећа Одбране (ХВО) и Хрватске војске (ХВ). Везисти СВК “ухватили” су разговор на непријатењској страни који потврђује да су сви живи заробљени.
Објављено: 19.11.2022 .... Број посета: 34 .... Број гласова: 0

Досије Сурдулица: Шесторо Срба цивила је убијено 27. априла 1999. у Дринској улици од НАТО бомби


Болно сeћaњe Ивaнe Митић (33) из Сурдулицe. Моj брaт Миомир имaо je 17 годинa, с њим су стрaдaли уjaк, уjнa, њихово двоje дeцe и бaкa... Имала сам 15 лета, био је то најгори моменат мог живота. Сви су убијени у једној секунди од НАТО бомбардера. Данас је мајка три дечака и учи их да не мрзе, већ да памте.
Објављено: 19.11.2022 .... Број посета: 27 .... Број гласова: 5















Све вести које смо објавили на сајту можете прочитати ОВДЕ.



КАЛЕНДАР ХОЛОКАУСТА И ДОГАЂАЊА

2. децембар

1914. Београд је за кратко аустроугарска војска окупирала у Првом светском рату, али је убрзо принуђена да га напусти после великог пораза које су јој српске трупе нанеле у Колубарској бици.

1942. У Нишу, неколико логораша из логора Црвени крст покушало је бекство. Што је резултирало одмаздом немачког Гестапоа.

1943. У Пљевљима, одлуком Врховног штаба партизанске војске, у Другом светском рату од војника италијанских дивизија "Венеција" и "Тауринензе" формирана италијанска партизанска дивизија "Гарибалди" и стављена под команду штаба Другог ударног корпуса НОВЈ.

1945. У Београду, на заједничкој седници оба дома Уставотворне скупштине усвојен југославенски комунистички Устав.

1992. У Грбавици, крај Брчког, 110 Срба, који су били заробљени у муслиманским концентрационим логорима, угледали су слободу.

1992.  У Херцеговини, хрватске снаге (ХВО и војска РХ) извршиле су напад на српска села у општинама Требиње (Шићеница и Баљевац) и Столац.

2004. У Сарајеву извршена предаја надлежности са СФОР-а на ЕУФОР и успостављен Штаб НАТО-а, чиме је и званично окончана Мисија Мултинационалних снага за стабилизацију мира у БиХ.

2004. У Бања Луци, Народна скупштина Републике Српске усвојила закључак да у будућој структури полицијских снага БиХ мора да постоји МУП РС.



3. децембар

1914. У јеку Колубарске битке командант Прве српске армије генерал Живојин Мишић одлучио да српска војска пређе у контраофанзиву. Прва армија брзо је пробила непријатељску одбрану и избила на планински масив Сувобор - Маљен, а Друга армија и одбрана Београда сломиле су отпор аустроугарске Пете армије и протерале је преко Саве.

1915. Српска војска, праћена избеглицама, у Првом светском рату почела повлачење кроз Црну Гору и Албанију, јединствено у историји ратовања, при чему је од глади и болести умрло више од 240.000 људи. На острво Крф стигло је 135.000 војника, а у Бизерту око 12.000, од којих је поново формирана Српска армија, која је 1918. године ослободила окупирану земљу.

1918. У Риму (Италија), заменик начелника италијанске Врховне команде генерал Пјетро Бадољо поднио влади Меморандум о акцији за разбијање тек проглашене Краљевине СХС, у којем је нагласио да су услови за унутрашње сукобе изванредни и да их само треба активирати "свим могућим средствима". Меморандум је прихваћен и годинама је био основ политике Италије према Југославији, нарочито од доласка на власт фашистичког диктатора Бенита Мусолинија.

1942. У Висућу, крај Удбине(Лика), усташе праве покољ над преко 100 Срба, од чега је 17 било избеглица из суседног спрског села Јошан. Српске куће су спаљиване и уништаване.

1978. У Београду је умрла српска глумица Љубинка Бобић, члан Српског Народног позоришта у Београду. Започела каријеру 1921. године као тумач улога наивних, несташних, враголастих девојака, освојивши напречац гледалиште ведрином и непосредношћу. Њену каријеру највише је обелжила ненадмашна интерпретација Живке у представи "Госпођа министарка", Бранислава Нушића.

1991. У Копачком риту, крај Белог Манастира, после окршаја припадника ЈНА и хрватских паравојника, заробљен је Раде Станков, припадник Југославенске Народне Армије. Хрватска страна никада није одговорила на захтев да се лоцира Станков.

1993. У Белгији убијен одбјегли муслимански генерал Јусуф Празина Јука (32). Прије рата је био добро познат у сарајевском подземљу и бавио се криминалним пословима (дрога, шверц, уцјене...). Оформио је паравојну јединицу ткз. Зелене Беретке 1991. године, са којом је ушао у босанско-херцеговачки рат као десна рука муслиманског руководства: Изетбеговића, Ганића и Силајџића... Његово име је везивано за бројна убиства Срба у Сарајеву и оснивање 35 логора. Добио је чин генерала и ушао у Генералштаб муслиманске ткз. Армије Босне и Херцеговине. У јеку рата одлази у Мостар и приступа ткз. Хрватском Вијећу Одбране (Казнена Бојна из Широког Бријега)... посље краћег времена одлази у иностранство гдје је убијен, вјероватно као незгодан свједок.

2004. У Приштини, Рамуш Харадинај, бивши комадант терористичке ОВК и починилац ратних злочина над Србима 1990-их на Косову и Метохији, изабран је за премијера тзв. Републике Косово, а за председника је изабран Ибрахим Ругова.



4. децембар

1912.  После победе у Првом балканском рату савезници Србија, Црна Гора, Грчка и Бугарска потписали примирије с Турском царевином.

1924. У Београду, умро српски лекар Војислав Суботић, водећи хирург у Србији тог доба, шеф Хируршког одјељења Општедржавне болнице у Београду, оснивач Медицинског факултета у Београду. Објавио је низ радова из абдоминалне хирургије, урологије, ортопедије.

1941. У Прњавору (Босанска Крајина), усташе и домобрани упадају у српска села: Чорле, Парамиjе, Млинце и Лишњу... и праве рацију, односно хапсе око 30 српских цивила, од којих је 23 Срба исто вече заклано и бачено у масовну гробницу Радуловац.

1942. На Копаонику немачки војници извршили одмазду над мештанима села Блажево и Бозољин, јер су дан раније имали губитке у ватреним окршајима са четницима Расинског корпуса.

1992. Код Сарајева, у борбама за ослобађање Отеса погинуо је јунак новог доба пуковник ВРС Зоран Боровина (40), командант Илиџанске бригаде србске војске у Босни и Херцеговини. Боровина је био снажних патриотских осјећања и посвећен војничком послу до танчина. Генералштабу ВРС је лично презентовао план ослобађања Сарајева. Смртно је рањен када је хтео да заштити своје војнике пред које је пала ручна бомба.

1995. У Бриселу (Белгија), министри иностраних послова Европске уније на састанку суспендовали санкције СР Југославији, три недеље по потписивању Дејтонског споразума у САД.

2001. У Сарајеву, Председништво Босне и Херцеговине поднело Општинском тужилаштву у Сарајеву кривичну пријаву због основане сумње да је од 1990. до 1993. године намерно уништен део записника и стенограма са седница Председништва Републике БиХ.

2003. Успостављени поново трговински односи између Србије и Црне Горе и САД.



5. децембар

1943. У Лондону, саопштена званична одлука да Велика Британија у Другом светском рату више не помаже Југославенску Војску у Отаџбини, односно четницима генерала Драгољуба Драже Михаиловића.

1946. У Београду, Народна скупштина комунистичке Југославије усвојила Закон о национализацији, по коме је отпочела аграрна реформа, односно одузимање земље, фабрика и некретнина од велепоседника и индустријалаца. Пољопривредна добра су подељена је сиромашним земљорадницима, док су фабрике су дате на употребу пролетерима, тј. радницима, уз директан надзор државе.

1952. У Београду основан Музеј Николе Тесле, који је отворен 20. октобра 1955. Музејска поставка садржи више од 150.000 докумената, моделе апарата, патенте, макете, библиотеку и мноштво књига и чланака, објављених о генијалном српском научнику и његовом стваралаштву.

1967. У Београду, умро класични филолог Милош Ђурић, члан Српске академије наука и уметности, председник Српске књижевне задруге и уредник часописа "Жива антика", један од највећих светских хелениста 20. века. Објавио је више од 200 радова из класичне књижевности и филозофије. За време окупације 1941. одбио је да потпише тзв. Апел српском народу на послушност.

1991. У Загребу, хрватски сабор опозвао Стјепана Месића из Председништва СФРЈ, који је тим поводом изјавио своју чувену реченицу: "Мислим да сам обавио задатак - Југославије више нема".

2003. Хашки трибунал осудио, Станислава Галића, бившег генерала Војске Републике Српске и команданта Сарајевско-романијског корпуса на 20 година затвора због наводне умешаности у "гранатирање Сарајева 1992-1994".



6. децембар

1941. Код Босанског Шамца оружане снаге клеро-фашистичке Независне Државе Хрватске направиле стравичан покољ у селу Доња Дубица. Ово насеље спада у најстрадалнија, не само у Посавини, већ и на територији НДХ током Другог светског рата. Убијено је 850 Срба мјештана, од чега 333 деце, а 130 малишана је било старо до 4 године живота.

1991. У Осијеку, припадници хрватске паравојске, по налогу Бранимира Главаша, одводе из породичне куће лекара Милутина Кутлића, заједно са Радославом Ратковићем, српским цивилом, до обале Драве, те су их тамо убили.

1991. У Дубровнику, хрватске праравојне снаге из Старог града гранатирају положаје ЈНА, а ови им узвраћају.

1999. У Приштини, званичници ОЕБС-а потврдили да на Космету није било систематског насиља над Албанцима пре бомбардовања НАТО пакта и да су до тада акције југославенске војске и српске полиције биле усмерене против терористичке ОВК.

2003. У Солуну, Генерална скупштина Асоцијације балканских новинских агенција /АБНА/ верификовала Српској новинској агенцији СРНА статус пуноправне чланице ове организације.

2004. У Сарајеву, председник Србије Борис Тадић изјавио, због ратних злочина почињених на подручју бивше Југославије, "сви једни другима дугују извињење" и лично се извинио "свима против којих је чињен злочин у име српског народа".



7. децембар

1914. У Нишу, скупштина Краљевине Србије током Првог светског рата је усвојила Декларацију о уједињењу свих Јужних Словена у заједничку државу, на коју су њени савезници одговорили ћутањем. Будућност јужнословенских народа занимала је Велике силе само уколико се уклапала у њихове калкулације о европској равнотежи и подели интересних сфера.

1921. У Београду умро биолог Живојин Јуришић, оснивач Музеја српске земље и Српског ботаничког друштва. Проучавао је флору Балканског полуострва и објавио низ научних радова. Прикупио је велику збирку народних имена биљака и популарисао биљне културе.

1946. У Београду Савезна скупштина СФР Југославије изгласала Закон о национализацији, којим су обухваћена сва већа приватна предузећа. Тиме је уједно ликвидиран инострани капитал, који је у индустији и рударству предратне југославенске краљевине учествовао са око 50%.

1975. У Београду умро интерниста Радивоје Беровић, професор Медицинског факултета у Београду, члан САНУ. Објавио је више научних радова на србском и страним језицима, укључујући дело "Клиничка хематологија".

1991. У Загребу, припадници хрватске специјалне полиције "Јесење Кише", Синиша Римац, Небојша Ходак, Муниб Суљић, Игор Микола, убијају три члана српске породице Зец: Александру (12), Марију и Михајла.

1994. На Трескавици, код Сарајева, погинуо је у борама, херој новог доба Мићо Влаховић (24), припадник Треће сарајевске бригаде, Сарајевско-Романијског корпуса, Војске Републике Србске. Овај јунак је дошао 1992. године из банатског села Александрово (Велике Ливаде) у Вогошћу, где је због своје доброте и храбрости врло брзо добио симпатије Сарајлија. Увек је био први испред својих војника.



8. децембар

1925.  У Немачкој је објављена књига Адолфа Хитлера "Мајн кампф", у којој је изложена "теорија" о супериорности аријевске расе, посебно Немаца, на чему је касније заснован програм истребљења Јевреја, Рома и Славена (Срба).

1941. У Београду, немачка врховна команда расписала награду од 200.000 динара, свакоме ко допринесе хапшењу тада пуковника југославенске краљевске војске Драгољуба Драже Михаиловића. И поред тога што је велика новчана сума понуђена нико није издао Михаиловића. После рата, комунисти су 1946. Михаиловићу у оптужници написали сарађивао са окупатором.

1946. У Београду, одржан свеславенски конгрес, на коме су поред делегације Југославије присуствовале и делегације из СССР, Пољске, Бугарске и Чехословачке. За председника је изабран Божидар Масларић (1895-1963), народни херој и друштвено политички радник.

1954. У Новом Саду, српски и хрватски писци и лингвисти постигли Новосадски договор о српско-хрватском књижевном језику, који је потписало 25 угледних стручњака за језик, на челу са српским писцем Ивом Андрићем. Закључено је да је народни језик Срба, Хрвата један језик с два изговора, да су оба писма - ћирилица и латиница - равноправна и да језик има заједнички правопис.

1995. У Лондону (Велика Британија) почела дводневна конференција на којој је, основан Савет за остварење мира са 40 земаља, укључујући Савезну Републику Југославију. За високог представника међународне заједнице у претходној Југославији изабран шведски дипломата Карл Билт.

2004. У Сарајеву, Кантонални суд потврдио оптужницу против Рамиза Делалића, званог Ћело, оптуженог за убиство српског свата Николе Гардовића 1. марта 1992. године у Сарајеву, на Башчаршији.



9. децембар

1867. У Бечу потписан уговор између Аустрије и Угарске о формирање заједничке војске, односно оружаних снага Дунавске монархије. Врховни командант је био аустријски цар, а његов замјеник угарски краљ. Аустроугарска војска је имала два оружана сукоба: Окупација Босне и Херцеговине 1878. године и Први свјетски рат 1914-1918. Завршетком Великог рата и држава и војска Хабзбуршке царевине су се распале.

1989. У Београду, умро српски стручњак за уставно право, теорију државе и социологију Јован Ђорђевић, професор Правног факултета у Београду, члан Српске академије наука и уметности. Од 1945. учествовао је у писању југославенских устава и закона и био један од главних уредника "Архива за правне и друштвене науке". Написао је: "Државно уређење ФНРЈ", "Народни одбори", "Уставно право СФРЈ", "Основна питања федералне државе", "Ново уставно право".

1990. У СР Србији одржани вишестраначки парламентарни и председнички избори, први пут после Другог светског рата. Председник је постао Слободан Милошевић, а владу је формирала његова странка Социјалистичка Партија Србије са 77,6% гласова. Поред СР Црне Горе, ово је јединствен случај у источној Европи да су власт освојиле посткомунистичке структуре.

1991. У Хагу почела конференција о Југославији, уз учешће председнике свих шест бивших југословенских република. Арбитражна комисија, којом је руководио француски правник и политичар Робер Бадентер, оцијенила је да је Југославија земља у нестајању, процесу разједињавања, али су ту оцену одбацили председници Србије и Црне Горе. Скуп није ријешио ни једно питање.

1992. Светска фудбалска федерација ФИФА, приклонила се санкцијама против Савезне Републике Југославије и обавестила нашу репрезентацију да неће моћи да учествује у квалификацијама за СП у САД 1994.



10. децембар

1909. У Шабцу, престала да излази "Шабачка чивија", један од најбољих хумористичко-сатиричних листова у Србији. Први број се појавио у септембру 1906.

1926. У Београду, умро српски државник Никола Пашић, један од оснивача Радикалне странке 1881. и њен вођа, творац Видовданског устава 1921, првог устава Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. После гушења Тимочке буне 1883. коју су у зајечарском крају подстакли радикали, емигрирао и у одсуству је осуђен на смрт. Премијер је поново постао 1904. и потом је још три пута формирао српску владу, а после Првог светског рата трипут је био и премијер Краљевине СХС и утицао је на кључне историјске догађаје. Одлучно се одупро покушајима Аустро-Угарске да потчини Србију, учествовао је у стварању Балканског савеза упереног против Османлијског царства и био одан присталица царске Русије. Као премијер и шеф дипломатије предводио је Србију у победоносним Балканским ратовима 1912. и 1913. и у Првом светском рату од 1914. до 1918.

1954. У Новом Саду, хрватски и српски интелектуалци потписали чувени Новосадски договор. Резолуцију је потписало 25 писаца и лингвиста. Седам их је било из СР Хрватске, петнаест из СР Србије и три из СР Босне и Херцеговине. Да би, 16. априла 1971. године, Новосадски споразум проглашен је беспредметним и неважећим од Матице хрватске.

1991. Из Загреба се повукла ЈНА, али су хрватске јединице наставиле нападе на војску и на подручја у којима су живели Срби, што је већина западних земаља прећутно одобравала.

1999. У Загребу, умро хрватски председник Фрањо Туђман  и врховни комадант оружаних снага Хрватске, одговоран за прогон више од 650.000 Срба са територије авнојевске Хрватске, током 1990-их. Пред Хашким трибуналом Туђман је у првостепеној пресуди хрватским генералима Маркачу и Готовини априла 2011. године означен да је био на челу удруженог злочиначког подухвата који је довео до етничког чишћења Срба из Крајине и западне Босне. Туђман је покретач злочиначких акција "Олуја", "Бљесак", "Откос", "Масленица" и др. Такође Туђманов режим је прогнао Србе из урбаних средина: Задар, Осијек, Сисак, Вуковар, Карловац, Госпић, Дубровник и др.




Шта мислите о Европрајду у Београду?






Ваша електронска адреса
 

Ваша лозинка


Aко желите активно да пишете
на нашем сајту, слободно се
обратите администратору на:
webmaster@zlocininadsrbima.com


   
Skip Navigation Links