Једно од насеља, које је у последње време најчешће помињано у Хрватској, налази се на југу Вуковарско-сремске жупаније. Реч је о Рајеву Селу, једном од пет села у саставу општине Дреновци, смештеном на левој обали Саве. Епитет најпомињанијег, ово место нема због лепог повода, него због катастрофалних поплава које су у мају задесиле Хрватску. Само пар дана након водених бујица које су у Србији односиле читава насеља, попустио је и насип у овом селу. Река Сава се излила и водена стихија похарала је део источне Хрватске.

 

Шест месеци након ових дешавања посетили смо Рајево Село. Обнова и санација инфраструктуре и стамбених објеката још трају, а живот се полако враћа у ово насеље смештено на самој граници Хрватске са Босном и Херцеговином. Полако је заиста права реч, јер се само мали део становника, њих 20%, вратило у своје домове. Готово свака кућа је претрпела оштећења и свака улица претворена је у градилиште. На подручју жупањске Посавине које је страдало у мајским поплава у фази обнове је 1.811 кућа, од којих 992 обнављају власници уз новчану помоћ државе, а 819 држава. Међу онима који су поново у својој кући, иако она још није у потпуности обновљена, је породица Николић. Ноћ 17. маја 2014. године, када је насип попустио и њихово место разрушено никада неће заборавити. 

- Било је јако страшно, све се десило у моменту. Кроз улицу је прошао глас да је насип пукао, сви смо били у паници. Нисмо имали времена ништа да спакујемо. Покупили смо торбицу са документима, изашли из куће и само тражили начин да иза-ђемо из села. У оном делу где је насип пукао било је најстрашније. Вода је носила аутомобиле и све пред собом. Било је само битно да нађемо излаз и одемо из села, присећа се Мара Николић.

 

 

Већина становника као и породица Николић те ноћи отишла је у оближње село Подгајци где су преспавали, али сутрадан и то је подручје проглашено несигурним. Превежени су у Оток у ком су боравили наредне две недеље. Из Отока у Жупању, а затим су се на своју одговорност појединци вратили кућама и кренули да чисте село и своје домове.

- Износи, бацај, лупај све што си стицао цео живот, то смо првих дана након поплаве радили. Остали су голи зидови и бетон, све смо изгубили, избацили на улицу и одвезли камионима. Наша кућа сврстана је у прву категорију, од државе смо добили 20 хиљада куна, када смо уложили тај новац комисија је изашла и доделила нам још средстава. Кренули смо из почетка али иде полако, прича Мара.

 

Износ укупне директне штете поплава износи 297.629.000 евра, нажалост у Рајеву Селу су сем материјалних губитака одне-шена и два људска живота. Биле су то комшије наше саговорнице Ружа Сиротковић и Фрањо Шолтеса.

- Била је то бака преко осамдесет година и није успела да изађе из куће. Син је покушао да је спаси, да развали врата, али није успео против силине воде. Други господин је био човек кога смо сви поштовали, најтужније је што је он на другом крају села чувао насип. Када је чуо да је насип попустио у близини његове куће кренуо је бициклом да спаси жену и мајку. Њих је полиција већ евакуисала и мајка га је последњи пут видела како бициклом скреће у њихову улицу. Бујица га је однела, прича госпођа Николић.

 

 

 

НАДАЈУ СЕ ДА ЋЕ ЗИМУ ПРОВЕСТИ У СВОЈИМ КУЋАМА

 

По подацима Министарства грађевинарства и просторног уређења, власницима који су се одлучили за новчану подршку до сада је исплаћено 43 милиона куна. Држава је од почетка радова уклонила 284 рушевне грађевине. Већина стамбених објеката још се обнавља, а становници чекају да се врате у своје куће. У центру села формирано је привремено насеље стамбених контејнера у којима још увек живе људи чије куће нису усељиве. Многи су међутим у прихватилиштима далеко од својих домова и чекају повратак. Породица Китић смештена је у хостелу у Борову Насељу и само повремено обилазе своју кућу на којој радови још трају.

- Није нам лоше у хостелу, имамо храну, топло је и уредно, не могу да приговарам. Једино јако желимо да се вратимо кући. Мајстори кажу до Нове Године има шансе да се уселимо и томе се највише надамо, да смо поново у својој кући, прича старина Петар Китић. 

 

Сем стамбених објеката уништена је и инфраструктура, сточни фонд, загађене су пољопривредне површине, а све то знатно отежава процес повратка и поновног успостављања нормалног живота у овом селу. Ни пре поплава није живот у Рајеву Селу био лак. Према резултатима последњег пописа становништва у овом селу живи 986 становника, што је за готово 500 лица мање него пре десет година. Како је ово место смештено на самој граници са Босном и Херцеговином многобројни становници радили су у Брчком. Последњи рат изоловао је Рајево Село у коме је напредак и развој заустављен, а становништво се почело исељавати у урбанија насеља у Хрватској и иностранству.

 

 

 

 

ОШТЕЋЕНА И ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА 

 

 Једна од специфичности овог села је да у њему постоје три цркве: православна, католичка и гркокатоличка. Све три претрпеле су оштећења у мајским поплавама. Православни храм Светог великомученика Прокопија датира из 1877.године од када проживљавала и судбину свог народа. У мају ове године и она је била потопљена.

- Црква је била у води 1,89 м. Сав инвентар, иконостас све је било потопљено. Ипак је чудом божијим антимис остао изнад воде. Ово је забележио и архијерејски намесник вуковарски Душко Марковић. Свето платно без којег није могуће служити литургију потпуно је остало суво иако се стол олтарски и часни престол налазе на висини 1,10м. Иконостас је заштићено културно добро, али црква није. За сада не постоје назнаке да ће неко да обнови нашу цркву, прича протојереј-саврофор Предраг Азап.

 

Држава је након поплава доставила допис у којем једино пружа саветодавне услуге везане за обнову ове светиње. Иконостас и инвентар су однешени и црква у Рајеву Селу остала је пуста. Свете литургије се не служе и овде се више не окупљају малобројни православни верни-ци. Уздају се православци у добру вољу и да ће уколико држава не одвоји средства за обнову верских објеката поплављеним у мају то учинити српска заједница из Хрват-ске и Србије. Храм Светог великомученика Прокопија је најмања грађевина од укупно 6 верских објеката колико их је страдало у поплавама. Потопљене су биле 4 католичке цркве, џамија и православни храм. У Рајеву Селу пре поплава било је свега 13 кућа православних верника, а колико ће се њих вратити у своје домове још се не зна. 

 

 

 

Јадранка Јаћимовић-Иван

Лист Извор бр. 104.

12.11.2014.