Дана 4. децембра 1941.године око поднева, оружане снаге Независне државе Хрватске из гарнизона у Прњавору упадаjу у села западно од Прњавора: Чорле, Парамиjе, Млинце и Лишњу.

Једна група усташа и домобрана у селу Лишњи, тачниjе на имању Николе Чорног, хватаjу већи броj Срба коjи су се ту затекли jер су то jутро дошли циjеде уље из сjеменки управо код Чорног. Срби нису слутили никакву опасност.

Заробљенике тада спроводе до Симића брда уздигнутих руку, гдjе су их построjили, претресли и одузели све драгоцjености. Након краћег разговора газде Николе Чорног са усташким сатником, заробљене људе поновно враћаjу у Николино двориште гдjе их поново построjаваjу. Усташки сатник тада издаjе наредбу:
- „Сви коjи су дошли код Николе Чорног да праве уље нека иступе, узму своjе ствари и стану у строj!“

Када су они коjи су их имали узели ствари и вратили се у строj, усташки сатник jе наредио:
- „Ви с врећама марш кући, остали правац Прњавор!“

У то вриjеме стигла jе и друга група усташа и домобрана коjа jе тjерала у двиjе колоне Србе из села Чорли, Парамиjа и Млинаца. Стариjе и изнемогле људе усташе су тукли кундацима уз псовке. Заjедно са овим Србима хрватска воjска jе похватала и 12 Украjинаца гркоктолика и Пољака римокатолика мислећи да су Срби, али су их на Симића брду након легитимисања пустили кућама.

Око тридесетак Срба jе тога 4. децембра 1941. отjерана у прњаворски усташки логор.

Једна група часних Пољака и Украjинаца jе отишла у Прњавор два дана касниjе, тачниjе 6. децембра да моли котарског предстоjника Филиповића да се комшиjе Срби пусте кућама али их он истjеруjе ван. Ти људи су тада сазнали да су комшиjе Срби побиjени исту вече када су и дотjерани у Прњавор.

Тог 6. децембра jе заробљена и група Срба из села Гаљиповци коjе су усташе проводиле кроз Прњавор вичући наоколо како су похватали четнике. Забиљежено jе остало сjећање на то како су те заробљене Србе усташки орjентисани Прњаворчани пљували и псовали док су их усташе проводили у затвор.

Срби ухваћени у тоj рациjи су поклани исто вече када су доведени у Прњавор 4. децембра 1941. године и затрпани у масовноj гробници испод градског гробља у Прњавору. Постоjе свjедочења jедне стариjе прњаворчанке коjа jе као диjете видjела да jе земља дисала и дизала се, те да су поjедини Срби ту и недоклани и живи закопани.