Драга браћо и сестре,

желимо да вас обавестимо да ће у суботу 13. јуна 2020. године поводом завршетка крвавих борби на Косову и Метохији Удружење Србски Светионик и други родољуби организовати парастос за све наше мученике који су пострадали од ткз. ОВК... као и војнике, јунаке који су се херојски борили током 1998-1999 на нашој Светој земљи чувајући је од агресора и окупатора, било са копна или ваздуха.

Албански екстремизам и иредентизам на Косову и Метохији је постојао и пре Другог светског рата, а током 1941-1945 њихове балистичке јединице и вулнетари су починили прави геноцид не само према Србима цивилима, већ и према имовини СПЦ. Југославенске комунистичке власти су током педесетих и шестдесетих година 20. века окретале главу од албанских насилника и пљачкаша који су долазили из Републике Албаније под влашћу Енвера Хоџе и спуштали преко Проклетија. Тиме је нарушена национална структура, односно Албанци су постали већина у нашој јужној покрајини.

Променом Устава СФРЈ покрајинама дата велика овлашћења са циљем дезинтеграције СР Србије, крећу синхронизовани и добро планирани напади албанских терористичких банди на угледне и виђеније Србе, богате домаћине... Ово је довело до појаве масовних исељавања косметских Срба у централне делове СР Србије. Покрајинске и савезне институције Брозове Југославије су затварали очи пред очигледним етничким чишћењем и бруталностима које су биле готово свакодневне. Тачније од 1974-1985 пријављено је властима преко 2.200 тешких кривичних дела: пљачке, силовања, убиства, палеж имовине, физички напади са тешим последицама и сл.

Крајем осамдесетих година 20. века долази до промена у смислу да је промењен Устав СР Србије и покрајинама су укинута велика овлашћења. То је довело до тога да се Албанци повлаче из институција и формирају своје паралелне органе власти, док намерно избегавају плаћање пореза, комуналија. Њихови младићи 1990-их година служе војску у Републици Албанији, односно имају обуке у терористичким камповима под надзором ментора са Запада: Италије, Немачке, Велике Британије и САД. Напади на Полицију, па чак и Војску од стране терористичких банди нису престајали 1998. године.

НАТО пакт се крајем деведесетих година 20. столећа меша у унутрашње ствари СР Југославије и помаже Албанцима. Случај "Рачак" је злоупотребљен и лажиран од Виљема Вокера, шефа Верификационе мисије ОЕБС-а, који је довео 24. марта 1999. до варварског бомбардовања и 78-дневне агресије на нашу отаџбину. Најкрвавије борбе су вођене пролеће 1999. године уз границу са Републиком Албанијом у рејону карауле Кошаре, а мало касније и Горожуп, односно на планини Паштрик. Дивјунаци из призренске 549. бригаде "Душан Силни" и косовско-митровачке 125. бригаде су поднели највећи терет, а касније су и одликоване Орденом народног хероја.

Потписивањем Војно-техничког споразума у Куманову 9. јуна 1999. који је ступио на снагу дан касније престала је агресија, а Савет Безбедности УН доноси Резолуцију бр. 1244, по којој се Војска, Полиција и државне институције повлаче са АП Косова и Метохије, а нашу јужну покрајину преузимају УНМИК и КФОР. Са њима се враћају албански терористи који отпочињу нови геноцид и етничко чишћење над Србима и неалбанцима. 

Свима њима и жртвама и јунацима желимо да у суботу упалимо свећу, а парастоси ће се служити у више градова.

Немамо право да их заборавимо, јер ко смо и шта смо, ако заборавимо наше мученике и оне који су своје животе уграђивали у темељ наше слободе.

Зато дођите да заједно стварамо културу сећања!

Навијачка и политичка обележја нису благословена.

Извор: zlocininadsrbima.com
04.06.2020.