У организацији епархије Пакрачко-Јасеновачке СПЦ, Епископ Пакрачко-Славонски г. Јован Ћулибрк је организовао некакву назови међународну конференцију која је почела са радом 12. септембра, па одложена за 14. септембар 2015. год. Ниједан стручњак из света, који се налази на листи Републике Хрватске као непожељан, није могао да учествује у раду ове конференције.

Организатор није позвао ни Међународну комисију за истину о Јасеновцу, ни Удружење Јасеновац-Доња Градина из Бања Луке итд. На сајту Одбора за Јасеновац СПЦ је објављено да ће на конференцији говорити следећи стручњци из иностранства: Кирил Феферман, стручњак за холокауст Јевреја из Москве, архимандрит Хусиг Мардиросиан, стручњак за турски геноцид над Јерменима у Првом светском рату, Томазо Делера, политички филозоф из Италије, а нема ниједног стручњака за Јасеновац из САД (као Проф W.Shiler, проф.P.Mojezs и др.), или из Руске федерације (нпр. Академик Јелена Гускова, П.Тиомиров, О.Четверникова, Ана Филимонова и др.). Нису позвани ни стручњаци из других држава. Наведено је да се међу учесницима налазе архитекта Предраг Ристић из Београда, Олег Солдат и проф. Жарко Видовић. Па каква је то "Међународна конференција"? Очигледно је да оваква конференција треба да послужи епископу г.Јовану Ћулибрку да негира налазе 6 Међународних конференција за истину о Јасеновцу одржаних у Њујоку, Јерусалиму и Бања Луци, као и за негирање страхота хрватског геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ. Овим поступком организатор конференције се показао као гласноговорник Бискупске конференције римокатоличке "цркве" Хрватске.

Незамисливи су поступци и јавне изјаве епископа Пакрачко-Славонског СПЦ г.Јована Ћулибрка путем којих се ставио на страну неоусташа у Хрватској, Бискупске римокатоличке конференције и оних који јавно на скуповима у Хрватској громогласно вичу: "Србе на врбе", "Уби Србина", "Босанце у ланце" и сл. Објашњење за овакво понашање г.Јована Ћулибрка налазимо у његовом понашању у прошлости. Узмимо за пример да је он боравио у Израелу преко десет година, наводно пишући некакву магистратуру за коју је и лошијем студенту потребно највише две године. Сада се г.Ћулибрк представља као стручњак за холокауст Јевреја. Никоме није јасно шта је он у ствари радио преко десет година у Израелу и чиме се бавио. Знамо да је једно време имао стипендије Републике Србије и да је истовремено тражио да му и Република Српска да стипендију.

Исто времно је добијао и помоћ од наших исељеника у САД. Када је пре петнестак година објављен Зборник радова и реферата са Прве Међународне конференције о Јасеновцу, одржане у Њујорку, ставио се на страну злогласног Барија Литучија, који је путем суда у САД успео да се забрани та књига са сведочењима бројних преживелих жртава Јасеновца, и да се та књига повуче из библиотека у САД и уништи. Међународна комисија за истину о Јасеновцу је поново одштампала ту књигу, а текст је објављен и на сајту комисије. Професор Бернард Клајн из Њујорка је одмах одпустио Барија Литучија из свог института, а Јован Ћулибрк је наставио да сарађује са њим, да о његовом трошку борави у САД итд.

Као координатор Одбора за Јасеновац никада није ни покушао да се истина о Јасеновачком систему хрватских логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома чује јавности. Никада није сарађивао са Међународном комисијом за истину о Јасеновцу. Произлази да му је Јасеновац служио искључиво за прибављање личне користи. Искористио је своје способности да се СПЦ наметне као Председник Одбора за Јасеновац, да постане Председник управног одбора Музеја геноцида у Београду, да се наметне одбору за уређење музеја холокауста на Старом сајмишту у Београду итд. Крајњи му је циљ да ускоро издејствује смењивање садашњег епископа Бањалучке епархије и да постане епископ у Бања Луци да би могао да се бори да се истина о Јасеновцу прикрије. Време ће показати да ли ће успети у томе.

Међународна комисија
за истину о Јасеновцу,
Лондон, В. Британија
септембар 2015.