Предсједник Друштва за очување сјећања на холокауст Александар Вељић изразио је жаљење што нигдје у Војводини нису одржани комеморативни скупови поводом 74 године од "априлског покоља" који су 1941. године починиле трупе мађарског намјесника Миклоша Хортија над недужним и ненаоружаним цивилним становништвом Бачке.

- "Нажалост, није уприличен ниједан комеморативни скуп, иако су пре 74 године хортијевске окупаторске трупе заузеле Бачку, инсценирале наводне сукобе са непостојећим четницима и у местима те војвођанске регије сурово побиле 3.500 недужних и ненаоружаних Срба, Јевреја, Рома, као и осталих немађарских народа", навео је Вељић у саопштењу. 

Он је истакао да је у јуну 2013. године упутио захтјев Народној скупштини Србије да осуди геноцидне акте мађарске окупаторске војске над недужним цивилним становништвом Бачке. 
- "Упутио сам захтев тадашњем председнику Народне скупштине Небојши Стефановићу да највиши законодавни орган донесе декларацију о осуди геноцидних аката мађарске окупаторске војске над Србима, Јеврејима, Ромима, као и осталом немађарском становнштву Бачке, али одговор никад није стигао", рекао је Вељић. 

Он сматра да је такво (не)реаговање зачуђујуће тим више јер је, како наводи, Народна скупштина Србије у јуну 2013. године усвојила декларацију о осуди злочина које је некадашња Југославија починила над Мађарима у Војводини. Вељић је подсјетио да би Хортијеви злочини над недужним цивилима Бачке и других крајева Војводине остали неосуђени да није било "Народног суда". 

"Злочинац Хорти никад не би био осуђен да га грађани који поштују историјски утврђене чињенице нису у својству Народног суда 23. јануара ове године на новосадском купалишту Штранд поред Дунава прогласили кривим за почињени геноцид у Бачкој и другим крајевима Војводине. Пресуда Народног суда наводи све облике истребљења које је починио Миклош Хорти један од најближих савезника Адолфа Хитлера у Другом светском рату", навео је Вељића. 

Хортијевске окупаторске трупе заузеле су Бачку 12. априла 1941. године да би већ сљедећг дана кренуле у монструозна погубљења њених недужних житеља. Доступни историјски подаци указују да је до октобра 1944. године истребљена половина становништва тадашње Бачке или око 100.000 недужних људи, жена, дјеце и стараца. 

Они који су преживјели, а нису протјерани, заточени су у концентрациони логор за Србе "Шарвар", гдје је смрт у мукама нашло 8.021 душа. 

Небројени недужни житељи Бачке присилно мобилисани у "радне батаљоне" умрли су од зиме и глади на источном фронту. Зна се такође да је 42.000 бачких Срба током Другог свјетског рата спроведено у злогласни усташки логор Јасеновац.

Извор: СРНА
13.4.2015.