Виши суд у Београду рехабилитовао Драгољуба Дражу Михаиловића, после седам деценија - www.zlocininadsrbima.com

   

14. мај 2015.


ВИШИ СУД У БЕОГРАДУ РЕХАБИЛИТОВАО ДРАГОЉУБА ДРАЖУ МИХАИЛОВИЋА, ПОСЛЕ СЕДАМ ДЕЦЕНИЈА


Командант четничког покрета тј. ЈВуО, Драгољуб Дража Михаиловић рехабилитован је одлуком Вишег суда у Београду у процесу који многи оцењују историјским. Рехабилитацијом је поништена пресуда из 1946. године, којом је Михаиловић осуђен на смрт, када су му одузета сва грађанска права.

Одлука суда да усвоји захтев за поништење пресуде и рехабилитује Михаиловића је коначна и не постоји могућност жалбе, с обзиром на то да поступак има само једну страну. Михаиловићу су овом одлуком враћена грађанска права.

Судија Александар Трешњев рекао је да је суд усвојио захтев за рехабилитацију и поништио пресуду којом је Михаиловић 15. јула 1946. године био осуђен на смрт, а два дана касније стрељан. Изрицање одлуке привукло је велику пажњу јавности, а одлуку суда је испред зграде у којој је Виши суд дочекао велики број грађана. Захтевом за рехабилитацију је затражено поништење пресуде од 15. јула 1946. године којом је Михаиловић осуђен на смрт због колаборације с нацистичким окупаторима и којом су му одузета сва грађанска права.

Поступак за рехабилитацију почео је 16. септембра 2010. године, али је у два наврата дошло до застоја у процесу. Први пут се чекало утврђивање дана стрељања Михаиловића, а други пут јер је Савез антифашиста Србије поднео кривичне пријаве против два сведока због лажног сведочења. Решењем Првог основног суда у Београду као датум Михаиловићеве смрти утврђен је 17. јул 1946. године. Михаиловић нема гробно место.

Захтев за рехабилитацију Михаиловића су први пут 2006. године поднели његов унук Војислав Михаиловић, професори Правног факултета Универзитета у Београду Смиља Аврамов и Коста Чавошки, Српски либерални савет и Удружење Југословенске војске у отаџбини. Касније су се том захтеву придружиле и поједине политичке странке и удружења.

Суђење су пратиле бурне полемике у јавности, а рочишта, као и читање пресуде, обележили су и честа сучељавања „четника“ и „партизана“ испред суда. Током процеса је саслушано на десетине сведока, махом историчара, преслушани су аудио снимци са суђења и прикупљена је бројна документација.

 

 

 

ИЗВОР: Б92, ТАЊУГ
14.5.2015.







Оцените нам овај чланак:





Посећено је: 634  пута
Број гласова: 24


Tags:

ПРОВЕЗАНЕ ТЕМЕ

Годишњица Брионског пленума: Пад Ранковића

О труну и балвану: Нигде фашизам не цвета тако лепо као у Хрватској




Поделите ову вест, нека се чује истина...









Прочитајте још текстова од наших аутора:

Фалсификат историје на Гаравичком споменику или Где станује срамота Алмира Куртовића?
Објављено: 14.05.2026.     Има 177 прегледа и 10 гласова.

Тајна Котор јаме код Никшића
Објављено: 27.04.2026.     Има 231 прегледа и 5 гласова.

Датум који опомиње: 10. април
Објављено: 10.04.2026.     Има 236 прегледа и 5 гласова.

Партија (ни)је светиња
Објављено: 12.01.2026.     Има 331 прегледа и 0 гласова.

Сарајевска колона живих и мртвих - 30 година касније
Објављено: 20.02.2026.     Има 380 прегледа и 5 гласова.

Сарајевски пуцањ који није одјекнуо Европом
Објављено: 01.03.2026.     Има 424 прегледа и 5 гласова.

Зашто кријете од потомака наша страдања 1990-их година?
Објављено: 19.12.2025.     Има 554 прегледа и 5 гласова.

Кад гуја покаже језик: Тони Цетински оказао концерт у Новом Саду 8. марта
Објављено: 08.03.2026.     Има 590 прегледа и 15 гласова.



Skip Navigation Links