1946. У Софији је извршена смртна казна стрељањем над генералом Асеном Николовим (55), који је био део геноцидне политике фашистичке Бугарске која је током Другог светског рата окупирала делове Краљевине Југославије: источна и јужна Србија. Командовао је 1. окупационим корпусом, који је одговоран за етничко чишћење тимочког, нишавског и јужноморавског дела... с тим да је су дивизије под његовом командом ишле и у друге делове Србије: Јадар, Шумадија, Подриње и тамо чинили злодела над Србима цивилима, по налогу Гестапоа.

1951. У Румунији највиши органи комунистичке власти донеле одлуку о присилним депортацијама Срба, Немаца, Мађара и Чеха из Баната, тачније пограничних зона према Југославији, у дубини 25 км. Овај догађа је познат као Бараганска голгота јер су банатски Срби депортовани 600 км од свог завичаја у Бараганску пустињу. Према проценама за пет година из Баната је депортовано најмање 40.000 Срба из 300 насеља, а добар део њих се никада није вратио. Многе србске породице су тако нестале, а Банат је насељаван Румунима.

1957. У Паризу (Француска) умро Моша Пијаде, председник Скупштине ФНРЈ, редовни члан САНУ, сликар и новинар. Због штампања илегалног органа Централног комитета КПЈ "Комунист" 1925. је осуђен на 20 година робије. Током тамновања је превео "Капитал", "Беду филозофије" и "Манифест комунистичке партије" Карла Маркса. На почетку Другог светског рата био је партијски руководилац у Црној Гори, где се на суров начин обрачунавао са политичким неистомишљеницима. Од децембра 1941. био је у Врховном штабу партизанског покрета. На Првом заседању АВНОЈ-а крајем новембра 1942. у Бихаћу остаће запамћене њенове речи како треба створити што више бескућника и сиротиње, како би се и они прикључили револуционарној и класној борби.

1991. У Београду, председник Председништва СФРЈ и представник Србије Борисав Јовић поднео оставку, јер је Председништво одбило да објави ванредно стање у Југославији, суоченој с отвореном побуном сецесиониста и опасношћу крваве поделе Југославије.

2001. У Бања Луци, Народна скупштина Републике Српске усвојила Резолуцију о заштити интереса РС, којом се одбацују све иницијативе за једностраним мењањем Дејтонског споразума, без сагласности три конститутивна народа.

2001. У Тетову, почели жестоки сукоби између безбедоносих снага Вардарске Македоније и албанских терориста, које су помагали НАТО официри. Љубен Пауновски, министар одбране, упозорио међународну заједницу да Вардарској Македонији прети рат због ескалације сукоба на граници према Србији.

2006. У Хашком трибуналу, високи функционери муслиманске ткз. Армије БиХ Енвер Хаџихасановић (командант Трећег корпуса) и Амир Кубура осуђени  првостепеном пресудом на пет односно 2,5 године затвора за злочине које су током 1990-их починили њихови војници над српским и хрватским цивилима у рејону Зенице и Бугојна. У другостепеној пресуди двије године касније казне су им умањене.

2007. У Подгорици, Влада Црне Горе парафирала Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ.

1934. У Риму потписан италијанско-мађарско-аустријски "Дунавски блок", којим је подржана експанзионистичка политика Италије наспрам "Мале антанте" - Краљевине Југославије, Чехословачке и Румуније.

1944. У Вршанима, крај Бијељине, усташки покољ над 82 Срба у Босанској Посавини. Ово је извршила злогласна усташка јединица "Ханџар дивизија", састављена од босанских муслимана. Међу жртвама је било 16-оро дјеце.

1981. У Пећи, на Косову и Метохији, албанске банде демолирале, а потом спалиле конаке Пећке Патријаршије. Ово је урађено у склопу великог таласа насиља у јужној србској покрајини познато као ткз. Косовско пролеће.

1998. Ватикан изразио жаљење због тога што поједини припадници Римокатоличке цркве нису учинили довољно да током Другог светског рата помогну Јеврејима и Србима изложеним нацистичком прогону, али је одбацио захтеве да осуди несумњиво мрачну улогу коју је током рата и истребљивања, не само Јевреја, одиграо папа Пије Дванаести.

1945. Крај Коренице, Усташе почеле покољ над 40 Срба у личком селу Калебовац, Највише је страдало Срба из породице Фундука, Орлића и Вукадиновића.

2004. На Косову и Метохији почео велики албански погром над преосталим српским становницима, када је најмање 4.000 Срба прогнано, а уништавана је њихова имовина, цркве и културно-историјска баштина. Овај свирепи злочин је познат као "Ноћ када су горели векови".

1948. Из Југославије, Москва повлачи своје дипломате и војни аташе. Разлог томе је неслагање и опструкција социјалистичког пута југославенског руководства са Стаљином (лидером Совјетског Савеза). Тиме је почела велика криза ове две земље, која ће потрајати шест година. За то време, Брозов режим ће масовно да прогонити све симпатизере СССР, одводећи их углавном на Голи Оток.

1956. У Либертивилу (САД), америчка држава Илионис, упокојио се у 75. години живота епископ охридски и жички Николај Велимировић, чувени српски теолог, писац, говорник. Написао је бројне књиге и песме посвећене духовном уздизању и размишљању српског народа. Почетком Другог светског рата је заробљен и одведен у немачки логор Дахау, поред Минхена. Критички се односио према западној цивилизацији, док је био очаран Србијом у доба Немањића. 1946. је отишао у САД, где је провео 10 година.

1945. У Лондону, влада Велике Британије (коју је предводио Винстон Черчил) признала владу нове комунистичке Југославије, на чијем челу је био Јосип Броз - Тито. Ова сарадња са Титом је била прилично чудна, с обзиром да је Винстон Черчил био тврдокорни антикомуниста... те је деценијама изазивала бројне сумње и контраверзе.

1993. У Београду,  у Народној библиотеци Србије основана "Задужбина Десанке Максимовић", неколико недеља после смрти песникиње, с циљем да помаже објављивање и превођење на стране језике њених дела и да подстиче песничко стваралаштво.

1996. У Сарајеву, насеље Грбавица прешло под контролу муслимана, односно Федерације БиХ на основу Дејтонског споразума. И Грбавицу су, као претходно остале српске дијелове града, напустили готово сви Срби, њих око 150.000, носећи и гробове својих најближих. Овај догађај је остао забиљежен као Сарајевска Голгота.

1933. У Дахау (Немачка), недалеко Минхена, нацисти основали концентрациони логор где су доводили Јевреје, Роме, Пољаке, Чехе, Словаке, Русе... Логор је непрестано радио 12 година, кроз њега је прошло 200.000 логораша, док је 35.000 убијено. У овом логору је интернирано хиљаде Срба, а међу њима најпознатији патријарх српски Гаврило, владика Николај Велимировић, генерал Михајло Недељковић, Владета Поповић, Раднован Шуменковић, Стево Жигон и др.

1993. У Јовићима, на планини Озрен, погинуо је српски херој и један од најмађих припадника ВРС - Споменко Гостић (15), приликом гранатирања његовог села у Босни и Херцеговини.

1995. У Босни, муслиманска Армија БиХ, покренула снажну офанзиву на Војску Републике Српске на планинама Мајевици и Влашићу, 40 дана пре истека четворомесечног примирја, закљученог уз посредовање бившег председника САД Џимија Картера.

1999. Са Косова и Метохије, повучена верификациона мисија ОЕБС-а од 1.300 особа, под командом Виљема Вокера, три дана пре агресије НАТО пакта на СР Југославију. Ова мисија је заправо имала шпијунско деловање, осматрања војних и полицијских објеката, као и људства у снагама безбедности.

2001. У Сарајеву, управни одбор Савета за имплементацију мира осудио и одбио "неуставну и нелегалну декларацију о тзв. хрватској самоуправи" и дао пуну подршку уставима Босне и Херцеговине и њеним ентитетима као и највишим институцијама БиХ.

2019. У Хашком тибуналу, некадашњи председник Републике Србске Радован Караџић осуђен на доживотни затвор због наводног учествовања у организовању ратних злочина и прогрону муслимана током босанско-херцеговачког рата 1990-их.

1935. У Београду, умро геолог Владимир К. Петковић, члан Краљевске академије, оснивач Државног геолошког института Југославије, професор и ректор Београдског универзитета, најбољи познавалац кредне формације код нас и тектонике источне Србије. Био је и управник Геолошког завода Београдског универзитета и уредник "Геолошких анала Балканског полуострва". Написао је око 70 радова, претежно о стратиграфији и тектоници Србије.

1999. У Кукешу на територији северног дела Републике Албаније, у напуштеној фабрици металске индустрије албански терористи из ткз. ОВК формирали концетрациони логор, који је постојао три месеца. Кроз овај казамат смрти је прошло сторинак цивила: Срба, Рома и Албанаца који су поштовали институције Републике Србије. Већина их је убијена, док је добар део њих пребачен у друге логоре, као што је Бурел... где се налазио специјални логор "Жута кућа".

2001. У Бања Луци, чланови Уставне комисије Народне скупштине Републике Српске усагласили амандман на Устав РС, према којем је РС "ентитет у БиХ у којој власт обављају конститутивни народи Срби, Хрвати и муслимани и остали".

2003. У Ватикану, чланове Председништва БиХ - Мирка Шаровића, Драгана Човића и Сулејмана Тихића у Риму примио папа Јован Павле Други, коме су уручили званичан позив да у јуну посети Босну и Херцеговину.

2008. У Београду, Тужилаштво за ратне злочине формирало предмет о албанској трговини органима Срба са Косова и Метохије несталих током бомбардовања Србије 1999. и након тих догађаја.

2008. У Луксембургу, Европска пливачка федерација /ЛЕН/ суспендовала најбољег српског пливача и освајача златне медаље у Ајндховену Милорада Чавића због ношења мајице са натписом "Косово је Србија".

1817. У Београду од Турака погубљен Сима Марковић, војвода Првог србског устанка, и председник Правитељствујушчег совјета сербског. Рођен је у 1768. године селу Велики Борак испод Београда. Био је учесник свих борби против Турака Османлија крајем 19. и почетком 20. столећа. Први је ушао у ослобођени Београд 1806. године.

1933. Код Минхена нацистички вођа Адолф Хитлер само два месеца по освајању власти формира најстарији немачки концентрациони логор Дахау у Баварској, који је постојао до краја априла 1945. када су га америчке снаге ослободиле. Кроз њега је прошло преко 200.000 људи из двадесетак окупираних држава. У њему је убијено око 70.000 људи, од чега најмање 600 Срба, иако постоје индиције да их је било далеко више.

1942. У Старом Броду, крај Вишеграда, у југоисточном делу Босне, усташка Црна Легија, под командом Јуре Францетића, отпочела је стравичан покољ над српским цивилима који су се повлачили из Рогатице, Вишеграда, Хан Пијеска, Кладња, Сокоца, Олова, Пала и Сарајева... За месец и по дана убијено је најмање 6.000 Срба, који су желели да пређу преко моста који су контролисали Италијани.

1966. У Ратишу, крај Ђаковице, подно Проклетија, један Албанац који је дошао из Републике Албаније истерао је из куће и отео је имање Српкињи Станици Пешић. Она се жалила властима у АП Косово и Метохија, али сви су ћутали и окретали главу од њене невоље.

1903. У Београду, организопване велике демонстрације око 5.000 студената, ђака и радника против апсолутистичког режима српског краља Александра Обреновића, које су организовали студенти - социјалисти Димитрије Туцовић и Триша Кецлеровић. У сукобу с полицијом погинуло пет, а рањено шест људи. Ухапшено је више од 120 демонстранта, против 27 подигнута је оптужница, а Туцовић и Кецлеровић су морали да емигрирају.

1942. У Брезовцу, крај Карловца. Усташе праве покољ, у коме је убијено је 40 жена и дјеце, од чега 14 чланова породице Поповић. Читаво село је спаљено и уништено...

1942. У Фурјану, крај Слуња, код школе, усташе убијају 52 кордунашких Срба, од чега 22 дјеце.

1953. У Београду, умро српски вајар Ђорђе Јовановић, члан Српске академије наука и уметности, професор и директор Уметничке школе у Београду. Израдио је бисте и медаље многих државника, војсковођа, научника и уметника и више јавних споменика: косовским јунацима у Крушевцу, Милошу Обреновићу у Пожаревцу, Јосифу Панчићу и војводи Живојину Мишићу у Београду, Бранку Радичевићу у Сремским Карловцима...

1992. Код Славоснке Пожеге у селу Ратковица је убијена на монструозни начин Милка Вечериновић (85) у својој кући од хрватских паравојника. Обдукција је урађена у градској болници без присуства рођака. Сахрањена је на мјесном гробљу обезглављена.

1999. У Београду, влада СР Југославије одбила присуство страних посматрача на Косову и Метохији. Ричард Холбрук наредио акцију бомбардовање Србије и Црне Горе. А Влада СРЈ објавила стање непосредне ратне опасности, јер је НАТО пакт најавио бомбардовање војних циљева на територији Србије и Црне Горе.

2022. У САД преминула Медлин Олбрајт (85), шеф америчког Министарства спољних послова крајем деведесетих. Била је ватрени заговорник бомбардовања и уништавање Србије, а верни савезник Албанаца. Радила је у Клинтоновој администрацији.