Најновије вести - www.zlocininadsrbima.com
Власт у Црној Гори отима имовину СПЦ...






















































Светло


Крвник на светлу у мрак упаде и очи му попуцаше и крв из очију крену,па руке подиже крв да обрише али на рукама крв имаше.Утврди се на очима његовим крв као камен и он слеп постаде на светлу и слеп остаде.А светло се рашири да никада не зађе.
Објављено: 24.02.2020 .... Број посета: 79 .... Број гласова: 5

Парастос за жртве Мартовског погрома биће 17. марта 2020


Позивамо вас да нам се прикључите у молитвеном сећању 17. марта 2020. године. У свим храмовима СПЦ биће служен парастос и молебан за спас Срба и православних светиња на Косову и Метохији. То је прилика да се запале свеће за наше нове косметске мученике који поново пострадаше само зато што су Срби, православци, светосавци.
Објављено: 22.02.2020 .... Број посета: 120 .... Број гласова: 0

Најављен трећи Сремски марш у Шиду за 12. април 2020


Драга браћо и сестре, велика нам је част да Вас позовемо на други Сремски марш који ће се одржати у недељу 12. априла 2020. године у Шиду, под мотом "Путевима страдања српске младости". Окупљање је у 09:00 сати у порти Храма Св. Николаја у Шиду. Главни организатор догађаја је Удружење Српски Витезови из Шида.
Објављено: 22.02.2020 .... Број посета: 108 .... Број гласова: 5

Изјава Михајловић (Мијатовић) Сретена о злочинима албанских терориста у Новом Селу


Следећег дана око 11,00 часова заједно са зетом, сестром и Стоилковић Божидаром, сахранио сам брата у близини његове куће и напустио село. Када смо дошли до Партеша, Бошко се вратио назад у село, рекавши нам да смо ми издајице, јер напуштамо Косово.
Објављено: 21.02.2020 .... Број посета: 326 .... Број гласова: 5

Калати код Кулен Вакуфа: Наше ране никада нису зацијелиле


Младић од 25 љета прича нам причу кроз слике о стравичном усташком покољу који је направљен у љето 1941. године... Ријеч је о селу Калати изнад Кулен Вакуфа, на сјеверозападу Босне и Херцеговине, поред ријеке Уне... јужно од Бихаћа педсетак километара. Како су затрте породице: Јокића, Медића, и Ђујића.
Објављено: 12.02.2020 .... Број посета: 481 .... Број гласова: 5

Село Калати крвљу натопљени


У књизи "Ратна општина Кестеновац 1941-1945" Милана Љиљка налази се потресно свједочење о усташким покољима који су током Другог свјетског рата извршени над становницима српског села Калати код Кулен Вакуфа, на сјеверо-западу Босне и Херцеговине. Заувјек је угашено 13 огњишта, а зликовци нису ни према дјеци имали милости.
Објављено: 12.02.2020 .... Број посета: 460 .... Број гласова: 5






Све вести можете прочитати ОВДЕ.



ИСТОРИЈСКИ ПОДСЕТНИК

27. фебруар

1907. У Ковачићу, код Книна родио се војвода Момчило Ђујић, комаднант Динарске четничке дивизије у Другом свјетском рату. Прије рата је био свештеник СПЦ, али је у рату скинуо мантију и стао на чело свог народа да их брани од усташког ножа. Након рата је емигрирао у Чикаго (САД) гдје се доста бавио хуманитарним радом. Умро је у 92. години живота далеко од завичаја. У народу је остао опјеван бројним пјесмама који су га славили као хероја јер је пуно људи спашавао.

1905. У Београду, Велика школа реорганизована и прерасла у Београдски универзитет, којем је Скупштина Србије осигурала висок степен аутономије. Прва школа универзитетског ранга у Србији основана је 1808. одлуком вође Првог српског устанка Ђорђа Петровића Карађорђа, али је угашена пропашћу устанка 1813. Наредбом кнеза Милоша Обреновића обновљена је 1830, а 1833. је премјештена у Крагујевац, где је од 1838. радила под називом Лицеј или Велико училиште. Лицеј је 1841. враћен у Београд и 1863. указом кнеза Михаила Обреновића назван Велика школа.

1945. У Јања Гори, код Плашког, на сјеверу Лике, усташе поклале 25 Срба мјештана планинског села.



28. фебруар

1916. У Првом свјетском рату завршено пребацивање на Крф главнине од око 140.000 српских војника. Почетком јануара прве српске јединице су доспјеле до Скадра, гдје је требало да их прихвате савезнички бродови, који се нису појавили, па су због мрцварења дуж мочварног албанског приморја, током додатне голготе од 160 километара од Скадра до Валоне, војници масовно умирали од глади и исцрпљености. Од 23. јануара до 23. марта 1916. у Крфском заливу је сахрањено 4 847 српских војника и официра.

1953. У Анкари Југославија, Грчка и Турска потписале споразум о политичкој, привредној и војној сарадњи.

1998. На Косову и Метохији, отпочели синхронизовани напади албански терориста из ОВК, на српске полицијске снаге у општинама Глоговац и Србица. Том приликом је погинуло 4 српска полицајца, а два је рањено. Припадници МУП-а Србије су убили 16 терориста, а девет заробили и пронашли већу количину оруужја.

2004. У Београду, оба већа Скупштине СР Југославије на својој последној седници усвојили Повељу о мањинским и људским правима и грађанским слободама, чиме су створени услови за формирање државне заједнице Србије и Црне Горе.



29. фебруар

1992. У Босни и Херцеговини је одржан референдум на којем се 63,4% становништва изјаснила за одвајање од СФРЈ, односно БиХ као независну државу. Срби у БиХ су бојкотовали овај референдум. Према важећим законима, овај реферндум није имао легитимност, јер је морало да изађе више од две трећине грађана са правом гласа, односно 66,66% гласача. Муслимани и Хрвати су свеједно наставили са својим сепаратистичким акцијама. Врло брзо кренуо је и рат.



1. март

1942. У Окучанима, усташе извршиле рацију над српским становништвом, где је већина похапшена и одведена у концентрационе логоре Јасеновац и Градишку.

1991. У Пакрацу, специјалне полицијске снаге МУП-а Хрватске из Бјеловара напале полицијску станицу, коју су српски полицајци држали под контролом (Јово Везмар). Није било жртава. Хрватске снаге су имале 3 рањена, а 32 српска полицајца су била заробљена.

1992. У Сарајеву, муслимански криминалац Рамиз Делалић Ћело, са групом 4 припадника Зелених Беретки, паравојне формације, убио српског старог свата Николе Гардовића на Башчаршији у СарајевуОвај догађај је довео Босну и Херцеговину до усијања, јер су муслиманске власти под контролом Алије Изетбеговића, одбиле да процесуирају овај злочин, што је био увод у крвави босанско-херцеговачки грађански рат 1992-1995. Занимљиво да је америчка ТВ станица ЦНН, приказала овај злочин да су Срби пуцали на муслиманске сватове.



2. март

1919. У Београду се састао први југословенски парламент - привремено народно представништво Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у којем је било 296 посланика, постављених указом владе. Посланици су махом били из ранијих парламената југословенских земаља, изабрани пре Првог светског рата.

1942. У Беоговом Брду, крај Цетинграда (Кордун), усташе направиле стравичан масакр над 75 српских цивила.

1942. У Чајничу од око 1.000 партизанских бораца формирана Друга пролетерска бригада са четири батаљона, у чији су састав ушли Први и Четврти батаљон Ужичког, Други батаљон Чачанског и Трећи батаљон Шумадијског одреда. На борбеном путу дугом око 24.000 км бригада је извела више од 120 већих операција широм Југославије.

1946. У Црљенцу, код Смедерева, рођен Љубиша Величковић, који је постао генерал-пуковник пилот, једини генерал који је погинуо током агресије НАТО пакта на СРЈ 1999. Обављао је све летачке и најодговорније командне дужности у Ратном ваздухопловству и Противваздушној одбрани ЈНА и ВЈ и први је Србин који је летио авионом "миг 29". Био је наставник летења, командант летачке ескадриле, пука и корпуса, секретар Савезне дирекције за контролу летења, начелник Генералштабне школе ВЈ, начелник Сектора за РВ и ПВО Генералштаба ВЈ и командант РВ и ПВО ВЈ. У тренутку погибије приликом посјете јединицама на првој линији одбране отаџбине обављао је дужност помоћника начелника Штаба Врховне команде за РВ и ПВО ВЈ.

1958. У Сплиту, умро српски вајар Тома Росандић, први ректор Академије ликовних умјетности у Београду, члан Српске академије наука и уметности. Каменорезачки занат је учио у Сплиту, а вајарство у Венецији и Бечу. Био је одличан клесар, али је најбоља дела створио у дрвету, с изванредним осећајем за његову структуру и материју. Израдио је мноштво јавних споменика, укључујући велику групу "Играли се врани коњи" испред Скупштине Југославије у Београду и скулптуру "Уморни борац" на Калемегдану.

1992. У Црној Гори на референдуму 63% грађана изјаснило се за заједничку државу са Србијом - Савезну Републику Југославију. Челници највећих политичких странака су тим поводом изјавили да народе Црне Горе и Србије повезују етничке, економске, културне, историјске и друге везе и да их оне упућују на заједнички интерес да живе у једној држави.

1993. У Босни и Херцеговини, амерички војни транспортери избацили прве товаре са храном и лековима, не територије где живе муслимани, чиме је почела "Операција падобран" у бившој БиХ.

1994. У Вашингтону (САД), после четвородневних преговора под притиском САД, представници Хрватске и босанских муслимана и Хрвата у Вашингтону потписали прелиминарни споразум о стварању муслиманско-хрватске федерације у бившој БиХ, против Срба.

2001. У Београду, југославенска влада прихватила Споразум о специјалним паралелним везама Републике Српске и СР Југославије.

2001. Хрватски представници предали Хашком трибуналу 2.700 страница материјала, у којем је образложена тужба коју је Хрватска поднела против СРЈ због наводног кршења одредаба Конвенција о геноциду.



3. март

1942. У Црнаји, општина Цазин, на северозападу Босне и Херцеговине, усташе и муслиманска милиција праве покољ над српским цивилима, где је око 80 Срба усмрћено, а њихова имовина је опљачкана и спаљена.

1983. У Гориочу, православном манастиру недалеко места Исток, албански насилник, стар око 20 година улази у манастирске одаје и покуашава да силује монахињу Ану Милошевић (73), али је то кривично дело спречио Недељко Зувић из Синаја, који је случајно наишао.

1992. У Босански Брод, из правца Славонског Брода, приситгла велика и добро наоружана група хрватских војника, чиме је започела агресија Републике Хрватске, на Босну и Херцеговину. Они су имали помоћ од локалних хрватских паравојника и шовиниста, па су нападали искључиво места са српским становништвом, а почињени су бројна кривична дела (убиства, пљачке, паљење имовине...) против Срба. Хрватски војници су окупирали ово подручије више од 7 месеци.

2004. Из Вашингтона (САД) Музеј "Холокауст"  доставио Министарству просвјете Републике Српске микрофилмовану јасеновачку грађу, коју је Влада Републике Српске 2000. године предала том музеју.



4. март

1942. У Драготини, покрај Глине (Банија), усташе, под командом Ивана Мрака, извршиле покољ над 50-ак мештана српске националности.

1945. У Трновцу, покрај Коренице (Лика), усташки масакр над 33 српска цивила.

1966. У Дечанима, на западу Метохије, подно Проклетија, штиптарске банде тешко претукле Србина Миливоја Лакићевића, шумара, који је чувао манастирску шуму, а поднео је кривичне пријаве против шумокрадица.

2004. На Светој Гори избио пожар у манастиру Хиландар који је причинио огромну материјалну штету, више од половине манастирског комплекса је уништено. Све оно што је братство манастира вековима радило и чувало је за један дан отишло у пепео. Узрок овог пожара остао је непознат.



5. март

1933. У Немачкој, победила Националсоцијалистичка радничка партија Немачке Адолфа Хитлера и освојила већину у Рајхстагу (скупштини). Ова странка и њен лидер су водили шовинистичку и освајачку политику, која је довела до Другог светског рата (1939-1945). Прогонили су највише: Русе, Србе, Пољаке, Јевреје, Роме и др. Почетком априла 1941. године напали су Краљевину Југославију, поделивши њену територију. Највећи део је припао усташкој НДХ.

1998. У Лауши, покрај Дренице, на Косову и Метохији, албански терористи ОВК, које је предводио злочинац Адем Јашари, извшрили напад на патролу српске полиције. Кренула је полицијска акција и потера ка селу Перказ, јер су два полицајца убијена. Наредног дана Адем Јашари (један од оснивача ОВК) је опкољен са својом групом и ликвидиран, јер је одбио да се преда снагама МУП-а Србије. Поред њега ликвидирано је 66 албанских терориста ОВК, а два припадника српске полиције су погинула. Адем Јашари је касније после јуна 1999. године добио споменик у центру Приштине (по доласку снага УНМИК и КФОР), али и у центру Тиране.

2006. Хашки Трибунал је објавио да је у притворској јединици у Швенингену (Холандија), Милан Бабић (50) пронађен мртав. Он је био некадашњи премијер Владе САО Крајине, почетком 1990-их година, коме се судило за ратне злочине. У вези Милана Бабића постоје бројне контраверзе. Прво, због неслагања са руководством званичног Београда, док је био политички ангажован, преко његовог наводног признања учествовања у прогонима, па до смрти у притворској ћелији, за коју ни данас не постоји неко валидно објашњење како је до тога дошло.



6. март

1941. У Београду, Крунски савет у Другом светском рату одлучио да Краљевина Југославија приступи Тројном пакту, под условом да јој Немачка и Италија гарантују неповредивост територије.

1945. У Њујорку, умрла Милена Павловић-Барили, уметница рафиниране културе, која је сликала у надреалистичком маниру, с посебним осјећањем за простор и поетичну атмосферу. Живот је провела између два света - мајке Данице и оца Бруна Барилија, италијанског композитора и музичког критичара, односно између патријархалне Србије и великих културних центара Европе. Завршила је Уметничку школу у Београду, студирала у Минхену, живела у Риму и Паризу. У САД је отишла 1939. где је посљедица пада с коња умрла је у Њујорку у 36. години живота.

1966. У Ђаковици, на југозападу Метохије шиптарски бандити су избли ножем на седам места кондуктера српске националности и ранили возача, јер су одбили да возе препун аутобус са Албанцима, који су одбили да плате карте.



7. март

2018. У Београду, преминуо Јован Радуловић, истакнути приповедач, романсијер, драмски и ТВ писац, аутор политички оспораване "Голубњаче"... Радуловић је готово свој целокупни опус посветио книнском и севернодалматинском крају у коме је провео детињство и рану младост. Почетком 1990-их био је први министар спољних послова у Влади САО Крајине... Касније је био и професор у XIV Београдској гимназији.



8. март

1937. У Монтреу (Швајцарска) умро је Милан Прибићевић, српски официр и политичар Краљевине Југославије. Учествовао је у Балканским ратовима (1912-1913) и Првом светском рату (1914-1918), борећи се на Церу, Јадру, Гучеву и у биткама за ослобођеље Косова и Метохије и Јужне Србије. Такође, за време рата је, као ретко образован човек тога доба, посетио Северну Америку, прикупљајући добровољце за Солунски фронт. Био је носилац Карађорђеве звезде са мачевима и Медаље за храброст. Сахрањен је у Београду у Алеји великана на Новом гробљу.

1986. У Сувој Реци, на јужном делу Косова и Метохије, у селу Мушутишту, православна монахиња Херувима Бранковић из манастира Свете Тројице пошто је кренула у продавницу да купи намирнице за потребе манастира била је физички нападнута од албанске деце школског узраста, који су је прво исмевали, а онда каменовали. Потом је оборена на под, они су је пљували и цепали јој мантију. Нико није хтео да јој притекне у помоћ.

1993. У Бодеришту, општина Брчко (Босанска Посавина), 15 војника Републике Српске, већином из Брчанске Грбавице, бивају зверски мучени и убијени од припадника 108. бригаде ХВО. Лешеви убијених војника су били ужасно масакрирани, да је једва тим форезничара обавио обдукцију дан касније.



9. март

1924. Италија анектирала Ријеку, после 4 године самосталности, коју је самостална државица Ријека имала Рапалским уговором из 1920. године, између Краљевине СХС и Италије. Чин анексије је остао споран будући да није био међународно-правно признат.

1991. У Београду, велике демонстрације опозиције коју предводи странка СПО и њен вођа Вук Драшковић, против режима Слободана Милошевића. Тада су погинуле две особе: један милицајац и један демонстрант средњошколац. Први пут после Другог светског рата, војска излази са тенковима.

1993. У Лондону, неуропсихијатар и професор Филозофског факултета у Београду др Милан Поповић добио је награду "20. век" Међународног института у Кембриџу за достигнућа у науци. Претходно је на конгресу Светског удружења лекара за превенцију у Бечу указао на моралну неоправданост санкција и то излагање је објавио престижни часопис "Медицина и рат".

1993. У Београду, умро србски грађевински инжењер Синиша Обрадовић, пројектант пруге Београд-Бар, брзих пруга у Србији и железничког чвора у Косову Пољу.

2001. У Лучанима, на југу Србије, албански терористи извели напад на ово село и том приликом је један припадник МУП-а Србије погинуо, а два су рањена.



10. март

1880. Код Чачка у селу Заблаће родио се Владислав Петковић Дис, србски песник и велики родољуб. Иако је проглашен неспособним за војску због уских груди, био је учесник Балканских ратова 1912-1913 где му је задатак био да извештава. Са Војском Краљевине Србије се повлачи преко Албаније крајем 1915. године и долази на Крф, а потом одлази у Француску на лечење. Приликом повратка у Грчку његов брод је погођен од немачке подморнице и тако је прерано погинуо у својој 37. години живота. Писао је много песама од којих су значајне: "Ми чекамо цара", "Можда спава", "Тамница" и др. Постоји књижевна награда Дисово пролеће.

1856. У Вршцу умро је Јован Стерија Поповић, србски књижевник и комедиограф. Био је један од водећих интелектуалаца свога времена, а касније и министар просвете у Влади Краљевине Србије. Многа његова значајна књижевна дела: "Кир Јања", "Џандрљави муж", "Зла жена", "Лажа и паралажа" и др. су у другој половини 20. века екранизована. Сматра се да је Јован Стерија Поповић оснивач србске драме. По њему је назван један позоришни фестивал у Новом Саду.

2002. На Палама, код Сарајева, убијен Ристо Југовић, генерални директор СОД "Јахорина" испред породичне куће. Пре рата у БиХ, био је запослен у РО "Фамос" Коран, "Црвена застава" Крагујевац и Народној банци БиХ. Функцију генералног директора СОД "Јахорина" обављао је од 1992. године. Био је носилац Ордена Немањића и Ордена Светог Саве првог реда.

2004. У Мостару, Кантонално тужилаштво подигло оптужницу против седморице припадника муслиманских паравојних формација, који су починили ратне злочине над цивилним становништвом српске националности у Коњицу у пролеће 1992. године.

2006. У Приштини, бивши командант албанске терористичке ОВК, Агим Чеку изабран за новог премијера тзв. Републике Косово на ванредној седници парламента.

2006. Хашки трибунал одлучили да бивши командант албанске терористичке ОВК, Рамуш Харадинај, оптужен за злочине над неалбанцима на Косову, може јавно политички деловати док на слободи чека почетак суђења.






Ваша електронска адреса

Ваша лозинка















Aко желите активно да пишете на нашем сајту, слободно се обратите администратору на:
webmaster@zlocininadsrbima.com















КОЛУМНЕ
НАШИХ
АУТОРА
























   
Skip Navigation Links