Служењем литургије и парастоса, те полагањем вијенаца на споменик у бањалучком насељу Дракулић у недјељу, 7. фебруара, биће обиљежене 74 године од усташког покоља над српским становништвом у селима Дракулић, Мотике, Шарговац и руднику Раковац.
Обиљежавање почиње у 9.00 часова служењем свете литургије у Спомен - храму Светог великомученика Георгија у Дракулићу, у Српској православној црквеној општини Дракулић. У 12.00 часова код Спомен-костурнице у Дракулићу биће служен парастос за невино убијене, након чега ће бити положени вијенци и одржани пригодни говори.
Потомак жртава дракулићког злочина Недељко Митровић рекао је да се у Дракулићу догодио стравичан геноцид над српским народом који, нажалост, никада није процесуиран. Митровић сматра да млади у Српској треба да граде јединство и патриотизам и не забораве сјећања на своје пострадале, јер је српски народ дао велике жртве у протеклим ратовима.
У роману „Дракулићи“ покојног бањалучког новинара и публицисте Јована Бабића који је годинама истраживао овај злочин, истиче се да покољ над српским становништвом у селима око Бањалуке 1942. године представља геноцид.
План покоља, прије кога су чак потровани пси у наведеним селима – да не би најавили долазак усташа, разрадио је стожерник за Хрватску крајину Виктор Гутић заједно са фратром Николом Билогривићем, док се по монструозности злочина истакао злогласни фра Филиповић, наводи се у овом роману.
Филиповићев злочин католичка црква упорно оспорава, написане су чак и књиге у његову одбрану, иако постоје званични усташки документи који га доказују, наводи се у овом роману.
Усташе су у раним јутарњим часовима 7. фебруара 1942. извршиле покољ над српским становништвом у бањалучким селима Дракулић, Мотике, Шарговац и руднику Раковац. Према до сада прикупљеним званичним подацима, убијено је најмање 2.300 људи, међу којима 551 дијете.
У овом злочину усташе су под командом надпоручника Јосипа Мишлова и фра Вјекослава Филиповића, из такозваног „Тјелесног здруга Анте Павелића“, уз помоћ бањалучких усташа убијале Србе без иједног испаљеног метка – сјекирама, ножевима и крамповима.
У документима, чак и оним из усташких извора тадашње Независне Државе Хрватске, наведено је да је злочин у овим бањалучким насељима био највећи покољ учињен у само једном дану.
Први споменик жртвама овог покоља подигнут је 1965. године, а од 1991. године сваке прве недјеље прије годишњице страдања служи се парастос у насељу Дракулић.
Извор: СРНА
30.1.2016.