База података ДИЦ „Веритас” чува истину о судбини око 8.500 лица (углавном српске националности) страдалих током рата у Хрватској. Од тог броја, 38 одсто су цивили усмрћени и масакрирани најчешће на кућном прагу. Њихове убице у највећем броју случајева нису процесуиране, изјавио је Саво Штрбац.
Он је навео случај Анђе Катић (73), која је убијена испред своје куће у селу Отишић код Сиња 16. јула 1993. Један од убица је био Тихомир Армада звани Мирко из Хрваца, који је тада имао свега 23 године.
- „Тај Армада је, када је Анђа уписана у нашу базу података у фебруару 2001. године, још некажњен живео у Хрвацу”, рекао је Штрбац за агенцију СРНА, а преноси Танјуг.
Додао је да су Армада и његов саучесник, чији идентитет није евидентиран, били у јединицама под тадашњег пуковника Анте Котромановића команданта хрватске 126. бригаде, као и Оперативне групе "Сињ", који је годинама касније у влади премијера Зорана Милановића био министар одбране Републике Хрватске.
Штрбац је још навео да је Отишић, према попису из 1991. године, имао 1.006 становника, од којих су 966 били Срби. Према последњем попису из 2021. у том селу је остало 39 становника и само једно дете млађе од 15 година. Он је подсетио да су у Отишићу током рата готово све куће запаљене, а за тај злочин нико није одговарао.
Навео је да је први уписани у „Веритасову” базу података био Драгиша Врањеш из Цетине, који је на почетку рата не схватајући озбиљност ситуације из Швајцарске, где је живео, кренуо у завичај, а хрватске паравојне снаге су га легитимисале код Славонског Брода. Онје на ауто-путу извучен (киднапован) из аутобуса, одакле је пребачен у Ријеку, па у Шибеник.
Штрбац додаје да, пошто су Срби из Цетине у Другом светском рату ратовали под командом четничког војводе Момчила Ђујића, па зато у затвору према Врањешу нису имали милости. Несрећни Врањеш је умро у најгорим мукама.
Званично саопштење је гласило да је Драгиша Врањеш преминуо у затвору од срчаног удара.
Аутор: Дарко Пејовић
Извор: politika.rs
Објављено: 07.04.2024.