Удружење логораша „Јасеновац“ и њихових потомака почели су данас у Београду прикупљање потписа за подношење петиције Скупштини Србије за усвајање декларације о почињеном геноциду Независне Државе Хрватске /НДХ/ над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата.
Петицију, која ће трајати наредних седам дана, подржало је удружење Субнор и друге патриотске организације.
У приједлогу текста декларације потврђује се да је НДХ-а извршила геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима и позивају УН, Савјет Европе, као и парламенти свих земаља чланица УН да прихвате ту декларацију и да Холокауст и геноцид који је извршила НДХ-а укључе у своје програме.
Позива се на кажњавање још живих злочинаца из НДХ-а, као и на нарочито ангажовање у образовању на спречавању порицања холокауста, као и геноцида над Србима и Ромима у НДХ-а, те осуђују пoкушаји рехабилитације усташких злочина и умањење броја жртава геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ.
Потпредсједник Субнора Србије Видосав Ковачевић рекао је на конференцији за новинаре да Србија треба коначно да донесе декларацију о извршеном геноциду над Србима, Ромима и Јеврејима у НДХ-а.
Он је истакао да зло фашизма, иако је побијеђено у Другом свјетском рату, није искоријењено и да га све више има у појединим дијеловима Европе кроз десничарске покрете, али да посебно брине јачање и дивљање фашизма у Хрватској и статус српског народа у тој држави.
Ковачевић је напоменуо да се поново у Хрватској пјевају усташке пјесме, усташки поздрави се величају на јавним мјестима, а да посебно забрињава поновно пребројавање Срба и изјаве да их нема довољно да би ћирилица била присутна у Хрватској, што је ван сваке памети.
„Зашто не броје све оне кости које су под земљом по којој ходају, оних 700.000 логораша побијених у Јасеновцу, зашто не броје оних 300.000 које су протерали у акцијама `Бљесак` и `Олуја`?“, упитао је Ковачевић, подсјетивши да је прва уредба НДХ-а била забрана ћирилице.
Почасни предсједник Удружења логораша Јасеновац Милинко Чекић упозорио је да је у Хрватској на дјелу континуитет фашистичке идеологије и фалсификовање историјских догађаја, умањење броја жртава НДХ-а, величање злочинаца, који нису одговарали.
Он је подсјетио на податке из истраживања бившег логораша Драгоја Лукића, који је са 12 година прошао НДХ-а логоре, да је у НДХ-а од 1941. до 1945. године страдало 72.464 дјеце, од чега 54.015 српске, муслиманске 6.017, хрватске 5.519, јеврејске 2.113 и ромске 3.371, док за 1.969 није утврђено којем народу припадају.
Чекић је напоменуо да је од овог броја утврђено да су око 45.626 дјеце биле жртве усташког геноцида, те навео да су дјеца убијана на кућним огњиштима, логорима, стријељана, вјешана, набијана на бајонете, клана ножевима, убијана сјекирама и брадвама, спаљивана у кућама, црквама, крематоријама, бацана жива у јаме, у врећама у бунаре, трована, изгладњивана до смрти…
Истакавши да српски званичници олако позивају на праштање, Чекић је нагласио да они који су преживјели геноцид сматрају да није вријеме за праштање, напоменувши да никада из Хрватске није чуо искрено кајање и да хрватски народ и даље ћути.
Извор: СРНА
21.8.2016