У Сребреници јула 1995. године, нико није убио 8.000 људи! То је манипулација.

Антисрпски Хашки трибунал је 2008. године имао 3.568 патолошких налаза, да би анализом истих утврђено да је број ексхумираних тијела максимално 1.923. Откуд и зашто се онда, већ деценијама, лаже да је у јулу 1995. убијено преко 8.372 особе?

Медицинар и члан тима одбране Љубише Беаре пред Трибуналом у Хагу, др Љубиша Симић, заснивао је свој рад "на цјелокупном фонду обдукционих извјештаја које је ова институција имала 2008. године”, а који су се тицали догађаја у Сребреници 1995. године. Његова основна теза је да се "ту ради о 3.568 извјештаја, а не 3.568 тијела”.

Ову тезу поткрепљује чињеницом да је значајан проценат извјештаја, њих 1.583, садржавао само по неколико костију; што по Симићевој логици, у поређењу са тим да људско тијело има више од 200 костију, "није могло послужити као поуздана основа за извођење било каквих закључака”.

У свом даљем истраживању, др Љубиша Симић је настојао да утврди тачан број тијела која су ексхумирана из 13 масовних гробница. Приликом пребројавања, одустао је од могућности да се то чини нумерисањем ископаних лобања, јер су у великом броју случајева лобање биле распарчане на много костију које их чине. Умјесто тога, приступило се пребројавању бутних костију. Тако је утврђено да је ексхумирано укупно 1.919 десних, односно 1.923 лијевих бутних кости.

Надаље, Симић је указао на подударност тј. изједначеност броја ових костију у свакој од 13 масовних гробница понаособ, што би додатно поткријепило тврдњу да број убијених не прелази 2.000. То није ни близу броја 3.568, који је кроз број случајева презентовало тужилаштво у Хагу, а више него далеко од бројке од преко 8.000, која се непрестано понавља у медијима. 

Од неког ко је емотивно и лично укључен у ову трагедију, можемо очекивати нерационалну и гњевну реакцију на критички, полемички и надасве хладно патолошки тон овог истраживања. То свакако не можемо очекивати од људи који се овим проблемом баве на стручан начин, а још мање од оних који би могуће полемике преносили у медијима.

Сасвим би било логично да неко детаљно прочита анализу др Симић Љубише, те проблематизује изворе или методологију коју је користио; али због онога што је изрекао синоћ у Банском двору, тешко да га се може називати фашистом. Такав приступ стварности би прије могао ићи на адресу Е. Хуремовића и Дневног аваза.

Разумљиво би било чак да се употријеби полемички тон, који проблематизује потребу стриктног обдукцијског приступа, који није био у стању утврдити узрок смрти код 411 тијела, или каже да је у случају 655 тијела са узроком смрти од метка, немогуће са научног становишта рећи да ли су стријељани или су страдали у борби. Уколико се сумња да егзактни методи судске медицине довољно прецизно и истинито осликавају предметни догађај, схватљиво би било питање због чега су онда страдали вожени чак до Козлука и сахрањивани у неозначену гробницу, уколико је све било према Женевској конвенцији?

То је далеко присебније и дјелотворније, од етикетирања људи који покушавају нешто доказати научним приступом. А он је такав да чак и "неофашистичан” др Симић утврђује како постоји "442 тијела на којима су пронађени повези преко очију или везе на рукама, што указује на то да су те особе биле стријељане”.

Треба дакле аргументовано нападати НАУЧНИ ПРИСТУП, а не личност људи који га износе као научни.

(Ово је извадак из дужег текста: Федерална тријумфална капија, за сребреничке српске Двери. Овај дио је издвојен, јер се и данас конкретни, егзактни подаци, замјењују емотивним естрадним лажима, око којих је створен ореол недодирљивости. Свако ко за науком потеже, одмах се етикетира титулом фашисте и негатора "геноцида". Заправо, игроказ у Поточарима је постао један велики бизнис, чији циљеви су нескривено политички и то са антисрпском агендом. Вријеме је да то неко од руководећих политичара јасно изговори.)

Извор: frontal.rs
Објављено први пут: 13.08.2018.
Новија објава: 11.07.2025.