Ништа горе у животу нема од само понижења! Знам, буде то тако да неко понижава друге, обично слабије од себе, али када неко пристаје да сам себе понижава у име некаквих "виших циљева" јасно ко дан је да ту неки гадан проблем посреди.
Елем, дошао је и дан да национала селекција Црне Горе одигра реванш меч са Хрватском у квалификацијама за Светско првенство у Мексику, САД и Канади. Ако вам је до резултата, погледајте на порталима спортске тематике, али овде је најмање битно то.
У медијима се помиње термин "хватски навијачи". На први поглед неупућен би помислио да је ту реч о неким нормалним људима, који су дошли у породичној варијанти да боре своје пулене. Овде је реч о ХУЛИГАНИМА... оној поганој пасмини 'људи' који су спремни да пљачкају, уништавају и пале без неког посебног разлога... да неког пребију и осакате за читав живот, ако треба и убију, само зато што им се не свиђа туђи шал, мајица, качкет или застава. Да је среће такве би (с)трпали у лудару односно центар за ментално здравље, али пошто ми живимо на Балкану, оваква групација битанги и пробисвета ужива посебан (високи) статус у друштву.
Дакле, хрватски хулигани, претежно са Јадранског приморија, односно из Задра, Сплита и Ријеке, нагрнуше на Подгорицу да распршивају своје мрачне пориве: алкохол, травица (дрога), куплерај...
Са собом су понели црне заставе, иако су им обележја црвено-бела уз додатак плаве. На тој црној застави симболи Усташког покрета. Одавно је познато да се они тога не стиде, већ се поносе. Болесно је то што их у Европској унији за то готово никада не кажњавају. Из стотине грла не само на "Стадиону под Горицом", већ и у градским четвртима црногорске престолнице орило се: "За дом спремни".
На самом стадиону су скандирали "Убиј Србина!".
Иако ће усташофили говорити како је то стари хрватски поздрав, ја им велим да је пре 1941. године то ретко ко у Хрвата користио, јер они пре тога нису ни имали своју државу. Прво су робовали вековима под Бечким двором чистећи штале и поткивали царске коње, јер их нико није сматрао јунацима, док прву југославенску државу и нису доживљавали као своју, већ су од почетка роварили и грактали како су угрожена "њихова права".
У времену и простору наци-фашистичке Независне Државе Хрватске, не само да овај поздрав "За дом спремни" доживљава своје енормно коришћење, већ и хрватски шовинизам се распршује невиђеном брзином. Лако су домобранске и усташке "сатније" спровдиле геноцине замисли поглавника Анта Павелића и кардинала Алојзија Степинца у дело, јер су од раног детињства били задојени ватиканским млеком".
Оно што такође упада у очи на овој утакмици јесу поруке на транспарентима. Писало је јасно и недвосмислено:
"Из Дубровника се чују вици
пушите нам ку*ац четници!
Опроста нема!"
Ово је уствари био неки одговор на поруку коју је навијачка група "Ултра Црна Гора" извесила на Максимиру пре два месеца.
Управо се ту види самопонижење, Монтегрини или Цетињани никако да схвате да они не могу побећи од својих српских корена и идентитета. Хрвати ма колико били поган и проклет народ (мислим на већину), нису баш толико глупи. Знају они врло добро ко је Његош, какве стихове је писао... шта и кога је бранио сердар Јанко Вукотић изнад Мојковца...итд. Не мења се нација тек тако! Поготово не може настати за 30-40 година колико је код њих присутан процес енто-инжењеринга.
Оно што је крајње занимљиво у овој тужној причи јесте то што су Хрвати "црногорце" сматрали Србима, а сада их појачавају тј. почашћавају са придевом "четници". Иако мислим да ни једни, ни други немају баш јасну свест о томе шта је то "четништво" и ко су заправо "четници", али ајде...
Трибина сама по себи није била довољна да прими колективно лудило "коцкастих", те су они своје лудовање наставили у подгоричким кафићима, али не онако опуштено већ су у делиријуму певали стихове Марка Перковића "Томпсона", персоне који је своју "славу" стекао величајући Вјекослава Макса Лубурића и остале високе функционере НДХ, дивећи се јасеновачким пољима смрти. Заправо све то је присутно и у главама наведених хрватских хулигана који, нема сумње, немају више здрав разум који су одавно изгубили.
Све ово јасно говори у ком смеру иде Балкан, односно да се ништа ту не мења. Да овакво стање не одговара Бриселу и Вашингтону, све би то брзо било решено и уклоњено, овако циркус ће трајати дуго времена.
Нама за упамет.
Томислав Б. Ковач
18.11.2025.