Тврдити да је логор "Лора" у Сплиту током ратних деведесетих година 20. вијека био војни притвор, исто је као и наводити да је концентрациони логор Јасеновац био радни камп у ком су се играле фудбалске утакмице између логораша и њихових чувара и изводила опера "Мала Флорами".

Јаков Седлар - скривалац истине и манипулатор

Каже ово директор Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац, поводом приказивања документарног филма у Сплиту "72. бојна ВП - истина" хрватског редитеља и сценаристе Јакова Седлара, а у ком се, између осталог, тврди да је озлоглашени логор "Лора" у ствари био "пристојан и цивилизацијски војни притвор", да у њему није било никаквих ратних злочина, већ само појединачних прекорачења овлашћења какво се, како се истиче у овом документарном филму, догађа "у свим војним притворима свијета".

У филму је указано и на судске поступке који су вођени за ратне злочине против припадника поменуте хрватске јединице, уз поруку да је затражено њихово помиловање. Захтјев су потписали команданти бригада на челу са генералом Антом Готовином.

Према ријечима Штрпца, филм потписује редитељ Јаков Седлар, који је снимио и контроверзни филм "Јасеновац - истина", кроз који се провлачи мноштво лажи и фотошопираних истина, са којима се негира холокауст и усташки геноцид над Србима, уз констатацију да је у овом концентрационом логору убијен далеко мањи број људи те да се углавном радило о Хрватима, а ако је којим случајем и преминуо неки Србин, то било због неке болести.

Истиче да Седлар новим документарцем, посвећеном сплитском логору "Лора", покушава исто да кроз ријеч "истина", која се појављује у именима оба филма, као прво да тежину својим филмским дјелима, а онда и наметне један екстремни наратив и опасну матрицу хрватској јавности, којим се оправдавају и перу не само усташки злочини почињени у НДХ, већ и они почињени током оружаних сукоба 1990-их година у Хрватској.

- Шта за њега значи ријеч истина могли смо видјети у филму о Јасеновцу. Он сада ту истину покушава пренијети на логор "Лора", који је био све само не војни притвор. Могао бих данима причати шта се све дешавало у овом специјалном мучилишту, јер сам разговарао са великим бројем оних који су на сву срећу преживјели овај логор, али су прошли страшну физичку и психичку тортуру. То је, према признању чак и појединих хрватских невладиних организација, био логор највеће страве и ужаса у ком су примјењиване и неке од усташких метода мучења из времена Другог свјетског рата - каже Штрбац.

Сматра да се иза свега крије класични облик пропаганде, да се фотошопираном истином прикрије она права, додајући да се нажалост на овим нашим просторима деценијама намећу и пропагирају разне верзије истине, које никако не могу допринијети помирењу.

- Врло често ме питају када ће доћи до истинског помирења и нормалног суживота. Одговор је када будемо имали само једну истину и један уџбеник из историје 20. вијека. Да ли ће се то и када десити? На то питање немам одговор, не видим свјетло на крају тунела - поручио је Штрбац.  

Сплитски Жупанијски суд осудио је прије двије године Томислава Дуића, некадашњег управника  злогласног логора "Лора" у Сплиту на казну од осам година и шест мјесеци затвора због ратних злочина. Пред истим судом изречена је казна и Емилију Бунгуру, којем је суђено као чувару који је учествовао у ратном злочину против цивила и ратних заробљеника. Он је добио казну од четири године и десет мјесеци затвора.

Логор "Лора" у Сплиту био је у функцији од 1992. до 1997. године. Према свједочењима преживјелих логораша, "Лора" је била један од најужаснијих на простору бивше Југославије. Првобитно су у њега довођени Срби са простора некадашње СР Хрватске, а од априла 1992. године, када се заратило у БиХ - и са тих простора.

Они су свакодневно били изложени разним врстама нехуманог, суровог и понижавајућег мучења, а наношене су им и тешке тјелесне повреде.

Извор: glassrpske.com
Објављено: 19.12.2024.

НАШ КОМЕНТАР:
Од хрватске пропаганде не очекујемо другачије, чудно би било да није тако. Индокирнацијом ватиканских емисара у претходним епохама усвојили су наративе и аксиоме према којима убиство Срба се не тумачи као злочин, већ се увијек налазе нека оправдања. За такве прљаве работе Хрвати као најуспешнији бојовници за интересе Свете столице, награђивани су више пута.

Хрватски логор "Лора" у Сплиту ратних деведесетих година 20. стољећа био је специјални казамат за испитивање људске издржљивости, налик на нацистичке лабораторије ужаса током Другог свјетског рата, гдје су хватски (пара)војни полицајци из специјалне 72. бојне показивали своје најниже пориве и бестијалност.

Поредећи Јасеновачку индустрију смрти 1941-1945 и Лорски казамат током 1992-1997 можемо слободно рећи да је Лора реинкарнацију Јасеновца.