Ради се о томе што хрватска национална и политичка мисао није промењена сада већ у задњих 180 година, како је давно диванио чича Јово Рашковић из Далмације, популарно назван Ћаћа од Крајине.
Потпуно је јасно да Хрвати као народ имају националну и духовну вертикалу изграђену од Ватикана, а у прилог томе говоре и активности Римске курије крајем 19. и у првој половини 20. столећа када је дошло до невероватно великог природног прираштаја припадника хрватсје нације, која је до 1820-их година постојала највећим делом у Загорју, односно ширем подручју града Загреба, док су у западном делу Балкана они били минимално заступљени.
С друге стране број односно проценат заступљености православних Срба је био на просторима од Дрине до Купе и од Драве до Јадрана изузетно висок, поготово у Херцеговини, Лици, Босни, Банији, Далмацији итд.
То је разлог зашто Ватикан отпочиње монструозни процес (насилног) покатоличавања Срба православаца у наведеним регијама при чему су Срби након две генерације мењали поред вере, обавезно и нацију, постајали су Хрвати. Да је то сасвим тачно говоре најмање две ствари. Прво дијалекат, а друго имена и презимена.
И током Првог и Другог светског рата Хрвати су се по директивама Римокатоличке цркве стављали у службу германских интереса, а почетком 1940-их година њихово лудило је достизало зенит, не само по броју жртава већ и по бестијалности извршења свих злодела над цивилним становништвом, односно старцима, женама и децом.
Нису ту у питању само концентрациони логори: Јадовно, Јасеновац, Крушћица, Јастребарско, Даница, Керестинац, Стара Градишка... већ и стотине других злочина који су били добро планирани и организовани: Драксенић код Козарске Дубице, Дракулић код Бањалуке, Пребиловци код Чапљине, Православна црква у Глини, Садиловац код Раковице, Вељун код Слуња, Бански Грабовац код Петриње, Гаравице код Бихаћа, Гудовац на Билогори, Острожин код Вргинмоста, Шегестин код Двора на Уни, Стари Брод код Вишеграда, рације у Сарајеву итд.
Све време постојања квинслнишке и клеро-фашистичке Независне Државе Хрватске на чијем челу су били поглавник Анте Павелиће и кардинал Алојзије Степинац... имали су подршку Ватикана који је конкретно деловао са око 1300 римокатоличких свећеника.
На крају Другог светског рата Римска курија је помагала хрватско-усташке кољаче да избегну хапшења и пребегну у земље западне Европе, Северну и Јужну Амерку, па чак и до Аустралије.
Нацистички поздрав хрватских бискупа 1941.
И за време социјалистичке Југославије Ватикан није мировао, већ је помагао одржавање и комуникацију хрватске емиграције и Анту Павелића. То је наравно довело до тога да усташтво васкрсне почетком деведесетих година 20. века у свом најжешћем облику, не само на подручју авнојевске Хрватске, већ и у појединим деловима Босне и Херцеговине.
С обзиром да су Хрвати своје националне циљеве уклопили са интересима европских сила где су се поред Велике Британије, Француске, Шпаније, нашле и Немачка (тада уједињена) и Италија, њима је победа против Срба који су остали сами била загарантована. Поготово што су западни медији током 1990-их година преносили вести само са загребачких и сарајевских медија.
Стандардна добродошлица у Сплиту
То заправо и доводи до тога да су у свету Хрвати представљени као жртве ткз. Великосрпске агресије и југо-комунистичке ЈНА, Милошевића, Аркана, Шешеља и сл. Не знам да ли је ико на Западу, да ли има 0,1% људи који су чули за злочиначке операције као што су: "Откос", "Оркан", "Миљевачки плато", "Бљесак", "Маестрал"... а камоли да вам знају нешто више испричати о томе.
Да ли такође знају за убиство породица: Зец, Олујић, Рокнић... да ли имају уопште појма да је стотине хиљада Срба још током 1991-1992 насилно напустило своје домове у Вуковару, Осијеку, Вировитици, Задру, Шибенику, Бјеловару, Винковцима, Сиску, Загребу, Карловцу, Госпићу, Ријеци, Дубрновнику, Славонском Броду... итд.
Иако је од завршетка оружаних сукоба на бившем југославенском простору прошло више од две односно две и по деценије ситуација у Републици Хрватској је дословно ЗАСТРАШУЈУЋА... јер свако онај ко чешће гледа и слуша хрватске медије може да закључи да каква је атмосфера у Лијепој њиховој.
Готово да нема неке спортске утакмице да се Србима не помиње порекло, семе, мајка, деца у контексту глагола живота... да све Србе не шаљу у Јасеновац или неку јаму, да на пример десетине хиљада особа (никако људи) не урла као један "За дом спремни"... Највећи денрек и еуфорију представљају петоавгустовски концерти Марка Перковића Томпсона у Чавоглавама, где наравно преко 120.000 обожавалаца придошли не само из домовине већ и дијаспоре... па сви у трансу певају стихове који одишу фашизмом и нацизмом, док се виоре заставе ХОС-а, а у ложи "важних и славних" наравно седе министри из Владе.
Потпуни угођај за све генерације у Чавоглавама
Поред тога, свако може да погледа уџбенике и школске књиге где такође може да види системско тровање мржњом младих нараштаја, где они немају другачије ставове од својих родитеља, дедова и бака. Данашња хрватска омладина дословно има насилничко понашање према својим комшијама (ретки су изузеци) и свим онима за које се утврди да имају некакве везе са Србима. Боже мој, па убити Србина то међу Хрватима није грех, није срамота, а није ни кажњиво.
Да јесте, другачије би се доносиле пресуде на Жупанијским судовима, многи виновници ужасних злочина који су узели пушку у руке током 1990-их године били би изведени пред лице правде и процесуирани, а не да се њихови судски предмети вуку деценијама по фиокама хрватског тужилаштва, док истоврмено породицама жртава наплаћују огромне трошкове за парнице које трају по 10-20 година. Толико јада и чемера је у томе да готово читав правосудни систем у Хрватској подржава чињеницу како су убиства Срба цивила, минирани локали и куће - напросто застарели.
Наивни Срби мисле да ће време нешто утицати на Хрвате да забораве ружне ствари које су се дешавале у протеклих 120 година. Неће, јер даљински управљач није код њих, није у Загребу.
Јел треба уопште рећи где је?
Томислав Б. Ковач
12.01.2020.