1912.  После победе у Првом балканском рату савезници Србија, Црна Гора, Грчка и Бугарска потписали примирије с Турском царевином.

1924. У Београду, умро српски лекар Војислав Суботић, водећи хирург у Србији тог доба, шеф Хируршког одјељења Општедржавне болнице у Београду, оснивач Медицинског факултета у Београду. Објавио је низ радова из абдоминалне хирургије, урологије, ортопедије.

1941. У Прњавору (Босанска Крајина), усташе и домобрани упадају у српска села: Чорле, Парамиjе, Млинце и Лишњу... и праве рацију, односно хапсе око 30 српских цивила, од којих је 23 Срба исто вече заклано и бачено у масовну гробницу Радуловац.

1942. На Копаонику немачки војници извршили одмазду над мештанима села Блажево и Бозољин, јер су дан раније имали губитке у ватреним окршајима са четницима Расинског корпуса.

1992. Код Сарајева, у борбама за ослобађање Отеса погинуо је јунак новог доба пуковник ВРС Зоран Боровина (40), командант Илиџанске бригаде србске војске у Босни и Херцеговини. Боровина је био снажних патриотских осјећања и посвећен војничком послу до танчина. Генералштабу ВРС је лично презентовао план ослобађања Сарајева. Смртно је рањен када је хтео да заштити своје војнике пред које је пала ручна бомба.

1995. У Бриселу (Белгија), министри иностраних послова Европске уније на састанку суспендовали санкције СР Југославији, три недеље по потписивању Дејтонског споразума у САД.

2001. У Сарајеву, Председништво Босне и Херцеговине поднело Општинском тужилаштву у Сарајеву кривичну пријаву због основане сумње да је од 1990. до 1993. године намерно уништен део записника и стенограма са седница Председништва Републике БиХ.

2003. Успостављени поново трговински односи између Србије и Црне Горе и САД.

1943. У Лондону, саопштена званична одлука да Велика Британија у Другом светском рату више не помаже Југославенску Војску у Отаџбини, односно четницима генерала Драгољуба Драже Михаиловића.

1946. У Београду, Народна скупштина комунистичке Југославије усвојила Закон о национализацији, по коме је отпочела аграрна реформа, односно одузимање земље, фабрика и некретнина од велепоседника и индустријалаца. Пољопривредна добра су подељена је сиромашним земљорадницима, док су фабрике су дате на употребу пролетерима, тј. радницима, уз директан надзор државе.

1952. У Београду основан Музеј Николе Тесле, који је отворен 20. октобра 1955. Музејска поставка садржи више од 150.000 докумената, моделе апарата, патенте, макете, библиотеку и мноштво књига и чланака, објављених о генијалном српском научнику и његовом стваралаштву.

1967. У Београду, умро класични филолог Милош Ђурић, члан Српске академије наука и уметности, председник Српске књижевне задруге и уредник часописа "Жива антика", један од највећих светских хелениста 20. века. Објавио је више од 200 радова из класичне књижевности и филозофије. За време окупације 1941. одбио је да потпише тзв. Апел српском народу на послушност.

1991. У Загребу, хрватски сабор опозвао Стјепана Месића из Председништва СФРЈ, који је тим поводом изјавио своју чувену реченицу: "Мислим да сам обавио задатак - Југославије више нема".

2003. Хашки трибунал осудио, Станислава Галића, бившег генерала Војске Републике Српске и команданта Сарајевско-романијског корпуса на 20 година затвора због наводне умешаности у "гранатирање Сарајева 1992-1994".

1941. Код Босанског Шамца оружане снаге клеро-фашистичке Независне Државе Хрватске направиле стравичан покољ у селу Доња Дубица. Ово насеље спада у најстрадалнија, не само у Посавини, већ и на територији НДХ током Другог светског рата. Убијено је 850 Срба мјештана, од чега 333 деце, а 130 малишана је било старо до 4 године живота.

1991. У Осијеку, припадници хрватске паравојске, по налогу Бранимира Главаша, одводе из породичне куће лекара Милутина Кутлића, заједно са Радославом Ратковићем, српским цивилом, до обале Драве, те су их тамо убили.

1991. У Дубровнику, хрватске праравојне снаге из Старог града гранатирају положаје ЈНА, а ови им узвраћају.

1999. У Приштини, званичници ОЕБС-а потврдили да на Космету није било систематског насиља над Албанцима пре бомбардовања НАТО пакта и да су до тада акције југославенске војске и српске полиције биле усмерене против терористичке ОВК.

2003. У Солуну, Генерална скупштина Асоцијације балканских новинских агенција /АБНА/ верификовала Српској новинској агенцији СРНА статус пуноправне чланице ове организације.

2004. У Сарајеву, председник Србије Борис Тадић изјавио, због ратних злочина почињених на подручју бивше Југославије, "сви једни другима дугују извињење" и лично се извинио "свима против којих је чињен злочин у име српског народа".

1914. У Нишу, скупштина Краљевине Србије током Првог светског рата је усвојила Декларацију о уједињењу свих Јужних Словена у заједничку државу, на коју су њени савезници одговорили ћутањем. Будућност јужнословенских народа занимала је Велике силе само уколико се уклапала у њихове калкулације о европској равнотежи и подели интересних сфера.

1921. У Београду умро биолог Живојин Јуришић, оснивач Музеја српске земље и Српског ботаничког друштва. Проучавао је флору Балканског полуострва и објавио низ научних радова. Прикупио је велику збирку народних имена биљака и популарисао биљне културе.

1946. У Београду Савезна скупштина СФР Југославије изгласала Закон о национализацији, којим су обухваћена сва већа приватна предузећа. Тиме је уједно ликвидиран инострани капитал, који је у индустији и рударству предратне југославенске краљевине учествовао са око 50%.

1975. У Београду умро интерниста Радивоје Беровић, професор Медицинског факултета у Београду, члан САНУ. Објавио је више научних радова на србском и страним језицима, укључујући дело "Клиничка хематологија".

1991. У Загребу, припадници хрватске специјалне полиције "Јесење Кише", Синиша Римац, Небојша Ходак, Муниб Суљић, Игор Микола, убијају три члана српске породице Зец: Александру (12), Марију и Михајла.

1994. На Трескавици, код Сарајева, погинуо је у борама, херој новог доба Мићо Влаховић (24), припадник Треће сарајевске бригаде, Сарајевско-Романијског корпуса, Војске Републике Србске. Овај јунак је дошао 1992. године из банатског села Александрово (Велике Ливаде) у Вогошћу, где је због своје доброте и храбрости врло брзо добио симпатије Сарајлија. Увек је био први испред својих војника.

1925.  У Немачкој је објављена књига Адолфа Хитлера "Мајн кампф", у којој је изложена "теорија" о супериорности аријевске расе, посебно Немаца, на чему је касније заснован програм истребљења Јевреја, Рома и Славена (Срба).

1941. У Београду, немачка врховна команда расписала награду од 200.000 динара, свакоме ко допринесе хапшењу тада пуковника југославенске краљевске војске Драгољуба Драже Михаиловића. И поред тога што је велика новчана сума понуђена нико није издао Михаиловића. После рата, комунисти су 1946. Михаиловићу у оптужници написали сарађивао са окупатором.

1946. У Београду, одржан свеславенски конгрес, на коме су поред делегације Југославије присуствовале и делегације из СССР, Пољске, Бугарске и Чехословачке. За председника је изабран Божидар Масларић (1895-1963), народни херој и друштвено политички радник.

1954. У Новом Саду, српски и хрватски писци и лингвисти постигли Новосадски договор о српско-хрватском књижевном језику, који је потписало 25 угледних стручњака за језик, на челу са српским писцем Ивом Андрићем. Закључено је да је народни језик Срба, Хрвата један језик с два изговора, да су оба писма - ћирилица и латиница - равноправна и да језик има заједнички правопис.

1995. У Лондону (Велика Британија) почела дводневна конференција на којој је, основан Савет за остварење мира са 40 земаља, укључујући Савезну Републику Југославију. За високог представника међународне заједнице у претходној Југославији изабран шведски дипломата Карл Билт.

2004. У Сарајеву, Кантонални суд потврдио оптужницу против Рамиза Делалића, званог Ћело, оптуженог за убиство српског свата Николе Гардовића 1. марта 1992. године у Сарајеву, на Башчаршији.

1867. У Бечу потписан уговор између Аустрије и Угарске о формирање заједничке војске, односно оружаних снага Дунавске монархије. Врховни командант је био аустријски цар, а његов замјеник угарски краљ. Аустроугарска војска је имала два оружана сукоба: Окупација Босне и Херцеговине 1878. године и Први свјетски рат 1914-1918. Завршетком Великог рата и држава и војска Хабзбуршке царевине су се распале.

1989. У Београду, умро српски стручњак за уставно право, теорију државе и социологију Јован Ђорђевић, професор Правног факултета у Београду, члан Српске академије наука и уметности. Од 1945. учествовао је у писању југославенских устава и закона и био један од главних уредника "Архива за правне и друштвене науке". Написао је: "Државно уређење ФНРЈ", "Народни одбори", "Уставно право СФРЈ", "Основна питања федералне државе", "Ново уставно право".

1990. У СР Србији одржани вишестраначки парламентарни и председнички избори, први пут после Другог светског рата. Председник је постао Слободан Милошевић, а владу је формирала његова странка Социјалистичка Партија Србије са 77,6% гласова. Поред СР Црне Горе, ово је јединствен случај у источној Европи да су власт освојиле посткомунистичке структуре.

1991. У Хагу почела конференција о Југославији, уз учешће председнике свих шест бивших југословенских република. Арбитражна комисија, којом је руководио француски правник и политичар Робер Бадентер, оцијенила је да је Југославија земља у нестајању, процесу разједињавања, али су ту оцену одбацили председници Србије и Црне Горе. Скуп није ријешио ни једно питање.

1992. Светска фудбалска федерација ФИФА, приклонила се санкцијама против Савезне Републике Југославије и обавестила нашу репрезентацију да неће моћи да учествује у квалификацијама за СП у САД 1994.

1909. У Шабцу, престала да излази "Шабачка чивија", један од најбољих хумористичко-сатиричних листова у Србији. Први број се појавио у септембру 1906.

1926. У Београду, умро српски државник Никола Пашић, један од оснивача Радикалне странке 1881. и њен вођа, творац Видовданског устава 1921, првог устава Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. После гушења Тимочке буне 1883. коју су у зајечарском крају подстакли радикали, емигрирао и у одсуству је осуђен на смрт. Премијер је поново постао 1904. и потом је још три пута формирао српску владу, а после Првог светског рата трипут је био и премијер Краљевине СХС и утицао је на кључне историјске догађаје. Одлучно се одупро покушајима Аустро-Угарске да потчини Србију, учествовао је у стварању Балканског савеза упереног против Османлијског царства и био одан присталица царске Русије. Као премијер и шеф дипломатије предводио је Србију у победоносним Балканским ратовима 1912. и 1913. и у Првом светском рату од 1914. до 1918.

1954. У Новом Саду, хрватски и српски интелектуалци потписали чувени Новосадски договор. Резолуцију је потписало 25 писаца и лингвиста. Седам их је било из СР Хрватске, петнаест из СР Србије и три из СР Босне и Херцеговине. Да би, 16. априла 1971. године, Новосадски споразум проглашен је беспредметним и неважећим од Матице хрватске.

1991. Из Загреба се повукла ЈНА, али су хрватске јединице наставиле нападе на војску и на подручја у којима су живели Срби, што је већина западних земаља прећутно одобравала.

1999. У Загребу, умро хрватски председник Фрањо Туђман  и врховни комадант оружаних снага Хрватске, одговоран за прогон више од 650.000 Срба са територије авнојевске Хрватске, током 1990-их. Пред Хашким трибуналом Туђман је у првостепеној пресуди хрватским генералима Маркачу и Готовини априла 2011. године означен да је био на челу удруженог злочиначког подухвата који је довео до етничког чишћења Срба из Крајине и западне Босне. Туђман је покретач злочиначких акција "Олуја", "Бљесак", "Откос", "Масленица" и др. Такође Туђманов режим је прогнао Србе из урбаних средина: Задар, Осијек, Сисак, Вуковар, Карловац, Госпић, Дубровник и др.

1938. У Краљевини Југославији одржани последњи пут вишестраначки парламентарни избори, пошто је 3 године касније избио Други светски рат, а монархија укинута од комуниста после рата. Победник на овим децембарским изборима је била Народна Радикална Странка, Милана Стојадиновића са 82% гласова, која је била у коалицији са Југославенском Радикалном Заједницом.

1946. У Њујорку (САД), Генерална Скупштина УН формирала УНИЦЕФ, Међународни фонд Уједињених нација за помоћ деци, без обзира на пол, верску припадност, имовинско стање, националност и др.

1991. У Паулин Двору, крај Осијека, хрватске паравојне снаге мучки побиле 17 невиних српских и једног мађарског цивила. Шест година након убиства лешеви су однесени чак 500 км од места злочина, у једну масовну гробницу у Лици. Овај злочин су истраживали истражиоци Хашког Трибунала 2002. године. Судске пресуде су донесене од Врховног Суда Хрватске тек 2012. године и то само за две особе.

1991. У Западној Славонији, хрватске паравојне снаге, припадници ЗНГ, врше етничко чишћење, убиства Срба, пале српску имовину, у рејону Нове Градишке, Дарувара, Славонске Пожеге, Пожешке Котлине...

1992. У Њујорку (САД), Савет Безбједности УН одлучио да пошаље 800 "плавих шлемова" у Вардарску Македонију.

1940. У Београду, потписан споразум између Краљевине Југославије и Мађарске о "вечном пријатељству", који је Будимпешта погазила после мање од шест, окупиравши Барању и Бачку убрзо по агресији Сила Осовине на Југославију током Априлског рата 1941. године. Хортијеве трупе су за четири године били део геноцида над Србима и Јеврејима. Почињени су страшни злочини над цивилима, интернација у мађарске логоре, итд.

1958. У Београду, умро математичар, астроном и геофизичар Милутин Миланковић, оснивач катедре небеске механике на Београдском универзитету, потпредседник САНУ, научник светског угледа. Студирао у Бечу, где је и докторирао. Био је професор теоријске физике, а бавио се и космичком физиком и геофизиком. Написао је више од 700 монографија, студија, уџбеника и популарних дјела.

1958. У Лондону, умро правник и историчар Слободан Јовановић, професор Универзитета у Београду, председник Србске краљевске академије, најзначајнији правни писац и теоретичар државе у 20. веку. Под комунистичком владавином Јосипа Броза анатемисан је и прећуткиван је његов рад. У Лондону је у Другом светском рату 1942. и 1943. био премијер емигрантске југословенске Владе, а након рата је у одсуству осуђен на 20 година робије на процесу генералу Драгољубу Дражи Михаиловићу и умро је у емиграцији. У свету је био изузетно цењен и сматран једним од највећих светских ауторитета у теорији уставног права, што илуструје и податак да му је француски председник Шарл де Гол послао Нацрт устава Пете републике, замоливши га да га проучи и оцени. Написао је мноштво студија и расправа.