Тужилаштво у Београду расписало је међународне потернице за ратним командантима Сребренице Насером Орићем и Хакијом Мехољићем у фебруару 2014. године због сумње да су починили ратни злочин над српским становништвом у Сребреници 1992. године у селу Залазје у Доњим Поточарима.
Орићев адвокат Васвија Видовић рекла је за сарајевски портал Klix.ba да је изненађена хапшењем и да тек треба да ступи у контакт са својим клијентом.
Орићу је, иначе, 2009. године за ратне злочине суђено пред Хашким трибуналом, који га је прво осудио на две године, а после жалбеног поступка ослободио одговорности за смрт седам и мучење 11 српских заробљеника у периоду од 1992. до 1993. године.
ГЕНОЦИД У 50 СЕЛА
У процесу против Орића, Апелационо веће у Хагу тада је закључило "да нема сумње да су тешки злочини почињени над Србима у Сребреници у периоду од септембра 1992. до марта 1993. године, али да "доказ да су злочини почињени није довољан за изрицање казне појединцу".
Након што је ухапшен у октобру 2008, Орића је 24. јуна следеће године Општински суд у Сарајеву осудио на две године затвора због незаконитог држања оружја и експлозивних направа.
Тужилаштво Републике Србије водило је истрагу о злочинима над 2.000 Срба у периоду од априла 1992. до јуна 1995. године које су починиле муслиманске снаге под командом Насера Орића у, како се наводи, нападима на више од 50 српских села у општинама Братунац и Сребреница.
РАДИО И ЗА СРПСКЕ СЛУЖБЕ
Пре почетка рата у БиХ, Орић је једно време био припадник ЈНА, а затим и МУП-а Србије.
Орић је 1990. пребачен на Косово и Метохију као члан јединица за специјалне акције МУП-а, а по повратку у Београд, како су касније извештавали медији, био је у обезбеђењу Слободана Милошевића, а током 9. марта је учествовао у хапшењу Вука Драшковића.
Каријеру наставља у БиХ у августу 1991. године у полицијској станици на Илиџи, на периферији Сарајева, да би потом био прекомандован у полицијску станицу у Сребреници где је наредне године унапређен у шефа полицијске станице у Поточарима.
По избијању рата у БиХ Орић је 20. маја 1992. постављен на функцију команданта Штаба Територијалне Одбране у Сребреници, а од 1. јула 1992. и за члана Ратног председништва Сребренице.
Предводио је, тврдили су медији уочи суђења у Хагу, многобројне нападе на више од 50 српских села 1992-1993, у општинама Братунац и Сребреница.
Орић је са сарадницима у јулу 1995, пре него то је војска Републике Српске заузела Сребреницу, побегао хеликоптером на подручје под контролом Армије републике БиХ.
ИЗВОР: РТС
10.6.2015.