На састанку Великих сила јула 1878. године познато као Берлински конгрес одлучено је да Кнежевина Србија и Књажевина Црна Гора добијају међународно признање, након дуговременске борбе против Турака. Такође и Аустроугарска добија дозволу да са својом војском уђе у Босну и Херцеговину и након 30 година да је присвоји. Од тог момента почињу нетрпељивости Бечког двора и Београда. Заправо, још од раније германски владари су имали жељу да са својим југо-источним границама изађу на Босфор, ово је познато као Продор на Исток.
Почетком 20. столећа у Босни се ствара револуционарна организација Млада Босна, као одговор на дугогодишње притиске и гажења Хабзбуршке монархије. Тачније немачки терор је само заменио вишевековни османски.
О Видовдану 1914. пуцањ Гаврила Принципа је Бечки двор искористио за оптужбе против Србије... тако је наредних недеља дошло до међусобних оптужби и најава оружаних сукоба. Тиме је почео Велики рат. Аустроугарска је овако нешто дочекала врло спремна, док је Србија била измучена након Балканских ратова. Ипак, Србској војсци су та искуства била драгоцена.
Током четири ратне године Србија је имала милионске жртве. Добар део Срба је нестао у Голготи преко Албаније, затим цивилно становништво је убијано на најмонструозније начине на својим кућним праговима... Око педесет концентрационих логора (Јиндриховице, Броумов, Арад, Нежидер, Добој, Зеница, Маутхаузен...) је било направљено широм Дунавске монархије у које је утамничено преко 300.000 Срба, махом цивила, али и војника. Србски живаљ је одвођен из Шумадије, Подриња, Јадра, Колубарско-тамнавског краја, Поморавља, Тимочке Крајине... али не само одатле, него и са простора Црне Горе, јужне Паноније и Босне и Херцеговине.
Сем Германа, против Србије су се окренули и "православни" Бугари. Њихове методе и деловање су били чак и суровији, јер и они су убијали, силовали, вешали, палили, пљачкали из беса и мржње... Невиђени терор је био након гушења Топличког устанка 1917. што се сматра за једину побуну на тлу поробљене Европе. Такође и бугарске оружане снаге су са простора Нишаве и Јужне Мораве, Вардара... насилно одводили у Бугарску преко 200.000 Срба, утамничених у 26 конц. логора (Сливен, Панчарево, Пловдив...итд).
Срећом, Војска Краљевине Србије је успела након двогодишњег опоравка да 15. септембра 1918. пробије Солунски фронт код Доброг Поља. За само неколико дана немачко-бугарске линије су почеле да пуцају и да се сламају као шибице. Историјским јуришом за само два и по месеца србски војник је ослободио отаџбину и кренуо даље да ослобађа друге јужнославенске народе који су потлачени вековима чамили као сужњи Бечког двора.
"Геџа" је барјак слободе донео све до Ријеке, Клагенфурта, Арада и Печуја. Величанствени дочеци су направљени србским пуковима у Сарајеву, Сплиту, Шибенику, Дубровнику, Бањалуци, Глини, Грахову... остварио се тада вишевековни сан предака.
* * *
У име Бугарске краљ Фердинанд I је ставио потпис на капитулацију 29. септембра 1918. Ова вест је разљутила немачке цареве. Само три недеље касније, тачније 20. октобра 1918. Немачко царство прихвата све услове савезника о примирију.
Аустроугарски генерали су 3. новембра 1918. код Падове, такође потписали капитулацију, а већ дан касније црно-жута монархија је нестала са политичке карте европског континента. Аустрија и Угарска су постале две засебне државе, док је добар део територија које су до тада контролисале ушле у саставе нових славенских држава.
Да би 11. новембра 1918. у једном железничком вагону у градићу Компјењ, 85 километара северо-источно од Париза Немачка војска морала да потпише акт о ПРЕДАЈИ илити КАПИТУЛАЦИЈИ. Ово је означило крај Провг светског рата, до тада највећег оружаног сукоба на планети.
Годинама касније, када је немачку државу преузео Адолф Хитлер, лидер нацистичке радничке партије и започео своје освајачке походе по Европи... он се сетио и тог градића и тог вагона. Тражио је од Француза да му 22. јуна 1940. потпишу документ о предаји баш ту, баш на том месту.
Зашто би луди Хитлер тражио од Француза да му се потпише капитулација, а ко су Немци 11. новембра некакво примирије? Примирије нема снагу понижења, као и предаја.
Одговор на ово питање немају сви они полтрони што папагајски понављају флокусуле и термине медија, које контролише немачки капитал у у Србији и Балкану генерално. Мени је јасно зашто, Немци преко медија покушавају да нам замажу очи... али ми није јасно зашто се код нас примају такви изрази и реченице које очигледно имају задатак да нам скрену мишљење са просте чињенице да је током 1914-1918 над нама извршен први геноцид у XX столећу.
Ако би се јасно дефинисале те ствари, онда би неко морао да сноси и одговрност не само за материјлна разарања, већ и нестанак два милиона жртава колико смо изгубили у Великом рату... 1.300.000 су нам људски губици само ако се посматра територија Краљевине Србије, од Вардара до Дунава... Али, ко то намерно заборавља и 650.000 Срба преко Дрине и северно од Саве?
Култура памћења није лак посао, то знамо сви... зашто се онда чудимо понављању лекција које су нам враћене: 1941-1945 и 1991-1999. године?
Написа: Чуле
13.11.2023.