1934. У Мађарској, у покрајини Зала код Велике Кањиже затворен је хрватски логор Јанка Пуста . Овај центар за обуку дисидената, тј. младића 18-30 година за тероризам и диверзије је постојао више од три године. Управник логора је био Густав Перчец, повјерљив сарадник Анте Павелића. У њему су прошли обуку атентатори на Краља Александра I Карађорђевића у Марсеју. Хортијев режим је био врло добро упознат са овим логором и помагао их.

1942. У Београду, специјална полиција хапси, а потом и стреља Војислава Вучковића српског композитора, диригента и музиколога. Био је професор Музичке школе "Станковић" у Београду, диригент Београдске филхармоније, сарадник многих листова и часописа. Између два светска рата учествовао је у радничком покрету, организовао студентске и радничке хорове, писао музичку критику.

2019. У Подгорици, делегати владајуће странке ДПС Мила Ђукановића, са посланицима албанске и муслиманске националне мањине усвојили споран Закон о вјероисповјести у Скупштини Црне Горе, чиме се отима имовине Српске Православне Цркве на безкрупулозан начин, али и краде историја црногорских Срба. Посланици опозиционих партија су били ухапшени од полиције у самој скупштинској сали. У више градова Црне Горе избили су протести, гдје је полиција брутално реаговала. Подршка је стигла од Срба из Фоче, Куманова, Београда...

1915. У Добоју, аустроугарске власти основале су концентрациони логор. У њему је било заточено 45.791 Срба. Од тога је било 16.673 мушкараца, 16.996 жена и 12.122 српских војника, међу њима је било и старијих грађана, жена и деце из Србије и Црне Горе. У логору је убијено више од 12.000 Срба, а само у априлу 1916. године је умрло 643 деце. Логор је затворен 5. јула 1917. године.

1941. У Софији, завршени немачко-бугарски преговори, где је потписан споразум. Бугарске окупаторске трупе су на основу тог споразума убрзо запоселе Нишки, Моравски, Крушевачки и Зајечарски округ и почеле као и у Првом светском рату - терор и геноцид над српским цивилима у име великобугарског сна о "Бугар-Морави" у саставу Бугарске. Српски народ је одговорио оружаним отпором док окупатори нису избачени из земље.

1941. У Вргинмосту, на Кордуну, усташке јединице током офанзиве и етничког чишћења српског становништва су убиле 30 цивила у селима: Голиња и Трстеница.

1958. У Њујорку је умро бивши фашистички премијер Мустафа М. Круја (71), који је током Другог светског рата био на челу ткз. Велике Албаније, која је окупирала делове Краљевине Југославије и ту спроводила геноцид према Србима и неалбанцима. Само са подручја Косова и Метохије је насилно прогнано 100.000 Срба за време његове владавине, а хиљаде их је убијено. Такође уништавана је имовина СПЦ и свештенство прогнано. У емиграцији је умро без пресуде иако је подигнута оптужница за ратна злодела и југославенске власти су тражиле изручење, али до тога никада није дошло. 

2002. У Дворовима, код Бијељине, под неразјешњеним околностима у саобраћајној несрећи погинуо је јунак новог доба - Митар Максимовић, војвода Мандо. Истакао се великом храброшћу у Отаџбинском рату 1990-их на простору РС Крајине и Републике Српске у БиХ. Носилац је и ордена Милоша Обилића.

1941. У Вргинмосту, на Кордуну, усташке јединице током офанзиве и етничког чишћења србског становништва су убиле 30 цивила, у селима: Бовић и Козарац.

1959. У Винчи код Београда пуштен у рад први нуклеарни реактор у СФР Југославији, што је омогућило домаћу производњу радиоизотопа који се користе у медицини, индустрији, пољопривреди и истраживачким институцијама.

1959. У Мадриду (Шпанија), умро хрватски поглавник Анте Павелић, где је и сахрањен. Пре Другог светског рата био је политички дисидент и вођа хрватских терористичких организација, које су умешане у Марсејски атентат на краља Александра I Карађорђевића. У Другом светском рату био је на челу НДХ, квислинсшке творевине која је "прогутала" преко 1.2 милиона Срба. После рата побегао је преко "пацовских канала" у Аргентину, уз помоћ Ватикана, одакле је руководио усташком емиграцијом. Био је рањен од црногорског четника Благоја Јововића, 10. априла 1957. У историји је остао забележен као изразито негативна појава, али и даље Павелић има респект и подршку широких народних маса у Хрватској и Римокатоличке цркве.

1992. Код Сарајева, у општини Илијаш јединице из Другог батаљона VII муслиманске бригаде ткз. Армије БиХ пробијају линију фронта и упадају у србско село Доња Биоча, када је направљен стравичан покољ, пљачка и палеж србске имовине. Неколико цивила је убијено, а међу њима и дјевојчица Мирјана Драгичевић, стара 9 година, која је силована до смрти.

1834. У Вишњићеву, на западу Срема умро је народни гуслар Филип Вишњић, један од најпознатијих енто стваралаца у 19. веку. Написао је много епских јуначких песама, а добар део стваралаштва је био посвећен Првом србском устанку. Његове песме је записивао Вук С. Караџић.

1941. У Славонској Пожеги, током дводневне усташке офанзиве на српска села: Врховци, Кантровци и Грђевица, убијено је најмање 100 Срба, њихова имовина је пљачкана, а потом и спаљена.

1941. Из Бања Луке, у концентрациони логор Јасеновац упућено је 55 логораша.

1941. У Фочи (Херцеговина), усташе праве из Горњег Борча велику офанзиву на српска села: Суха, Мркаљи, Попов Мост, Ћурево, Љубина, Тјентиште... том приликом је убијено око 120 цивила: мушкараца, жена и дјеце.

1942. У Бихаћу (БиХ) током Другог светског рата основан је Савез антифашистичке омладине Југославије. После ослобођења та организација је често мењала име - Народна омладина Југославије, Савез омладине Југославије, Савез Социјалистичке омладине Југославије. Распала се у лето 1991. после отцепљења Словеније и Хрватске.

1992. У Београду, Скупштина СРЈ изгласала неповерење првој влади СР Југославије, којом је председавао Милан Панић, српски бизнисмен из САД.

1991. У Карловцу на Кордуну хрватске паравојне снаге тешко оштетиле Саборни храм Св. Николаја који је изграђен 1795. године. Двије године касније храм је стручно миниран експлозивом велике разорне моћи, као и зграда Горњокарловачке и Дом црквене општине карловачке. Рушевине Саборног храма су у центру града стајале више од 15 година.

1941. На Кордуну, у селу Пркос, хрватско-усташке јединице праве стравичан покољ над Србима цивилима. Убијено је 430 Срба од чега су 192 била дјеца млађа од 12 година. Око 130 мушараца из села се склонило, док жена и дјеца нису, јер су вјеровали да их крволоци неће дирати.

1915. Код Босанске Крупе,  у селу Хашани, рођен је писац Бранко Ћопић, члан САНУ, надахнут приповједач, творац занимљивих и упечатљивих ликова и догађаја, који је писао сочним и сликовитим језиком. Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду. У Другом свјетском рату је учествовао од 1941. године као партизан. Његова прозна дјела су прожета лириком, живописним реалистичким сликањем живота на селу, познавањем менталитета и психологије људи са Грмеча, односно динарског менталитета,  ведрином и виталношћу духа. Написао је већи број књига за дјецу: "Бојна лира пионира", "Пут у ведрину", приче "У свијету лептирова и медвједа", "Босоного дјетињство", "Доживљаји Николетине Бурсаћа", збирке пјесама "Огњено рађање домовине", "Ратниково прољеће". Последњом збирком приповједака "Башта сљезове боје", за коју је добио Његошеву награду. Због своје критике друштва пао је у немилост комунистичког режима 1950-их година. Под неразјашњеним околностима извршио је самоубиство у марту 1984. године у Београду.

1919. У Србији и Црној Гори, усвојен је грегоријански календар, који је проглашен законом који је увојила скупштина Краљевине СХС.

1924. У Београду, Трећа земаљска конференција Комунистичке партије Југославије усвојила резолуцију о националном питању, којом је тражено самоопредељење и добровољни савез југословенских народа. Усвојена је и резолуција о неодрживости поретка успостављеног на основу Версајског мира после Првог светског рата. Ти документи су почивали на доктрини Коминтерне о "империјализму српске буржоазије" и угњетавању несрпских народа у држави створеној после Првог светског рата. Тако је под видом борбе за националну равнопавност заметнута клица антисрпске политике која се огледала у обрачунавању с бауком унитаризма, чија је логична последица био устав СФРЈ из 1974. у који су уграђени снажни конфедерални елементи, што је касније допринело крвавом разбијању Југославије крајем 20. века.
1925. У Београду основана илегална штампарија Комунистичке партије Југославије из које је изашао лист "Комунист" - први централни партијски орган. После трећег броја полиција је открила штампарију и ухапсила уредника Мошу Пијаде који је осуђен на 20 година робије.

1992. У СР Хрватској, сукобљене стране дале сагласност за распоређивање мировних снага УН односно плавих шлемова.

2006. У Босни и Херцеговини, ступио на снагу Закон о одбрани БиХ, чиме су угашена ентитетска министарства одбране, МХ Федерације и Републике Српске.

2024. У Лондону се упокојио академик проф. др. Србољуб Живановић (91), антрополог који је дао велики допринос раветљавању геноцида над Србима из времена Другог свјетског рата од стране римокатоличког клера и усташког режима у наци-фашистичкој НДХ. Раних 1960-их година био је дио комисије која је вршила истраживања на јасеновачким пољима смрти и дошли су до запањујућих броји о убијенима у том концетрационом логору. Живановић је прогањан од Титове тајне полиције УДБЕ јер је наводно нарушавао темеље братства и јединства, па је емигрирао у Велику Британију.

1942. У НДХ, усташе основале концентрациони логор Стара Градишка, где су довођени Срби, Јевреји и Роми. У овом логору убијено је преко 70.000 људи, од чега велико број деце.

1992. Председници Србије Слободан Милошевић и Хрватске Фрањо Туђман прихватили су споразум о плану мировних операција у Југославији - "Венсов план", којим је предивиђена демилитаризација зона у Хрватској захваћених ратом, повлачење ЈНА из тих области и стављање тих зона под заштиту УН, односно 10.000 плавих шлемова долази у СР Хрватску.