Свети Вукосав Куленвакуфски је рођен у Суваји Петровачкој 1865. године. У то време Петровац и цела Босна били су део Аустроугарске монархије.

Богословију у Рељеву је завршио 1892. године. У ђаконски чин рукоположио га је митрополит дабробосански Георгије Николајевић 6. децембра 1891. године, а у свештенички чин исти архијере 9. маја 1892. године.

Двадесет осам година провео је свештеник Вукосав на парохији у Кулен Вакуфу, да би потом био премештен у Смољану.

Након пензионисања враћа се својом вољом, уз благослов надлежног архијереја, у Кулен Вакуф да служи, проповеда православље и сведочи Христа Господа својим позним годинама и својом мудрошћу, својом вером и својим животом.

У лето 1941. године када је већ формирана наци-фашистичка Независна Држава Хрватска (у чији састав је ушла и БиХ), заједно са његовим синовима, кћерком, снахом и двоје унучића, хапсе га усташке власти. Циљ Ватикана и Анта Павелића, као и његових сарадника је био да се простор од Драве до Јадрана етнички и верски очисти од Срба, Јевреја и Рома.

У личком селу Бушевић хрватско-муслимански фашисти убијају на најстрашније начине тј. кољу његове синове, док је старац Вукосав слушао крике рођене деце. Потом су му усташе дале нож да закоље сопствену кћерку, али је Вукосав то одбио. Усташки крволоци су уместо њега заклале његову кћерку. Знајући да ће му смрт олакшати бол коју су му својим зверством нанели, усташе остављају старца Вукосава у животу, да пати за својом невином децом и својим народом.

Готово слеп, измучен и понижен испустио је у Лици своју мученичку душу тај племенити слуга Божјег олтара. Његове земне остатке, а данас мошти, пренете су у Кулен Вакуф, а потом у његову родну Сувају.

Свети Архијерејски сабор Српске Православне Цркве 28. маја 2003. године донео је одлуку о канонизацији Свештеномученика бихаћко-петровачких, а међу њима и свештеномученика Вукосава Милановића Куленвакуфског, одређујући 7. август/25. јул као датум његовог молитвеног прослављања.

Мученици: Куленвакуфск, Дабробосански и Куленвакуфски

Његове мошти обретене су 9. новембра 2018. године у Суваји.

Да је Часна пред Господом смрт Светих Његових (Пс. 115, 6) потврдио је Вукосав Куленвакуфски, сведочећи својом смрћу свој живот, а својим земним крајем свој небески почетак. Носећи вука у основи свога имена, Вукосав је био и остао ништа друго до јагње Јагњета Божјег.

Таквог га памтимо, таквог га помињемо, његовом се жртвом надахњујући јуче, данас и довека.

Извор: Светигора
Преузето са: СПЦ