Добро се сећам шта је све говорено о блаженопочившем патријарху Павлу (95) деведесетих година 20. века.
Патријарх Павле код председника (фото: Владимир Добричић)
Стално се причало да је Милошевићев човек односно човек власти тј. режима СПС-ЈУЛ, да није никад тамо где би требао да буде и каже шта би требало да се каже. Све је било на ивици увреда, свакодневно. Старији су ми причали како су га студенти бесомучно извиждали код Теразијске чесме 1991. године кад је апеловао да морамо као народ бити уједињини пред надолазећим тешким временима.
На једном популарном "урбаном" радију непрестано су га исмевали и са тог радија се годинама вртела уводна шпица за главну дневну информативну емисију где су патријархове речи извучене из контекста и где он говори ''будимо људи, иако смо Срби'' и где све то онда има пежуративно значење на крају.
Тад није било друштвених мрежа као сада, а на основу данашњег вређања патријарха Порфирија и СПЦ могу да замислим шта би све (мало)грађанштина писала и како би вређали патријарха Павла пре 25-30 година.
Досад у животу нисам чуо или прочитао тако гнусне увреде и коментаре којима та грађанштина али и срБске турбо патриЈоте задњих месеци обасипају патријарха Порфирија, СПЦ, политичке неистомишљенике и уопште неистомишљенике. По гнусности се могу поредити са многим хрватским порталима који несмањеном жестином мржње и даље обасипају српски народ у целини. Многи познати београдски атеисти сад позивају патријарха да се у актуелним политичким превирањима јасно определи и стане на страну ''народа'' који шета улицама и блокира јер су они, сада је то ваљда јасно свима страна Добра а ови други су Зло.
Једна од најчешћих али блажих увреда које људи из (мало)грађанистиког корпуса упућују неистомишљеницима јесте ''полуписмени крезубица''. Познајем неколико људи који су полуписмени и који су крезуби. Ради се о разборитим, поштеним, вредним, великодушним и храбрим људима који су створили велике породице.
Са друге стране познајем приличан број магистара и доктора наука који су покварени до сржи, а имају све зубе и писмени су. Који о животним устројствима љубави, пријатељства, солидарности или верности не знају ама баш ништа. Један од тих доктора наука кога познајем предлаже да кад они доћу на власт да се поруши стамбено-пословни комплекс Београд на води и нове зграде око Калемегданске тврђаве са све станарима у њима јер су станари куповином станова саучесници у свему.
То је позив на убиство 15.000 људи, где су трећина деца.
Редитељ Кокан Младеновић познати "Југословен" пак предлаже да кад они дођу на власт, да се чланству садашње владајуђе партије одузму грађанска права. То је 800.000 људи без грађанских права које онда свако може да пребије на улици и да им одузме имовину. Они ће учинити кад пруезму власт да мој живот буде бољи!? Аха.
Додуше бар нећу бити ликвидиран у стану у Београду на води и нећу изгубити грађанска права.
Српски народ и даље живи у Средњем веку и блатној каљузи, а они су како кажу изнад свега тога и то се јасно види са позиција њиховог интернационализма и броја одлазака у позориште које пружа широке увиде у свеобухватну стварност. Аутор овог текста чак није смештен ни у класичан Средњи век него у још уклетији неки период времена. Лично против Средњег века немам ништа, напротив. Средњи век је период вере и волео бих да су и мене сместили тамо.
У овим драматичним временима НАТО генерали и даље у СПЦ виде главни проблем и претњу тј. непријатеља за ово балканско подручје и то свима може бити довољан и јасан показатељ шта је између осталог наша црква свима нама данас. Кад је српска средњовековна држава колабирала црква није и као живо тело је била са својим народом. Притом, наша црква не може да буде много боља од народа који је сачињава али је увек бар мало боља. И увек нас вуче да будемо бољи него што јесмо, никад гори.
Мало ко још може тиме да се похвали.
Андреј Тркуља
17.01.2025.