Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица публиковаће ове године Атлас злочина, књигу свих злочина почињених над српским народом у БиХ. Та грађа биће објављена у неколико томова, од којих први има више од 1.000 страница које се односе само на деведесете године прошлог века, истиче директор овог центра Милорад Којић у интервјуу СРНИ.
Он напомиње да Републички центар континуирано ради на пројекту ажурирања пописа жртава рата, истичући да је издата прва публикација за 35.042 смртно страдала лица српске националности у периоду 1991-1995. године.
СВЕ ЈЕ У АРХИВИ
„Републички центар у своју базу уноси податке и о свим рањеним припадницима Војске Српске, МУП-а и цивилима у протеклом рату - објашњава Којић.
„Прошле године покренули смо пројекат интервјуисања свих припадника Војске и МУП-а Републике Српске како би сваки од њих имао могућност да исприча свој ратни пут и то ће бити значајна историјска грађа - напомиње Којић.
Којић наводи да су, у складу са закључком Владе Републике Српске, промовисани извештаји независних међународних комисија које су се бавиле страдањем свих народа у сребреничкој регији 1992-1995. године и страдању Срба у Сарајеву у истом периоду.
Којић упозорава да се наметањем измена и допуна Кривичног закона БиХ које је извршио бивши високи представник Валентин Инцко покушава забранити доказивање истине и изношење чињеница, те пројектује само истина Бошњака из Федерације БиХ.
БОРБА ЗА ОПСТАНАК
Овај центар, каже Којић, улаже максималне напоре да се истина о протеклом рату прикаже на документованим доказима, те да се не дозволи да се искривљивање историјских чињеница користи у остваривању политичких циљева с крајњим циљем укидања Републике Српске.
Он напомиње да Република Српска још трага за 1.652 нестала борца и цивила у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату.
Којић каже да постоје различити аршини у раду правосуђа БиХ при чему судови Бошњацима за злочине над Србима изричу ослобађајуће пресуде или казне испод законског минимума, док Србе осуђују на вишегодишње казне затвора.
Није успостављен јединствен систем кажњавања, истиче Којић, због чега се Србима у просеку изриче 13,7 година затвора, а Бошњацима 7,2 године.
Преузето са: ПОЛИТИКА
03.01.2022.