У наци-фашистичкој Независној Држави Хрватској убијено је најмање 74.580 дјеце, од којих 54.009 српске, а злочини почињени над њима могу се сврстати у најмонструозније и најбруталније у историји човечанства, рекао аутор књиге "Стратишта уморене деце, НДХ гробница 74.580 дјевојчица и дјечака", Божо Грбић.
Ово капитално дјело биће објављено наредне године у Београду, код издавачке куће Мирослав.
Грбић Божо је рекао да је радећи на књизи за коју је користио попис жртава Другог свјетског рата из 1964. године (сачувано у Архиву Југославије), материјал који је прикупио али за живота није успио објавити Драгоје Лукић, и друге доступне изоре, наилазио на страшна свједочанства да у први мах није могао повјеровати да људски ум тако нешто може да помисли, а камоли да изведе.
"Изнад села Машвина на једном пропланку хрватски фашисти су између 18. и 21. јула 1942. године донијеле 10 српских дјевојчица закланих, скинули су их голе, направили круг од њихових тела тако што су им главице ставили унутра, а раширили ногице. Затим су донели 10 српских закланих дјечака, скинули их голе и поставили по тим дјевојчицама. То је у историји познато као Мртво коло Машвине", рекао је Грбић.
Према његовим ријечима, када се први пут прочита тако нешто човјек не може да повјерује, а онда нађе потврду о томе у другом, трећем извору.
"Када видите да је то истина, упитате се, па шта су те усташе, да ли су људи или нису? Могу ли бити људи они који су славили стотог убијеног Србина, организовали такмичења у клању или они који су испод пеке прекрили жаром и живу испекли малу Евицу Поштић из села Перна код Вргинмоста", рекао је он.
Грбић је навео да је, радећи на књизи, нашао и свједочење о злочинима које су по Славонији и Козари чинили припадници јединице "Козаци" украјинског наци-фашисте Степана Бандере (1909-1959). Њега су у Минхену убили агенти КГБ, током Хладног рата.
"Бандеровци су убијали српску нејач као и поданици хрватско-муслиманског поглавника, Анте Павелића", рекао је Грбић.
Поред књиге "Стратишта уморене деце, НДХ гробница 74.580 дјевојчица и дјечака", која садржи 3.000 страница и прецизне податке о сваком убијеном дјетету доби до 14 година, Грбић је приредио и малу џепну књигу под насловом "Већа стратишта уморене дјеце НДХ гробница 74.580 дјечака и дјевојчица".
"Идеја ми је била да истину учиним доступну свима. Број стратишта где су убијали српску дјецу је 4.992. Одлучио сам да у малој књизи обрадим само она мјеста где је убијено 10 и више малишана. Тако да сам добио 991 стратиште", рекао је Грбић.
Он је истовремено израдио мапу злочина над дјецом од Драве до Јадрана, гдје је уз сваки град који је улазио у састав НДХ уписао име убијене дјеце. Грбић, који је по струци статистичар, у проблематику пописа жртава Другог свјетског рата ушао је 1993. године када је Република Србија одобрила новац да се попис жртава од 1941. до 1945. године пренесе са папирних образаца на рачунар.
Он је као руководилац пројекта упознао бројне људе, између осталих, Драгојла Лукића из Босанске Градишке који је као дијете преживио хрватски специјални логор за српску дјецу - Јастребарско и цијели живот посветио истраживању страдања малишана у НДХ.
"Лукић је својевремено написао култну књигу `Рат и дјеца Козаре` и кренуо да прави књигу `Дјеца на ломачи НДХ`. Ја сам му помагао, уносио податке у рачунар, а када је преминуо тај материјал и истраживање објединио и издао књигу", појаснио је Грбић. Он је навео да сада ради на књизи у којој ће бити обрађени подаци о најмање 250.000 Срба, који су рођени и убијени на територији НДХ. Стварни број српских жртава у Павелићевој "авлији" је далеко већи.
"Ово је минимум страдалих. Обрађујем само она имена за које је неко званично дао податке. За много страдалих није ко имао да да податке. Читава села су опустошена и уништена до темеља. Заправо, остала су згаришта...", рекао је Грбић. Навео је и то да је радећи на овим књигама на неки начин одужио и лични дуг према мајци која је рођена у селу Саничани под Козаром, а којој су муслимански фашисти са хрватским колегама убиле пет блиских рођака.
"Када ми је мајка причала о тим догађајима нисам јој веровао. Рекао сам `мама ти претерујеш`, а када сам упао у то коло да то гледам, читам, истражујем, онда сам сам у себи рекао `опрости мама, ти још много ствари ниси ни знала`", рекао је он.
У Приједору ће данас, у организацији Одбора Владе Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, бити обиљежен Дан сјећања на убијену и уморену дјецу у НДХ, који је у календар обиљежавања уврштен 2020. године.
Извор: srna.rs
19.07.2023.