1942. На Кордуну у селима Грабовац и Смољанац, код Слуња усташе су убиле 30 мештана Срба.

1942. У Срему усташе под командом Виктора Томића праве рацију и хапсе Србе у Доњем Товарнику код Руме, када је ухапшено 115 мештана, који су наредних недеља спреведени у логоре у Руму, па у Сремску Митровицу, где су копали раке за србске жртве. У селу Босут, код Сремске Митровице, усташе су ухапсиле 116 Срба и Рома, који су већином убијени наредних дана. 

1948. У Загребу је извршена смртна казна вјешањем за ратног злочинца Љубу Милоша (29), команданта усташког концентрационог логора Јасеновац за вријеме Другог свјетског рата. Преживјели логораши су њега упамтили као поремећеног садисту који се такмичио са осталим усташким официрима ко ће да убије више логораша. Гајио је пса кога је нахушавао на заточенике. У мају 1945. је побјегао у Аустрију са осталим усташким злотворима гдје се скривао и био члан усташке емиграције. У специјалној акцији ОЗНЕ намамљен је у Југославију када је ухапшен 20. јула 1947. и спроведен у Загреб гдје му је суђено.

2004. У Битољу, власти Вардарске Македоније, осудиле епископа Охридске архиепископије владику Јована на 1.5 година затвора због "изазивања националне и верске мржње".

1941. Крај Војнића, у селу Павићи на Кордуну, хрватски фашисти убијају 24 мјештана овог села.

1941. У концентрационом логору Јасеновац, доведени први затвореници, тиме је ова фабрика смрти почела са радом. За непуне четири године усташе су у овом концентрационом логору тј. комплексу убиле преко 700.000 Срба, Јевреја и Рома.

1942. У Загребу, у усташком затвору, од посљедица тортуре и мучења, преминула је Драгица Кончар, која је после рата проглашена народним херојем.

1941. У Сремској Митровици, 32 логораша успели су да побегну уз помоћ Бошка Палковљевић Пинкија, активисте НОП.

1941. У Босанској Крајини, око Босанске Крупе , Босанске Дубице и Велике Кладуше, локалне усташе и припадници Муслиманске Милиције, праве покоље над више од 500 српских цивила у неколико села: Стaбaнџa, Збориштe, Црвaрeвaц, Чaглицa, Вaрошкa Риjeкa, Мрaзовaц, Добро Сeло, Агинци, Парнице, Хаџибар, Влашковци, Читлук...

1942. У Иригу, подно Фрушке Горе, усташе под командом Виктора Томића, праве рацију и хапсе преко 140 мештана овог села под лажном оптужбом да су помагачи НОП-а. Стрељани су наредних дана на локацијама Дудик, Касарне, Вуковар и Сремска Митровица.

1991. У Сиску, на обалама ријеке Саве хрватски паравојници су убили Миленка Ђапу (40), Србина цивила, радника Рафинерије Сисак.

1991. На Банији у селима око Сиска: Блињски Кут, Кињачка, Чакале, Блинска Греда, Трњани, Брђани и Бестрма... упадају хрватске паравојне јединице пресвучене у униформе ЈНА под командом Ђуре Бродарца и праве масакр над цивилима. Убијено је 15 Срба и десетак је рањено. Више од тридесеторо дјеце су остали сирочићи. 

1687. У Дувну на западу Херцеговине јуначки је погинуо Јанковић Стојан, вођа далматинских ускока који су се на тромеђи три царевине: Млетачка, Хазбуршка и Османска борили за србско име и опстанак. Сам Јанковић Стојан био је велики борац против Турака и истакао се у Кандијском и Морејском рату, у другој половини 17. вијека. Послије једне битке са Турцима код Обровца бива заробљен и одведен у Цариград, одакле је послије 14 мјесеци успио да се исчупа и врати у родни крај. Од Млетачке републике је 1670. године добио златну медаљу за храброст и именован је за Витеза Св. Марка. Јунаштво је показао у борбама против Турака за Лику, Крбаву и Сињ.

1942. У Сремској Каменици, код Новог Сада, усташе под командом Виктора Томића, праве рацију када су незаконито ухапсили 11 српских младића, који су наредног дана у затвору побијени.

1945. Привермена (комунистичка) Народна Скупштина Демократске Републике Југославије, донела закон о аграрној реформи и национализацији (одузимање) земљишта, фабрика, млинова које је одузето од велепоседника, цркве и др.

1991. У Вуковару, на подручију Лужац, хрватске паравојне снаге, под командом Томислава Мерчепа спроводе етничко чишћење српског становништва и пљачку њихове имовине.

1941. У Кобашу, недалеко Дервенте (Босанска Посавина), усташе под командом Винка Вулете, стрељале су 31 Србина, чије су лешеве побацали у ријеку Саву.

1942. На Фрушкој Гори (Грабово, Сусек Илочки, Сремска Рача, Баноштор, Черевић...), усташе под командом Виктора Томића и Виктора Бегића, праве рацију и масовно хапшење Срба, преко 500 мушкараца, жена и деце, које већином убијају логорима у Руми и Сремској Митровици.

1992. На Илијаш, сарајевску општину пало десетин граната испаљених са муслиманских положаја од тзв. Армије БиХ које су усмртиле за два дана 22 Срба цивила. Најмлађа жртва био је Слађан Антуновић, који је био стар свега 6 година. Муслимански и свјетски медији су ово прећутали.

1913. У Рибарској Бањи, између Крушевца и Прокупља, краљ Петар I Карађорђевић потписује Декларацију о повратку Косова и Метохије у састав Краљевине Србије. Тиме је остварен сан предака који су у деценијама након Косовске битке изгубили државу и потпали под власт Османлијске империје, поздрављали мушку новорођенчад "Добродошао осветниче Косова"... Да би  у ослободилачком Првом балканском рату октобра 1912. србске јединице под командом генерала Божидара Јанковића ослободиле Космет од Турака.

1941. У Врелој, покрај Босанског Брода, на сјеверу БиХ, усташе убијају 6 србских земљорадника.

1941.  У Шишатовцу, манастиру на Фрушкој Гори ухапшена 4 православна монаха од усташа, који су овдедени у концентрциони логор у Славонској Пожеги, а касније убијени.

1942. У Вуковару,  усташе под командом Виктора Томића хапсе 13 припадника НОП-а, који су касније убијени на стратишту Дудик. 

1992. У Смолући, недалеко Тузле, јединице Војске Републике Србске: Гарда "Пантери" из Бијељине и 1. Озренска бригада са дијеловима 2. и 3. Мајевичке, које је предводио Љубиша Савић Маузер, крећу у ослобађање овог села у општини Лукавац, подно Мајевице. Ово село Смолућа је скоро три мјесеца било под опсадом и гранатирањем муслиманско-хрватских снага, да би после три дана жестоких борби србски борци су успјели да направе коридор и спасу 7.500 Срба, који су у колонама напустили своја огњишта. Ово је била једна од најхуманијих операција ВРС током Отаџбинског рата 1990-их.

1995. У Плавну, малом далматинском селу (засеок Грубори) код Книна, припадници хрватске специјалне полицијске јединице "Лучко" врше масакр над шест српских цивила, неколико дана након "Олује".

1939. У Београду је потписан споразум између Драгише Цветковића, премијера југославенске краљевске владе и Владимира Мачека, вође Хрватске сељачке странке, о стварању Бановине Хрватске, у коју су ушле: Савска и Приморска бановина, као и срезови Шида, Дубровника, Брчког, Фојнице, Травника, Дервенте и Градчаца, који до тада никада нису били хрватске територије. Овим је учињен преседан и неправда према српским етничким крајевима, који су на силу угурани под власт Загреба.

1941. У Дервенти усташе хапсе 42 Срба, које одводе до моста у Босанском Броду, те их бацају у Саву, пошто су их претходно убили.

1941. У Високом  у БиХ, усташе у логор Госпић одводе 57 Срба и Јевреја, одакле се нико није вратио.

1942. У Лежимиру, на Фрушкој Гори, усташе праве рацију и покољ над српским цивилима. 39 их је убијено, а 156 је одведено у концентрациони логор Јасеновац.

1942. У Срему, од Вуковара до Земуна, похапшено је 140 жена и 26 дјеце, који су одведени у логор Јасеновац. Ову акцију је водио Виктор Томић и Еуген Дидо Квартерник.

1942. У Јастребарском, борци Осме Кордунашке дивизије НОВЈ, су ослободили и уништили специјалан хрватски логор Јастребарско, за српску и јеврејску децу. У овом логору је убијено око 450 деце.

1945. У Београду, одржано Треће заседање АВНОЈ-а, где су потврђене одлуке из Јајца (29.11.1943.) и савезничке конференције са Јалте. Док је АВНОЈ променио име у Привремена Народна Скупштина. Такође је усвојена декларација о припајању територија од Задра до Трста будућој југославенској држави.

1991. У Вуковару су убијени Срби циивли: Илија Лозанчић и Желимир Сремац, од стране хрватских паравојника. До ратних дејстава у Вуковару је убијено преко 200 Срба цивила.

1991. У Сиску је убијен Драган Рајшић, Србин цивил. Ово је била редовна пракса у највећем граду на Банији током 1991-1992, када је преко 610 Срба убијено, иако индиције показују да та бројка иде и преко 700... а организатор тих киднаповања и убистава био је Ђуро Бродарац, шеф Полиције у Сиску..

1916. У Београду је умро књижевник Петар Кочић, један од најистакнутијих бораца против аустроугарске окупације Босне и Херцеговине. Чувен по својим новелама у којима је на сатиричан начин описивао живот и муку земљорадника у окупираној Босни и Херцеговини.

1942. У Вуковско, село поред Купреса (БиХ), усташе упадају, где праве покоље, пљачку и палеж према србском становништву. Поклано је 75 жена, дјеце и стараца.

1942. У Двору на Уни, у шуми Растовачам хрватске усташе убијају 25 српских цивила из села Остојића и Жировца.

1942. На Фрушкој Гори, усташе и немачке СС јединице хапсе српске избеглице из сремског села Лединци. Жене и децу су пустили кућама, а мушкарце одвели у затвор у Сремску Каменицу, одакле се мало ко вратио жив.

1992. У Лондону је завршена дводневна конференција о бившој Југославији, где су представници Срба из БиХ прихватили да тешко наоружање ставе под контролу УНПРОФОР-а, као и да се повуку са неких територија под њиховом контролом.

1992. У Кукавицама, село између Рогатице и Горажда, муслиманске јединица Армије Босне и Херцеговине починиле стравичан масакр над колоном српских прогнаника. Убијено их је 25 у заседи, а рањено 80 Срба.

1994. У Републици Српској почео је референдум, о мапи територијалног разграничења у бившој БиХ, коју је поднијела тзв. Контакт група. Срби су одбили понуђени план послије чега је настављена економска и политичка блокада СР Југославије према Републици Српској, уведена 5. августа 1994. године.

2003. У Београду, Скупштина Србије усвојила Декларацију о Косову и Метохији, којом је потврђено да је Космет дио Србије. У документу пише да се државни суверенитет и територијална недјељивост Србије, као државе, односи и на јужну покрајину.

1910. На Цетињу, у Народној Скупштини кнез Никола I Петровић, добија титулу краља, а Црна Гора, постаје краљевина.

1942. У Шиду, усташе под командом Виктора Томића праве рацију, у којој је ухапшено 137 Срба цивила, међу којима и сликар Сава Шумановић. Они су одведени у Сремску Митровицу на стрељање наредних дана, а једино се Стеван Маријан успео извући жив.

1942. Око Фрушке Горе  хрватски фашисти (усташе и домобрани) спроводе масовна хапшења српских избеглица који су се склонили у шуме. Највише их је похапшено из села Раковац.

1943. У Софији је умро бугарски цар Борис III... врховни командант бугарских фашистичких јединица у Другом светском рату који је учествовао у агресији и комадању Краљевине Југославије априла 1941. године.

1991. У Београду, после тешке болести је умро патријарх Герман, који је СПЦ предводио током 1958-1990. Рођен је у Јошаничкој Бањи 19.08.1899. од оца Михаила и мајке Цвете. Школовао се у Великој Дренови, Крушевцу, Београду и Сремским Карловцима. Био је епископ Будимски, а касније и епископ Жички. Док је био на челу СПЦ 32 године иако у тешким околностима успео је много тога да спаси и сачува. Обновио је манастир Жича који су уништили Немци. Успео је да издејствује обнову манастира Студенице, Лазарице и многих других. Сви важнији храмови СПЦ у тадашњој Југославији стављени су под заштиту републичких и покрајинских Завода за заштиту споменика културе. Једна од његових највећих заслуга је тај што је успео да се избори да се настави изградња Храма Светог Саве у Београду — после вишедеценијске борбе градња је одобрена 1984. године. Обновио је рад православне богословије у манастиру Крки, у Далмацији. Такође велика заслуга му је што ткз. Македонска православна црква није добила аутокефалност и што је тако изборио јединственост СПЦ. Сахрањен је унутар Цркве Светог Марка у Београду.

1991. У Врличким Цвиљанима, покрај Дрниша (Далмација), убијен брачни пар српске националности Марковић Ђуро и Цвита.

1995. У Сарајеву на пијаци "Маркале" пала је минобацачка граната која је усмртила 37 људи и 85-оро ранила. За овај злочин оптужена је србска војска у Босни и Херцеговини, али та чињеница није никада доказана. Јер је немогуће да под тим углом граната падне на пијацу која је окружена зградама. Ово је био доказ пуковника Андреја Демуренка из руских мировних снага ОУН у Сарајеву. НАТО пакту је то био повод за вишенедељно бомбардовање Србске Републике у БиХ наредних дана 15 дана, што је отворило шансу муслиманским и хрватским снагама да освоје србске положаје.

2000. У Госпићу, убијен Милан Левар, од подметнуте ауто-бомбе, кључни сведок о масовним убиствима српских цивила из Госпића у октобру 1991. године. Његов исказ су узели истражиоци Хашког Трибунала. Левар је био једини хрватски војник који је јавно проговорио о неделима својих сабораца из хрватске (пара)војске. Оставио је иза себе жену и двоје деце.