Према сведочењу, Љуба је у близини села Пуска силована, мучена и на крају набијена на колац. Мајка Миља је такођер убијена.

Љуба (Миле) Каран је рођена 1928. године у селу Црквени Бок, срез Костајница (Банија), као једино дете оца Миле, земљорадника и мајке Миље, рођене Докман, домаћице. Детињство је провела у родном селу, где је похађала основну школу и постепено стасавала у праву љепотицу.

Почетком рата и стварањем НДХ започињу страдања њене породице. Отац Миле је заробљен као припадник Краљеве војске, интерниран у Немачку, где је у заробљеништву боравио до краја рата. У тако тешким временима, мајка и ћерка остају саме.

Прво су натеране на прекрштавање из православне у католичку веру у цркви Св. Преображења која је 1941. године преуређена за католичко богослужење. Прекрштавање је вршио Аугустин Краљ, који је посебну пажњу посвећивао млађој популацији, која је морала похађати часове веронауке и ићи на причест.

Заједно са мајком и великим бројем мештана општине Црквени Бок, Љуба је отерана у логор Јасеновац 13.октобра 1942. године. На интервенцију немачког генерала Глеза фон Хорстенауа након две недеље пуштени су својим кућама сви мјештани општине Црквени Бок, њих око 1500.

Наредна 1943. година била је за њих релативно мирна, па су успоставили контакт са оцем Милом, коме су у Немачку слали писма, фотографије и пакете а од њега добијали  одговоре. Јуна 1944. године Љуба се са мајком сликала испред своје куће и ту фотографију послала оцу у Немачку са надом у скоро виђење, не слутећи трагедију која ће их ускоро задесити.

Почетком октобра 1944. године, усташе Брзог склопа из Јасеновца, на челу са злогласним заповедником Јосипом Матајом, упадају у село Црквени Бок са намером да све побију, опљачкају и попале. Велики број људи  је похватан а међу њима је била и шеснаестогодишња лепотица Љуба са својом мајком. Многе су побили одмах а неке су скелом превозили преко Саве убијавши их успут. Већину су одвели у логор Јасеновац.

Према сведочењу, Љуба је у близини села Пуска силована, мучена и на крају набијена на колац. Мајка Миља је  такођер убијена. Отац Миле је за трагедију сазнао тек кад се вратио из Немачке 1945. године. Једва је преболео ту страшну бол и тугу. Сачувао ове фотографије које је у писму Сведочење о страдању Љубе Каран из села Стрмен



Текст написали:
Др. Маја Кљаић Вејновић
Проф. Никола Турајлић

 

Извор: Јадовно