Дабогда те представљао Милорад Пуповац (Туђманов Србин) - www.zlocininadsrbima.com

   

16. август 2014.


ДАБОГДА ТЕ ПРЕДСТАВЉАО МИЛОРАД ПУПОВАЦ (ТУЂМАНОВ СРБИН)


Иако сам појео, како се каже, с овим господином „оку соли“ стварајући српске институције, не знам како да се према њему поставим. Дал` да га сажаљевам, презирем или осуђујем. Човјек није оно што о себи примишља, него оно што о њему (не)дјела показују. Зато ми се чини да је најбоље да фактима о њему проговорим.

Као октроирани квотни представник Срба, никад, понављам, никада, није преузео нити једну одговорну функцију. Увијек је руководио из сјене, интригама и завјерама. Пристао је на усмену културу, а професор је. Увијек нешто изјављује, демантира и осуђује. Класични завјереник вјечно хвали државу, а разара друштво. Волио бих видјети да ми нетко укаже на неку чињеницу коју је сугерирао у корист оних које је представљао. Он не тражи на повијесни злочин повијесне одговоре, него као квази реал политичар, практично је нагонски политичар, без обзира на садржај и посљедице политике коју он заступа, али у правилу, ставио је ипак политику испред људи. Да илустрирам. Има неких радњи које ништа не коштају, никоме не користе, али другима задиру у идентитет.


Туђман, Станимировић и Пуповац

Нпр. није покренуо повратак топонима ни једном преноминираном српском топониму у Хрватској. Они за насеља, Србима и њиховим стварима, вриједностима, на дотичном топониму докидају идентитетску основу ако се не врате. Никада није учинио нити једну функционалну гесту око повратка прогнаних Срба, а повратак је практично престао већ 2006.

Ништа га није коштало да он и његова надјељена џепна странка покрену питање да се завјетни дом класичном геноциду у Глини не зове „Хрватски дом“, јер клање људи у црквама није хрватска кућна радиност. То ником не користи, али срамотно је да може егзистирати у цивилизираном простору такав назив циничне освете.

Кад је о Србима ријеч, ни званични попис за њега није доказ колико је Срба у Хрватској, па приписује стотињак тисућа више. Претпостављам да илегално живе, ти којих овдје нема у његовом разореном завичају, па само он за њих зна.

Он је узурпативни координатор свих српских институција. Али кад треба, не слаже се са својим писаним спознајама да постоји српска Заједница Срба. Иако зна, и мора да зна јер је учествовао у примјени етничког принципа, да постоје удруге сваке етничке заједнице, бар номинално. Међутим, не преза да на изборима за локалне представнике 2011.г. онемогући насиљем, блокадом канцеларије, архивске грађе, средстава рада, канцеларију Заједнице Срба у РХ изиђе на изборе. А кад год се састане било с ким, изигравајући државника, Прибичевића, или не знам кога, представља се као Свесрбин, представник српске Заједнице.

Не критички је пристао на редуцирану обнову само 35 метара квадратних по повратничкој породици, али без опреме, средстава рада, инфраструктуре и институционалне основе која је повијесно у свим срединама настајала као опће добро самодоприносима. Тиме је погодио и насљеднике правно, економски и социјално.

НЕЗАВИСНА ДРЖАВА ХРВАТСКА 1941-1945

ЗЛИКОВЦИ

Славко Кватерник * Јуре Францетић * Крунослав Драгановић

Макс ЛубурићДинко ШакићМошков * Лорковић  * Усташе

Мирко ПукИван Шарић * Црна Легија * Џафер Куленовић

Анте Павелић * Мирослав Мајсторовић - Филиповић

Алојзије Степинац * Љубо Милош * Виктор Гутић

Миле Будак * Андрија Артуковић * Хусеин Ђозо

Фехим Спахо * Мухамед Хаџиефендић * Рафаел Бобан

Муслимански челнициВладимир Крен * Мијо Бабић

Поглавникова гарда *

ЛОГОРИ

Керестинец * Даница * Крушћица * Госпић-Јадовно-Паг

Сисак * Јасеновц * Стара Градишка * Јастребарско

Пријдор * Маглај * Огулин * Пакленица * Ђаково

Лепоглава * Тења * Зеница * Добој * Винковци

Грабовац * Рогатица * Вишеград * Сарајево

ЗЛОДЕЛА

Пребиловци * ВељунДракулићОстрожин

СадиловацПаланчиштеДивоселоШид

Машвина * Возућа * Бракусова ДрагаПркос

Међеђа * Шушњар * Пискавица * Драксенић

Глина црква * Ливањско поље * Бегово Брдо

Грабовац Бански * Воћин * Дубица * Пркос

Калати * Бијели Поток * Гаравице * Миострах

ВуковарКорићка јама * Стари Брод * Гудовац

Шегестин * Хомољац * Вршани * Сребреница

ЖРТВЕ

Дамјан ШтрбацПлатон (Јовановић) * Зорка Делић

Љубан Једнак * Даница Праштало * Гламоч

 Љубомир Млађеновић * Марија Почуча * Симовић

Марко Бошковић * Српска банка * Славско Поље

Петар ДабробосанскиВукашин Мандрапа

ПУБЛИКАЦ.

Пацовски канали * Бог и Хрвати * Иродови синови

Magnum Crimen * Пјесма Ђурђевдан * Без кајања

Усташка зверства * Цвијет Хрватства * Ожиљак

Благослов Ватикана * Деца у жици  * Дјеца Козаре

Страх * Понор * Дара из ЈасеновцаЦрна књига

Пакао НДХ * Србољуб Живановић * Три стратишта

Једење Богова * Залазак стољећа * Личка трагедија

Не окрећи се сине * Покољ у ГлиниПолитика терор

Цазинска Крајина * Тотални геноцида * Мук

Фратри и усташе кољу

 

Никад се не залаже практично за дословну примјену Уставног закона о националним мањимама (пропорционална заступљеност, двојезичност, надокнада жртвама идр. што закон предвиђа итд.). Никад се није заложио за повратак црквене имовине Српској Православној Цркви, али ни СПД „Привреднику“, а да не говоримо о повратку имовине појединцима.

Станарско право никад није третирао као имовину, стечену из солидарности социјалне политике, коју су сви конзумирали, осим прогнаних Срба.
Он је Србе претворио у социјалне случајеве, па је пристао на синтагму „збрињавање“. Како је то смио и могао учинити када зна да су образовани Срби дјеца палих бораца и жртава фашистичког терора. Они су постали грађани и значајни носиоци индустријализације и урбанизације друштва.
Међутим, он се очито бори за државу, а не за грађане и друштво, и жели да оствари Туђманову програмирану идеју, 3% Срба у Хрватској.

Овом приликом желим назначити неколико индивидуалних илустрација које га повезују са етничким чишћењем спрегом с власти.
Кад смо ишли на преговоре о „З4“, на преговоре са Милишевићем, изненадио ме кад је инзистирао да не преноћимо у Бечу, него у Гразу. Дигавши се рано, примјетим под прозором МУП-ова кола, пробудим га, и кажем: „Милораде, имамо реп.“, а он ће на то: „Ја сам их наручио!“. Пренеражен, до Загреба нисмо ријечи проговорили и почео ми се филм одмотавати. Кад сам се вратио из Аустрије, у заједничком столу нађем писмо М.К. којим се обавјештајац старог режима ставља на располагање Туђману. Питам Милорада одкуд му то писмо, а он ми рече: „Дао ми Туђман“. На то ћу ја: „Јел` на интимној карт партији или хомосексуалној санси?“. Насмије се, идемо даље.

На скупу, непосредно послије рата, „Срби у Хрватској, јучер, данас, сутра“, Милорад нападне извјесног правника из Глине, Јовића, за употребу појма „геноцидне радње“. То је било инцидентно и модератор ме упита: „Зар овај човјек жели да овог учесника скупа ухапсимо и предамо органима власти?“ И без тога би било тако да овог није заштитила Америчка амбасада. Хтио сам на сваки начин да створимо мултиетнички одбор, и замолим академике И. Перишина, А. Драгичевића, А. Руњића и друге да ми помогну. Сазовемо скуп у Словенском дому и у сред расправе, безразложно дигне се Пуповац са оптужујућим пледоајеом да он неће дозволити да се стигматизира хрватска власт за репресију према Србима. На то реагира проф. др. Бранко Хорват с питањем: „Тко је тај идиот?“. Хладно одговорим: „Туђманов Србин“. Хтио је јавно да га нападне, осујетим га, јер ми је стало до мулти-етничког одбора „Грађански одбор повратак кући“, и само кратко кажем: „Бранко, не преврћи паленту“.


Пуповац код Санадера

Слично ми се догодило кад сам инзистирао да се Срби регистрирају „Sui generis“. Договоримо то у 15 точака, и само је требала гђа. Ходак да то нострифицира. Кад оно, Милорад их регистрира као нове надолазеће Кинезе, или друштво птица пјевица. Касније сам дознао од Шаринића из фонограма и транскрипта гдје он каже да он о свему одлучује, јер су саставни дјелови  СНВ-а његови партнери. Све ме то увјерило да опструира покушај повијесног злочина апсолвирати тражењем легално повијесног одговора. Њему је доиста било стало до државе на хрватски државотворни начин, а не до друштва, јер, Срби су значајан повијесни дио хрватског друштва.  Тиме је Србе оставио без урбане елите. Која дрскост!

Код нас се у колоквијалном жаргону само стока „збрињава“. Никада га није занимала судбина обештећења преко 50 000 умировљеника који данас вегетирају у Србији, којима је отето, задржано и на други начин угрожено мировинско алиментирање. Њега Срби, прогнани, занимају само кад су избори. Тада торбари, и у кешу плаћа да би намрео који глас ХДЗ-у. То чини као овисни клијент. Већи ХДЗ-овац од Туђмана.

Примјер апсурда, пристао је да се запослени Срби у творници „Борову“ изузму из радничког осигурања, што је видљиво у случају судског процеса Поланчецу, и да буду с потомцима кажњени докидањем минулог рада као социјалне течевине. Такођер га не брине чињеница што ни изнимно пољопривредници, који су уплаћивали пољопривредно осигурање кад је пристигла старост, само зато што су Срби, нису остварили пољопривредне мировине. Дакле, њега не брину људска права, правничне надокнаде, обештећење жртве ни у једној домени нпр. повратак девизне штедње, дионице из претворбе, итд.

Могу поуздано рећи, да преко тога снажно учествује у остваривању циљева рата, дакле,  преко трагичне посљедице жртава постаје етнички чистач и пролонгира пандемичну мржњу. Није он заинтересиран ни за помно и ажурно трагање за жртвама рата, јер он вапај жртве не чује, он чује само своје виђење гласа политике. Пристао је на подјелу антифашизма по етничком принципу, на српски и хрватски, што је цивилизацијски немогуће.

А пазите сад, гласао је за усташки назив Хрватски Државни Сабор, с помпом, али уз демагошко образложење њега и сљедбеника, да је тиме Србе сачувао у Уставу. То може само онај коме антифашизам није цивилизацијска тековина.

Није реагирао кад је фонд за обнову повратницима због рецесије редуциран за 47%, а и овако је био до зла Бога оскудан.


Месић, Голдштајн и Пуповац, 2013.

Милорад Пупавац је био кумровачки ђак, па предавач, предсједник Лиге социјалних демократа и ткз. Вожд Срба у Хрватској. Он вазда жмига декларативно лијево, а вози десније од десно. Није чак ни покушао да Срби добију радио, бар по оној да имају институцију „информиран – бити слободан“.

Па Срби у многим еуропским метрополама имају радио вијест на свом језику, а могао им је то осигурати из свог текућег примања, или с примања што је добио да постане вожд Срба на Косову. Међутим, што се Срба тиче, више је склон такозваној, да простите, вербалној сексуалности: „Јебеш народ!“, коју сам у рату од многих потентних и импотентних чуо, а ово се претворило касније у масовно силовање.

Гласао је за признавање отетог Косова, иако зна да тај чин није ни легалан, ни легитиман, али је ишао чак и даље, па се дао за одређене паре номинирати за арбитра косовско-метохијских Срба. Јер ето, он је својом прагматичном политиком изумио систем заштите жртве Срба и у другим просторима. Ни у чему не преза.

Нпр. гласао је за Закон о опћинском земљишту, а мора да зна да сваки Србин у тим просторима има тзв. аликвотни или идеални дио кроз стољећа, и да је ту наше сељаштво досегло највећи ступањ самоуправе и самоодржања. Тамо су његова гробља, точила, бачила, појила, прогони, млинови итд. То међународна конвенција заштићује док процес репатријације и реституције не буде завршен. На примјер око сукоба изградње жидовских насеља на палестинском земљишту.

Исто тако, понио се према Закону о пољопривредном земљишту, што смо морали арбитражним судским процесима дерогирати. А које је све радње подузео кад му је пропао изборни закон. Тад први пут, са усмене културе, прелази на писану културу (свеучилишни професор, егзелкларни политичар) и доказује што се неда доказати. Није му стало до Срба као људи и грађана, а прича да се бори против њихове гетоизације.

Страсно обмањује јавност, да иза његовог политичког става стоји џепна партија СДСС, која је апсурд код етничке колизије да уопће постоји, јер у ХДЗ-у су само Хрвати, а у СДСС-у само Срби, па дуготрајном коалицијом, он троши српско вријеме, а ХДЗ троши хрватско и српско вријеме заједно, уништавајући хрватско друштво. Међутим, он тврди да иза њега стоји хрватска политика, држава и друштво, србијанска политика, држава и друштво и међународна заједница. Који цинизам!


Пуповац код Иве Јосиповића

Као емпиричар, спознао сам да га дословно неки Срби мрзе, а већина Хрвата презире јер подржава Владу устрајно док она ентропијски омогућава да друштво пропада. Он то нити види, нити жели видјети.

Један од најупућених за његово перзистирање у коалицији каже да његово коалирање до краја граничи са  злочином. Он злораби најсвечанији кршћански породични празник Божић, претварањем у политички дернек, мада је практично вулгарни атеист. Међутим, тада изиграва државника и додјељује плакату Николе Тесле осумњиченом за ратни злочин. То оправдава да преко овог плаката Тесла долази у Сабор. Никада Никола Тесла на то не би могао да пристане, али за њега Никола Тесла није неимар цивилизације. Да јесте, побринуо би се да се врати споменик у Госпићу гдје је некад био, да се обнови црква и парохијски дом његових родитеља, да се врати плоча у родном Смиљану са именима 18 сродника Николе Тесле који су пале као жртве. Не брине га ни обиљежавање школе у Карловцу коју је Никола Тесла похађао, ни дом у којем је становао. Дакле, занима га само манипулација.

Понаша се као нека врста демиурга, и онемогућава сваку критику олаког пристајања на све и свашта да би се одржао у политици, и то са синтагмом „док је коалиције, нема опозиције“. Кад не може супротставит се аргументима другачије мислећих, он злораби позицију репресивних органа, инзистира на инкриминацијама или употребљава и он своје „борбаше“.

Никад није осудио етничко чишћење, културоцид, дискриминацију појединаца, нападе на светишта, разарање институција. Пуповац не покушава проблематизирати грађанску страну рата на овим просторима. Дакле, подржава не чињењем или не заузимањем бруталну „културу смрти“ као начин „суживота“. Суживот није друштвена категорија, јер одузима човјеку друштвеност као конститутивну карактеристику човјека и грађанина. Њега друштвени живот Срба не занима, због тога се није постарао да Срби обнове бар једну њихову институцију, јер он мисли да је у њему утјеловљења свесрпска институција. „Ја сам Бог ваш и не имајте других Богова“.

Једном бијасмо заједнички у једном селу поред Книна, непосредно послије рата. Згрозио сам се кад се обратио тим јадницима у селу које то више није: „Мој народе“. Упитао сам га: „Пријестолонасљедниче, иако ниси, кад ти је народ постао својина?“ Само се насмијао. Послије тога сам га звао у цијелој комуникацији „Мој народ“. Он је спреман да нападне и цркву и појединца и др.


Пуповац код Колинде Грабар-Китаровић

Традиционална српска институција „Просвјета“, вегетира номинално, а институцијонално без програма, средстава, садржаја и агенда у локалним срединама. Да је томе тако, да немају институција о друштвености, Срби имају само укопе. Па и они су крњи, најчешће без сродника и бројних сусједа, а да не говоримо о кумовима и пријатељима.

Српске званичне новине „Новости“, које спадају у понајбољи тједник, злораби па не гирике успјеха себе и своје џепне партије, а као основу за стигматизирање других. Практично, припадници других организација не могу објавити никакве прилоге јер то његова доктрина и шогуни не дозвољавају. Он се осјећа гуруом за националне мањине, не знам по чему. Воли камеру, јавне презентације и први ред. Неуморан је у осјећају великог државотворства и аспирира на легатство у међународним институцијама, јер то његове заслуге за државе и народе јер га требају. Тај тип политичара, Кангрга би рекао шверцера властитог живота, доиста показује да на-родити се као Србин, Хрват, Њемац, Американац, Рус…још увијек не значи бити човјек.

Али, он за појам Човјек ни не покушава шегртовати, јер је у својој улози самодовољан и свезадовољан док му добро иде. По оној „сит гладном не вјерује“, па он ни не покушава жртви вјеровати. Тај тип политичара у поразима свих наших друштвених средина погодио  је ове просторе, не само политички, правно, социјално, економски, него и биолошки јер је државу издигао изнад живота и смрти суграђана и помоћу ње, и њених инструмената готово терором закона разара друштво.

Пошто су Срби дио, и то врло значајан повијесни дио хрватског друштва, њему је још увијек више стало до државе него до друштва. И због тога помаже јој да растеже оквир за мржњу етничких принципа у недоглед.
Скоро са покличем, кад нисмо имали грађанске револуције, и остварили грађанске вриједности, зашто бих ја требао бити грађанин кад ми малограђански стил више одговора.
Парче Земљине кугле под Сљеменом, путна мрежа локалне заједнице и живот у круговима елите власти. То је обиљежје његовог профила. Е тако изгледа  дугогодишњи нагонски политичар, представник Срба, проф. др Милорад Пуповац, Туђманов Србин! Понаша се као: „Себични ген“.

Упитам бољег свједока времена од мене, што мисли о таквом понашању политичара? „Повијест такве злочине не прашта, а прати их преко изворних свједочанства и судбина жртава.“ Међутим, настави он: „Тко овдје зарезује повијест, свједоке, а још мање жртву? Све се одвија на штету жртве у подручју остваривања циљева рата“. Један од њих, с обзиром на образовање (психијатар), постао је свој пацијент. Познајем клипове његових изјава. Други је био регрутни центар, познајем жртве које су иза њега. А пази сад што изјављује: „Док ми крв лијемо за судбину Срба, они се као учењаци богате о описивању српских жртава“. Како видиш, све релативизирају, и понашају се „послије нас потоп!“ Ту важи, настави он, она чувена Андрићева: „Наиђу тако времена, паметни зашуте што морају, глупани проговоре а фукаре се обогате“. Живимо у добу „имати је важније од бити“, то се зове демокрација.

ХРВАТСКИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА 1990-их

ЗЛОДЈЕЛА

Масленица * Вуковар * Осијек * Госпић * Карловац

Петровачка цеста * Откос * Равни Котари * Задар

Бљесак * Олуја * Миљевачки плато * Чагаљ * Сисак

Паулин Двор * Плитвице * Мркоњић Град * Караџићево

Цркве * Воћин * Брадина * Бодериште * Сијековац

Купрес * Цинцар * Чардак * Миљановац * Вировитица

Сплитска побуна * Мирловић Поље * Корански мост

ОрканСлавонска Пожега * Медачки џеп * Вучиловац

ЗЛОЧИНЦИ

Иван Векић * Фрањо Туђман * Јанко Бобетко * 72. бојна

Звонимир Черевенко * Младен Налетилић * Кораде

Стјепан Месић * Јосип Манолић * Гојко Шушак * Јосић

Миљенко Филиповић * Анте Готовина * Младен Маркач

Тања Бјелобрајдић * Мартин Шпегељ * Тихомир Блашкић

Мирослав Туђман * Дамир Крстичевић * Петар Стипетић

Томислав Мерчеп * Мирко Норац * Иван Чермак  * Дујић

Бранимир Главаш * Мате Лаушић * Перо Вицетнић * Парага

Ђуро Бродарац * Дарио Кордић * Валентин Ћорић

Ливно * Ђуро Дечак * Марко Бабић * Дегориција * Јарњак

Мате Бобан * Јадранко Прлић * Купрешки * Бруно Стојић

ЛОГОРИ

Рибарска Колиба * Пакрачка Пољана * Велесајам * Ракитије

Дретељ * Мусала * Керестинец * Дервента * Босански Брод

Мостар * Орашје * Љубушки  * Кулине * Лора * Селска * Челебићи

ЖРТВЕ

Данијела Рокнић * Александра Зец * Раде Радосављевић

Марко Утржан * Радомир Олујић * Мирко Стијеља

Млађо Вила * Милутин Вуковић * Кнежевић * Малешевић

Ђорђе Гашпаровић * Горан Чечавац * Ђурђа Смољановић

Слободан Зуровац * Теодора Марић * Драган Радичанин

Милан Марчетић * Јанко Ћакић * Богдан Пантић * Шашо

Славко Грабовац * Марица Шеатовић * Трифкановић * Солар

Душанка Кузман * Даринка Грујић * Добре Ромић * Гламоч

ПУБЛИК.

Миле Рајчевић * Предраг Његован * Масакр у Двору

Книн је пао у Београду * Олга Драшко * Павиљон 22

Митровданска офанзива *  Винковачки игроказ * Драго Пјевач

 

Сада се поставља питање: „Зашто то чини?“.

Је ли из незнања? Наравно да не.

Је ли из наивности? Још мање.

Можда је наговорен? Није искључено.

Можда је пак уцијењен? Врло лако.

Можда је пак поткупљен, корумпиран? Очито, то би могло бити пресудно јер живи као клијент злочиначког клијентелистичког покрета који се не може претворити у политичку странку. Клијентилизам му је стил живљења и владања.

У једном спору, Милорад кличе: „Ја сам власник трактора“, иако не може бити. То ме присилило да донатору пошаљем цијели досје и добијем одговор: „Код нас је он персона нон грата, ступит ћемо у везу са власником и бити ће све рјешено“. Злораби моћ гдје год може.

Мишљаше тај нагонски политичар да је ХДЗ вјечан, што је временски немогуће. Ништа вјечно није. Па окине самоубилачку „Милановић је Санадер у СДП-у“. Изгуби будућност клијентелизма, а кад дође вријеме дернека, породично Божић православни, нитко му од ХДЗ-оваца не дође и показа му што мисле о његовом вјерном клијентелизму, потрошње српског времена, а тиме потрошње српске будућности.

На крају, поставља се питање. Како се сад Срби према њему требају поставити? Да му и даље вјерују? Не знам због чега. Да га мрзе? Не знам што би постигли. Да га пак одбаце? То им је једина алтернатива јер је дугогодишњом праксом, сам себе искључио.

Како пак Хрвати да га третирају? Вјеројатно двојако. Једни га и даље требају као деструктивну подлогу, трговца „људским душама“, њиховом имовином и будућношћу. Други га морају одбацити јер је коалицијом истањене већине пролонгирао ентропију државе и друштва. То се не да лако исправити. И он болује од немогуће парадигме „вјечна Хрватска“, а ништа вјечно није, јер што има почетак, има и крај. Или „све за Хрватску, а Хрватску ни за шта“. Увијек се поставља питање што за хрватско друштво у држави која то није по бројним параметрима које модерну државу одређују. На крају, сам је осјетио како се државе и државници незахвално и према највјернијем клијенту понашају. То би му бар морала бит поука. Волио бих да он или било тко други разложито демантира и једно дјело нечињења које би га могло аболирати као злодуха број 2, Туђманова Србина.

О томе би се могло најбоље видјети нека изворна свједочанства, нпр. Томислав Клаушки – „Није лако бити Милорад Пуповац – Туђманов Србин“ (1. мај 2011.), затим бројне написе политичког аналитичара Генера, посебно у Идентитету у којима долази до тврдње да нема концепта и повијесног одговора на судбину отворених мањинских проблема. Влада Кензеловштина. Постоје закони који се не примјењују.

Затим, бројни коментари уредника Идентитета Игора Палије, због чега овај "Зоро осветник" уништава СДФ као логистичара српске обнове. Нити толики узалудно мртви Срби и Хрвати, нити толики прогнани, мучени на најбестијални начин у логорима: Лори, Кулинама, Госпићу, Сиску, Велесајму, Пакрачкој Пољани, у Осијеку, у њиховим домовима убијани, клани, митраљирани, убијани, бомадирани миговима, у бјежећим колонама итд., ништа га није могло, а морало је, нагнати га да не ставља политику испред људи.

Чуо је, ако није могао погледати жртве концлогора у Хелиодрому…

Знао је зашто је убијен Милан Левар у Госпићу 2000. године, тко организира Абдићеву „прћију“  најдословније братоубилаштво. Зар оних око 100.000 изгинулих у Босни увјрљиви доказ повода рату и организацији злочиначхих потхвата?  Морали су га ганути а нису.

Гануло ме је када смо заједнички дошли на згариште његовог спаљеног дома и завичаја  и видио посјечене бајаме. Опхрван тугом  сјетно рече: “Све ћу ја то обновити и бајаме посадити“. Једва сам смогао снаге да му испод гласа кажем: “Плодове бајама да их сад засадиш, нећеш доживјети, јер им треба око 40 година да донесу пуни род. Ово је ирационални повијесни злочин одмазде према хрватској баштини надградње.“

Дићи се изнад  повијесних интереса, користи и потреба народа, ужасавајућих патњи изгона и оцеана суза, стављања политике  у корист несреће Срба и  Хрвата, то може само унакажени карактер злодуха жудњом за моћи. Иза његове коалиције на чијем је челу стајала нелегитимно  изабрана бригадирка и изнуђени гроб, отимањем претпоставке животa_стана, брани се Ајхмановом логиком: “Све је по закону!“. Може коалирати скоро квислиншки само таква аморална личност и то што би Чарлс де Гол рекао: “Жиско бу“ тј. „до краја“. То повијест не прашта. Ма што мислили  јадници у привременом рају. Нек се бар на час присјете да су и они смртни.


Зоран Милановић грли Пуповца

Ако је то Туђман радио са својом  фалангом организираног злочиначког потхвата, Пуповац нити је смио нити је морао, а сам је то изабрао и друге на то организирано присилио под видом политике реално могућег супротно истини,  моралу и потреби повијесног тренутка.

Понављам: Повијест му то неће  опростити.

Поставља се питање зашто ово и овако пишем.

Прво, да сам себи потражим одговор на повијесни злочин и понашање појединаца у њему. Друго, да описом и код других изазовем потребу да покушају судити повијесном злочину и његовим актерима. То што је пропала СФРЈ, нису смијели тако масовно пропасти људи. У неким доменама упропаштени су цијели народи – злочин ће се превалити и у 22. стољеће. Послије Берлинског зида, настало је око 26 нових држава без рата. Само је Југославија растурена у крвавом грађанском рату.

Своједобно сам питао норвешке и шведске сенаторе у Риму како су доживјели разлаз својих држава. Скоро углас рекоше: „Горко смо плакали.“

А ми смо оживили усташки синдром са свом методологијом: „Мерак злочинаца без стида и кајања.“ Отварали смо концентрационе логоре и поновно је „кама постала најсвијетлије оружје“. Појавио се и канабилазам у облику облизивања ножа кољача. Требало је видјети логику конц-логора. Неке људе које мишљах да сам добро познавао, у рату нисам могао препознати. Не по томе што су говорили него по злочину који су практицирали. Доживио сам их као „грешку природе“.

Од јучерашњих солидариста, хуманиста, самоуправљача и тако даље, претворили су се у сатрапе, крвнике, дивљачке злочинце. Праве звијери. Убијали су, мучили, пљачкали, отимали, прогонили, и у томе садистички уживали у име нације, домовине, отаџбине, новог то поретка, лажи, митова, све су то оправдавали. Кад смо добили незавршени рат, оквир мржње се растезао како је кому одговарало. Државе су се иструментизирале и дигле изнад живота и смрти. Цркве су им се приклониле и у име Бога, остварени, недосањани сни, почели се у име лажне демокрације остваривати тријумф злочина над жртвама.

Неки до чијег ми је става стало, приговарали су ми: „Не можеш успоређивати наше и њихове.“ Нпр, Туђмана и монструма Милошевића, или Туђмана и Пупавца. Међутим, мени се Туђман по свему чини најбољим учеником Добрице Ћосића јер они су имали чак припремљен уговор за пресељење народа због „криво распоређених етницитета“.

Е, тако ми се исто чини Милорад Пуповац најбољим учеником Туђамновим, јер он је био одлучујући глас за промјену назива Сабора у назив „Хрватски државни Сабор“ из доба НДХ. Он је пристао да формира етничку политчку странку СДСС након етничке колизије. У СДСС су само Срби, а у ХДЗ су само Хрвати. И он мисли да двије етничке странке треба да одлучују како ће изгледати Хрватска као држава и друштво. То је нонсенсе јер обе заједно и свака посебно су минорни дио својих етничких скупина.

На примјер, Милораду је довољно да гласа његов извршни одбор и он је представник Срба, а Санадер да покаже јамствену картицу и постаје гуру хрвата и државе. Чудног ли легитимитета. Они требају да одлучују о судбини народа, државе и друштва, и наравно то све озакоњују на фалангистички начин окторирањем закона. Тако је дошло и до октрорирања да „Срби нестану“. Туђман управо преко Милорада остварује „3% Срба колико ће их бити“. То ће вјеројатно рецентни попис ускоро показати, а није искључено и мање.

Е сад, не тврдим ја да би Пуповац могао све оно што сам истакао остварити, али није покушао ни да постави као питање. Напротив, лио је воду на млин „покрета опасних намјера злочиначког садржаја“. То чињенице о жртвама потврђују. Може се видјети с Мјесеца нова мјесечева површина на Земљи која је остала иза новог поретка. Тако драконску казну над људима, насељима и антропогеним садржајима ничим се не може оправдати. Према томе, нема тог радикализма у ријечи и изразу којим се то не може осуђивати. На примјер, организирана је пљачка 15 година или увлаштивање колониста жртава исте природе рата без да се претходнике депоседирало.

Поставља се питање  који логос влада овим отвореним рашомонским повијесним проблемом. Политички апсурд либералног капитализма а конкретно ХДЗ-а и Еуропе која није невина у овоме проблему. Напротив. Умјешана је код његовог настанка. Наиме ХДЗ сматра се ствараоцем државе коју је при стварању стратешки подредио изгону Срба. У ту сврху је створио другу политичку структуру фалангистичког типа да јој помогне. Октроираним законима и квотном нормом подређује да одређује судбину етничке скупине. У ту сврху је плаћа регуларно држава или додатно, како кад затреба.

РАТ И ЗЛОЧИНИ НА ШИРЕМ ПОДРУЧЈУ ВУКОВАРА 1991.

ЗЛОДЈЕЛА

Убијање цивилаКараџићево * Николе Демоње

Дискриминација радника * Козарачка улица

Борово Село * Вуковар * Крива Бара

ЖРТВЕ

Јован ЈаковљевићРадован СтојшићЉубан Вучинић

Младен Мркић * Владо Скелеџија * Мирослав Радић

Стеван Инић * Даринка Грујић * Ана Лукић * Жељко Паић

Милица Врачарић * Миленко Ђуричић * Зоран Филиповић

Бранко Мирјанић * Илија Лозанчић * Мирко Појатић

Предраг Ћирић * Сучевић * Малецки Стево * Љубо Болић

Милан Везмар * Бошко Грбић * Славко Миодраг

Свето Недељковић * Недељко Жунић * Марко Толић

ЗЛОЧИНЦИ

 Марко Бабић * Миле Дедаковић * Зоран Шипош

Мартин Сабљић * Никола Ћибарић * Јуре Марушић

Мира Дунатов * Анте Врањковић * Ивица Мажар

Винко Леко * Владо Лулић * Дамир Сарађен * Стипо Поле

Мате Мандић * Дражен Гажо *  Рагуж* Томо Јосић

Благо Задро * Тихомир Пурда * Бартол Домазет

Мађаревић * Томислав Мерчеп * Дарко Михаљевић

Зденко Штефанчић * Филковић * Колак * Пргомет

204. бригада * Турбо вод * Хосовци * Чолак * Плавшић

Шандор * Гнездо * Фрањо Водопија * Бранко Борковић

ЛОГОРИ

 Дрвопромет * Нова обућара * Борово комерц * Аеродром

Вртић Пчелица * Зграда полиције * Јеврејско гробље

Пицерија Абазија * Елцов дворац * Русинска црква * Лужац

Војни одсек * Општински подруми * Нова школа

ПУБЛИКАЦ.

 Прећутане ствариВутекс брендАутошовинизам

 Непризнавање злочина * Једнострана прошлост

Славонски јастребТранскрипти * Вуковар кроз векове

Према Норвалском програму Срби са овог простора треба на нестану, у ту сврху је у рат уграђено етничко чишћење Срба о чему се суди о тзв. злочиначког потхвата. СДСС је основан и подређен да помогне (!!!) остваривању циљева рата. Они су као политички Хрвати цјелоукупном логиком политичког дјеловања посебног изгласавања законских норми подредили све да се циљеви рата остваре.

Повратак је престао, вријеме је потрошено, породице су се расточиле и сада се само чека вријеме да природа с људима и простором учини своје. Како у демографском основу нема основе за биолошку репродукцију јер је повратак био селективан и усмјерен само на умируће гробове, то биологије чини своје. Што се тиче простора, природа не чека.

Процеси деградације простора теку много брже него што су они хуманизирани и привођени сврси. Надградња је разорена или подложена узурпативном праву. Како нема људског фактора путна мрежа нестаје, арабилне површине су изложене денудацији, вододеринама, бујању корова и свим дургим облицима деградације. Чак и нека гробља су остала непоштеђедна. Заједница Срба као аутоктона повјесна скупина је потпуно негирана, не само од регурних власти  него посебно од тзв. Националонг вијећа Срба.

Гуру Срба у писаном облику тврди да је Заједница Срба марионета скупо дотирана, међутим, кад она треба да изађе на изборе као легитимни  легат свог етноса тада има спознају гдје је смјештена и онда је блокира и демолира да је неомогуће да изађе на изборе. Тад зна њен locustandi и  свој не легитимни locus operandi. Све се одвија легитимно, могло би се рећи као преузимањем станарског права бивше предсједнице „све је по закону“ или као обрана аихманова „све је по закону“.

Доиста су закони створени тако у корист манипулатора. Већ сама чињеница да два етноса сучељена митоманским ратом преузимају на себе да тај проблем разрјеше у корист јачега. Чини се да то Еуропи одговара и с правом ми је одговорио Ханес Сњобода: „Што хоћете? Ви сте у власти“, на што ме присило да му одговорим „овдје је био квислинг, много ригиднији од оног по којем је ово име ушло у политику, а имао је своје Србе у власти и своју православну цркву“. Злочин се наставља са евентуалним прјетњама изрођавања могућег тероризма.

Хрватска уопће нема коцепта разријешавања судбине људи и простора на једној трећини територија, не покушава га ни Милорад направити, па тко је за то одговоран? Проповједа се суживот што је бруталитет паралелног живљења и докидања човјекове конститутивне карактеристике друштвености. Оквир за мржњу растеже се, инциденти клања и убијања свако мало се практицирају. Политичка класа самоскривљеним злочином никада то не може исправити јер наручиоци не прогоне извршитеље. Не може никакво СНВ ријешити српско питање да га оснујемо у сваком кућном савјету јер питање Срба у Хрватској више није питање Срба, већ питање хрватске државе и њене демократичности. Дакле, њеног устроја, не само закона, него економије, социјалне политике.

Погледајте дискрепанцу између центара и периферије, између хрватских и српских насеља, између породичног живота сељака и грађана, српских и хрватских, јер је српски корпус доживио демографски слом, разбијену породицу, уништене институције, и све постигнуте грађанске вредноте. Па нека ми нетко покаже организиране старачке домове у Крајини а тамо живе посљедни парије Еуропе у нељудским околностима и стрепе за властити живот.

Редуцирани углавном на умирећу старчад. То ће трајати све докле буде овдје владао критериј етничког принципа.
И поред закона, што се нетко не упита, каква је могућност микроскопски наћи Србина у хрватској академији, свеучилишту, управи, судству, полицији, а стално се тврди: „Срби су заштићени по највишим стандардима“. Јесте, по Келзеновим законима који се не примјењују. Срби су биолошки редуцирани на оне који по природи требају да нестану са ових подручја, а њихова имовина је предмет у пракси свих могућих облика манипулације и узурпације. Тако, гдје бијаху Срби некад „коров је никао“, а живот замро или замире.


Пуповац са Јадранком Косор

Према томе, драги читаоче, не занима мене ни Туђман ни Милорад особно, ни Срби због етницитета, него ме занима судбина људи, простора, и институција, а овдје се живи у увјерењу као нигдје другдје да постоје „сувишни људи и сувишни простори“. Такво занемаривање ресурса је антиљудско, а по државу и друштво штетно, а оно погађа једну трећину простора.

То је суштина цијелокупног завршне ријечи овог садржаја по својим интенцијама колико сам успио и сам закључити, па ми покажите оне који на повијесни злочин траже повијесни одговор. Ја их не видим нити назирем, зато не страхујем на кардиналности израза осуде, колико страхујем да неке чињенице, на штету жртава, нисам узео у обзир, или погрешно интерпретирао. Не желим се огријешти о фактографију која сама по себи повијесни злочин осуђује…

 

Аутор: Светозар Ливада
Извор: fbreporter.org
24.01.2013.







Оцените нам овај чланак:





Посећено је: 1,510  пута
Број гласова: 5


Tags:
SRBSKA POPULACIJA
REPUBLIKA HRVATSKA
KORDUN BANIJA
LIKA DALMACIJA
BILOGORA MOSLAVINA
SLAVONIJA BARANJA
DEVEDESETE GODINE
LORA KULINE
VELESAJAM GAJEVA
LOGOR KERESTINEC
FRANJO TUDJMAN
VOJISLAV STANIMIROVIC
DEMOKRATSKI FORUM
SPALJENA ZGARISTA
KUMROVACKI DJAK
SVETOZAR LIVADA
PARTIJA HDZ
VUKOVAR SISAK
KARLOVAC GOSPIC
OSIJEK VINKOVCI
ZADAR SIBENIK
KOLINDA MILANOVIC


ПРОВЕЗАНЕ ТЕМЕ

Требају ли Срби (овакву) Хрватску?

Очaрaност Хрвата са Фрањом Туђмaном

Где си тада био свете

Хаџи Шаља ухапшен у Приштини и испоручен у Хаг

Исповест Мандице Ћирић: Зенге су ми убили мужа Предрага у Борову Насељу 1991. године

Другостепена пресуда Рајку Кричковићу: 10 година за убиство породице Совиљ у Кијанима

Биланс хашке (не)правде




Поделите ову вест, нека се чује истина...











Сребренички Велики злочин (Magnum Crimen)
Објављено: 30.05.2024.     Има 13 прегледа и 0 гласова.

Немачке освете Србима
Објављено: 24.05.2024.     Има 38 прегледа и 0 гласова.

Утврђене локације масовних гробница у Спомен-парку "Јајинци" у Београду
Објављено: 20.05.2024.     Има 39 прегледа и 0 гласова.

Култура сјећања: Почaст стрaдaлимa Србима нa Мeхином стaњу од усташког ножа
Објављено: 21.05.2024.     Има 41 прегледа и 0 гласова.

Њујорк 2024: Ми говоримо, јер они не могу – Срби који су доживели злочине сведочили у УН
Објављено: 23.05.2024.     Има 42 прегледа и 5 гласова.

Покрeнутa инициjaтивa урeђeњa кладушког локaлитeтa Мeхино стaњe у БиХ
Објављено: 21.05.2024.     Има 47 прегледа и 0 гласова.

Њујорк 2024: Усвојена контраверзна Резолуција о Сребреници у УН
Објављено: 24.05.2024.     Има 49 прегледа и 0 гласова.

Случај Дражена Ловрића: Припадник ХВО откупио казну за ратни злочин у Мостару
Објављено: 13.05.2024.     Има 56 прегледа и 0 гласова.



Skip Navigation Links