И ове године, удружење „Јадовно 1941“ сабрало је све оне који су желели да одају почаст побијеним Србима у комплексу логора Госпић – Јадовно – Паг у НДХ у Другом светском рату. Тачније, молитве су упућене за више од 38.000 душа.
Стигло је у Јадовно у јутарњим сатима 30. јуна 2018. године пет дуплих аутобуса – из Новог Сада (захваљујући Удружењу ратних добровољаца 1912 -1918, њихових потомака и поштовалаца – „Обилић 1912 – 1918“), Београда, Бања Луке и Градишке. Срби из Републике Српске су каснили два сата, јер су доживели непријатну контролу на граници, а изведен је из аутобуса и ухапшен и пензионисани пуковник Војске Републике Српске Дане Лукајић у Личком Петровом Селу. Он је годинама долазио на Јадовно, као и у друге делове Хрватске без икаквих проблема. Овај пут је лишен слободе због сумње да је починио ратни злочин у логору Мањача 1992. године.
Председник удружења „Јадовно 1941“ Душан Басташић рекао је да полиција у протекле четири године никада није заустављала ходочаснике, као и да дубоко верује у Лукајићеву невиност.
„Ове године је било сасвим другачије, јер је од свих ходочасника захтевано да изађу из аутобуса са својим личним стварима и детаљано су прегледане торбе које су имали са собом. Због свга тога, два сата је каснио и сам чин комеморације на Јадовном. Лукајића није ухапсила полиција Личко-сињске жупаније, него је дошло пет полицајаца из Загреба који су га одвели. То је частан, поштен и изузетно пристојан човек и веома смо изненађени његовим хапшењем“.
Пре одласка на Шаранову јаму, где је одржан парастос, одата је почаст жртвама пред спомеником, који је рад вајара Ратка Петрића из 1988. године. Срушен је 1991. године, а обновљен 2011. године.
Док смо чекали браћу и сестре из Републике Српске, повеле су се пригодне песме, црквене, православне, косовске, које су привукле пажњу хрватских полицајаца, који су били распоређени око Шаранове јаме у неколико група. Поједини су имали камере, којима су на тренутке снимали скуп.
Парастос код Шаранове јаме је одржан достојанствено, уз пламен свећа и хорско појање окупљених. Кренули смо са освећеним Часним крстом, стазом мученичком у дужини од око осам километара, ка јами над којом смо га и поставили. Било је ту и деце, старих, али и много омладине. Било је тужно размишљати о томе да су истим путем корачали новомученици у смрт. Успут смо сретали бициклисте, шетаче и мотористе, јер је ова стаза сада окарактерисана као туристичко место.
Часни крст је постављен над јамом, која је шездесетих година добила свој споменик, али је он у протеклом рату миниран. На овај начин су сви невино страдали поново добили обележје над својим гробом.
Обишли смо и некадашњи сабирни логор Јадовно, у Чачића долцу, где се такође налази Часни крст, који је раније постављен. Вратили смо се пешке иситм путем и кренули ка Смиљану, родном месту Николе Тесле.
Овог села готово да и нема. Оно је од 1941. до 1945. године потпуно уништено, а убијено је преко 500 мештана. Над њиховом гробницом такође је подигнут Часни крст, који је освештан у обновљеној цркви Светих Петра и Павла, где је служио Теслин отац, Милутин. Домаћини комплекса нису били љубазни (чак су били и непријатни) да нам покажу шта још може да се види на овом месту, али наш циљ је свакако био сасвим другачији – да подсетимо на злочин, који не сме бити заборављен!
Упутили смо се ка селу Медак, где смо посетили манастир епархије Горњокарловачке посвећен Усековању главе Светог Јована Крститеља, који датира из 1688. године. У њему нема струје, па су запаљене свеће подсетиле на то да Срба овде више нема, али да то не значи да се ипак неће враћати када год могу. Стога је и пригодан стих...
„У Крајини православне свеће, нико никад угасити неће“.
Кренули смо пут кућа око 21:30, да бисмо у јутарњим сатима стигли. Тужни, због судбине нашег невино пострадалог народа, али срећни што смо их обишли и поручили им да их никада нећемо заборавити. Јер, није смрт умирање – смрт је заборав.
За портал zlocininadsrbima.com
Александра Кекић
01.07.2018.