Пред Вучићевим „стожером“, за министра привреде Републике Србије „присегнуо“ је Жељко Сертић, потомак усташких злочинаца из Јасеновца. Сертићев стриц био је осуђени и погубљени ратни злочинац Томислав Сертић, који је током Другог светског рата својим потчињеним усташким официрима издао наређење да све Србе неизоставно шаљу у јасеновачки логор.
Данас, у новом веку, другачијим методама, Жељко Сертић, најближи сродник србождера из Јасеновца, спреман је да Србију и њене ресурсе стави на располагање хрватским компанијама. Јефтина је радна снага, а не морају ни логоре да граде!
Стриц актуелног министра привреде Републике Србије Жељка Сертића, био је Томислав Сертић, рођен у Удбини 21. новембра 1902. године, који је служио у војсци Краљевине Југославије и 1939. добио чин мајора. Пошто је сарађивао са усташама 1940. је побегао у Мађарску, а затим у Италију. По успостављању фашистичке Независне државе Хрватске вратио се у Загреб, и тада постаје први заповедник усташке војске са чином „Главар главног стожера усташке војнице“. У јуну 1941. године, бива унапређен у чин пуковника, а то је био највиши чин у усташкој војсци после крилника. Томислав Сертић је непосредно био потчињен Анти Павелићу.
Томислав Сертић је 1. маја 1942. године, свим усташким бојнама (војне јединице), свим самосталним сатовима (посебне јединице у оквиру војног крила усташког покрета), као и свим управама генералштаба шаље писмо В.Т. бр. 1174, следеће садржине:
„…Главни стан Поглавника под бројем 400/42 од 27. травња (априла) о. г. доставља слиедеће: Заповједништво усташке народне службе – Главно побочништво са В.Т. бр. 139/42. извиестило је, да сабирни и радни логор у Јасеновцу може примити неограничени број заточеника.“
Због тога Томислав Сертић тражи од команданата потчињених јединица да све особе које буду заробљене током борбених акција неизоставно отпреме у логор у Јасеновцу.
За „точност отправка“ поменутог писма, гарантовао је „предстојник стожерног уреда“, усташки потпуковник Миховил Сертић, такође из исте породице којој припада и садашњи министар привреде Србије, Жељко Сертић.
Томислав Сертић је био изузетно омиљен међу усташама који су му чак спевали и једну песму: „С Удбине славне, кличеш Томиславе!“.
После слома НДХ-а покушао је да побегне, али су га ухватили британски војници и изручили властима Југославије. Врховни војни суд Демократске Федеративне Југославије осудио га је на смрт 22. септембра 1945, а казна је извршена у Јајинцима, око пет сати ујутро, 27. септембра 1945. године.
Један од наследника ратног злочинца Томислава Сертића је и новоизабрани министар привреде Србије Жељко Сертић, који се и као председник Привредне коморе Србије више бринуо за хрватске него српске интересе, па је тако пре две године кинеској агенцији Ксинхуа рекао: „Сарадња између Хрватске и некадашњих југословенских земаља је од велике важности“.
Још док се само шпекулисало да би он могао да буде нови министар привреде, Сертић је давао изјаве како је најважније завршити поступак приватизације, односно разделити оно мало што је остало од српске привреде. При томе је указивао да су за српске пољопривредне комбинате, који још нису приватизовани, веома заинтересовани хрватски тајкуни.
Када је Хрватска прошлог лета улазила у ЕУ, Сертић је хрватском амбасадору Жељку Купрешаку поручио да не брине, јер ће „хрватско-српска привредна сарадња остати и даље јака и велика“.
Сертић је, очигледно, доведен на чело српског министарства привреде да би очувао ову једносмерну сарадњу, од које корист има само хрватска страна, јер је тржиште Републике Хрватске и даље апсолутно затворено за српски капитал и производе.
Чим је постао министар привреде, Сертић је објавио како је његов први циљ да промени „концепцију рада Министарства“. Свог претходника Душана Вујовића, кога је на то место такође довео Александар Вучић, Сертић очигледно сматра неуспешним, јер му је први циљ да промени све оно што је Вујовић увео и за шта се залагао!
Иначе, пред Врховним судом Југославије за Томислава Сертића се заложио један други ратни злочинац, надбискуп Алојзије Степинац. Могуће да је постављање Жељка Сертића на чело српског Министарства привреде договорено када је летос Александар Вучић у дворишту београдске надбискупије, са надбискупом Станиславом Хочеваром садио „дрво мира“.
Тако ће од сада, „за точност отправка“ у Министарству привреде Србије, одговарати потомак „Главара главног стожера усташке бојнице“.
Да ли можете замислити да се у Хрватској унук војводе Момчила Ђујића нађе на месту министра у хрватској Влади? О, не, не, у Хрватској су спалили и све књиге које су штампане на ћирилици!
ИЗВОР: Магазн Таблиоид бр. 319.
Аутор: Арпад Нађ
11.9.2014.