1992. У Јадранско море, пристигли ратни бродови НАТО пакта, како би онемогућили снабдевање нафтом СР Југославији.

1995.У Њујорку после 1.253 ДАНА (односно 42 месеца или 3.5 године) блокаде Савет Безбедности ОУН једногласно и трајно суспендовао санкције против СР Југославије. Разлог увођења санкција 31. маја 1992. године јесте што је руководство Србије и Црне Горе оптужено да је изазивач и подстрекивач рата на западном југославенском простору.Ова нечовечна одлука УН о увођењу санкција је довела до несагледивих последица у свим сферама друштва у Србији и Црној Гори.Незаобилазна појава у првој половини деведесетих су били: редови за храну, дилери девиза, продаја бензина и цигарета на улици, демонстрације и сиромашење друштвених предузећа, као и промоција криминалаца и кича и шунда путем медија.

2001. У Сарајеву, на гробљу ''Лав'' ексхумирано гробно место са натписпом Анђа Бошњак, чиме је, након годину дана, омогућен наставак ексхумација посмртних остатака сарајевских Срба из масовне гробнице.

2004. У Београду, председник Србије Борис Тадић и председник Републике Српске Драган Чавић апеловали на хашке оптуженике да процене колико је значајно да се добровољно предају и утичу на побољшање позиције у којој се налазе Србија и РС.

2017. У Хашком Трибуналу, некадашњи генерал Војске Републике Српске Ратко Младић осуђен пред Већем тог суда на доживотни затвор због наводног злочина почињеног у Сребреници и ткз. Опсаде Сарајева, током грађанско-верског рата у БиХ 1992-1995.

1989. У Београду, Влада СФРЈ, донела одлуку да упостави дипломатске односе са Јужном Корејом.

1990. У Задру, под неразјашњеним околностима убијен Горан Алавања (27), полицајац србске националности у униформи МУП-а Хрватске, на једном друмском раскршћу између Обровца, Задра и Книна. Сматра се да је ово био један до начина чишћења нехрватских кадрова у полицији.

1991. У Њујорку, Бутрос Гали из Египта постао генерални секретар УН. Овај дипломата је итекако утицао својим одлукама на разбијање социјалистичке Југославије, помажући сепаратистима у СР Хрватској и СР Словенији, што је довело до несагледивих последица на бившем јужнославенском простору.

1991. У Западној Славонији, у селу Ловска између Новске и Липика смртно је рањен Милодраг Мићо Станојевић, припадник 43. приједорске бригаде на извиђачком задатку... Рођен је 1970. у Аустрији, али се његова породица вратила на Козару када је он имао 6 година, у село Котурови гдје је он и одрастао. Легедна каже да је на западнославонском ратишту Мићо мјесец дана прије погибије сам стао пред непријатељску колону и заробио два хрватска тенка и један БОВ. Једна улица у Козарској Дубици носи његово име.

2001. У Задру, Градско вијеће прогласило одбеглог хрватског генерала и ратног злочинца Анту Готовину за свог почасног грађанина.

1918. У Руми, одржан велики народни збор, на коме је одлучено да Срем (територија од Земуна до Вуковара и од Дунава до Саве присаједини се Краљевини Србији. Овај збор је окупио 700 делегата, којим је председавао др Жарко Миладиновић. Овим чином је остварен вишевековни сан Срба који су били под влашћу Бечког двора.

1941. У Ужицу, немачке снаге започеле велику онфанзиву против партизанског покрета. Одступницу је пет дана чувао раднички батаљон на брду Кадињача, погинуло је 180 Срба.

1991. У Цавтату, крај Дубровника, проглашена је Дубровачка република, која је опстала свега 4 месеца јер су се јединице ЈНА повукле, а хрватске снаге извршиле агресију.

2003. У Хашком трибуналу, главни тужилац Карла дел Понте званично затражила спајање оптужница против Милана Милутиновића, Николе Шаиновића и Драгољуба Ојданића и четворице генерала војске и полиције: Небојше Павковића, Владимира Лазаревића, Сретена Лукића и Властимира Ђорђевића.

1885. У Сарајеву је формиран аустроугарски Босанско-херцеговачки (15.) корпус који је учествовао у Првом свјетском рату на страни Централних сила. Ратовали су у Србији 1914. године, а наредних година је пребачен на италијанско ратиште и у Галицију, јер су Срби масовно прелазили на супротну страну. Његове јединице су коришћене у офанзивним акцијама на Тиролу и Пијави. Имали су око 60.000 војника, од чега се четвртина није вратила кући.

1914. У Љубљани, је умро српски композитор словеначког порекла Даворин Јенко, аутор српске химне "Боже правде", члан Српске краљевске академије наука и уметности, хоровођа и капелник Народног позоришта у Београду. Компоновао је музику за око 90 "комада с певањем" и око 110 хорских композиција, 15 црквених композиција, соло песме.

1915. У Пећи, Врховна команда српске војске је у Првом светском рату издала заповест о одступању преко Црне Горе и Албаније, у којем је писало: - "Капитулација би била најгоре решење, јер се њоме губи држава, а наши савезници би нас сасвим напустили". У повлачењу српских војника, праћених избеглицама, јединственом у историји ратовања, живот је изгубило више од 240.000 људи. На острво Крф је стигло 135.000 војника, а у Бизерту око 12.000, од којих је поново формирана српска армија која је 1918. ослободила окупирану земљу.

1918. У Новом Саду, Велика Народна Скупштина прогласила присаједињење Бачке, Баната и Барање са Краљевином Србијом. Ова скупштина је имала 757 делегата, од чега 77% Срба, а 11 Буњеваца и 8% Словака, и 4% осталих. Одлуке скупштине у осам тачака је прочитао посланик Јаша Томић.

1941. У Босанској Градишки, усташе су извршиле масовни покољ над српским становништвом у селима: Јабланица, Милошево Брдо, Совјак и др. Том приликом је за два дана зверски убијено најмање 170 Срба, од чега је 50 жртава било млађе од 12 година.

1991. У Осијеку, хрватски екстремисти под налогу Бранимира Главаша, ликвидиран Србин Зоран Голужа (26) на углу Штросмајерове и Рибарске улице. Он је поријеклом из Тењског Антуновца. У хрватске паравојне снаге убиле Србина, Саву Павитовића.

1991. У Ричини, покрај Задра хрватске паравојне снаге убиле Србина, Крсту Косовића.

1995. У Сарајеву, у насељу Грбавица организован велики народни протест више од 20.000 Срба против одлуке Дејтонског споразума, по коме су пет предратних сарајевских општина: Илиџа, Илијаш, Хаџићи, Вогошћа припали муслиманско-хрватској федерацији.

1995. У Загребу, предсједник Фрањо Туђман је одликовао 27.000 хрватских бојовника који су учествовали у агресији на Западну Славонију, Книнску Крајину и Босну.

1996. У Београду је демонстрирало више од 100.000 људи због судског поништења победе опозиционе коалиције "Заједно" на локалним изборима.

2001. На Космету, Полиција УН ухапсила бившег команданта Ослободилачке војске Косова Ганија Империја због ратних злочина које је починио на подручју Косова и Метохије пре и током рата 1999. године.

2003. У Београду, Савет министара Србије и Црне Горе формирао Државну комисију за нестала лица из СЦГ у оружаним сукобима на простору бивше Југославије и на Космету.

1910. У Бечу (Аустрија) је умро Лаза Костић, српски књижевник, песник, новинар, драмски писац и естетичар. За непуних десет година стварања он је сврстан у ред највећих песника и постао најпознатији представник српског романтизма. Написао је око 150 лирских и 20-ак епских песама, балада и романси, 3 драме... У Аустрији борио против клерикализма и реакције, а у Србији против бирократске стеге и династичара.

1918. У Подгорици је одржана Велика Народна Скупштина на којој је одлучено да Краљевина Црна Гора се присаједини Краљевини Србији и прихвати династију Карађорђевић. Скупштином је председавао митрополит Гаврило Дожић, а окупила је 160 посланика. Донета је одлука у шест тачака, где је једна од тачака била абдикација (збацивање) црногорског краља Николе Петровића са престола, а његова имовина конфискована у име народа.

1942. У Бихаћу (Босанска Крајина), основан је АВНОЈ, то је била нека врста владе (законодавног тела) на ослобођеним територијама. Имало је 54 делегата, а на чело је постављен др Иван Рибар. Одмах је одржано прво заседање, два дана.

2004. У Босни и Херцеговини, високи представник за БиХ Педи Ешдаун поништио Закон о помиловању зато што угрожава владавину права.

1919. У Неију (Бугарска) потписан је мировни уговор на основу којег је Добруџа припала Румунији, приморје Тракије Грчкој, а градови Струмица, Босилеград и Димитровград Србији, односно Краљевини СХС.

1944. У Срему, у селу Шимановци, наоружана група Фолксдојчера под комадном Шмита прави погром над Србима, јер је 80 кућа запаљено, док је тридесетак их је убијено на страшан начин. Србска имовина је обљачкана и ствари су однете у 40 кола.

1966. Код Требиња, у селу Рапти родио се јунак новог доба Недељко Неђо Видаковић, учесник Отаџбинског рата 1990-их, гдје је добио титулу четничког војводе 1993. године на Романији. Био је командант легендарне Бобанске чете у саставу Требињске бригаде Херцеговачког корпуса ВРС, која је дала огроман допринос у одбрани Херцеговине од муслиманских и хрватских бојовника. Погинуо је 27. септембра 1994. године на брду Кисер изнад Борачког језера, на коњичком ратишту.

1968. На Косову и Метохији букнуле су албанске демонстрације широких размера. Био је ово први велики изазов југославенских комуниста. Захтеви су били од Београда да Косово постане "седма република" у СФРЈ. Како су насилни протести показивали шовинистичко-иредентистички карактер, тако су и угушени. Албански терор према србском живљу је растао из дана у дан. Ово се десило само две године пошто је Александар Ранковић смењен на Брионском пленуму.

2006. У спомен-подручју "Јасеновац", у присуству највиших државних званичника, отворен Образовни центар и Меморијални музеј са новом поставком о жртавама усташког логора смрти.

1943. У Техерану (Иран), одржана конференција Великих сила (САД, СССР и Велике Британија), где је једна од тачака споразума престанак помагања Југославенске Војске у Отаџбини под командом генерала Драгољуба Драже Михаиловића, а да та помоћ буде преусмерена на партизански покрет под руководством комуниста. Такође одлучено је и то да Југославија остане у свом територијалном интегритету, а да питање граница буде решено после рата.

1975. Отворена пруга Београд - Бар. Више од сто година она је била у стратешком, економском и градитељском програму Србије и Црне Горе. Градња почела 1952. а радови су интензивирани тек 1968. Пруга која има 254 тунела и 234 моста већим делом (301 км) пролази кроз Србију, а 175 км кроз Црну Гору.

2001. У Вашингтону (САД), представници хрватске амбасаде преузели званично оригиналну Збирку и архив Музеја усташког логора "Јасеновац" која је касније, запакована у неколико металних кутија, авионом из Њујорка превезена у Загреб.

1912. У Драч су ушле јединице Треће армије Војске Краљевине Србије, под командом генерала Божидара Боже Јанковића, током Првог балканског рата. Становници Драча су дочекали ослободиоце одушевљено, а домаћин дочека био је Отац Јован епископ драчки. Наредних дана успостављена је цивилна власт и проглашен је Драчки округ, којим је управљао Иван Иванић, а градоначелник је био Петар Ђурашковић. Велике силе су запретиле Србији новим ратом, ако се не повуче из Драча, што је учињено априла 1913. године. Тако је Србије изгубила луку и излазак на море.

1916. На Кајмакчалану у зони Грунишког Виса славно погибе Војвода Вук или Змај од Пчиње, командант Добровољачког четничког одреда. Учествовао је у многим биткама које су вођене за ослобођење Јужне Србије као комита почетком 20. века. Његовог оца су Турци мучили, па се зато определио да му војска буде животни позив. Међу својим војницима је држао гвоздену дисциплину. Успешно се борио у Балканским ратовима и Првом светском рату. Словио је за једног од највећих јунака које је изнедрило ово поднебље икада.

1918. На Цетињу краљ Црне Горе Никола I Петровић свргнут с престола, од завереничке групе те се црногорска краљевина се ујединила са Краљевином Србијом.

1922. У Нишу се родио Душан Радовић, јединствена медијска личност домаће културе и врстан дечји писац. Радио је у листовима "Змај", "Пионир", "Кекец" и "Полетарац" и био уредник дечјих редакција РТВ Београд.

1939. У Сенти је рођен Матија Бећковић, публициста, песник и члан САНУ. Написао је бројне есеје, поетска и прозна дела у којима се увек огледао патриотизам, или пак шала на рачун размишљања човека из дурмиторског крша. По његовим делима су рађене и позоришне представе у Загребу и Београду. Награђиван је више пута најпрестижнијим наградама. Био је један од ретких који су критиковали режим Слободана Милошевића још у лето 1991. године. Широј јавности је постао познат по својим кратким цитатима о Косову и Метохији.

1943. У Јајцу одржано друго заседање АВНОЈ-а, законодавног тела комуниста на слободним територијама. Ту су делегати из свих крајева Југославије донели три важне одлуке: Забрана повратка краљу и избегличкој влади у земљу као и поништавање уговора које су они потписали; право на самоопредељење пет јужнославенских народа, као и стварање федерације шест република; АВНОЈ има статус народне владе.

1945. У Београду, Народна скупштина је усвојила Декларацију о проглашењу републике, према којој је Југославија "савезна држава републиканског облика од шест равноправних република, заједница равноправних народа који су слободно изразили своју вољу да остану у Југославији".

1990. У Двору на Уни (Банија), ухапшен је Жељко Ражнатовић Аркан, комадант паравојне формације СДГ, од припадника МУП-а Хрватске и спроведен у Загреб, а затим у затвор Лепоглава, где је провео 6 месеци, иако је осуђен на 5 година робије. Пуштен на слободу под неразјашњеним околностима.

1993. У Женеви, на иницијативу Европске уније поново отпочели мировни преговори о бившој Југославији. Четвородневној конференцији су уз 12 шефова дипломатије земаља ЕУ, присуствовали председници - Србије, Црне Горе и Хрватске и представници зараћених страна у бившој Босни и Херцеговини.

2001. У Сарајеву представници Босне и Херцеговине, СР Југославије, Словеније и Хрватске потписали писмо намере о давању међународног статуса реци Сави.

2003. У Бања Луци, Народна скупштина Републике Србске прогласила осам амандмана на Устав РС, који се тичу одбране и војске, а којима се, између осталог, надлежност командовања Војском РС са председника РС преноси на Председништво БиХ у Сарајеву.

2004. У Реметинцу, из Окружног затвора пуштен београдски студент Стеван Вранешевић након што је "одслужио" казну 10 дана због фотографисања са сликом Драже Михаиловића на Јелачића тргу у Загребу.

1806. У Београду који је био под османлијском окупацијом Карађорђеви устаници су извојевали победу над Турцима и тако ослободили Београд. Међу истакнутим вођама били су: Васа Чарапић, Сима Марковић, Узун Мирко, Милан Обреновић, Младен Миловановић, Лука Лазаревић и Матија Ненадовић, Станоје Главаш и др. Ова победа је донела Србима велику моралну предност и елан за даље развијање устанка, а самом Карађорђу углед и код других поробљених народа на Балкану.

1957. У Бечу (Аустрија), умро сликар Паја Јовановић, представник академског реализма. Највећи дио живота провео је у Бечу, где је и умро. Изузетно је владао сликарским занатом и инспирисао се српском историјом. Насликао је велике иконостасе у Саборној цркви у Новом Саду и у цркви у Долову. Портретисао више владара и црквених достојанственика. Радио је и историјске и фолклорне композиције, међу којима се посебно истичу "Сеоба Срба", "Проглашење Душановог законика", "Таковски устанак", "Мачевање", "Кићење невесте".

1971. Код Бачке Паланке у ловишту "Карађорђево" одржана 21. седница Председништва Савеза Комуниста Југославије, која је трајала два дана. Ту је дошло до формалног обрачуна Тита са хрватским коминистима који су предводили МАСПОК, проусташки покрет у СР Хрватској. Ово разрачунавање није имало конкретног ефекта пошто је Устав СФР Југославије само три године касније промењен, што је дало ветар у леђа сепаратистима и омогућило разбијање југославенске федерације почетком деведесетих година.

1977. У Београду, умро Милош Црњански, један од највећих писаца у нашој књижевности. Радио је као професор и новинар, а од 1928. је био у дипломатској служби Краљевине Југославије, у којој га је у Риму затекао Други светски рат. У свом култном роману "Сеобе", чији је први део написао 1929. а други 1962. успео је да поетизује историјску визију инспирисану трагичним расејањем Срба, а да је не лиши чињеничне основе.

1990. У Бостону (САД), умро Владимир Дедијер, историчар и публицист, пореклом из Херцеговине. Активно је учествовао у Другом светском рату као партизански борац, где је био члан Врховног штаба ПОЈ. После рата је био представник Југославије на многим важним дешавањима у иностранству. 1954. се повукао из политичког живота и посветио се писању. Као председник Раселовог суда у САД радио је на питању злочина у логору Јасеновац (1941-1945). У ту сврху, враћа се поново у Југославију 1989. године и заједно са вишим научним сарадником Антуном Милетићем радио на писању књиге о усташком концентрационом логору Јасеновац. Смрт га је омела у тој намери да заврши књигу.

2004. У Хрватској, Давор Банић, бивши хрватски војни полицајац и један од осморице оптужених за ратни злочин почињен у сплитском затвору Лора 1990-их година, добровољно се предао хрватским правосудним органима.

2006. У Хашком Трибуналу, некадашњи командант Сарајевско-романијског корпуса ВРС генерал Станислав Галић осуђен пред Већем тог суда на доживотни затвор због "гранатирања и опсаде Сарајева".