1942. У Окучанима, усташе извршиле рацију над српским становништвом, где је већина похапшена и одведена у концентрационе логоре Јасеновац и Градишку.

1991. У Пакрацу, специјалне полицијске снаге МУП-а Хрватске из Бјеловара напале полицијску станицу, коју су српски полицајци држали под контролом (Јово Везмар). Није било жртава. Хрватске снаге су имале 3 рањена, а 32 српска полицајца су била заробљена.

1992. У Сарајеву, муслимански криминалац Рамиз Делалић Ћело, са групом 4 припадника Зелених Беретки, паравојне формације, убио српског старог свата Николе Гардовића на Башчаршији у Сарајеву.  Овај догађај је довео Босну и Херцеговину до усијања, јер су муслиманске власти под контролом Алије Изетбеговића, одбиле да процесуирају овај злочин, што је био увод у крвави босанско-херцеговачки грађански рат 1992-1995. Занимљиво да је америчка ТВ станица ЦНН, приказала овај злочин да су Срби пуцали на муслиманске сватове.

1919. У Београду се састао први југословенски парламент - привремено народно представништво Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у којем је било 296 посланика, постављених указом владе. Посланици су махом били из ранијих парламената југословенских земаља, изабрани пре Првог светског рата.

1942. У Беоговом Брду, крај Цетинграда (Кордун), усташе направиле стравичан масакр над 75 српских цивила.

1942. У Чајничу од око 1.000 партизанских бораца формирана Друга пролетерска бригада са четири батаљона, у чији су састав ушли Први и Четврти батаљон Ужичког, Други батаљон Чачанског и Трећи батаљон Шумадијског одреда. На борбеном путу дугом око 24.000 км бригада је извела више од 120 већих операција широм Југославије.

1946. У Црљенцу, код Смедерева, рођен Љубиша Величковић, који је постао генерал-пуковник пилот, једини генерал који је погинуо током агресије НАТО пакта на СРЈ 1999. Обављао је све летачке и најодговорније командне дужности у Ратном ваздухопловству и Противваздушној одбрани ЈНА и ВЈ и први је Србин који је летио авионом "миг 29". Био је наставник летења, командант летачке ескадриле, пука и корпуса, секретар Савезне дирекције за контролу летења, начелник Генералштабне школе ВЈ, начелник Сектора за РВ и ПВО Генералштаба ВЈ и командант РВ и ПВО ВЈ. У тренутку погибије приликом посјете јединицама на првој линији одбране отаџбине обављао је дужност помоћника начелника Штаба Врховне команде за РВ и ПВО ВЈ.

1958. У Сплиту, умро српски вајар Тома Росандић, први ректор Академије ликовних умјетности у Београду, члан Српске академије наука и уметности. Каменорезачки занат је учио у Сплиту, а вајарство у Венецији и Бечу. Био је одличан клесар, али је најбоља дела створио у дрвету, с изванредним осећајем за његову структуру и материју. Израдио је мноштво јавних споменика, укључујући велику групу "Играли се врани коњи" испред Скупштине Југославије у Београду и скулптуру "Уморни борац" на Калемегдану.

1992. У Црној Гори на референдуму 63% грађана изјаснило се за заједничку државу са Србијом - Савезну Републику Југославију. Челници највећих политичких странака су тим поводом изјавили да народе Црне Горе и Србије повезују етничке, економске, културне, историјске и друге везе и да их оне упућују на заједнички интерес да живе у једној држави.

1992. Код Дрниша хрватске снаге извршиле агресију на Нос Калик. Село је бранило 24 мјештана тј. бораца СВК и два припадника ЈНА. Двојица су погинула, а остали су киднаповани и одведени у хрватске логоре гдје су мучени у психо-физичким тортурама.

1993. У Босни и Херцеговини, амерички војни транспортери избацили прве товаре са храном и лековима, не територије где живе муслимани, чиме је почела "Операција Падобран" у бившој БиХ.

1994. У Вашингтону (САД), после четвородневних преговора под притиском САД, представници Хрватске и босанских муслимана и Хрвата у Вашингтону потписали прелиминарни споразум о стварању муслиманско-хрватске федерације у бившој БиХ, против Срба.

2001. У Београду, југославенска влада прихватила Споразум о специјалним паралелним везама Републике Српске и СР Југославије.

2001. Хрватски представници предали Хашком трибуналу 2.700 страница материјала, у којем је образложена тужба коју је Хрватска поднела против СР Југославије због наводног кршења одредаба Конвенција о геноциду.

1942. У Црнаји, општина Цазин, на северозападу Босне и Херцеговине, усташе и муслиманска милиција праве покољ над српским цивилима, где је око 80 Срба усмрћено, а њихова имовина је опљачкана и спаљена.

1983. У Гориочу, православном манастиру недалеко места Исток, албански насилник, стар око 20 година улази у манастирске одаје и покуашава да силује монахињу Ану Милошевић (73), али је то кривично дело спречио Недељко Зувић из Синаја, који је случајно наишао.

1992. У Босански Брод, из правца Славонског Брода, приситгла велика и добро наоружана група хрватских војника, чиме је започела агресија Републике Хрватске, на Босну и Херцеговину. Они су имали помоћ од локалних хрватских паравојника и шовиниста, па су нападали искључиво места са српским становништвом, а почињени су бројна кривична дела (убиства, пљачке, паљење имовине...) против Срба. Хрватски војници су окупирали ово подручије више од 7 месеци.

2004. Из Вашингтона (САД) Музеј "Холокауст"  доставио Министарству просвјете Републике Српске микрофилмовану јасеновачку грађу, коју је Влада Републике Српске 2000. године предала том музеју.

1883. У Загребу дошло је до оснивања 13. корпуса у саставу аустроугарске Пете армије. Ова јединица је у свом кадру имала мобилисане војнике са подручја Славоније, Хрватске, Горских Котара и града Ријеке... већином је попуњена од Хрвата и нешто мање Срба. Учествовали су у стравичним злочинима над Србима у Подрињу, Мачви, јадарско-колубарском региону током љета и јесени 1914. године.

1942. У Драготини, покрај Глине (Банија), усташе, под командом Ивана Мрака, извршиле покољ над 50-ак мештана српске националности.

1945. У Трновцу, покрај Коренице (Лика), усташки масакр над 33 српска цивила.

1966. У Дечанима, на западу Метохије, подно Проклетија, штиптарске банде тешко претукле Србина Миливоја Лакићевића, шумара, који је чувао манастирску шуму, а поднео је кривичне пријаве против шумокрадица.

2004. На Светој Гори избио пожар у манастиру Хиландар који је причинио огромну материјалну штету, више од половине манастирског комплекса је уништено. Све оно што је братство манастира вековима радило и чувало је за један дан отишло у пепео. Узрок овог пожара остао је непознат.

2019. У Санкт Агустину умро је немачки чиновник, министар, обавештајац и политичар Клаус Кинкел (82) осамдесетих и деведесетих година. Водио је антисрбску политику и подржао је разбијање Југославије. Сматра се да је идејни творац Хашког трибунала и Дејтонског мировног уговора.

1933. У Немачкој, победила Националсоцијалистичка радничка партија Немачке Адолфа Хитлера и освојила већину у Рајхстагу (скупштини). Ова странка и њен лидер су водили шовинистичку и освајачку политику, која је довела до Другог светског рата (1939-1945). Прогонили су највише: Русе, Србе, Пољаке, Јевреје, Роме и др. Почетком априла 1941. године напали су Краљевину Југославију, поделивши њену територију. Највећи део је припао усташкој НДХ.

1998. У Лауши, покрај Дренице, на Косову и Метохији, албански терористи ОВК, које је предводио злочинац Адем Јашари, извшрили напад на патролу српске полиције. Кренула је полицијска акција и потера ка селу Перказ, јер су два полицајца убијена. Наредног дана Адем Јашари (један од оснивача ОВК) је опкољен са својом групом и ликвидиран, јер је одбио да се преда снагама МУП-а Србије. Поред њега ликвидирано је 66 албанских терориста ОВК, а два припадника српске полиције су погинула. Адем Јашари је касније после јуна 1999. године добио споменик у центру Приштине (по доласку снага УНМИК и КФОР), али и у центру Тиране.

2006. Хашки Трибунал је објавио да је у притворској јединици у Швенингену (Холандија), Милан Бабић (50) пронађен мртав. Он је био некадашњи премијер Владе САО Крајине, почетком 1990-их година, коме се судило за ратне злочине. У вези Милана Бабића постоје бројне контраверзе. Прво, због неслагања са руководством званичног Београда, док је био политички ангажован, преко његовог наводног признања учествовања у прогонима, па до смрти у притворској ћелији, за коју ни данас не постоји неко валидно објашњење како је до тога дошло.

1941. У Београду, Крунски савет у Другом светском рату одлучио да Краљевина Југославија приступи Тројном пакту, под условом да јој Немачка и Италија гарантују неповредивост територије.

1945. У Њујорку, умрла Милена Павловић-Барили, уметница рафиниране културе, која је сликала у надреалистичком маниру, с посебним осјећањем за простор и поетичну атмосферу. Живот је провела између два света - мајке Данице и оца Бруна Барилија, италијанског композитора и музичког критичара, односно између патријархалне Србије и великих културних центара Европе. Завршила је Уметничку школу у Београду, студирала у Минхену, живела у Риму и Паризу. У САД је отишла 1939. где је посљедица пада с коња умрла је у Њујорку у 36. години живота.

1966. У Ђаковици, на југозападу Метохије шиптарски бандити су избли ножем на седам места кондуктера српске националности и ранили возача, јер су одбили да возе препун аутобус са Албанцима, који су одбили да плате карте.

2018. У Београду, преминуо Јован Радуловић, истакнути приповедач, романсијер, драмски и ТВ писац, аутор политички оспораване "Голубњаче"... Радуловић је готово свој целокупни опус посветио книнском и севернодалматинском крају у коме је провео детињство и рану младост. Почетком 1990-их био је први министар спољних послова у Влади САО Крајине... Касније је био и професор у XIV Београдској гимназији.

1937. У Монтреу (Швајцарска) умро је Милан Прибићевић, српски официр и политичар Краљевине Југославије. Учествовао је у Балканским ратовима (1912-1913) и Првом светском рату (1914-1918), борећи се на Церу, Јадру, Гучеву и у биткама за ослобођеље Косова и Метохије и Јужне Србије. Такође, за време рата је, као ретко образован човек тога доба, посетио Северну Америку, прикупљајући добровољце за Солунски фронт. Био је носилац Карађорђеве звезде са мачевима и Медаље за храброст. Сахрањен је у Београду у Алеји великана на Новом гробљу.

1986. У Сувој Реци, на јужном делу Косова и Метохије, у селу Мушутишту, православна монахиња Херувима Бранковић из манастира Свете Тројице пошто је кренула у продавницу да купи намирнице за потребе манастира била је физички нападнута од албанске деце школског узраста, који су је прво исмевали, а онда каменовали. Потом је оборена на под, они су је пљували и цепали јој мантију. Нико није хтео да јој притекне у помоћ.

1993. У Бодеришту, општина Брчко (Босанска Посавина), 15 војника Републике Српске, већином из Брчанске Грбавице, бивају зверски мучени и убијени од припадника 108. бригаде ХВО. Лешеви убијених војника су били ужасно масакрирани, да је једва тим форезничара обавио обдукцију дан касније.

1924. Италија анектирала Ријеку, после 4 године самосталности, коју је самостална државица Ријека имала Рапалским уговором из 1920. године, између Краљевине СХС и Италије. Чин анексије је остао споран будући да није био међународно-правно признат.

1991. У Београду су организоване велике демонстрације опозиције коју предводи странка СПО и њен вођа Вук Драшковић, против режима Слободана Милошевића. Тада су погинуле две особе: један милицајац Недељко Косовић и један демонстрант средњошколац Бранивоје Милиновић. Први пут после Другог светског рата, војска излази са тенковима на улице.

1993. У Лондону, неуропсихијатар и професор Филозофског факултета у Београду др Милан Поповић добио је награду "20. век" Међународног института у Кембриџу за достигнућа у науци. Претходно је на конгресу Светског удружења лекара за превенцију у Бечу указао на моралну неоправданост санкција и то излагање је објавио престижни часопис "Медицина и рат".

1993. У Београду, умро србски грађевински инжењер Синиша Обрадовић, пројектант пруге Београд-Бар, брзих пруга у Србији и железничког чвора у Косову Пољу.

2001. У Лучанима, на југу Србије, албански терористи извели напад на ово село и том приликом је један припадник МУП-а Србије погинуо, а два су рањена.