Вуковар ме у задње време, подсећа на узгајалиште идиота. Камо среће да је у питању само узгајалиште. То је и мрестилиште младоидиота.
Све ово је кулминација једног уметно одржаваног стања које траје од Мирне реинтеграције до данас. То је стање ни рата, ни мира, а проводи га држава и изгледа да јој то одговара. Последице су бесперспективност, никакав или слаб суживот услед затуцаности људи. За ову затуцаност и мањак суживота данашњег Вуковара су одговорни медији, али и људи који прихватају причу коју им ови сервирају. Када спомињем медије, морам рећи да је једини који се показао на висини задатка, по моме мишљењу, био Б92 који је објективно и реално осликао вуковарску свакодневницу ових дана. Нажалост, не успевам пронаћи ту репортажу.
Сви знамо да је прича почела пописом становништва када се, према њему, показало да Срби чине трећину становника. Данас из одређених кулоара тврди се да их нема толико. То тврдим и ја, додуше одокативно. Али... Коме је то онда требало и зашто, и ко стоји у позадини свега. Једини логичан одговор који се намеће је држава! Долазимо и до другог питања, такођер осетљивог. Колико самих Хрвата заправо живи у Вуковару и колико Вуковар заправо има становника, односно какво је стварно стање на терену без оних који су у Вуковару пријављени, а живе по Загребу и Осијеку и у сам град дођу једном у 2-3 месеца? Због чега ово причам? Први мандат СДП-а на власти у Вуковару изазавао је неверицу у круговима неких политичких аналитичара који су тврдили како је хрватско становништво окренуло леђа ХДЗ-у и гласало за СДП. А истина је другачија, Срби су ти који су победу донели СДП-у, јер су листом гласали за њега. Да ли то аналитичари "нису знали" или нису смели рећи? Можда, Срба ипак и има трећина или близу томе постотку.
Даље, ћирилица не пуца, није пуцала и неће пуцати... Речи су опасне и убитачне, некада горе и од метака. Али, и латиница је нанела много зла, односно речи написане њом. Победнику се међутим не суди. Само, победник је победио самог себе још 1991. а наплата је почела... Најопасније је што се одиграва у главама, а тек онда у стомацима, иако је стомак последица опаке болести главе зване затуцаност, примитивизам, мањак интелигенције и образовања/рада на себи. Будала је било и код нас у ратном периоду, да смо опстали било би их и након рата...
Али након 20 година од рата и даље остати на том нивоу је стварно запањујуће. Можда такви мисле да је јутарње салутирање застави, молитва пре ручка и дегустација Томпсона као десерт смисао живота. Погледајте онај фолклор "Стожера за обрану" са оним крстовима, црним заставама... То ме подсећа на инквизицију, а такви би нас и вратили у Средњи век све под водством кардинала Карамарка као врховног инквизитора и Руже Томашић егзорцистице која се бави истеривањем слободоумља. Када сам већ споменуо истеривање, морам се дотаћи и утеривања, али не оне ствари... Некима није познато, јер то неће на форумима, да су управо вуковарски бранитељи се бавили утеривањем дугова по Загребу и другим градовима где су се нашли након 1991. Због тога су многи Вуковарчани избегли из Вуковара, а смештени по Хрватској били мета презира и мржње људи у чијим су се местима нашли.
Такви данас више не утерују дугове, него стандарде неког "патриотизма", "манире", "норме"...
Испод шлема мозга нема!
Аутор: kanarinac
Извор: KrajinaForce
12.10.2013.