Због минских поља српска села остају без пољопривредних површина - www.zlocininadsrbima.com

16. април 2015.


Због минских поља српска села остају без пољопривредних површина


На подручју Осјечко-барањске жупаније минама је загађено 14 општина и градова, односно површина од 71 км2. Дарад заузима друго место са 12,2 км2, а међу њима је на 10 месту са 1,4 км2 мински сумњивих површина и општина Шодоловци.

Минска поља и две деценије након рата велики су проблем на подручјима широм Хрватске.

 

 

 

ПРЕДВОРИЈЕ СМРТИ У ПОЉИМА

Постоје два кључна аспекта по питању минраних површина први је што представљају предворје смрити угрожавајући живот цивилима, деци и свима који по земљи ходају, а други је што су огромне површине пољопривредног земљишта још увек неупотребљиве. Плодна Панонска равница остала је због ратних дешавања без хиљадa хектара плодне земље. Минска поља, као заоставштина последњег рата, опасала су многа села и пољопривредницима одузела оно највредније – поља која су одувек обрађивали. По загађености минама, на првом је месту у Хрватској је Личко-сењска, затим Сисачко–мославачка и трећа је Осјечко-барањска жупанија. Многе општине или боље речено села где живе Срби због овог проблема остала су без пољопривредника. Таква ситуације је и у општинама Шодоловци и Дарда.

- Тренутно се мински сумњивим подручјем сматра 1 200 хектара, односно комплетно јужно подручје општине Дaрда од реке Драве до великог насипа. То је огромна површина коју је потребно прегледати и разминирати. Велики део те површине је шума, а када говоримо о пољопривредном земљишту велике штете су нанете и пољопривредницима. Многи који су били власници ове плодне земље су по нижи мекономским ценама продавали и то углавном привредним субјектима. Тако да након свих ових година то земљиште је приведено намени, али наши становници више не могу да га обрађују, јер су га били принуђени продати. С обзиром да смо ми општина у којој је пољопривреда доминантно занимање и где има велики број ОПГ-ова јасно је да је нанета велика штета, објашњава заменик начелника општине Дарда, Радомир Чварковић.

Велики део барањских плодних поља још увек се не обрађује. Значајнији помак учињен је захваљујући ИПА фондовима те је локација Велико поље уз западну обилазницу града Осијека површине од 67 хектара разминирана током 2014. године. Са друге стране исте обилазнице налази се шума Тополик где су прошле године пиротехничари очистили 23 хектара.

- Свесни смо да су средства која су потребна за разминиравање огромна, локалне самоуправе то не могу саме, чак ни жупаније, а очигледно ни држава без помоћи страних донатора. Због свега тога цео процес траје овако дуго и не зна се када ће бити окончан, каже Чварковић.

 

 

СМРТНИ СЛУЧАЈ ЗБОГ МИНА ЗАБЕЛЕЖЕН У ОПШТИНИ ШОДОЛОВЦИ

На подручју Осјечко-барањске жупаније минама је загађено 14 општина и градова односно укупно 71 км2 површина. Дарда заузима друго место са 12,2 км2, међу њима је на 10 месту са 1,4 км2 мински сумњивих површина и општина Шодоловци. У Шодоловцима је од 702 хектара преостало још 144 хектара минираног пољопривредног земљишта.

- Прошле године смо имали по питању разминиравања јако успешну годину јер очишћено је око 340 хектара. Задње чишћење је обављено преко ИПА пројекта и то 192 хектара. До карај процеса остаје на 98.9 ха пољопривредних површина, 20 ха шуме и 25 ха водени површина тачније рибњака у Копривни. Надам се да ће ове године бити решене пољопривредне површине, а 2016. године ми би се дефинитивно решили минских поља, објашњава актуелну ситу-ацију начелник општине Шодоловци, Миле Злокапа. 

Деценијама под минма заробљено земљиште заробило је и бројне пољопривреднике из ове општине. Последице су велике, немајући шта да раде млађи су се масовно исељавали остављајући своја имања. Сада је плодна земља прави магнет за привредне субјекте који је све више откупљују.

- У том чекању млади су нас доста напустили, остала су старачка домаћинства. Сад кад људи долазе у позицију да могу обрађивати своју земљу немају ни са кими ни са чим. Велики део приватних поседа је продато јер су били присиљени да то на такав начин реше. За ово земљиште постоје интереси наручито од стране великих гиганата. Већ је неколико њих купило земљу на 4 до 5 позиција, објашњава Злокапа.

У настојању да сачува пољопривредне површине од којих су некада живели готово сви становници ове општине начелник покушава да искористи негативну ситуацију у којој су били годинма.  Земљиште које се није обрађивало две деценије сматра се еколошки незагађено те је као такво идеална основа и прилика за покретање еколошке производње хране.

- Планирамо ту позицију да искористимо и да за ово земљиште, путем конкурса, дамо предност улагачима који би се бавили еколошком производњом. Не знам да ли ћемо у томе успети јер закон у том делу баш и није добро сложен и постоје неке препреке. Међутим, писмом намере министру и разговором са директорком агенције ја настојим да то земљиште вратим. Оно је 23 године стајало и није загађивано те би била јако велика штета да се то врати у конвенционалну производњу. План општине је да овог пролећа решимо тај конкурс и покренемо еколошку производњу. Тако да уколико не успемо заштитит еколошку производњу мислим да ће у неком будућем конкурсу добар део „колача“ припасти великим играчима, тврди Миле Злокапа.

Нажалост мине су у општини Шодоловци однеле и један људски живот. Многи становници живећи годинама окружени минама заборавили су колика је опасност кретати се минираним пољима. Да опасност и даље постоји потврђује и недавни догађај кад се уз пут, којим се све ове године камионима извози репа, појавила мина. По пријави она је деактивирана те је и то подручје затворено и проглашено мински сумњивим.

- Десило се да и након разминирања када сељаци крену да обрађују земљу изору мине. То је у неку руку и за очекивати јер јако је велики број мина. Људи су доста опуштени и живе са тим минама те се већ сами кроз минска поља крећу без страха, додаје Злокапа.

Велики број мина је узроковао и велики број страдавања, од 1991. године до данас на подручју Осјечко-барањске жупаније 228 особа је страдало у минским несрећама, од којих 40 смртно. Тежак посао чишћења Хрватске од мина врши Хрватски центра за разминиравање. Према националном програм разминирања рок завршетка свих радова је 1. март 2019.године.

- Велики је посао пред нама, прве на ред долазе пољопривредне површине. Очекујемо да ће из програма руралног развоја, кроз пројекат који их све обухвата, те површине бити решене током ове године.

 

 

 

НА ПОДРУЧЈУ ОПШТИНЕ ДАРДА ПРОНАЂЕНО 8.000, А У ШОДОЛОВЦИМА 3.500 МИНА

Постоји још један велики пројекат за нарену годину „Натуравита 1“ који се односи на шумске површине на подручју град Осијека, општине Биље и Дарде, објашњава руководилац оделења Исток ХЦР-а, Дубравко Крушаловски.

У Хрватској је регистровано око 40 фирми за разминиравање у којима ради преко 600 пиротехничара и 30 обучених паса. Колико ће бити њихово ангажовање зависи од подручја које се чисти и процене тежине теренског рада.

- Највећи проблем је минираност површине, велики број мина узрокује страдавање не само цивилних особа него и пиротехничара. Пуно проблема у процесу разминиравања даје и испресецаност терена, шумске површине јер далеко је лакше радити на пољопривредним површинама. Постоје подручја која су стрма, велики нагиби терена, испресецаност саобраћајницама, гасоводи, насељена места, хладноћа, киша, снег све отежава теренски рад. И летње доба је изузетно тешко за рад у шумским теренима због врућине, влаге и комараца, тврди Крушаловски.

До сада је на подручју општине Дарда пронађено преко 8000 различитих мина, од чега је преко 5000 протуоклопних. На по-дручју општине Шодоловци број је нешто мањи, до сада је деактивирано 3500 мина од којих је 1700 протуоклопних, остало су протупешачке и различита неексплодирана војна средства.

 

 

 

Јадранка Јаћимовић-Иван
Извор бр. 115
15.4.2015.




Оцените нам овај чланак:




Посећено је: 1625  пута
Број гласова: 5


Поделите ову вест, нека се чује истина...









Прочитајте још текстова од истог аутора:

Борово: У препуној сали публика уживала у звуку хармонике
Објављено: 7. novembar 2015.     Има 1090 прегледа и 0 гласова.

Тења: Некад велико село, данас животари
Објављено: 3. mart 2016.     Има 1133 прегледа и 15 гласова.

Академија у Вуковару: Светосавље као пут кроз тешка времена
Објављено: 9. februar 2016.     Има 1231 прегледа и 10 гласова.

Свети Сава, традиција српског школства
Објављено: 11. februar 2016.     Има 1235 прегледа и 5 гласова.

Споразум обележава једино општина Eрдут
Објављено: 12. novembar 2015.     Има 1271 прегледа и 10 гласова.




















Skip Navigation Links